среда, 05. децембар 2012.

Ниш: Отац Влајко - пензионер

С. БАБОВИЋ
 Човек не треба да се граби, посебно ако се презива Грабеж - каже отац Влајко
 Protojerej stavrofor Vlajko Grabež
Протојереј ставрофор Влајко Грабеж
НИШ -НајпопуларниЈИ овдашњИ свештеника, протојереја ставрофора Влајка Грабежа, који је током последње деценије и по у Епархији нишкој био, модерно речено, пи-ар. Али овај необични духовник постао је познат и као велики заљубљеник у спорт: још 2009, свет је обишла његова фотографија на којој, ватрено, прославља злато наших ватерполиста на шампионату у Риму. Отац Влајко тада је први пут ставио ватерполо капицу на главу и од ње се више није раздвајао.
Отац Влајко Грабеж, рођен у Пецкој код Мркоњић Града, прогнан је из Дрвара кад и остали српски живаљ, 1995, после чега је дошао у Ниш. Због заслуга у приближавању црквеног живота народу, те сарадње са медијима и културним посленицима, дрварског попа - највишим признањем, правом на ношење напрсног крста - одликовао је лично патријарх Иринеј.
Свестрано ОТАЦ Влајко годинама је био свакодневни учесник јутарњег програма Радио Ниша, па је добио и награду "Златни микрофон". Истовремено, истраживао је старе рукописе, те пронашао оригинално издање "Охридског пролога" Светог Николаја Велимировића из 1928, штампано у Нишу.
После четири деценије дуге свештеничке каријере, отац Влајко каже да се није уморио, а пре свега се трудио да - демантује презиме ...
- У цркву сам ступио у најгоре време, био је комунизам, а мој отац Петар пола века појао је у дрварској цркви - каже саговорник "Новости".
- Умео сам да беседим у богомољи пред 5-6 верника, који су кришом дошли, па је и оскудица за свештенике била велика. Ипак, успели смо да обновимо цркву светог Илије у Бастаси, а најпоноснији сам био на нови храм Светог Саве у самом Дрвару, у којем је, 1989, прослављено 600 година од Боја на Косову.
Онда су дошле најтеже године: иако га је тадашњи владика далматински, високопреосвећени митрополит Николај одликовао чак три пута, прави мисионарски подухват започео је у Епархији нишкој. Тадашњи епископ Иринеј не само што му је спасао живот када се, после "Олује" буквално нашао на улици, већ га је довео у Ниш, примио у епархију и дао парохију.
- Ту сам најпре почео да организујем часове веронауке у Саборном храму, па је од те деце формиран и данас успешан, мали хор "Бранко" - каже отац Грабеж. - Ипак, најпоноснији сам на покретање "Видовданских свечаности", које трају од 1996, а међу Беседнић су се нашле многе познате личности: од легендарног фудбалског голмана Милутина Шошкића, до министра Драгана Шутановца. И иначе, највише сам радио са Војском, која данас блиско сарађује са Црквом.
Пре десетак дана, на скупу Дрварчана, одлучио је да породичну кућу поклони граду Дрвару. Каже, у Нишу је успео да се збрине, познато је да човек не треба да се "граби", посебно ако се презива - Грабеж.

И ДЕЦА У ЦРКВИ
СИН Влајка Грабежа, јеромонах Дамаскин, био је један од три најбоља магистра Богословије у Москви, те служио уз московског патријарха - пред Путином и Медведевим. Данас је у манастиру Ђунис, а ускоро креће на докторске студије у Грчку. Ћерка Божидарка завршила је Богословски факултет у Београду и предаје веронауку у новосадској гимназији "Исидора Секулић". Удата је за свештеника Миодрага Андрића, који служи у Саборној цркви.

Нема коментара:

Постави коментар