ОБНОВИМО СТАРИ СРБСКИ ПОЗДРАВ СА ТРИ СПОЈЕНА ПРСТА!

Није ми јасно зашто Срби од почетка деведесетих подижу три растављена прста(што је више симбол разједињења?),кад су се сви наши војници у I и II светском рату,заклињали са три спојена прста,а мали и домали су били прислоњени уз длан?
Нашем краљу је полагана заклетва са три СПОЈЕНА прста,као кад се крстимо.
И та три спојена прста представљају симбол Светог Тројства:Оца,Сина и Светог духа!
Порекло оваквог коришћења спојена три прста,потиче још из IV века,из времена Светога Мелетија архиепископа Антиохијског.
Између осталог,спор око природе Исуса Христа,довео је до тога да овај архиеписком руком дочарава присутнима на Сабору јединство Божије.
Када је архиеписком Мелетије спојио три прста виделе су се муње из њих.
Бог има три лица Оца,Сина и Светога Духа,то представљају три спојена прста.А пошто је Бог сишао на земљу и као човек,два прста уз длан представљају две природе Господа Исуса Христа(божанску и човечанску).

Раздвојена три прста сам виђао на сликама заклетви усташа,немачких и других нациста.
Како је то могуће,да се није приметило,или ако јесте,зашто се намерно то ради?
Да ли је очајничка потреба да имамо нешто "своје " јача од логике и историјских чињеница,па испада да се поздрављамо поздравом наших најгорих непријатеља?

Грчка војска полаже заклетву са три спојена прста

Још нешто - СПЦ се срамежљиво огласила да "раширена три прста чине одвајање Свете Тројице и да такав поздрав не би требало употребљавати" .
Од: Србски Националисти

ГЕНРТСКИ КОД СРБА И ЈАНИЧАРИ

Занимљива је теорија,до које је дошао један Институт у Загребу,проучавајући генетски код Хрвата,  да је генетски склоп днк генетског и хромозома, Срба из Србије, најсличнији турцима.

Пошто нисам могао да мирно сиједим и тако нешто оставим неразјашњено,замолио сам мога Проту Рашу да ми разјасно шта он мисли о томе и укратко ево његовог размишљања

Има једна дивна теорија зашто је то тако.

Турци, када су заузели ове просторе одводили су најздравију мушку дијецу са ових простора у Турску гдје су их одгајали као јаничаре, али циљ није био прављење професионалних војника што се учи из историје нити кажњавање потлачених Срба, већ генетско јачање турске нације кроз потомство са Србским јаничарима и Туркињама.Дијеца из тих веза по одређењу и јакој очевој Србској крви били су генетски ментално и физички способнији од чисто турске дјеце.Такође, због генетске везаности са очевим прецима много боље су се уклапали на овим просторима па су слати из Турске кад би довољно одрасли и завршили обуку на ове просторе као Јаничари.
Незахвално је улазити у разматрање да ли су ти Јаничари који су били потмци оних Србских дечака који су одведени са ових простора као такозвани "данак у крви", силовали девојке и жене по Србији и другим крајевима где су били или су исте са њима ступале у брачне односе и примале добровољно ислам зарад бољег и просперитнијег и удобнијег живота него што је био кметовски, или да би сачувале очеву имовину коју су они имали као Србска властела.Познато је да су јаничарске постаје, а самим тим и простор који су контролисали био најбољи простори Србије у сливовима река где је била најплоднија земља са најбољом климом, а тај простор су прије доласка турака у свом посиједи држала властела, за коју су радили прости сељаци кметови, док су слободни сељаци, ако их је било, били у пасивним планинским крајевима .
Одатле у циљу заштите својих посиједа Србска властела је своје кћери удавала за јаничаре, аи сами су прихватали ислам.
Пошто су ти јаничари били потомци Срба и Туркиња, нормално је да је њихов генетски код имао гене и оца Србина и мајке Туркиње.Самим тим и потомци тих јаничара и Србкиња имали су генетски код који се састојао од србских предака по оцу и по мајци турских , када говоримо о генима по очевој линији, па сада није ни чудо што генетски код Срба и Турака има доста сличности.
Е сада када би се вратили у време првог и другог србског устанка и време слабљења турске империје, и приче о србским устаницима убијеђен сам да је њихов генетски код био без примеса турских гена посто су ти устаници били потомци оних слободних сељака који су били у пасивним крајевима и који се нису мешали са јаничарима нити њиховим потомцима у било ком погледу, па самим тим ти србски устаници били су генетски много јачи од јаничара и њихових потомака који су у себи имали турских гена.Тако су вјероватно због своје способности српски устаници успијели у многим биткама да поразе јаничаре, али су добијено у биткама губили у преговорима, пошто су јаничари ту били у предности због турских гена.Такође неоспорна је чињеница да су јаничари са својим породицама као и они Срби који су прихватили ислам, зарад очувања личне имовине морали послије поготово Другог србског устанка да напусте србске вароши и посиједе које су држали или да прихвате православље и да се изјашњавају као Срби, они који су то прихватили остали су у Србији.
Можда баш у потомцима тих јаничара лежи и одговор оволике залуђеношћу комунистичком идеологијом међу делом Србског народа као и садашњим подјелама.