ТИХОМИР СТАНИЋ У "ДЕЛИРИЈУМУ" НА ОТВАРАЊУ ФЕСТИВАЛА У НИШУ

Помисли смо да напишемо и неку о Сарајево филм фестивалу, али када прочитасмо "почео са одржавањем 1995. послије четверогодишње опсаде Сарајева", изгубисмо свако интересовање.

Није на одмет неупућене подсјетити.

Данас је иза дијела простора те опсаде Србско(Источно)Сарајево, већи дио те србске територије припао је "дејтонским споразумом" Федерацији БиХ.

О немилитантним намјерама тада мириљубљивих грађана Сарајева, најбоље говори број погинулих цивила на подручију које су под контролом држали Срби, у периоду 92-95. година.

Сигурно је неспоран квалитет тог фестивала, надамо се да су учесници и организатори задовољни постигнутим резултатима.

Нама је значајније да су почели 54. филмски сусрети у Нишу.

Глумац прве филмске вечери био је Тихомир Станић, протагониста филма " Делиријум", који су глумци тог филма посветили покојном Предрагу Ејдусу.

На отварању и овогодишњих филмских сусрета у Нишу био је и Витомир Митрић, директор Форум тратра из Источног Сарајева, као редован посјетилац.

Програм филмова на фестивалу можете погледати ОВДЈЕ.

Утисци са отварања су подјељени и зависе од припадности политичкој опцији, на којој с есве заснива како у Нишу, тако и у Источном Сарајеву.

Нек су нама сви живи и здрави, на многаја и благаја љета, а становницима како буде.

ИНЦИДЕНТ У НИШКОЈ БАЊИ

Поводом напада на слободног новинара портала "Медиска кутија" у Нишкој Бањи, који се догодио у суботу, јуче смо прошетали стазама око простора где се изводе радови.

Све прилазне стазе су затворене и обележене натписом "пази градилиште", вероватно због јучерашњег инцидента.
Како је дошло до сукоба између новинара-активисте УГ и запослених на градилишту спада у домен страначких несугласица.

Приметили да се на градилиште може ући само стазом коју користе конобари\це из СУР која се налази у Стационару " Зеленгора", а столови су и на главном шеталишту.

Ако је заштитна ограда самовољно уклоњена одговоран је власник угоститељског објекта, ако је дозволило одговорно лице на градилишту, онда извођач радова, али нека комунална милиција ради свој посао.

Жалосно је да и искусни уредници губе кредибилитет на својим порталима, ради ситних политичких поена.

Данас, првог радног дана и поред тога што су радници на градилишту, конобари\це нарушавају једним делом зону истог.
Како је градилиште (не)обезбеђено погледајте у ФОТО АЛБУМУ.

НИШКИ ФЕСТИВАЛИ

Август, месец фестивала у Нишу.

Завршен је Нишвил, пре њега Медијана фест, летни културно-уметнички програм у организацији градске општине Медијана, затим Дани бурека, јер Нишлије имају јединствен бурек и на крају очекујемо Филмске сусрете-фестивал глумачких остварења.

У току године ти су и хорски, фолклорни и разни други фестивали.

О утисцима са тих дешавања посетиоци имају своје ставове.

Нама је интресантн туристички аутобус којим је омогућено заинтересованим гостима панорамско разгледање Ниша.

Поласци су три пута у току дана и попуњеност истог је одлична.

То је довољан доказ и да је туристичка сезона захваљујући фестивалима у Нишу више него успешна.

СЛАВА ВОЈНОГ МАНАСТИРА

Манастир Св. Петке Римљанке у народу Иверске, који се налази у атару села Острвица-Нишка Бања је  Војни манастир из доба Краљевине Србије.

Обнављањем војно-свештеничке службе у Српској војсци и Војска се бар на празнике вратила у овај Манастир.

Настојатељица мати Анастасија са војним свештеницима и христољубљивим припадницима КОВ-а

У Цркви се налази чудотворна икона Свете Петке Римљанке.

Присутни узнесоше благодарне молитве Господу и умољење за потребне дарове.

После литургије и резања славског колача за позване је организована трпрза љубави.

Више светлопоса погледајте у ОВОМ АЛБУМУ.

ВРИЈЕМЕ ГОДИШЊИЦА И РЕКОНСТРУКЦИЈА

Ниш и Источно Сарајево увелико се реконструишу, бар што се тиче градских улица, паркова и игралишта.

Нормално, планирају се и привредни објекти, али то је у надлежности Република.

Било је и прослава Светог Илије, у Нишкој Бањи, Сокоцу, Палама(Мокром) Трнову, традиционално уз кишу и грмљавину.

Ипак је некако најзначајнија медиски била годишњима прогома Срба из Книнске краине, од стране усташа, уз помоћ Њемачке и САД, а уз прећитну (не)својевољну сагласност тадашњег Предсједника Србије.

Политичка одлука је била да се не пошаље адекватно појачање и муниција из Србије, а опструисана је и намјера уједињења ВРС и ВСК.

Толико прогнаних ни због чега је епилог те политичке одлуке, бар што се тиче српских интереса.

Ипак неки будући требало би да уче како обезбједити адекватну масу на јавном скупу.

Увијек на овим годишњицама и иначе изостају адекватни државнички захтјеви о обештећењу прогнаних и проналажењу и идентификацији побијених, о одговорности наредбодаваца и извршилаца тих злочина да не говоримо.

У Источном Сарајеву обиљежена је и годишњица убиства Срђана Кнежевића. још једно нерасвјетљено, вјероватно са политичко-криминалном позадином.