Приказивање постова са ознаком ПОРОДИЦА. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ПОРОДИЦА. Прикажи све постове

петак, 28. јул 2017.

Актуелно у Источном Сарајеву

У Источном Сарајеву у току је Еко фест на локалитету познатог излетишта Брус у организацији оба Сарајева.

Хармоникаши Музичке академије из Источног Сарајева освојили прву награду на Музичком фестивалу одржаном на Мокрој Гори.
Тренутно је у току политичка расправа о траси брзе цесте према Србији.

Јурио у Федеративном Сарајеву преварени муж, жениног љубавника, па пуцао у погрешног човјека.
Одбојкашка репрезентација Србије на припремама у Палама.




среда, 26. јул 2017.

Занимљивости из Ниша у наредном периоду

Прошлог викенда полиција у сарадњи са Центром за социјални рад реаговали су у 17 случајева насиља у породицу.
Насилници су удаљени из породице на 30 дана.

На подручију Нишке Бање у току је уклањање једне дивље депоније, а депонија код Археолошгог налазишта "Медијана" већ је уклоњења.

Градска општина Медијана и ове године организује Медијанино културно лето.
На отварању било је овако.

Што се тиче цена на нишкој пијаци одговарају платежним могућностима Нишлија.

У Нишу је отворена Дечија колонија и фестивал анимираног филма на којем учествују и деца из Источног Сарајева.

Међународни џез фестивал у Нишу одржава се од 10. до 13. августа уз следећи програм.

Филмски сусрети у Нишу отварају се 25. августа, посвећени су глумачким остварењима. Биће приказано 13 филмова, а Славко Штимац је изјавио следеће.


петак, 09. јун 2017.

Протест мештана Насеља "Никола Тесла"


Jуче ујутру је у Насељу " Никола Тесла" на Булевару Цара Константина дошло до саобраћајног удеса када су Повређене четири девојчице.

Снимак сигурносне камере и моменат јутрошње саобраћајне незгоде.


Због тога су на месту где је дошло од саобраћајне незгоде,обиљеженом пешачком прелазу, јуче од 16.00.часова мештани блокирали саобраћај тражећи од надлежних да се на неки начин тај пешачки прелаз обезбеди и регулише.

Они захтевају постављање семафора.

Већ други пут на том пршачком прелазу долази до повређивања деце у саобраћајној незгоди.

Блокада саобраћаја трајала је до скоро 18.00 часова.

На лици места међу окупљеним мештанима био је и Председник Скупштине општине Нишка Бања господин Зоран Јовановић који је окупљеним обећао да ће њихов захтев бити размотрен и упућен надлежним институцијама у циљу решавања.


Како смо незванично сазнали,окупљени становници насеља "Никола Тесла" планирају да блокаду саобраћаја наставе по сат времена  и наредних дана у циљу притиска на општинску и градску власт као би се проблем наведеног пешачког прелаза трајно решио.

петак, 21. октобар 2016.

Новинар Јовица Васић прекинуо штрајк глађу

Новинар нишких „Народних новина“ Јовица Васић, након разговора са представницима УНС-а, НУНС-а, СИНОС-а, ПРОУНС-а, АОМ-а и Славко Ћурувија фондације, као и договора са начелником нишке полиције Нинославом Митићем да ће полиција да предузме мере ради његове заштите, прекинуо је данас десетодневни штрајк глађу.

Договор пред разговор са Начелником ПУ Ниш


Јовицу Васића данас су у Нишу обишли представници УНС-а – генерални секретар Нино Брајовић и члан Управе Милорад Додеровић, председник НУНС-а Вукашин Обрадовић, председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа, председник ИО ПРОУНС-а Милан Петковић, директор Фондације Славко Ћурувија Илир Гаши и председник АОМ-а Предраг Благојевић.
Новинари који су исказали подршку Јовици Васићу 

Они су подржали Васића у његовим захтевима, али инсистирали да води рачуна о свом здрављу и да своју борбу настави у сарадњи с новинарским удружењима, синдикатом и Фондацијом на иснтитуционалан начин.

Васић је, најпре, као услов да прихвати ту понуду, тражио да добије гаранције за личну безбедност, која му је , како је истакао, више пута претходних дана док је штрајковао, била угрожена, а о чему је обавестио полицију.

Представници новинарских удружења, синдиката и Фондације Славко Ћурувија су заједно са Васићем тражили састанак са начелником полиције Нинославом Митићем који је рекао да ће “у оквиру своје надлжености, патроле МУП-а у фреквентно време обилазити кућу у којој ће бити Васић и јављати му се телефоном“.

Јовица Васић рекао је да не жели да се врати у „Народне новине“ и тражио је од удружења новинара, синдиката и Фондације да му пруже финансијску подршку док не пронађе нови посао, што су представници ових асоцијација и прихватили.

Васић је истакао и да ће у сарадњи са новинарским удружењима и синдикатом, истрајати у контроли трошења новца за пројектно суфинансирање у медијима Витка Радомировића.

Са Јовицом Васићем је договорено и да удржења, синдикат и Фондација траже хитан пријем у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике како би захтевали ревизију свих инспекцијских конктрола медија у власништву породице Радомировића на које је скретао пажњу , као и у Министарству кулутре и информисања како би разговарали о тешком материјалном положају новинара и медијских радника.

Међу присутнима на разговорима Јовице Васића и предстваника новинарских удружења, синдиката и Фондације био је власник „Народних новина“ Витко Радомировић, као и представник Мисије ОЕБС у Србији Мирослав Јанковић.

Јовица Васић истакао је да ће, уколико његови захтеви не буду испуњени, он поново ступити у штрајк.

Јовица Васић штрајк глађу започео је јер је, како је истакао, „огорчен због положаја новинара” и “инспекције рада која не реагује на његове дописе о раду на црно у овом нишком медију”. Он је навео и да се у “Народним новинама” „материјални положај и услови рада новинара нарочито погоршали откако је пре десетак година породица Радомировић купила овај медиј“.

Витко Радомировић је раније рекао да његова плата, заједно са уплатом доприноса износи 37.000 динара, а и он га је пре пар дана обишао и разговарао са Васићем.

Извор: УНС

четвртак, 26. мај 2016.

Прича о изградњи цркве Св.Георгија у Трнову

За вријеме владавине Аустро-угарске монархије овим просторима,Трново је имало важан стратешки положај јер се налазило на путној комуникацији Сарајево-Трново-Калиновик-Улог-Невесиње,која је имала велики значај за превоз роба и путника.И Трново и Калиновик у то вријеме били су сједишта важних аустро-угарских војних касарни.
Црква Светог Георгија у Трнову

Пред крај 1883.године, кроз Трново је на пропутовању за Калиновик пролазио један од водећих аустро-угарских војних старјешина,генерал Чулин.
На прелазу Рогој,упао је у засједу неког хајдучког одреда који се затекао у овим крајевима и ту је убијен,заједно са својом пратњом.
И данас се та окука на Рогоју зове Чулиновића окука.
Аустро-угарске власти су посумњале у Србе трновског краја и након кратке и неосноване истраге,да би показали свој лажни велики успјех у истрази, привели су тројицу Срба, Николу и Ђура Пржуља из Доброг Поља и Данила Ђорема из села Шивоље.
Завезане и под пратњом су их довели на десну обалу ријеке Жељезнице и без претходног суђења из чисте одмазде сву тројицу објесили.
Како је остало упамћено,тог истог дана,након њиховог погубљења из Беча је у касарну стигла депеша да су праве убице генерала Чулина пронађене и ухваћене у Црној Гори,те да се осумњичени ослободе.

Велика брука и срамота аустро-угарске жандармерије у Трнову прочула се Сарајевом и цијелом Босном,па чак и до Беча.

Посрамљени аустријски локални званичници тражили су начин да се искупе за своје свиперо дјело и да одобровоље српски народ.Како би их умирили,понудили су да им изграде цркву у центру Трнова,будући да је и поред парохије која је постојала,Срби нису имали (средњевијековна православна црква је срушена доласком Турске на ове просторе,око 1400.године).
Локацију за градњу цркве аустро-угарске власти су пронашле у центру Трнова и све до насеља Оламина, неких 12 дунума земље коју су откупили од удовице неког Халиловића,иако се она бунила и чак у затвору завршила због тога.Осим земље, власти су дале и одређену своту новца,а остатак су прикупили богатији парохијани,њих 18 који су за изградњу цркве дали по једног вола свако.
Остатак народа је давао онолико колико је могао и црква је изграђена у периоду 1884-1886.

Први свештеник који је обављао службу у новоизграђеној трновској цркви повећеној Светом великомученику Георгију,био је Ристо Максимовић.Сама изградња цркве и посвећења великомученику има симболику у жртви коју су невини Срби поднијели за вријеме аустроугарске окупације и својим животима платили њену цијену.

До дана данашњег гробови тројице невино убијених људи,два Пржуља и једног Ђорема,налазе се на локацији гдје су и покопани и нажалост њихови гробови су скоро неозначени.

Тужна прича.

Извор ФБ профил Данијел Грујић

уторак, 03. мај 2016.

ЦВИЈЕЋЕ БАЧЕНО ПА ВРАЋЕНО

Данас је у Сарајеву обиљежено 24 године од злочина у Добровољачкој улици. 
Том приликом је нападнута колона ЈНА од стране паравојних формација и ТО БиХ која се кретали уз гаранције УН-а.

Сваке године 3.маја народ Србског Сарајева и породице настрадалих на мијесту напада организују помен.

Помен се организује из јаке снаге обезбеђења, што довољно говори о постојању лоших намјера према породицама жртава које долазе на мијесто злочина да одају помен страдалима.

Према информацијама добијеним са лица мијеста сваке године радници градске чистоће из Сарајева, свијеће и цвијеће које се остави на мијесту напада на недужне војнике склоне послије неколико дана.

Ове године десио се несвакидашњи преседан, цвијеће и сви је ће завршили су у контејнеру чим су породице настрадалих отишле из Сарајева.
фото Клик.ба
O томе су одмах извијестили многи портали

Захваљујући благовременом извјештавању тај поступак осудили су руководиоци Федеративног Сарајева, а непозната особа је вратила цвијеће на мијесто са ког је уклоњено.

субота, 19. март 2016.

Незапосленост-како изаћи из зачараног круга-oEF7HKAmFbDAeNAY

Времена што се тиче посла увек су била слична, посла никад није било, а могао се увек наћи.

Желимо да скренемо пажњу на проблеме који можда многи незапослени или они који нису у могућности да нађу посао имају, а да нису ни свесни тога. 

Постоје неке ситуације и доживљаји који доведу некога да просто није више у моућности да се прилагоди тренутним трендовима и односу међу људима.

Постоје људи у овом случају једна жена, која је увек могла да нађе посао и која се није плашила да у време када нису ни помишљали о креативности буде јако креативна и сналажљива.

Жена изузетно ведрог духа и снажног тенперамента, посвећена хуманом позиву и великом броју интересовања.

Судбина је то све изменила и ево њене кратке приче, зашто више није способна да уради нешто квалитетно.

"Рат и његове страхоте.

Док у соби седим сама, мисли ми се у глави нижу, питам себе зашто сам понекад сетна, а онда ко из ведра неба одговори ми пристижу.
Душа је нежна и крха, осетљива на многе страхоте које узавреле страсти и помрачене свести неких моћника тј. ратови, народу доносе. Суморне сенке и уздрхтало тело сваки пут у мозгу све дубље трагове црта и кад до дна дође , човек онда као тиква пуца. Радити се мора јер то претпостављени траже, а твоје мало дете, не гледа нико. Веле они медицински посао је битан, а за све остало сама се снађи. Остављаш дете старој мајци која због страха не уме ни о себи да брине, а ти се за посао бринути мораш. Мајка си, срце ти се из дна душе цепа, душа те јако боли, и не можеш да схватиш да неко може децу, поготову ону од четири лета да толико не воли. Лете авиони, гранате падају, стакло ти косу пуни, а теби мисли ветар носи до детета и размишљаш ко ће дете твоје ако погинеш да одгоји, јер је и његов тата на положају и километрима и километрима далеко од нас и не зна се да ли ће жив доћи да брине за нас.
Богу хвала прође страва, на рамену глава оста, али и у души трагова доста. Често и после дужег времена сањаш како дете од агресора склањаш, пробудиш се уздрхтала и сузе ти лице квасе. Друго дете је на свет дошло и приближног је узраста као тада прво, па трчиш до његовог кревета да видиш да ли је оно живо. Оптерећење ти то ствара јер ти такав начин живота никако не одговара.
Помоћ тражиш са свих страна, али осим Бога нико не зна да излечи од тих рана. Богу се молиш и милост од Њега иштеш да ти ране исцели и снаге ти даде. Твоју искрену молитву Бог брзо чује и души твојој радост додељује. Слава Ти и хвала Боже све Ти се може.
"Господ је пастир мој и ничега ме неће лишити".

Људи који су учествовали у ратним дејствима због (ПТСП-а) не прихватају кад им неко укаже да греше и кад неко има другачији став од њиховог, они почињу превише да причају и на све начине се труде да докажу како су они управу, правећи при том телом и погледом различите гримасе. У току разговора, поготову када се сусретну са људима који су са територија где су они ратовали, причају највише о дешавањима на том подручју па од силног напрезања да што више испричају, својим погледом изазивају страх код људи, они их мало саслушају, а затим их због тога игноришу .
Једноставно, људи не желе с њима.
Бивају због тога одбачени и најчешће остају без пријатеља.
Не ретко пријатеље траже преко интернета јер тамо могу да пишу шта хоће и са сваким да се убеђују да би доказали да су управу.
Држава на њих не обраћа никакву пажњу, нити им било шта омогућава иако су ти људи инвалиди који више нису способни да раде са људима, а углавном имају поред пост ратног стресног поремећаја и неко телесно оштећење па нису способни да раде ни теже физичке активности.
Тим људима је у склопу лечења неопходно и неко радно ангажовање, па како нису у стању да раде, најчешће упадају у још теже стање. Најтеже им пада када виде да их не цени и да им прави разне проблеме неко ко је сво време седео у топлој соби, док су они када је Земља крварила стајали на бранику Отаџбине.
Породица ако схвати да је у питању болест, труди се да им помогне и трпи, али нажалост не ретко таквим људима се породица распадне.
Тада остају препуштени сами себи, на крају не ретко трагично заврше свој живот или живот других. Држава тек тада реагује, али ништа не предузима да то спречи.
Од познаника неко би можда и помогао али по свему судећи плаши се да га неко не види и друштву таквих , да и њега народ не окарактерише као такавог, окреће леђа познанику.
Таквима једино Бог може помоћи и излечити их по Милости Својој ако то схвате и искреном молитвом Му се обрате и од Њега затраже помоћ.

"Што је људима немогуће Богу је могуће".Спаси Господи и Помилуј!"

Све је у рукама државе и друштва које треба да се обнови.

Волонтирањем, она одржава менталну стабилност и не дозвољава да клоне духом.

Посвећена је томе да и даље помаже другима и то је чини срећном.

Верујемо да ће изаћи као победник. 



четвртак, 18. фебруар 2016.

Принцеза са трубом и пушком Данијела Веселиновић из Ариља


Фото orkestardanijela.com Оркестар "Данијела"

Тренутно Компаноја Теленор својим ангажовањем подржава   ДАНИЈЕЛА ВЕСЕЛИНОВИЋ- #Mladiheroji  и све младе, јер они то заслужују својим трудом.

Данијела је прва дјевојка шеф трубачког оркестра "ДАНИЈЕЛА" из Ариља.

О оркестру можете погледати ОВДЈЕ.

Поред своје заљубљености у трубу и његовања традиционалног златиборског звука и србског фоклора Данијела је и изваредан стријелац.

Зато је и настао филм Дисање о овој младој умјетници и стријељашици, јер дисање је јако битно и за свирање трубе и сигуран погодак.

Проjектом #Mladiheroji Теленор помаже младим људима попут Данијеле и чланова њеног оркестра да постижу што боље резултате, помозимо им и ми тако што ћемо погледати овај филм.

четвртак, 11. фебруар 2016.

Дани вина и мерака 2016

Дан виноградара – Свети Трифун, Градска општина Нишка Бања празнује сваке године и управо на тај дан организује традиционални сусрет виноградара.
Четрнаести пут по реду Градска општина Нишка Бања организује традиционалне сусрете виноградара „Дани вина и мерака 2016“ 15. фебруара. 2016. године од 12 сати на централном шеталишту у Нишкој Бањи.
Фото niskevesti.rs Овако је било прошле године

Верујемо да ће бити много више посетилаца него на Пихтијади.

ПРОГРАМ:
12:00 *Свечано отварање манифестације
*Културно-уметнички програм
*Обилазак штандова винара и виноградара и дегустација вина и ракије.
*Обилазак гастро кутка и дегустација националних специјалитета.
13:00 *Проглашење победника „Дана вина и мерака 2016“ и додела награда

У оквиру манифестације, поводом 15. фебруара, Међународног дана деце оболеле од рака у сарадњи са Националним удружењем деце оболеле о рака, биће организована акције прикупљања добровољних прилога за опремање дечјег хематоонколошког одељења у при Клиници за дечје интерне болести у Нишу.
Извор:Општина Нишка Бања

недеља, 31. јануар 2016.

ТЕО и МАТЕА ДОБИЛИ НОВИ ДОМ

Данас је у Трнову, општина у Источном Сарајеву реализована једна дивна хуманитарна акција започета половином јануара мјесеца од старане Омаладинског покрета Фоча , да се обезбједи смјештај за Теу и Матеа Оливу из села Добро Поље, општина Калиновик, који су са својим дједом Славком живјели у неподношљивим условима.
Какви су ти услови били може се погледати овдје:

И поред ужасних услова за живот тјешили су се пјесмом.

Предсједник Омаладинског покрета Фоча Младен Мандић сазнао је за проблем ових малишана од запослених у Основној школи у Трнову, коју ови малишани похађају и одлучили су да им помогну на тај начин што ће прикупити средства за куповину куће.

Омалдински покрет Фоча, основан је 31.12.2012. године у реализовао је више акција хуманитарног карактера, јер ако истиче Младен, омладина је много агилнија у реализацији разних пројеката на лаокалном нивоу и моного брже долазе до конкретних ријешења и резултата.

То се може видјети и на овом примјеру гдје су за непуни мјесец дана пронашли донаторе и људе добе воље, па чак органиозовали и хуманитарно вече у Фочи, а све у циљу прикупљања средстав за куповину куће овој довној дјеци.

Брат и сестра Олива напуштени су од стране својих родитеља и о њима се стара дјед Славко, који има врло скромна примања тако да није био у стању да им обазбједи адекватне услове за школовање и живот.


Било је бирократских проблема или боље речено неодлучности административних радника да предузму одређене кораке како би се обезбједило да се купљена кућа упише на име ово двоје дјеце у катастарским књигама, али је захваљујући одлучности чланиова Омладинског покрета Фоча у позитивној реакцији Начелника општинеТрново и тај проблем превазиђен.

Многи су и досада помагали овој довној дјеци, али због врло лоших смјештајних услова сва помоћ је брзо пропадала, Омладински покрет Фоча, реализациом ове акције и омогућавањем да се ови малишани данас уселе у своју кућу урадио је велику ствар.

Много су учинили  из  општини Трново, чија ће Социјална служба,као привремени старатељи ове дивне дјеце, заједно са Основном школом у Трнову и Центром за културу сада много активније моћи да помаже дједу Славку да се брине о својим унуцима и да им сви заједно омогуће да сипуне жељу коју је данас при усељавању пожелио дјед Славко дарујућ својим унуцима торте  у облику пирамида  истакао да су пирамиде симбол знања и умијећа, чему се нада да ће Тео и Матеа тежити читавог живота.


Свечаном усељењу дјеце и њиховог дједа присуствовали су другари из школе, комшије, представници Центра за социјални рад, те начелник општине Трново Ненад Мишовић, који је обећао да ће општина наставити да помаже овој породици.

недеља, 03. јануар 2016.

НЕСРЕЋА КОЈА ПОВЕЗУЈЕ НИШ И САРАЈЕВО

Насиље, туче, напади, злостављања, тероризам, пријетње, нешто је што нас свакодневно засипа са свих страна и врло је тешко да се од тога одбранимо и да то не остави тешке посљедице на нашу личност.

А сад замислите како је тек нашој дјеци?

Цртани филмови америчке продукције и видео игрице као и многи филмови сигурни смо да су погубни за развој њихових личности, па уз разорену породицу и бједу од неких праве монструме, од других жртве, а од највећег дијела незаинтересоване јединке за проблеме других који немају ни снаге ни воље да се супроставе насиљу и неког заштите јер се плаше да и сами не постану жртве.

Вршњачко насиље поготово међу дјецом школског узраста постало је свакодневнице, мада су то за институције још увијек појединачни случајеви, који статисички ништа не значе, али за родитеље те дјеце то су отворене ране и сви норални родитељи требају се замислити да не буду некад у таквој позицији због своје тренутне пасивности и не заинтересованости.

Нама је жао што први овогодишњи текст посвећујемо вршњачком насиљу , али просто се тако наметнуло због отвореног писма Др.Алиса Махмутовић професорица на Филозофском факултету у Зеници чији је 14-годишњи син извршио самоубиство, скочивши са зграде у којој је живио због преживљелог вршњачког насиља.

 Некако  то нас подсјети на случај Алексе Јанковића из Ниша који се догодио 2011. године, а који у много чему подсјећа на случај из Сарајева.

 Жалосно је што ова два случаја повезују Ниш и Сарајево и што се у много чему подударају у прппустима институција, како то доживљавају родитељи ових дјечака који су се одлучили на тако очајан корак због вршњачког насиља.

Превенција је неопходна и оначно надлежне институције у оба Града морају да скупе храброст и суоче се са проблемом који угрожава још увијек можда само појединачно нашу дјецу што се тиче физичког злостављања међу вршњацима, али је психичко и вербално злостављање сигурно заступљено у много већем проценту. 

Нажалост несреће много више зближавају људе него нешто друго, па и овај пут већ су ступили у контакт родитељи ова два несрећно страдала дјечака и вјерујемо да ће се изборити за доношење Закона који ће спријечити вршњачко насиље и натјерати одговорне да на вријеме и адекватно реагују.
 Такође, размишљају и о оснивању фондације чији би циљ био превенција да до оваквих случајева више не долази као и пружање сваке врсте помоћи жртвама вршњачког насиља.

Подржавамо управо због ова два случаја доношење Алексиног закона у Србији и одговарајућег  у БиХ.




среда, 17. јун 2015.

СЛАТКЕ ДИГИТАЛНЕ МУКЕ

И би дигитализација!

 Стварно је изведена по плану, чак и пре заказаних термина на свим предајницима на територији Србије, а квалитет слике је неупоредиво бољи неко код пријема чисто аналогног сигнала.

Него, не би сада о техничко технолошким карактеристикама, већ о корисницима који су у дубокој трећој доби, а живе сами.

Похвално је што је држава омогућила онима са ниским примањима добијање ваучера за куповину "сет то бокс" уређаја.

Него како оне у позној старости којима се руке тресу, не виде и не чују објаснити како да користе даљински управљач?

Већина њих су понеки и раније док су примали аналогни сигнал користила, али то је већ уиграна варијанта заснована на упамћени покретима, нешто као мало дете које барата појединим операцијама на рачунару, а не зна да чита и пише.

И тако стара особа добија нови даљински управљач у руке и почиње пут по мукама, жеља да се гледају различити канали и притискање дугмића отприлике по редоследу и распореду запамћеном на основу старог даљинског.

Резултат, нема слике ни тона и наступа паника, зове се и пријављује како је телевизија у квару, очај.

Онда наступа период покушаја да њих научите да изнова користе тај нови даљински.

Схватите убрзо да су попут мале деце која хоће чоколаду, али су незаинтересована да науче како да јој скину омот.

Не престаје ништа друго већ инпровизација.

Тањи картон и залепити непотребне делове даљинског, оставити доступан само курсор са стрелицама за канале и тон, као и дугме за паљење и резултат је већ после два дана видљив.

Телевизија нормално ради, канали се мењају и стари су презадовољни напредном технологијом.

среда, 10. јун 2015.

ОБЈЕКАТ У ПОБЕДИНОЈ ЗА МАРИНУ-АПЕЛ

Марина на "радном месту"
Да ли је опште потребно да Марина из Победине подноси захтјев за одобрење бесплатног коришћења непокретног објекта у Побединој, намењеног за прикупљање новчаних прилога за лијечење тешко обољеле деце?
Постоји ли осјећај стида у појединим градским службеницима, поготово оним чије су страначке просторије у Побединој улици, онима који сваки дан прођу поред Марине и ставе по неки динар у њену теглу?
број захтева
Зар Марина Адамовић, пјесник обољела од мултипла склерозе, непокретна, она којој је остало још мало од тог паћеничког живота, а не ропће и не кука, већ се труди да сваки тренутак помогне дијеци на коју смо заборавили, зар она мора да подноси захтјев Општини Медијана?
Да ли и они из опозиције који пљују по градској власти, а не одбијају позив на јело и пиће у току "Палилулске вечери" имају такође бар мало осјећаја стида?
текст захтева поднетог општини Медијана
Зоран Живковић, посланик слика се поред ње да покаже како је забринут, па где je посланиче тај објакат за Марину, зашто захтјев?!
Захтијевамo као грађанини овог града у име свих Нишлија да омогућите Марини Адамовић коришћење непокретног објекта у Побединој улици ради прикупљања новчаних прилога у циљу лечења тешко оболеле деце!

петак, 05. јун 2015.

САМ ОСТВАРИО СВОЈУ ИДЕЈУ

Ниш – У мору лоших вести којима смо бомбардовани сваког дана, оне лепе, добре, афирмативне тешко налазе пут до читаоца. И то је један од разлога што су летаргија и безнађе постали „нормално“ душевно стање људи у Србији. Сви се ослањају на неког другог, трећег и ту се низ наставља а нада за боље нестаје.
Ипак, да није тако и да појединац може пуно да учини сам је и пример Стефана Николића из Ниша. Као спортиста и човек од акције Стефан је својим комшијама и станарима насеља Матејевац код Ниша подарио праву малу теретану на отвореном.



Не желећи да чека неке нове изборе, када се у предизборним месецима започињу градити „куле и градови“, који по обичају остају недовршени, али и без претеране помоћи својих суграђана потпуно сам кренуо „на посао“.



„У нашем као и у осталим приградским насељима и селима нити се шта предузима нити се шта ради. Што због србске мрзовоље и незаинтересованости а што због страначких препуцавања. Наравно уради се по нека ситница као што је асвалтирање неке улице или се започне канализација или се постави улично осветљење на неке улице или око сеоског терена, али то само када дођу избори па отпадници из странака потежу да се нешто уради како би победили у том крају“, прича Стефан оно што је већ одавно реалност целе Србије.


„На идеју да се изграде ове справе сам дошао тако што пре свега не пушим никад, не пијем никад, бавим се спортом редовно а поред свега тога сам родољуб и волим свој народ иако је често лењ и мрзовољан. Зато бих волео да допринесем покретању људи да ураде нешто у свом крају сами а не да чекају помоћ неких странака. А ово је корисно и значиће генерацијама деце“.
Решио је да спроведе свој план до краја, немарност својих суграђана није га разочарала, иако је свега 2 % становника Матејевца хтело финансијски да учествује. Његова упорност и пре свега жеља да покаже својим примером како је често довољна јака воља и вера да би се постигао циљ, уродили су плодом.


„Осмислио сам цео пројекат, нацртао, написао вест и облепио цео крај, раније сам покушавао да прикупљам потписе међутим одмах сам схватио да од тога нема ништа . Зато сам кренуо сам. Цела акција била је у виду јурњаве и молби. Човек који је варио дао је доста материјала, а нешто од материјала и осталих потрепштина куповано је од скупљених пара. Иначе крај има неких 2500 – 2700 људи, а помоћ у облику новца у вредностима између 200 – 1000 дин дало је само тридесетак људи, а неких десетак још је учествовало у сређивању површине , односно копању и осталим помагањима. Остало је још да се прикупи новац за подлогу и радови су готови“, завршава Стефан са разлогом поносан на свој успех.

среда, 25. март 2015.

ХРАБРА НИШЛИЈКА

Браво за Марину Адамовић храбру Нишлијку која се није предала својој болести већ се труди са својим хуманитарним залагањем,помогне другима.

Браво и за то што је на врло културан и цивилизован начин одреаговала,када је замољена да се својим хуманитарним радом не бави испред појединих трговинских објеката у центру Ниша,то само показује њену величину као човјека.
О том случају који је објавио у циљу подршке и портал Грађанин.рс можете прочитати овдје


Колико схватамо,Марина је свјесна да ће њена болест да прелази у неке теже фазе,али не очајава због тога већ својим хуманитарним радом помаже другима и нада се у чудо.

Нека јој Бог да снаге да издржи сва искушења.


Верлике похвале и за новинарку "Цити радија" из Ниша Ивану Петровић,која се заинтересовала за непријатност коју је доживјела хуманитарка Марина Адамовић од стране особља два ексклузивна трговинска објекта у центру Нишу и својим текстом утицала да се проблем ријеши и да се менаџмент једног од тих објеката укључи у организацију и подршку њеног хуманитарног рада.

Нажалост остаје онај ружан осјећај да појединци запослени у ексклузивним трговинским објектима у центру Ниша дају себи за право да и хуманитарни рад Марине,сврставају у просијачење.
Неспорно је да су се на улицама Ниша у посљедње вријеме појавили "просисаци" ваљда они депортовани из еу и да они стварно нарушавају углед њихових трговинских објаката,али Марину сврстати у исту категорију са њима,стварно је жалосно.

недеља, 11. јануар 2015.

СУТРА У НИШУ ДАН ХУМАНОСТИ И СОЛИДАРНОСТИ

У понедељак 12.јануара, у Нишу, оранизује се  Дан хуманости и солидарности, у организацији Установе "Мара" из Ниша и Удружења ""Позитивна Србија"
Почетак је у 12.00 часова на Нишком сајмишту преко пута Центра "Рода".
Учешће су најавиле многе Организације које се баве хуманитарним радом,а циљ организације је да се поготово код наших млађих суграђана пробуди осјећај за хуманост и солидарност,који смо изгубили у ових протеклих три деценије сталног живота у стању неке транзиције којој се крај не види.
Свесни смо сви изузетно тешке ситуације у којиј се многи налазе,али појединци трпе много више него други и управо код тих других треба развити осјећај хуманости и солидарности,да би помогли онима којима је помоћ неопходна.
Такође,један од разлога је и укључивање деце са посебним потребама,активно у заједницу и свакодневни живот као равноправних чланова према њиховим специфичним могућностима.
Њихове могућности нису за под оцењивање,што ће се посетиоци најбоље моћи уверити на сутеашњој изложби,када ће куповином њихових радова,помагати њихов рад и на тај начин учинити им велико задовољство  
и подстрек за даљи рад.
Дођите сутра на Нишко сајмиште и куповином изложених радова помозите рад Центра "Мара" и других специјализованих Установа у Нишу.
Сутра у 12.00 часова,добро дошли.


недеља, 04. јануар 2015.

Увек има простора за шољицу кафе са пријатељем


Професор је стајао пред групом студената на часу филозофије и држао неке предмете иза себе.

Када је час почео, без речи је подигао велику, празну теглу од киселих краставаца, ставио је на катедру и напунио лоптицама за тенис. Потом је упитао студенте да ли је тегла пуна.

Сложили су се да јесте.

Затим је професор подигао кутију пуну каменчића и сипао их у теглу. Благо ју је протресао. Каменчићи су се откотрљали у празан простор измеду лоптица. Тада је поново упитао студенте да ли је тегла пуна.

Опет су одговорили да јесте.

Следеца кутија коју је професор узео, била је пуна песка. Када га је сипао, песак је, наравно, испунио све преостале шупљине у тегли. Питао је још једном да ли је тегла пуна!?

Студенти су скрушено одговорили да јесте.

Онда је професор испод стола извадио две шољице пуне кафе и сипао их у теглу. Кафа је натопила песак. Студенти су се смејали. 'Сада!', рекао је професор, док је смех замирао, 'хоцу да схватите да ова тегла представља ваш живот.

Тениске лоптице су важне ствари у вашем животу: ваша породица, ваша деца, ваше здравље, ваша вера и ствари којима се страшно предајете. То су оне ствари уз које би ваш живот и даље био испуњен, и када би све друго нестало.

Каменчићи су остале ствари које су важне: ваш посао, ваша кућа и ваш ауто.

Песак представља преостале ствари. Мале ствари. Ако напуните теглу песком, нема места за каменчиће и тениске лоптице.
Исто важи и у животу.

Ако потрошите све своје време и енергију на мале ствари, никада нећете имати места за оне важне ствари.
Водите рачуна о стварима које су кључне за вашу срећу. Играјте се са децом. Нађите времена за одлазак лекару. Изведите партнера на вечеру. Понашајте се поново као да вам је 18 година. Увек ће бити времена да се очисти кућа и ураде поправке.

Прво се побрините за тениске лоптице - ствари које су вам заиста важне.
Утврдите своје приоритете.
Све остало је песак.

Једна од студенткиња је подигла руку и упитала шта је представљала кафа.



Професор се насмејао: 'Драго ми је да сте питали. Њу сипам, да би вам показао, да без обзира колико мислите да вам је живот пун, увек има простора за шољицу кафе са пријатељем.

четвртак, 01. јануар 2015.

НИШЛИЈЕ И САРАЈЛИЈЕ 2015.ГОДИНУ ДОЧЕКАЛЕ УЗ КУВАНО ВИНО И РАКИЈУ

Ниш се поводом дочека календарске 2015.године могао похвалити са 140 литара испијене куване ракије.
Фото Јужне вести

Град због штедње није организовао традиционални дочек,али је то на себе преузела градска општина Палилула,у складу са својим могућностима.

Појавиле су се супростављене информације везане за број Нишлија који су присуствовали организованом дочеку на Палилули и цифра се креће од 600 Нишлија до 100 заједно са учесницима програма,обезбеђењем и полицијом.

Све у свему без обзира на број посетилаца количина попије не куване ракије је импозантна.
Најбитније је да није било већег нарушавања Јавног реда и мира.
Чеситамо и годишњицу Уреднику и члановима Портала Грађанин.рс из Ниша.
Остала дешавања око дочека била су везана за многобројне угоститељске објектем и кућну атмосферу.
Трг Гавриа Принципа на којем је организован дочек 2015.године у ИНСарајеву
У Србском Сарајеву дочек је био организован на територији Општине Источно Ново Сарајево,гдје су као и у Нишу била организована подјела куваног вина и ракије.

Што нам је потврђено на основу информација са ФБ налога Србско Сарајево

Нова година се прославила ноћас у парку Гаврила Принципа уз кувано вино и музику на отовреном. И под -17 степени, грађани су ипак били храбри, па изшали и уживали уз ватромет и дочек на отвореном. Поред парка, није било организованих дочека на отвореном у другим дијеловима града, а најбољи провод био је и на олимпијској љепотици Јахорини.

На територији Федеративног Сарајева,такође је организован традиционални дочек на отвореном под називом Сарајевска урнебесна ноћ мада је велика хладноћа која је ове године била и у Нишу,као и Србском  Сарајеву,многе приморала да остану код својих кућа,ако на други начин нису организовали дочек или нису имали средства за неки од многобројних угоститељских објеката.

уторак, 30. децембар 2014.

ШЕТЊА КЕЈОМ ПОРЕД НИШАВЕ

За оне који нису читали самостално смо се укључили у акцију #hodajsamnom и већ смо направили две шетње Нишом и то Шетња Булеваром Немањића до центра Ниша и Шетња од центра Ниша до Трошарине, где смо покушали да шетајући нишким Булеварима и Улицама,представимо  најзанимљивије детаље и зграде поред којих смо пролазили,а који могу посетиоцима Ниша бити из разноразних разгога корисне или занимљиве.
Овај пут смо шетали Нишким Кејом,од Моста до Моста,поред Нишаве.
Како се називају Нишки мостови,никад нисмо размишљали,али шетња креће од Моста који се налази код бившег "Грчког конзулата" сада је то Управа за пољупривреду.
То је једини мост у Нишу који је био бомбардован у току НАТО агресије на Србију.
Обновљен је у рекордном року.

Ниш у Нишави има непроцењиво благо и неопходно је да га уз помоћ својих становника сачува из простог разлога јер је једна шетња поред Нишаве довољна да вам напуни истрошене батерије,а то се мора чувати и ценити.
Највише из разлога што једном сеедмично можете одвоити време да прошетате,завршите неки посао у одређеним инстутуцијама које се налазе у близини Трга Краља Милана и прошетате Кејом поред Нишаве.

Да се вратимо Кеју.
Крећемо полако према Мосту код Тврђаве.
Кеј на овом делу лепо је уређен дуж обе обале,а децембарско по по дневно сунце измамио је заљубљене на клупе.



Пролазимо испод Тврђавског моста,шабана,Хотела и идемо према следећем Мосту код Ауто пијаце.







На овом делу је такође,Кеј уређен на обе старне Нишаве.
А Нишава у овом периоду прича причу усамљеним шетачима.



Пролазило испод Моста код Ауто пијаце и ту престаје уређеност Кеја на левој обали којом шетамо,а десна је и даље уређена.

Мада морамо напоменути да десно од леве обале дужином бедема има уређена пешачка стаза која се може користити у наставку шетње,али ми смо искористили природани терен за наставак шетње крећући се према Мосту код Бенетона.

Ту смо затекли на обадве обале већи број риболоваца,који су користили сваки тренутак лепог времена да уживају у Нишави и хобију.
Сваки дан нека им је бистро.







Крећемо се према Пешачком мосту увезаном у сајле.
Нишава и даље усамљеним шетачима прича своју причу.

Пролазимо испод пешачког моста код Нишке топлане и настављамо према Мосту код "Меркатора" сада "Роде"






Долазимо до ушћа
Габровачке реке у Нишаву и ту се отприлике завршава наша шетња.
Испред се види Мост код "Роде"

Настављамо дуж Габровачке реке и док стигнемо до Трошарине испунићемо потребну коту за успешну шетњу.

Толико од нас за ову годину,јер се у наредном периоду у Нишу очекују падавине,а онда није време за фотографисање,осим ако не оадне неки већи снег па нас измами на зимску шетњу.