И 10 година након акције "мировних снага" на Палама свештеник Јеремија и његов син Александар имају посљедице бестијалног пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ...
Припремио: Невенко ЕРИЋ ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 31. МАРТА /СРНА/ - Сутра се навршава 10 година како су припадници НАТО-а и тадашњег ЕУФОР-а, које су УН, ЕУ и други свјетски моћници изабрали да чувају мир у БиХ, у ноћи између 31. марта и 1. априла на Палама, своју "миротворну" мисију исказали тако што су бестијално претукли православне свештенике и чланове њихових породица.
У тој ноћи, нељуди у униформама НАТО-а и СФОР-а, смртно су угрозили животе тадашњем пароху паљанском протојереју-ставрофору Јеремији Старовлаху и његовом сину вјероучитељу Александру у њиховом дому, а срећу да су прошли са лакшим повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, те њихове породице.
О починиоцима овог злодјела и њиховим налогодавцима све говори чињеница да су православни свештеници и чланови њихових породица нападнути и претучени у вријеме васкршњег поста.
Али, Старовласи су преживјели и остали да свједоче да је разузданост и разулареност овоземаљских љубитеља силе и смрти пролазна и ништавна спрам воље Божије.
Отац Јеремија и сам је то истакао рекавши да је живот дар Божији, и то онај најдрагоцјенији и додао: "Благодарни смо Богу што нас је, по Свом промислу, оставио у животу".
БРУТАЛНИ НАПАД
Припадници међународних снага у БиХ - НАТО-а и тадашњег СФОР-а - извели су војну акцију под изговором да траже ратне злочинце и првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.
На Пале је тада извршен класични десант. Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома цивилима је било забрање свако кретање. Многи од њих добили су и ударце кундаком од "мировњака".
Војници су око један час иза поноћи, уз употребу силе, ватреног оружја и експлозива упали у Парохијски дом који се налази поред храма Успенија Пресвете Богородице, а потом и у станове свештеника Јеремије Старовлаха и Миомира Зекића, који су се налазили изнад просторија Парохијског дома.
Војници СФОР-а су експлозивом разнијели врата парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад Парохијског дома, а у којима су живјели свештеници Старовлах и Зекић са својом породицама.
Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у једну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући. Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому.
Војници СФОР-а упали су и у стан свештеника Миомира Зекића који се налази поред стана свештеника Јеремије. Оца Миомира је пробудила супруга која је видјела како војници СФОР-а прилазе кући.
Свештеник Миомир је кроз прозора угледао војнике СФОР-а. Један од њих је пуцао из пушке према њему. Прозорско стакло се расуло, а свештеник и његова супруга убрзо су били везани и остављени да леже на поду лицем окренутим ка поду. Око њих су стајали војници са упереним пушкама. Свештеник Миомир је више пута губио свјест.
Током акције војници СФОР-а су ушли и у другу кућу поред Парохијског дома, у којој су живјели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен Видаковић.
Ђакон Младен је том приликом доживио стрес, јер га је СФОР-ов војник прибио уз зид са упереном пушком, док су други војници пушкама циљали у кревет у којем је лежала ђаконова супруга са дјететом од 22 мјесеца.
Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.
Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке Старовлах, није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су они уопште.
Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.
Јеремија је задобио повреде главе, грудног коша, ребара и кичмене кости и хитно је оперисан, као и Александар који је тек након неизвјесног и упорног лијечења изашао из коматозног стања.
Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војно медицинске академије /ВМА/ у Београду прегледало је двојицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви се слажу да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.
Старовласи су из Тузланске болнице гдје су им спашени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени на ВМА у Београду гдје је настављено њихово лијечење.
И Истражна комисија о догађајима на Палама чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени "дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела."
У извештају се као неспорно наводи да су војници, након акције, тешко повријеђене Старовлахе оставили у ходнику Тузланске болнице као Н.Н. лица, а да су љекари одмах констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код Јеремије, као и прелом свих костију лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра.
НАПАД ПАЖЉИВО ПРИПРЕМЉЕН
Припадници мултинационалних снага су неколико мјесеци раније, у јануару, извели сличну акцију на православни храм Успенија Пресвете Богородице и њено свештенство у Палама. Они су и тада дошли иза поноћи, али том приликом нису користили силу.
Свештеник Старовлах љубазно им је отворио врата и примио их у своју кућу. Омогућено им је да виде и уђу у све просторе и добију све податке које су тражили. На располагању су им били Парохијски дом, свештенички станови, па и сам храм.
Чак им је свештеник Старовлах помагао како и на који начин да дођу до одређеног простора као што је поткровље, црквени звоник и слично. Било им је омогућено чак и да, не улазећи, погледају олтарски простор цркве у који могу да уђу само свештена лица.
Војници су том приликом камерама снимили све просторије и њихов распоред. Узели су све податке - ко гдје живи, ко у којем кревету спава. Забиљежили су и најмање ситнице о просторима које су обилазили, од распореда намјештаја до димензија свих простора.
На крају ове "ноћне експедиције" свештеник Старовлах им је љубазно саопштио да ће им увијек бити на располагању када желе да обиђу просторе православне цркве и друге објекте, јер Црква нема шта да крије.
ОПРАВДАЊЕ ЗА АКЦИЈУ
Званични став мултинационалних снага за ову акцију био је да су је извели с циљем чврстих дојава да се ту налази осумњични за ратне злочине, тачније Радован Караџић.
Тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун, познат по кршењу свих могућих људских права за све који носе српско име, оправдао је акцију СФОР-а, рекавши да се она базирала на чланку листа "Дневни аваз", објављеном неколико дана прије бруталне акције, у којем се наводи да је свештеник Старовлах, наводно, рекао да је дужност сваког свештеника да чува Караџића, те да је неопходно обновити четнички покрет у БиХ.
"Дневни аваз" прије објављивања чланка, у којем су били пренесени наводи из једног црногорског листа, није контактирао свештеника Старовлаха како би провјерио тачност његових изјава.
О каквом је човјеку и свештенику ријеч говори и података да је на почетку рата у БиХ свештеник Старовлах био на служби у Илијашу све до 1997. године. Тадашње власти оптужиле су имама Исламске заједнице у Старом Илијашу Омера Штуловића за посједовање веће количине наоружања које је дијељено муслиманском становништву.
Свештениик Старовлах учинио је све да имама Штуловића и његову породицу изведе на, за њих, безбједну територију. Одвео их је својој кући гдје га је, као добар домаћин, угостио и дао му своје одијело, а потом је успио да имама са породицом изведе на, за њих, безједну територију.
БАТИНАШИ НЕ ПРИЗНАЈУ КРИВИЦУ
И 10 година након "храбре" акције припадника међународних снага нико није добио "награду" коју је заслужио за овакво дјело, а имена починиоца су позната, вјероватно, само њиховим налогодавцима.
Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица оформљена од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.
Земље чланице НАТО-а, чији су војници били у саставу СФОР-а и за које се вјерује да су учествовале у акцији, углавном су се оглушиле о захтјеве Окружног тужилаштва из Источног Сарајева о утврђивању кривичне одговорности њихових држављана, осим Италије.
Неке од њих, попут Велике Британије и Словеније, тражиле су да им прво буду достављена имена њихових војника, јер без тога, наводно, не могу да покрену истрагу. Од жртава су тражили да им доставе имена маскираних злотвора, јер вјероватно нису знали ко су припадници њихових једница?!
Свештенику Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик је 1. априла 2009. године као тадашњи предсједник Владе донио одлуку да се вјероучитељу Александру Старовлаху додијели изузетна пензија са жељом да му се олакша живот и да му се обезбиједи неопходна рехабилитација.
Oдлуком благопочившег патријарха српског Павла свештеник Старовлах службује у храму Светог Ђорђа на Бежанијској коси у Београду, гдје и живи са породицом.
.JPG)
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК 
