СУКОБ ОКО ФИЛМА КОШАРЕ

 Кошаре, синоним јунаштва, свих оних који су се тамо затекли 1999.године.

Ти момци на Караули свјесни су били да се могу ослонити само једни на друге.

Њихов задатак био је спријечити продор нато снага и њихових сателита из правца Албаније

 

Подручије Метохије, Албанији је и у вријеме СФРЈ било интересантно подручије за окупацију због своје плодности.

Сва дешавања везана за филм и серију могу многима звучати ванвременски.

Само они који су преживјели знају шта је стварно било.

Тешко је раздвојити и извагати степен опасности војника на граничној линији који очекује напад из правца Албаније или онога који врши дотур хране и муниције из правца Дечана, а кога иза сваке кривине може очекивати засједа.

То је та специфичност борбе за Кошаре.

Држава је одлучила да у знак захвалности свим припадницима војске, сними серију и филм.

На конкурсу су продуцентској кући која је предложила сценарио додјељена средства од 50 молиона рсд.

Изабрани Редитељ више мјесеци је дорађивао првобитни сценарио чија се радња заснивала само на једном догађају из позадине рејона Кошара, односно на путу код села Јуник.

Новонастали сценарио заснован на свједочанствима стварних учесника требало је да на филм и серију пренесе читавe догађајe са подручија Кошара.

За то је требало утрошити одобрена средства, а изгледа да је то био непланиран трошак за продуценте, јер они су добили средства за понуђен сценарио, а не дорађен од стране Редитеља.

Зато је и дошло до њиховог раскида уговора и Продуценти су Рeдитељу исплатили хонорар по уговору иако посао није обавио.

И исплатило им се.

Редитељ полаже ауторска права на свој сценарио, која је заштитио и не дозвољава да нико осим њега ради по том сценарију.

Увијек смо подржавали све позитивне приче везане за дешавања на КиМ-у.

Серија и филм о Кошарама је једна таква прича.

Не само због самих учесника, колико због њихових мајки, жена, сестара,девојака, које су заједно са њима годинама из ноћи у ноћ преживљавале пакао Кошара.

Оне су можда и највећи страдалници приче о Кошарама, јер су много емотивније преживљавале и преживљавају ноћне море својих синова, мужева, браће и момака.

Зато филм о Кошарама мора да обухвати много ширу слику, што се може постићи једино серијом чије епизоде ће бити засебне филмске приче, везане за дешавање реону Кошара.

Озбиљна држава од овог пројекта сигурно неће направити умјетничко дијело које ће омогућити Продуцентима да задрже већину одобрених средстава.

Бар сматрамо тако.

ВИШКОВИЋ ПОСЈЕТИО ИСТОЧНО САРАЈЕВО КАО ПРЕМИЈЕР ИЛИ ПОТПРЕДСЈЕДНИК СНСД

 Честа ситуација приликом узимања изјава од званичника. Овим начином представници ове двије медиске куће доказују да је ради општег информисања грађана, а да се не угрози рад сниматеља могуће наћи заједнички интерес.

 Начин презентовања и обраде информације остаје у избору уређивачке политике.

Такође и избор понуђене информације је на самом кориснику исте и од тог избора зависи и његова одлука о властитој будућности.

Гледано са одређене просторне дистанце, без икаквог интереса и могућности да утичемо на било шта примјетили смо неке занимљивости.

Данас је у посјети Источном Сарајеву био Премијер Републике Српске. 

Састао се само са Начелницима одређених општина Града Источног Сарајева и општина Хан Пијесак и Рогатица.

О улагањима у општину Пале можете прочитати овдје.

Из доступних информација долази се до недвосмисленог закључка да је посјета организована у циљу промоције одређене странке пред предстојеће локлане изборе.

Мада опрезнији уредници медија то раде на професионалнији начин наводећи само страначку функцију одређеног државног функционера.

Коришћење новца пореских обвазника Републике Српске, скупљеног у републички буџет за ријешавање проблема на нивоу локалне заједнице и на тај начин освајање локалне власти није политички коректно.

СЛАВА ВОЈНОГ МАНАСТИРА У НИШКОЈ БАЊИ

 У односу на прошлу годину, када је порта Манастира Свете Петке Иверске у Острвици била испуњена униформисаним припадницима Копнене војске, Гарнизона Ниш, ове године би само верни народ.

Страх од кризног штаба или ковида.

Манастир Св. Петке Иверске је војни манастир

Настојатељица манастира мати Анастасија организовала је прославу манастирске славе у датим околностима.

У самој Цркви истовремено је дозвољен боравак за 10 људи, што оставља несметан приступ женама.

Та могућност није кориштена. 

Довољно смо свесни да није потребно да нам се нешто намеће.

Литије и резање славског колача обављени су у част Свете Петке Римљанке и Славу Бога.

За послужење услед наложених мера колачари су организовали "шведски сто".

Привукла нам је пажњу ове године камена плоча са десне стране од улаза у Цркву.

На којој је исписано поводом чега је Црква обновљена, коме у захвалност и у чију част, као и ко је обновитељ.

Стоји исписано 

"У славу  сретног спасења врховног комаданта краљевске војске, његовог величанства краља Србије Александра I на дан 19.08.1895.године, овај Храм из темеља обновише из благодарности према СВЕВИШЊЕМ, што је очувао живот УЗВИШЕНОГ ГОСПОДАРА СРБИЈЕ, а у знак својих топлих осјећања према ЊЕГОВОЈ УЗВИШЕНОЈ ЛИЧНОСТИ октобра 1898 године официри и војници инжињериских трупа"

Значајан историски податак, али начин писања умногоме подсећа на околности садашње, јер точак историје се окреће, само се генерације мењају.

Верујемо да неће негде на неком објекту осванути оваква плоча, да је за два-три века читају наши потомци и размишљају какви смо били.

Нека се наши потомци не постиде наших дела.

ГОДИШЊИЦА НЕРАЗЈАШЊЕНЕ ЕГЗЕКУЦИЈЕ БИЈЕЛОГ ВУКА

 Тешко да постоји и један дан у нашој историји без тужног детаља.

Август је пун таквих дана.

Тог августа 1998. године и данас непознати извршиоци, по налогу непознатих наручилаца, бар јавности и судском органима, извршили су убиство тадашњег замјеника командира ЦСБ Српско Сарајево, Срђана Кнежевића.

Остају питања сваке године поред његовог споменика. Ко? Зашто?

Одговора нема.

Поглед са анфитеатра Бијели Вук на Тврдимићима, на Сарајевско Поље је незабораван.

 

ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ НЕ ТРЕБАЈУ ФАКУЛТЕТИ ДРУГИХ УНИВЕРЗИТЕТА

Скупштинска већина Града Источног Сарајева противи се отварању департмана факултета Универзитета из Бања Луке, на територији Града Источног Сарајева, односно на подручију Унивезитета Источно Сарајево.

Да су одборници сложни, као приликом одлуке у оштини Источна Илиџа, о давању назива улице по Др. Миодрагу Лазићу Лази.

Наразјашњено је остало због чега је потребно да Универзитет из Бања Луке има своје департмане на подручију које покрива Универзитет у Источном Сарајеву

Нисмо сигурни да руководство Универзитета у Бања Луци ово предузима на основу сопственог пословног пројекта.

Све то није интересантно, онима који немају додирних тачака са Универзитетом, али сличне ствари могу се десити у другим сферама које их интересују, а онда може бити касно.

МИНИСТРИ ВУКОСАВЉЕВИЋ И ТРИВИЋ О ДАЉОЈ САРАДЊИ НА УСАГЛАШАВАЊУ ЈЕЗИЧКЕ ПОЛИТИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

На састанку делегација Министарства културе и информисања, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства просвјете и културе  Републике Српске, предвођених министрима Владаном Вукосављевићем и Наталијом Тривић и државним секретаром Душаном Кићовићем, договорени су даљи заједнички кораци на усаглашавању језичке политике Србије и Републике Српске, како у вези са законском регулативом која се тиче службене употребе језика и писма тако и расположивим мерама заштите и очувања ћирилице као неизбрисивог дела националног идентитета.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић нагласио је да су данас започети врло важни разговори на усаглашавању заједничке језичке политике када је реч о српском језику и нарочито ћириличном писму. „Ово Министарство већ три године инсистира на одређеним изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама, и ми верујемо да ће управо ово усаглашавање са Републиком Српском допринети да све норме, када је реч о језику и писму, у обе земље буду идентичне и наравно у складу са уставима матичних земаља.”

Вукосављевић је додао да је очување и заштита ћириличног писма, као традиционалног израза културног идентитета, питање од високог интереса за српски народ и у Републици Српској и у Републици Србији и где год он да живи. Први резултати рада стручних тимова, чије активности ће координисати одбор састављен од представника три министарства и стручњака из области лингвистике, могу се очекивати средином септембра ове године.

Министарка Тривић изјавила је да је усаглашен заједнички став како су језик и писмо одлике сваког народа па тако и српског народа који живи с једне и друге стране Дрине, а што је претходно дефинисано заједничком Повељом о српском културном простору, потписаном у Сремским Карловцима марта 2019. године. Наталија Тривић је подвукла како Европска унија декларативно подржава измене одређених докумената који регулишу статус језика и писма свакога народа па тако и српског, што никако не угрожава остале конститутивне народе у Републици Српској односно Босни и Херцеговини.