ЗАШТО И ДО КАДА ДВОСТРУКИ АРШИНИ?

Увијек око нас и овдје и одакле смо дошли постоје  и ови и они,као и што се дешава кад неко оде тамо,па то исто примјети.

Да ли неког интересује то што ми односно они примјећујемо?

Почуча,Ивановић и Шкрбић насупрот Кандић

Човјек ваљда од малена научи шта је добро,а шта лоше,па онда схвати да му је све дозвољено,али да све није на корист.

У међувремену научи да расуђује и размишља,схвата и прихвата норме понашања уоквирене кроз Законе,Прописе,а донијете на основу Устава.

Да би на крају схватио, ако се тога држи може да добије У ПРИТВОР 30 ДАНА ЗБОГ КОРИШЋЕЊА УСТАВОМ ЗАГАРАНТОВАНОГ ПРАВА

Постављао, не постављао себи питање зашто је то тако,на основу,чињеница не може да себи, да задовољавајући одговор,а они који би требало адекватно да одговоре,дају такве одговоре који могу задовољити само оне који себе добровољно стављају у ментално робство,односно подаништво ради обећања тамо неких који су обећали куле и градове, када они дођу да ријешавају проблеме.

Од када је свијета и вијека О СЛОБОДИ СВИ ПРИЧАЈУ,А НИСМО СЛОБОДНИза то је доказ и случај Попуча и Ивановић,који су изнијели своја мишљења на друштвеним мрежама и завршили су тамо гдје су завршили у Београдском ЦЗ-у.

Оно чисто да видимо озбиљност и намјеру Апарата.

Порука је сигурно од многих схваћена или није вријеме ће показати своје?

Међутим овдје се поставља питање о једнакости и правима употребе Закона и прописа према свима.

Или Држава има Апарат само према једним,а према другима то не вриједи,односно можда би и вриједило,да дозволе они који доносе одлуке и диктирају Апарату шта да ради и како да ради?

Све то би више мање прошло као,"моралио смо то урадити због оних тамо",уз неки договор са "жртвеним јарцима",и обавјештења   ПОСЛИЈЕ НЕКОЛИКО ДАНА ИВАНОВИЋ И ПОПУЧА ПОЧИЊУ СВОЈУ ОДБРАНУ СА СЛОБОДЕ,да се није појавила информација о отказивању промоције књиге у Дому војске у Београду.

Управо та отказана промоција намеће питање КО КОМАНДУЈЕ СРПСКОМ ВОЈСКОМ ?

Ово посљедње питање намеће се просто због чињенице објављене у многим медијима да је НАТАША КАНДИЋ ЗАБРАНИЛА ПРОМОЦИЈУ КЊИГЕ СРЕБРЕНИЦА .

Добро,свако има право да користи своје позиције и да утиче на одређене свере у свом дјеловању,али да ли вршиоци законодавне и извршне власти имају право да подлијежу том утицају појединца,без обзира колико он имао јаку подршку и од стране било кога?

Ово по највише из разлога што се врло често помиње да се са државом више нико неће моћи играти.

То је за сваку похвалу, ако се односи на све,а не само на појединце који износе своје лично мишљење,које не одговара појединим персонама које онда ангажују државни Апарат,да сломију кичму појединцу.

На карју долазимо до чињенице да су два човјека била у притвору због позива навијачима да престану са међусобним обрачунима,јер је српска омладина и превише крварила,односно због објављивања списка људи који отворено својим поступцима и ставовима дјелују против Државе у којој живе и раде.

И као шлаг на торту долази да је персона која је иницијатор притварања двојице људи, због изношења својих ставова и забране промоције једне књиге још 2008.године направила списак Срба које је окарактерисала као националисте и да се то не третира као говор мржње.

Зашто и до када двоструки аршини?

ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН "ГЕНОЦИД" ЕМИЛА ВЛАЈКИЈА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 7. АПРИЛА /СРНА/ - Потпредсједник Републике Српске Емил Влајки рекао је вечерас у Источном Сарајеву да је неко у међународној заједници пројектовао да уништи српски народ, са коначним циљем да то буде урађено у сваком смислу - територијалном, економском, културном, политичком.

 

Представљајући свој роман "Геноцид", Влајки је истакао да се с том намјером напада и демонизује све најважније у српском народу и иде толико далеко да се и Српска православна црква проглашава геноцидном.

"Постојао је план за крунски доказ о геноцидности Срба", наглашава Влајки, додајући да је највећи кривац за оно што се десило на простору бивше Југославије такозвана међународна заједница којој је циљ био да "растури" ту државу.

Он сматра да су САД и прије фаворизовале Бошњаке науштрб Срба и Хрвата, а да то чине и сада.

Према његовом мишљењу, оно што се десило у Сребреници свакако јесте злочин, али никако геноцид.

Појашњавајући појам геноцида, он је навео да то подразумијева прво истребљење жена и дјеце, што се у случају Сребренице није десило. Влајки сматра да су тврдње да је у Сребреници почињен геноцид увреда за јеврејске жртве страдале у вријеме нацизма.

"Све стране су у посљедњем рату чиниле злочине, као и у свим ратовима прије кроз цијелу људску историју", наглашава Влајки.

Влајки упозорава да је политички ислам најраспрострањенији на Балкану.
Према његовом мишљењу, Бошњаци су одуговлачили са провођењем пописа становништва у БиХ до тренутка када су сматрали да су бројнији од Срба и Хрвата заједно.

Министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија истакао је да је Влајкијев роман искрен и дубок и да има лични печат.

"Овај роман је дневник који човјека не може да остави равнодушним", сматра Мутабџија.

Директор Културног центра у Добоју Лидија Жарић истакла је да је порука Влајкијевог романа да смо геноцид претрпјели сви, да га трпимо и даље и да се он наставља.

УДРУЖЕЊЕ "Демократска иницијатива сарајевских Срба"ДИСС СВЕ ТЕЖЕ ОПСТАЈЕ - СРБА СВЕ МАЊЕ

Посљедња анкета, која је урађена прије три године, показала је да у реинтегрисаним општинама Сарајева живи свега 4.000 до 5.000 грађана српске националности...ДИСС опстаје захваљујући ентузијастима...

 
Приредила: Вера БУГАРИН

САРАЈЕВО, 11. АПРИЛА /СРНА/ - Удружење "Демократска иницијатива сарајевских Срба" / ДИСС/ опстаје захваљујући неколицини ентуизијаста, али наставља да пружа неопходну помоћ и подршку све малобројним Србима у Кантону Сарајево.
Посљедња анкета, која је урађена прије три године, показала је да у реинтегрисаним општинама Сарајева живи свега 4.000 до 5.000 грађана српске националности, а правни савјетник и секретар ДИСС-а Драго Шешлија тврди да су ови показатељи данас - још гори.

"Увијек се манипулисало бројем српских повратника. Наши подаци су најтачнији, јер Удружење дјелује у одбора које имамо у реинтегрисаним општинама - Илијашу, Вогошћи, Хаџићима, Илиџи и дијеловима општина Стари Град и Нови Град. Увијек је приказиван много већи број од стварног", напомиње Шешлија за Срну.

Он наводи да је "парадоксално да ДИСС опстаје захваљујући општини Илиџа, која им сваке године из буџета додијели скромна, али неопходна средства, којима подмирују материјалне и режијске трошкове". Понекад помогне и општина Хаџићи, тако да ДИСС санира неке ванредне издатке.

Шешлија наводи да власти Републике Српске 18 година, од Дејтона, "упркос бројним обећаимња, нису помогли њихов рад иако је Удружење давало све потребне информације о стању људских права Срба на овом подручју".

Од фебруара 1996. године, када је у општини Илиџа конституисан ДИСС ради заштите права Срба који су остали у Федерацији БиХ, доста тога се промијенило.

"Једно од најјачих и најактивнијих удружења, које је одржало велики број трибина од Приједора до Требиња, посјетило све избјегличке кампове и центре и у непосредном контакту са људима проводило своју мисију - данас једва опстаје, и то само захваљујући волонтерском раду", наводи Шешлија.

Он подсјећа да је 1998. године посредством ДИСС-а имплементиран значајан број пројеката међународне заједнице, посебно ЕУ и појединих фондација, које су Удружењу пружале велику подршку.

"Тада је обновљено и реконструисано 19 објеката чији су власници остали на Илиџи, а константно смо пружали бесплатну правну помоћ. Било је на стотине приговора, захтјева и жалби које су се односиле на враћање имовине и станарских права, као и дискриминацију којој су повратници били изложени, посебно у погледу запошљавања", напомиње Шешлија.

ДИСС је некада располагао са два аутомобила којим су излазили на терен, имао је радио станицу преко које је емитовао значајне информације за повратнике, као и хуманитарну амбуланту, у којој су српски љекари ентузијасти пружали бесплатну медицинску помоћ.

"Бригу о избјеглим и расељеним лицима временом су преузела министарства на ентитетским и на нивоу БиХ, чиме је наша улога знатно умањена. Самим тим, остали смо без значајне финансијске помоћи, због чега смо обуставили рад радија и амбуланте", појашњава Шешлија.

Упркос свим тешкоћама са којима је Удружење суочено, људи му и даље вјерују и радо се обраћају за бесплатне правне савјете. Посљедњих година активности ДИСС-а сводиле су се углавном на анкетни рад којим су жаљели да утврде број и социјални статус повратничке популације.

Шешлија упозорава да су ријетки случајеви да се неко од прогнаника врати и истиче да не би требало напуштати идеју повратка.

"Ми, који овдје живимо, свједоци смо да је велики број српских села око Сарајева порушен. Ако би се пронашла одређена средства за обнову, вјероватно би се један број људи вратио", наводи Шешлија.

ДИСС ће наставити са радом, а уколико добије неки пројекат, размишља о одређеној трансформацији да би се прилагодио новим условима.

"Покушаћемо да укључимо млађе људе, актив жена... Желимо да наставимо своју мисију, јер сматрамо да за то има потребе", закључује Шешлија.

ЖИВОТ У РЕЗЕРВАТУ

У општини Ораховац од 5.000 Срба остало 800... Отимање имовине и напади без санкција...За три године склопљено 16 бракова...  

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

 

ОРАХОВАЦ, 13. АПРИЛА /СРНА/ - У некадашњем упоришту Срба у метохијској котлини у општини Ораховац живот српског становништва своди се на површину од неких 150 са 150 метара?!
"Ван те замишљене српске територије живот за нас не постоји" - каже Срни предсједник Привременог органа српске општине Ораховац Голуб Кујунџић.

Он наводи да је од неких 5.000 Срба, колико их је овдје живјело прије доласка "мировњака", остало 800, а и они су изложени нападима и отимању имовине.

Број Срба у овом мјесту, познатом по манастиру Светих Козме и Дамјана и 12 цркви у оближној Великој Хочи, из дана у дан опада.

У Горњој Махали Срби су окружени албанским становништвом и продају имања по багателним цијенама, свјесни да ће ионако морати да оду, пошто узурпатори њихове имовине и нападачи не одговарају пред законом.

Голуб Кујунџић напомиње да, уз лошу безбједност, највећи проблем представљају: незапосленост, немогућност кретања и бесперспективност младих људи.

У ораховачкој Горњој Махали, од 350 становника српске националности - 160 чине млади и дјеца.

Ораховачке Србе посебно забрињава учесталост инцидената који се понављају сваког прољећа.

Недавно су албанске комшије исписале графите на којима је стајало: "Смрт Србима!" и "Мртав Србин - најбољи Србин!".

"Tо је јасна порука колико је Албанцима заиста стало до суживота", каже Кујунџић.

У посљедње три године склопљено је свега 16 бракова, а од тог броја десет бракова склопили су Срби са Албанкама, доведеним из Албаније.

Кујунџић процјењује да ће у наредним годинама Ораховац остати без православаца и Срба.

Славиша Колашинац појашњава да ситуацију највише дестабилизује непоштивање закона о заштити локалитета Велика Хоча.

"Законом је забрањена градња објеката већих од сто метара квадратних. Пре почетка такве градње потребно је прибавити сагласност - дозволу коју даје Саветодавно тело, које чине представници општине и Српске православне цркве.

Али, то за сада нико не поштује па дивља градња узима маха управо на потезу дугом око пет километара од Горње Махале до Велике Хоче", каже Колашинац.

На том подручју је од неких 80 хектара засада винове лозе у власништву Срба остало је свега 20 хектара.

У власништву домаћинстава која живе у Горњој Махали од 20 хектара остало је још осам.

"Људи не виде излаз. Нису спремни да после 15 година живота у потпуној неизвесности и даље трпе и страхују за голи живот", наводи Колашинац за Срну.

У Горњој Махали раде двије школе - основна и средња, те предшколска установа. Tу је и Дом здравља, чији се рад финансира из оба буџета - косовског и српског.

Колашинац се нада да ће ситуација бити побољшана након формирања Заједнице српских општина, /о чему се прича већ дуго, али без резултата/.