уторак, 1. април 2014.

ДВОСТРУКИ АРШИНИ У СРБИЈИ И РЕГИОНУ

Случај слободног изношења мишљења на приватном ФБ профилу РАДОМИРА БАТЕ ПОЧУЧЕ И ПИСАЊЕ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ потресали су ових дана Србију и регион.
Мада све што се наспише на друштвеним мержама може се окарактерисати као званичан став и мишљење,ако у себи има здравог разума и ако с екоси са зацртаним путем према тамо негдје гдје ће неколицини бити боље.
Ако се то мишљење и ставови односе на пљување по свему што је здраво мислеће,Српско,национално,духовно,онда су то лични ставови и аутор не сноси одговорност.
Праведно зар не?








Пошто је као бивши новинар Пинка-био запослен у МУП-у Р.Србије на основу Уговора о делу,послодавац је тај уговор експресно раскинуо да би показао да су му битне представнице једне НВО ЖЕНЕ У ЦРНОМ-КОЈЕ СУ ВАШЕ ВРЕДНОСТИ 
које годинама омаловажавају погинуле српске јунаке,њихове мајке,ветеране и све институције Србије,а из буџета Р.Србије сваке године по нечијој одлуци добијају новчана средства за своје активности.
Многе друге организације о тим средствима могу и да маштају.
Ако је ФБ објава Радомира Почуче био позив на линч припадница Жена у црном,које у сред Београда пљују по нашим ранама,величајући терористе и оне који су убијали Србску нејач,може се схватити због обабраног пута власти,али да нема званичне реакције на ОДГОВОР ПРЕДСТАВНИЦЕ ЖАНА У ЦРНОМ
постаје забрињавајуће.





Радомир се није поколебао већ је своје ставове и званично предпостављеним образложио и то јавно објавио у тексту под насловом МИРНЕ И ЧИСТЕ ДУШЕ ЧЕКАМ СВОЈУ ЛОМАЧУ 
(препоручујемо да погледате коментаре у овом тексту).
Читава ова прича улива наду да ће послије избора нове Владе ипак доћи до неких промијена и да ће овакви случајеви утицати на државне чиновнике да поведу рачуна о дјеловању НВО сектора у Србији.
Погубно дјеловање тог сектора дивно је објашњено у тексту новинарке ДРАГАНЕ ТРИФКОВИЋ КОЈИ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЈЕ 
Не смијемо се отети утиску да су сви са свог становишта гледања на догађај или боље рећи догађаје управу, али НВО су гости у свакој држави па и Србији,те је неопходно да уважавају домаћина,а не да својим дјеловањем изазувају овакве реакције било ког појединца,па макар он био и представник власти.
На крају наше је да изнесемо своје мишљење и кажемо да је Радомир Бата Почуча управу, ако ни због чега другог онда због ОВОГ СПОТА.
Припаднице Жена у црном поднијеле су кривичну пријаву против Почуче,а њега заступа адвокат Горан Петронијевић,надамо се у независност судства и даће коначно истражни органи почети да на основу прикупљених релевантних доказа истражују и рад ове НВО у Србији.
Па ће бити на крају коме се шта заломи.
Правда је стора али свако добије како заслужи.    

понедељак, 31. март 2014.

ЧУВАЛИ МИР ТУКУЋИ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕШТЕНИКЕ

И 10 година након акције "мировних снага" на Палама свештеник Јеремија и његов син Александар имају посљедице бестијалног пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ...

 
Припремио: Невенко ЕРИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 31. МАРТА /СРНА/ - Сутра се навршава 10 година како су припадници НАТО-а и тадашњег ЕУФОР-а, које су УН, ЕУ и други свјетски моћници изабрали да чувају мир у БиХ, у ноћи између 31. марта и 1. априла на Палама, своју "миротворну" мисију исказали тако што су бестијално претукли православне свештенике и чланове њихових породица.

У тој ноћи, нељуди у униформама НАТО-а и СФОР-а, смртно су угрозили животе тадашњем пароху паљанском протојереју-ставрофору Јеремији Старовлаху и његовом сину вјероучитељу Александру у њиховом дому, а срећу да су прошли са лакшим повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, те њихове породице.

О починиоцима овог злодјела и њиховим налогодавцима све говори чињеница да су православни свештеници и чланови њихових породица нападнути и претучени у вријеме васкршњег поста.

Али, Старовласи су преживјели и остали да свједоче да је разузданост и разулареност овоземаљских љубитеља силе и смрти пролазна и ништавна спрам воље Божије.

Отац Јеремија и сам је то истакао рекавши да је живот дар Божији, и то онај најдрагоцјенији и додао: "Благодарни смо Богу што нас је, по Свом промислу, оставио у животу".

БРУТАЛНИ НАПАД

Припадници међународних снага у БиХ - НАТО-а и тадашњег СФОР-а - извели су војну акцију под изговором да траже ратне злочинце и првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.

На Пале је тада извршен класични десант. Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома цивилима је било забрање свако кретање. Многи од њих добили су и ударце кундаком од "мировњака".

Војници су око један час иза поноћи, уз употребу силе, ватреног оружја и експлозива упали у Парохијски дом који се налази поред храма Успенија Пресвете Богородице, а потом и у станове свештеника Јеремије Старовлаха и Миомира Зекића, који су се налазили изнад просторија Парохијског дома.

Војници СФОР-а су експлозивом разнијели врата парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад Парохијског дома, а у којима су живјели свештеници Старовлах и Зекић са својом породицама.

Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у једну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући. Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому.

Војници СФОР-а упали су и у стан свештеника Миомира Зекића који се налази поред стана свештеника Јеремије. Оца Миомира је пробудила супруга која је видјела како војници СФОР-а прилазе кући.

Свештеник Миомир је кроз прозора угледао војнике СФОР-а. Један од њих је пуцао из пушке према њему. Прозорско стакло се расуло, а свештеник и његова супруга убрзо су били везани и остављени да леже на поду лицем окренутим ка поду. Око њих су стајали војници са упереним пушкама. Свештеник Миомир је више пута губио свјест.

Током акције војници СФОР-а су ушли и у другу кућу поред Парохијског дома, у којој су живјели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен Видаковић.

Ђакон Младен је том приликом доживио стрес, јер га је СФОР-ов војник прибио уз зид са упереном пушком, док су други војници пушкама циљали у кревет у којем је лежала ђаконова супруга са дјететом од 22 мјесеца.

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.

Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке Старовлах, није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су они уопште.

Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.

Јеремија је задобио повреде главе, грудног коша, ребара и кичмене кости и хитно је оперисан, као и Александар који је тек након неизвјесног и упорног лијечења изашао из коматозног стања.

Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војно медицинске академије /ВМА/ у Београду прегледало је двојицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви се слажу да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.

Старовласи су из Тузланске болнице гдје су им спашени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени на ВМА у Београду гдје је настављено њихово лијечење.

И Истражна комисија о догађајима на Палама чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени "дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела."

У извештају се као неспорно наводи да су војници, након акције, тешко повријеђене Старовлахе оставили у ходнику Тузланске болнице као Н.Н. лица, а да су љекари одмах констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код Јеремије, као и прелом свих костију лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра.

НАПАД ПАЖЉИВО ПРИПРЕМЉЕН

Припадници мултинационалних снага су неколико мјесеци раније, у јануару, извели сличну акцију на православни храм Успенија Пресвете Богородице и њено свештенство у Палама. Они су и тада дошли иза поноћи, али том приликом нису користили силу.

Свештеник Старовлах љубазно им је отворио врата и примио их у своју кућу. Омогућено им је да виде и уђу у све просторе и добију све податке које су тражили. На располагању су им били Парохијски дом, свештенички станови, па и сам храм.

Чак им је свештеник Старовлах помагао како и на који начин да дођу до одређеног простора као што је поткровље, црквени звоник и слично. Било им је омогућено чак и да, не улазећи, погледају олтарски простор цркве у који могу да уђу само свештена лица.

Војници су том приликом камерама снимили све просторије и њихов распоред. Узели су све податке - ко гдје живи, ко у којем кревету спава. Забиљежили су и најмање ситнице о просторима које су обилазили, од распореда намјештаја до димензија свих простора.

На крају ове "ноћне експедиције" свештеник Старовлах им је љубазно саопштио да ће им увијек бити на располагању када желе да обиђу просторе православне цркве и друге објекте, јер Црква нема шта да крије.

ОПРАВДАЊЕ ЗА АКЦИЈУ

Званични став мултинационалних снага за ову акцију био је да су је извели с циљем чврстих дојава да се ту налази осумњични за ратне злочине, тачније Радован Караџић.

Тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун, познат по кршењу свих могућих људских права за све који носе српско име, оправдао је акцију СФОР-а, рекавши да се она базирала на чланку листа "Дневни аваз", објављеном неколико дана прије бруталне акције, у којем се наводи да је свештеник Старовлах, наводно, рекао да је дужност сваког свештеника да чува Караџића, те да је неопходно обновити четнички покрет у БиХ.

"Дневни аваз" прије објављивања чланка, у којем су били пренесени наводи из једног црногорског листа, није контактирао свештеника Старовлаха како би провјерио тачност његових изјава.

О каквом је човјеку и свештенику ријеч говори и података да је на почетку рата у БиХ свештеник Старовлах био на служби у Илијашу све до 1997. године. Тадашње власти оптужиле су имама Исламске заједнице у Старом Илијашу Омера Штуловића за посједовање веће количине наоружања које је дијељено муслиманском становништву.

Свештениик Старовлах учинио је све да имама Штуловића и његову породицу изведе на, за њих, безбједну територију. Одвео их је својој кући гдје га је, као добар домаћин, угостио и дао му своје одијело, а потом је успио да имама са породицом изведе на, за њих, безједну територију.

БАТИНАШИ НЕ ПРИЗНАЈУ КРИВИЦУ

И 10 година након "храбре" акције припадника међународних снага нико није добио "награду" коју је заслужио за овакво дјело, а имена починиоца су позната, вјероватно, само њиховим налогодавцима.

Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица оформљена од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.

Земље чланице НАТО-а, чији су војници били у саставу СФОР-а и за које се вјерује да су учествовале у акцији, углавном су се оглушиле о захтјеве Окружног тужилаштва из Источног Сарајева о утврђивању кривичне одговорности њихових држављана, осим Италије.

Неке од њих, попут Велике Британије и Словеније, тражиле су да им прво буду достављена имена њихових војника, јер без тога, наводно, не могу да покрену истрагу. Од жртава су тражили да им доставе имена маскираних злотвора, јер вјероватно нису знали ко су припадници њихових једница?!

Свештенику Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је 1. априла 2009. године као тадашњи предсједник Владе донио одлуку да се вјероучитељу Александру Старовлаху додијели изузетна пензија са жељом да му се олакша живот и да му се обезбиједи неопходна рехабилитација.

Oдлуком благопочившег патријарха српског Павла свештеник Старовлах службује у храму Светог Ђорђа на Бежанијској коси у Београду, гдје и живи са породицом.

петак, 28. март 2014.

ЗНАЛИ СУ А ДО САД НИСУ РЕАГОВАЛИ,ЗАШТО?

Динкић и УРС искориштени и пуштени низ воду од својих ментора или... ?

Након завршених парламентарних избора у Србији,
или је у питању истинска рјешеност да се нешто учини са за народ или поновно бацање прашине у очи?
Много питања и недвоумица.
Међутим најбитније када ће Судство,Тужилаштво и Полиција,постати независни и моћи да раде свој посао,тј.да буду савјест онима који су се по вољи народа домогли власти?
Невјероватно да Полиција,само неколико дана послије објављених резултата парламентарних избора,почиње са хапшењима,по налогу Тужилаштва, да Суд приведеним функционерима одређује притвор од мјесец дана због могућег утицаја на свједоке.
Просто знало се шта ко ради и шта ће и убудуће ко радити међу локалним политичарима и оним на вишем нивоу,али када ће се дозволити званичним државним институцијама да могу одрадити свој дио посала за шта их издржавају порески обвезници тј.да дјелују превентивно и да реагују репресивно кад је то неопходно.
Вјероватно оног тренутка када се постигне свеобухватна реформа наведених државних Институција.
До тада притвараће се они који су "врцали мед" и олизали прсте,а другима нису хтјели да дају или други нису били у позицији да могу да траже.
На крају се постављају питања,да ли су осумњичени стварно одговорни,да ли ће бити осуђени и њихова имовина конфискована или ће све задржати,нормално дјелећи са оним политичким пријатељима кои ће стати у њихову заштити и још на крају наплатити дебелу оштету од пореских обвезника јер су неосновано притварани,осумњичени и окаљани.
Некада ће мо добити одговоре на сва ова питања.

ВЛАЈКИ: У СРЕБРЕНИЦИ НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА

СРЕБРЕНИЦА, 25. МАРТА /СРНА/ - У Сребреници је вечерас промовисан роман "Геноцид" у којем аутор Емил Влајки свједочи о злочинима Бошњака над несрпским становништвом током посљедњег рата у Сарајеву.

 

"Геноцид није само убијање људи. Геноцид има много шире значење и подразумијева уништавање свега што је вијековима стварано. У БиХ су сви жртве геноцида који је провела међународна заједница и дио домаћих шовиниста, преображених из бивших комуниста", сматра Влајки.

Он је оцијенио да у Сребреници не може бити говора о геноциду, јер геноцид прво подразумијева убијање жена и дјеце што овдје није био случај, јер су они евакуисани.

"Оно што се догодило у Сребреници можете звати како хоћете, али то не може бити геноцид", тврди Влајки.

Влајки, који је потпредсједник Републике Српске, током промоције у сребреничком Културном центру рекао је да је у роману описао шта се десило прије 20 година и да се "ту види како се тих година стварао геноцидни менталитет у Сарајеву које је било опсједнуто споља, али исто толико и изнутра".

Он је истакао да је и сам једва живу главу извукао из тог града, те додао да му се чини да се и сада стварају исти услови као и пред рат 1992. године.

"Постоје и сада одређене снаге којима није стало до мира и до зарастања рана него и даље настоје да стварају хаос. Надам се, не са истим посљедицама као онда", рекао је Влајки.

Према Влајкијевим ријечима, и садашња ситуација је бременита мржњом, неразумијевањем, нетолеранцијом и борбом за територију, што је посебно карактеристично за бошњачку страну из чијих редова већина све што је српско карактерише геноцидним.

"Како да неко живи са неким заједно коме сваког дана каже да је геноцидан?Плашим се да и данас нема толеранције на овим просторима, као што је то било деведесетих година прошлог вијека и да се ништа унутар онога што се назива `тамним вилајетом` није промијенило", рекао је Влајки.

Он је истакао да је сам преживио два геноцида, јер му је у другом свјетском рату настрадала породица са мајчине стране због јеврејског поријекла, а да је једва преживио у посљедњем рату.

Новинар Лидија Жарић рекла је да Влајкијев роман "Геноцид" има у себи и белетристике, али је у суштини аутобиографска књига која свједочи о ратним страхотама у Сарајеву, али је и анатомија садашњег стања у БиХ.

Она је навела да књига, коју је објавила београдска Издавачка кућа "Филип Вишњић", говори о кризи савременог човјечанства, новом свјетском поретку, геноциду над Србима и терету који се ставља српском народу.

О роману је говорио и директор Издавачке куће "Филип Вишњић" из Београда Дејан Мастиловић.

Организатор и домаћин ове промоције било је Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из овог мјеста чији је предсједник Милан Јовановић рекао да промоција ове књиге у Сребреници представља признање за "Просвјету".

ЛАУРЕАТ АЛЕКСАНДАР ПАЈКАНОВИЋ

Награђен рад студента Електротехничког факултета у Бањалуци који истражује "Контролу инвалидских колица покретима главе“...

 

Приредио: Слободан КОВАЧЕВИЋ

НОВИ САД, 27. МАРТА (СРНА) – Александар Пајкановић, студент Електротехничког факултета у Бањалуци, овогодишњи је лауреат "Пупинове награде Матице српске за мастер рад“ - награду је добио за "Контролу инвалидских колица покретима главе“.
Престижна награда Пајкановићу је уручена у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду.

"Инвалидска колица лично сам испробао и успио сам да их наводим по лабораторији искључиво покретима главом. Колица су намјењена параплегичарима и квадриплегичарима, дакле инвалидима у изузетно комплексном здравственом стању" - истиче Пајкановић за Срну.

Он напомиње да су инвалидска колица којим параплегичари управљају главом - истраживање, које је у самом повоју.

"У питању је експеримент и никако се не може говорити да су таква инвалидска колица готова ствар. Да би се она нашла у практичној примјени, био би потребан дуготрајан заједнички рад великог броја истраживача и то из различитих научних сфера.

Ипак, мој рад је на столу, и, коме се учини занимљивим и остваривим, стојим му увијек на располагању“ - прецизира Пајкановић.

Идеју за свој рад добио је у разговору са параплегичарима и квадрипелгичарима у Бањалуци.

"У разговорима у бањалучком Заводу` Мирослав Зотовић`,стекао сам слику о сложености њихове здравствене ситуације. Практично, једино што им је остало су ти покрети главом, што ме навело да покушам мојим мастер радом да направим причу о колицима које би могли сами покретати“ - појашњава Пајкановић.

Добитник "Пупинове награде“ тренутно ради на новосадском Факултету техничких наука (ФТН), гдје је и на докторским студијама.

Награђени мастер рад Александра Пајкановић дио је пројекта који је финансирало Министарство науке и технологије Републике Српске.

Уз повељу, Пајкановићу је припао и новчани износ од 50.000 динара (око 430 евра).

Осим Пајкановићу, равноправно су додјељене двије друге и три треће "Пупинове награде“.

Другу награду равноправно су добили Бранислав Станковић са Факултета за физичку хемију из Београда и Вељко Димовић са крагујевачког Факултета инжињеријских наука.

Равноправни добитници треће награде су Едвин Пакоци, Роберт Мак и Александар Антић, сва тројица са навосадског ФТН-а.

"Пупинова награда“ установљена је у помен на Михајла Пупина,великог српског и свјестког научника, својевремено стипендисте и добротвора Матице српске.

Награда се додјељује се за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио Пупин.

Према пропозицијама, награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда "Михајло Пупин“ и средстава Матице српске, а новчану подршку овогодишњој додјели те награде пружила је Нафтна индустрија Србије (НИС).

"Пупиновом наградом Матице српске“ обиљежава се 160 година од рођења Михајла Пупина.

ПИСАЦ, ПЈЕСНИК, БОРАЦ, СЛОБОДАН ЧОВЈЕК...

Тридесет година од смрти писца "Глувог барута", "Осме офанзиве", "Доживљаја Николетине Бурсаћа", "Јертичке приче", "Магарећих година"...

 

Приредила: Јована НИКОЛИЋ

БЕОГРАД, 25. МАРТА /СРНА/ - Сутра се навршава 30 година од смрти Бранка Ћопића, једног од најпопуларнијих српских писаца у некадашњој Југославији, који је преминуо 26. марта 1984. године извршивши самоубиство скоком са Бранковог моста у Београду.

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо“.

Од 1968.године био је члан Српске академије наука и умјетности.

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима код Босанске Крупе, који су данас у Федерацији БиХ.

Основну школу завршава у родном селу, након чега упусује нижу реалну гимназију у Бихаћу. Књига "Магареће године" настала је по сјећању на вријеме проведено у интернату у Бихаћу, такозваном конвикту.

Учитељску школу у Бањалуци Бранко Ћопић није завршио. Избачен је из школе у четвртом разреду због читања напредне литературе, а затим и из Учитељске школе у Сарајеву.

Школу је успио да заврши тек у Карловцу, гдје је прабачен уз помоћ неких професора.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, гдје је током студија с времена на вријеме објављивао приче у "Политици".

Други свјетски рат затекао га је на одслужењу војног рока у Марибору у бившој војсци Краљевине Југославије, а већ на самом почетку повезао се сa покретом отпора и био припадних партизанских јединица.

Цијело вријеме рата био је ратни дописник заједно с нераздвојним пријатељем и кумом, такође познатим књижевником Скендером Куленовићем.

Други свјетски рат подстиче га да напише романе "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј бронзана стражо" и "Осма офанзива", затим приповјетке "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Љубав и смрт", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", "Горки мед", "Свети магарац", "Људи с репом" и збике пјесама "Огњено рађање домовине" и "Ратниково прољеће".

Написао је и романе за дјецу "Орлови рано лете", "Славно војевање" и "Битка у златној долини" /познати су као "Пионирска трилогија" и "Магареће године", збирке прича "Приче партизанке", "Вратоломне приче", "Приче испод змајевих крила" и "Доживљаје мачка Тоше", збирке пјесама "Чаробна шума", "Армија одбрана твоја", "Партизанске тужне бајке", "Вечерње приче", "Дједа Тришин млин" и "Несташни дјечаци".

Једно од најпознатијих дјела је бајка у пјесми "Јежева кућица".

Дјела су му превођена на руски, енглески, француски, њемачки, украјински, пољски, чешки, бугарски и мађарски језик.

Једно од најпознатијих дјела била је "Јеретичка прича", због које је Бранко Ћопић касније трпио велике ударе тадашње комунистичке партије па и од самих колега.

Претпоставља се да су ти прогони главни разлог самоубиства који је Бранко Ћопић извршио скочивши с моста преко ријеке Саве у Београду.

Привредна комора РС изабрала најуспјешније привреднике

ПРИВРЕДА | 27/03/2014 |  СРНА 
Привредна комора Републике Српске изабрала је 12 привредних друштава чији су производи обиљежили прошлу годину по препознатљивости квалитета.


R. BR.
NAZIV PRIVREDNOG DRUŠTVA
PROIZVOD /LINIJA PROIZVODA
1.     
TANASIĆ d.o.o. Dvorovi    
Uprženi ajvar od svježeg povrća
2.     
EXCLUSIVE LINGERIE d.o.o. Banja Luka
Linija proizvoda sa primjenom laserske tehnologije
3.     
WISCHT d.o.o. Doboj
Linija proizvoda:
Vakuumske prese
Vakuumska presa sa jednim stolom;
Vakuumska presa sa dva stola;
Vakuumska presa sa četiri stola;
Vakuumska presa za oblaganje sa PVC-om;
Automatska vakuumska presa za termoformiranje.
4.     
KIKO d.o.o. Bijeljina
AromaDEZ – prirodno sredstvo za dezinfekciju
5.     
TRIANGLEd.o.o. Banja Luka
Interaktivni info pult TOTEM S12
6.     
MEGA DRVO d.o.o. Bijeljina
Linija proizvoda masivnog namještaja (stolovi, klupe, komode, kreveti, noćni ormari i sl.)
7.     
SANA LINEA a.d. Kostajnica
Modna kolekcija proljeće/ljeto 2014
8.     
VIZIONd.o.o. Rogatica
Suva svinjska pečenica
9.     
ZTUR KRZNARIJA PRISTAŠ
Banja Luka
Bunde od plemenitog krzna
10. 
PODRUMI VUKOJE 1982 d.o.o.Trebinje
Linija vina Vukoje od autohtonih sorti vinove loze vranca i žilavke
11. 
EKO-Bel d.o.o. Laktaši
Suvo voće (šljiva, jabuka, kruška) 
12. 
DI BOR d.o.o.Gradiška
Barska stolica "ATINA"

У оквиру манифестације "Избор најуспјешнијих у привреди Републике Српске за 2013. годину", у категорији за препознатљив квалитет и развој домаћег производа најбољим су проглашена предузећа "Танасић" из Бијељине, "Ексклузив линжери" Бањалука, "Вишт" Добој, "Кико" Бијељина, "Триангл" Бањалука, "Мега дрво" Бијељина, као и "Сана линеа" Костајница. Међу најбољим су и предузећа "Визион" Рогатица, "Крзнарија Присташ" Бањалука, "Подруми Вукоје" Требиње, "Еко-Бел" Бањалука и "Ди бор" Градишка.
Директорка Привредне коморе Драгица Ристић истакла ја да су награђена предузећа која су на тржиште пласирала производе препознатљивог квалитета и која заслужују да носе епитет производа из Српске који задовољава све европске стандарде.
"Награђена привредна друштва могу квалитетом производа конкурисати на тржишту ЕУ", рекла је Ристићева новинарима у Бањалуци и додала да је привредницима у Српској највећи проблем што наступ на страним тржиштима захтијева извјесна улагања и велике количине.
Она је напоменула да институције у Српској треба да заједничким снагама подрже домаће привредне субјекте да би могли више производити, те бити конкурентнији и по количинама и по цијенама.
Ристићева је подсјетила да се манифестација "Избор најбољих у привреди Српске за 2013. годину" организује 11. годину за редом.
"На централној манифестацији, која ће бити одржана сутра, наградићемо привредна друштва у категорији малих, средњих и великих привредних друштава. Ове године ћемо по први пут наградити и микро привредна друштва која запошљавају до 10 радника", нагласила је Ристићева.
Признања ће бити додијељена и привредницима који су у прошлој години остварили највећи извоз и који су запослили највише радника, а биће проглашене и најбоље жене предузетници.
Директор "Подрума Вукоје" Радован Вукоје истакао је да је ова винарија прошле године проглашена за најбољу у источној Европи, најбољим националним произвођачем на свјетском оцјењивању у Бечу, као и да су њихова два вина проглашена најбољим регионалним винима.
"Све то, заједно са признањем Привредне коморе, сматрамо успјехом не само за нашу винарију, него и за цијелу Републику Српску, наше винарство и нашу привреду", поручио је Вукоје.
Према његовим ријечима, подршка Привредне коморе Српске је привредницима јако значајна, јер заједнички праве корпус домаћих произвођача, који ће сигурно дати посебну тежину привреди Републике Српске.

понедељак, 24. март 2014.

24.март 1999.године-ЗАР ЈЕ МОРАЛО ТАКО?






Гладајући из угла довољно необавјештеног учесника у догађајима на Космету девесетих година,често себи многи могу поставити потање из наслова.

Зашто?

Па из простог разлога, наоружавање албанског становништва на Космету почело је интензивно од 1996.године и то из Албаније на један специфичан начин.
Магарци се науче гдје има воде на простору Космета,тј.гдје им је поило,а онда се преко границе одведу или отјерају у Албанију,тамо им се да со и они се враћају истим путем да би дошли до поила и то без водића. 


Транспорт оружија обезбјеђен.

За то се знало,али нико ништа адекватно није предузимао.

Опет питање зашто?

Одговор знају одговорни.
Долази 1997.година и прве конкретне акције терориста на припаднике МУП-а.Републике Србије.
Одговори надлежних су као у периоду 1945-1989.године,без конкретних акција.

Марта 1998.године јединице тадашњег Приштинског корпуса излазе у простор ради „извођења тактичке обуке и практичних вјежби“.
У саставу тих јединица била је активна војска.
У циљу неометаног извођења „обуке“ у простору на подручју Космета,да не би дошло до терористичких напада на припаднике Војске,од тадашњих локалних банди,ангажоване су јединице МУП-а РС у циљу откривања и неутралисовања таквих група и јединице Војске професионалног састава у циљу контроле државне границе према Албанији,како би се спријечио упад терористичких група из Албаније,на простор Космета,тј.Србије.
Читава 1998.година протекла је у међусобним сукобима између припадника МУП-а РС и локалних банди,али није постојала државна вољда да се те банде неутралишу,него се стицао утисак као да неко намјерно наређује да се оставља простор да се те групе извлаче из окружења и блокада и пребацују на неке друге просторе на којима су изнова изводили терористичке нападе. 


Трајало је то све до позне јесени 1998.године,а чињеница да те банде нису неутрализоване,довала је до ситуације,да су прерасле у јединице тзв.ОВК које су ушле у отворен сукоб са јединицама Војске и МУП-а 1999.године и биле јдно од оправдања НАТО-о бонбардовања.

Зашто проблем није ријешен 1998.године?

Можда одговор могу да дају активни учесници тадашњих догађаја,који су у данашњој власти.

субота, 22. март 2014.

КОНЦЕРТ МЈЕШОВИТОГ ХОРА ИЗ ГРЧКЕ

Вечерас од 20.00.часова у организацији Призренске богословије у Нишу,а уз благослов Валадике нишког г.г.Јована,одржан је концерт мјешовитог хора Музичке школе из Општине Волви-Ставрос.

У име домаћина присутним се обратио Ректор призренске богосчловије у Нишу Отац Милутин Тимотијевић,потсјетивши на вијековно пријетељство Грчког и Српског народа и заједничке историјске тренутке кроу које су пролазили да би дошли до своје слободе.

Нарочито се осврно на крај 20 вијека када је Србија претрпила инвазију НАТО-а упоређујући је са Христом на крсту,а Грчки народ са Апостолом Јованом,јер је остао уз Српски народ у тим тренуцима.

Предсједнкк општине Волви, захвало се на гостопримству наглашавајући да је задовољство налазити се међу братским народом.
У знак захвалности поклонили су домаћинима Икону Благовести,који је и национални празник у Грчкој,као и традиционалне природне дарове подручија Општине Волви и Ставроса уље,мед и оригано.
Онда је почело оно што су присутни са нестрпљењем очекивали,исипање све оне љубави што су ти дивни људи донијело са собом.
Концерт је кренуо полако,као да су испитивали заинтересованост публике,а онда су се препустили пјевању и то из срца што је публика осјетила и награђивала громогласним аплаузима.
На концерту је по програму било планирано да се изведе тринаест композиција,а изведено је око двадесет.То је само један мали показатељ како је публика прихватила пријатеље из Грчке.
Мрља на читав догађај може бити што се нико од представника Града Ниша или Општина Медијана на чијем подручију је одржан концерт или Општине Палилула на чијем подручију је сједиште организатора концерта нису удостојили да пошаљу представнике и на тај начин покажу гостопримство.
Свако вријеме има своје бреме.
 

четвртак, 20. март 2014.

Сутра почињу "Јахорински пјеснички сусрети"

 20 март 2014 .palelive.com
 Манифестација "Јахорински пјеснички сусрети" сутра ће поводом Свјетског дана поезије бити одржана на овој планини, гдје ће премијерно бити представљене до сада необјављене пјесме аутора.



У програму "Јахоринских пјесничких сусрета" учествоваће пјесници Дара Секулић, Горан Врачар, Недељко Зеленовић, Жељко Грујић, Недељко Жугић и Биљана Сладоје Бошњак, саопштено је из Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, који је организатор скупа.

Учествоваће и пјесници Бранислав Илић, Гордана Милошевић, Недељко Бабић, Бранко Перић, Раде Радовић, Јованка Стојчиновић-Николић, Симо Бозало, Гордана Симеуновић и Никола Мишо Мијатовић, уз музичку пратњу Владимира Андана и Пере Никачевића.

На манифестацији ће бити организован разговор о будућим пројектима, као што је иницијатива да ови сусрети већ од идуће године постану традиционални и проширени на ауторе из цијеле регије у виду својеврсне пјесничке колоније.

Идеју о овим пјесничким сусретима на Јахорини препознали су као значајан пројекат у културном, књижевном и туристичком смислу Удружење књижевника Републике Српске, Олимпијски центар Јахорина, Туристичка организација Источно Сарајево и бројне културне установе из ове регије, саопштено је из Завода.

Партнери пројекта су Винарија "Матић" и Планинска кућа "Рајска врата", у којој ће бити одржан програм са почетком у 20.00 часова.

Поводом Свјетског дана поезије, Завод је осим актуелног попуста у свим књижарама на овај дан организовао и дружења пјесника из Бањалуке са основцима.

"Питијада" у Кући старих заната

 20.03.2014.Љубица Стојановић Извор Јужне вести  Niš
490x370-Untitled.jpg


Актив жена града Ниша организује у петак, 21. марта добротворно-такмичарску акцију у прављењу домаћих пита по старим традиционалним рецептима овог краја.

Како кажу организатори, свечано отварање "Питијаде" планирано је за 12 часова, а додела признања најуспешнијим учесницама акције за 12:30х.

У акцији учествује тридесетак чланица Удружења жена из Ниша и околних општина које ће ове своје престижне домаће производе поделити деци из нишког Свратишта, Сигурној кући и Специјалној школи "14. октобар".

"Кућа старих заната" је у улици Косовке девојке број 6, у дворишту Енглеског дома у Пантелеју.

САЈАМ ТУРИЗМА У НИШУ-АПРИЛ 2014.ГОДИНЕ

 -Има ли интереса туристичких представика Српског Сарајева?


У Нишу ће се од 03-04.априла 2014.године одржати 15 међународни сајам туризма и активног одмора у организацији ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ НИША.



Можда је ово добра прилика да своју понуду представе и на подручију Јужне Србије туристички посланици Сарајевско романиске регије управо у дјелу тог Активног одмора,за који постоје сви услови и ресурси на подручију Српског Сарајева и ширег простора РС и БиХ,а који постаје јако атрактиван у понуди ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА налази се и понуда АВАНТУРА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ у којој је престављена понуда из те области са подручија Српског Сарајева.



Подручије Сарајевско романијске регије има идеалне потенцијале и понуду управо из области активног одмора КРОЗ ПЛАНИНАРЕЊЕ,АЛПИНИЗАМ,ВОЖЊУ БИЦИКЛА .ПАРАГЛАЈДИНГ ИТД.

Пошто је успостављена сарадња између Општина Пантелеј из Нишу и Пала из Источног Сарајева ово је још једна прилика да се управо у области туризма та сарадња продуби и побољша у циљу представљања туристичке понуде Сарајевско романиске регије у Нишу и Јужној Србији.

недеља, 16. март 2014.

СУТРА ЈЕ 17.МАРТ



 Тужна годишњица прогома косовских Срба,који су вјерујући међународној заједници,која је донијела демократију, остали на својим огњиштима на Косову и Метохији, када се Држава Србија повукла са дијела своје територије 1999.године.
Црква Светог Саве у јужном дијелу Косовске Митровице,мјесто ми духовног обновљења
 

Тужно подсјећање можете видјети овдје и још један почетак „бољег сутра“ од 17.марта 2014.године.

Како посијемо тако ћемо и жњети.

Све је у народним рукама,а народ се уствари ништа и не пита,нити о било чему одлучује,осим што одабраној скупини даје легитимитет да одлучују у наше име,о нашим судбинама,како њима одговара.

Уствари група тих Одабраних интересује само сама себе и интереси њихових господара, а просата народна маса је само МАСА.

Ипак има шансе да маси буде боље.

Исток се буди.

Демократија која је довела до тога да 17.март обиљежавамо као тужну годишњицу,дошла је и до Истока, а исток није оно што је био 1992. и 1999. године.
Исток се опоравио и демократије више неће,бар се треба надати, да ради оно што је радила.

Да ли ће тај Исток помоћи и нама зависи од тога кога ћемо изабрати да нас представља и опет ће бити одговорна Маса која ни о чему не одлучује.

Неопходно је да се подсјетимо.

Точак се окреће,Исток је и шездесетих година прошлог вијека био јак и рјешавао је нека своја питања и интересе,а у Београду су биле како причају најжешће демонстрације управо против тог Истока,а он прашта али не заборавља.

Данас је иста ситуација, а како ће  се понашати маса оних којима ће манипулисати,они који ће добити легитимитет да одлучују о судбини и будућности Масе,на основу тренутне ситуације на истоку,зависи да ли ће нас Исток пустити да нас однесе прљава матица мрачне демократије или ће нас поново заштитити да будемо своји на своме.

Све је у рукама Масе.

На крају подсјећање из неформалних извора како смо се понашали варљивог љета 1968. године
"Украјина, Руси и Срби...

На друштвеним мрежама Украјина је доминантна тема а запазио сам да се Срби просто утркују савјетујући Русију шта и како треба да ради. Као да је то нека необавијештена афричка недођија ...Износим једно лично искуство о нашим односима са Русима: Њемачка ТВ (ZDF) је једном годишње директно преносила из позоришта у Ашафенбургу разговор еминентних протагониста свјетске политике о актуелним темама. Једном приликом тема је била СФРЈ а у публици, у маси Нијемаца и Хрвата било је и нас неколико Срба.
 После емисије, замијеник министра иностраних послова СССР-а је пристао да се у сепареу нађе и попије кафу са Србима. Одмах смо почели, како ми то већ знамо исказивати нашу љубав према браћи Русима. Када је дошао до ријечи Саговорник нам је рекао, препричавам по сјећању, да он дуго памти, између осталог и догађај из 1968. за вријеме њихове интервенције у ЧССР-у . Највећи протести против Руса стигли су из Београда и то не само од ЈБТ него са улице... нигдје њихова амбасада није тако каменована...Нашу причу о братству упоредио је са два брата од којих је један узоран студент, радишан и савјестан а други је деран (управо је употријебио ову ријеч) слабо учи, бјежи са часова, разбија сусједима прозоре...па његово мишљење и савјети нису баш поуздани...Наравоученије препуштам свакоме понаособ..."

среда, 12. март 2014.

ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ НИКАОНОР СВЕТОГОРАЦ

Често се питамо,који је прави пут и само нам се каже.

На духовном окупљању на Хиландарском метоху у Нишу,често се могу сазнати многе занимљивости везане за духовни живот и много значајног у вези многих Срба који су ишли путем Светог Саве,трудећи се да им сам Господ буде јединио мјерило савршенства.

Пре неко вече слушасмо дивно  КРАТКО ПОДСЈЕЋАЊЕ О ЖИВОТ СВЕТОГ СТАРЦА НИКАНОРА СВЕТОГОРЦА,који је негдје тамо осамдесетих од градских власти Ниша добио садашњи простор како би се обновио Хиландарски метох,који је некада био у непосредној близини Саборне цркве у Нишу.
Метох је за Светога старца био од изузетног значаја јер га је одередио за своје вјечно пребивалиште уколико би се представио на територији Србије.
У "Кратком подсјећању на живот светог старца Никаонора Светогорца"може се прочитати срж његовог дјелања као посљедњег Проигумана Манастира Хиландара  ЧУО САМ ОД СВОГ ДУХОВНОГ ОЦА

Преподобни Старац Никанор Светигорац у Епископије Новозеландској и Аустралиској већ се прославља као Светитељ,због многих чудеса која се дешавају на том простору захваљујући његовим молитвама пред Богом.
У недељу Сиропусну служена је Архијерејска Литургија у Илијану,о чему можете прочитати ОВДЈЕ

Према добијеним подацима Епископ Новозеландски и аустралиски г.г.Иринеј,поднио је захтев СПЦ да се Свети старац Никанор канонизује јер се на његовом гробу дешавају многа чудеса и сви који му приступају са искреном вјером и молбом,добијају помоћ од моштију светог старца Никанора.
Многа су свеједочења да се око његовог гроба шири чудан миомирис и да често његов гроб у ноћи свијетли.
Бог је још једном удостоио Сбрбе великог достојанства да једа велики Србин на тлу Аустралије буде са Светитељским моштима које исцјељују и благодат дају том далеком континенту ширећи у вејечности истиниту Љубав Христову.
Искрено се надамо да ће ускоро Преподобни старац Никанор Хиландарац бити канонизован.

Представљена монографија поводом обележавања стогодишњице од почетка I светског рата

 12.03.2014. НТВ
 
(ВИДЕО ПРИЛОГ СА ПРОМОЦИЈЕ)


Поводом обележавања стогодишњице од почетка И светског рата у градској општини Медијана представљена је монографија др Милоша Ђорића, ауторке Драгане Бедов.

Ово је прва промотивна трибина о знаменитим Нишлијама коју организује Народни музеј, а све имају за циљ да сачувају од заборава људе који су много допринели развоју културног, привредног, политичког и верског живота града, кажу организатори.

“Сутон и уздах, дело и књижевна судбина Милоша Н. Ђорића” ауторке Драгане Бедов из Новог Сада представља живот и рад овог знаменитог Нишлије који је учествовао у И светском рату, прешао Албанију и стигао на Крф. После рата је завршио медицину, након чега је до своје пензије био шеф Кожног одељења опште болнице у Нишу, а истовремено је као књижевник објављивао дела.

Промотивна трибина Народног музеја о знамениитм личностима из прошлости Ниша, организована је у оквиру обележавања стогодишњице од почетка 1. светског рата, а покровитељ је ГО Медијана.

На трибинама ће бити промовисане Нишлије које су својим радом допринеле развоју културног, привредног, политичког и верског живота града, додају организатори.

СЕЛО ЦРКОЛЕЗ НИЈЕ НА ПРОДАЈУ!!

У селу нема продаје кућа, нема исељавања. Млади, иако нису ожењени, не напуштају домове. Остају ту на своме, трпе и живе у увјерењу да ће вријеме силе и бројчане премоћи - исцурити...

 
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ИСТОК, 11. МАРТА /СРНА/ - Село Црколез, у општини Исток, на крајњем западу Косова, изоловано је од свијета, на сталној је мети криминалаца, али је познато по чињеници да до сада нико од Срба није продао ни метар свог имања.

У Црколезу живи педесетак Срба, а међу њима је двадесетак момака старих од 25 до 42 године.

У атару Црколеза, површине 1.707 хектара, у власништву Срба је нешто више од 1.000 хектара.

Основно занимање мјештана постала је пољопривреда, пошто је сточарство уништено, јер су лопови и криминалци протеклих 14 година несметано и некажњено из дана у дан пустошили српска домаћинства.

Црколез, као и све остале српске средине, плаћају цијену изолованости и чињеници да су га сви - заборавили.

До Црколеза се може доћи само из Истока, удаљеног 20 километара, на међи са злогласном Дреницом - упориштем бивше ОВК.

У писаним изворима село се први пут помиње 1395. године, у повељи српске кнегиње Милице којом се црква светог Јована у Црколезу прилаже светогорском манастиру Светог Пантелејмона.

У турском попису из 1485. године уписано је 47 српских кућа, међу којима је и кућа сеоског попа.

Године 1943. албански фашисти спалили су цијело село, а српско и црногорско становништво, укључујући жене и дјецу, отјерали су у логор.

У цркви Светог Јована је до 1955. године чувана збирка једанаест изузетно вриједних и старих српских рукописних књига од 13. до 14. вијека, писаних на пергаменту и папиру.

Јеванђеље које је писано на пергаменту из 13. вијека украшено са једанаест иницијала колорисаног цртежа, који приказују "звјериње” - орнаментике архаичног тератолошког стила. Ови иницијали стоје на самом почетку српске историје умјетности.

Од изузетне вриједности је и 41 лист четврте инкунабуле, штампане 1495. године у Црнојевића штампарији на Цетињу.

У порти цркве очувано је звоно које се чује у пречнику од 15 километара, а гробље /како се вјерује - једно од најстаријих очуваних на просторима Космета/ свједочи о трајању православних породица пристиглих у Црколез из Црне Горе и некадашње српске државе Рашке.

У порти цркве неколико вијекова стоји времешни дуд. Према предању, дуд је калемљен када је црква зидана и то са гранчицом шам-дуда из Пећке патријаршије.

Исто предање каже да је шам-дуд донио Свети Сава из Јерусалима и сам га засадио у порти Пећке патријаршије.

Радојко Савић вели да је Црколез одраз српско-црногорске тврдоглавости и упорности.

У селу нема продаје кућа, нема исељавања. Млади, иако нису ожењени, не напуштају домове. Остају ту на своме, трпе и живе у увјерењу да ће вријеме
силе и бројчане премоћи - исцурити.

"Остајемо ту. Нема нама живота ван Црколеза. Ово је село опстајало толико векова, те сада би свако од нас навукао проклетство Светог Јована ако угаси ватру у свом дому", каже Савић, наводећи да у Црколезу живе Tијанићи, Вулићи, Савићи...

Оно чега се плаше јесте - одумирање. Школа је пред гашењем. Остала су два ђака...

Надају се да ће дјевојке препознати врлине Црколежана и помоћи им да очувају ово мало село, али и једино на Космету у коме до данас ни један метар српске земље није продат.