Приказивање постова са ознаком КУЛТУРА. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком КУЛТУРА. Прикажи све постове

субота, 10. фебруар 2018.

Нови изглед трга Милана Обреновића у Нишу

Урбаниста Ниша: Kиосци се уклањају са трга, о новим споменицима још није одлучено

Kомисија која је разматрала предлоге грађана за уређење Трга краља Милана у Нишу, одлучила је да би трафике требало да буду склоњене са простора испред Тврђавског моста, како би Споменик обешеним свештеницима био “ослобођен”. Прихваћено је и да се граде још неки споменици, али под условом да се ураде анализе о тачној локацији где би могли да буду постављени.


Оно што је извесно је да ће киосци бити померени са Трга.

 Грађевинско-архитектонског факултета и Завода за урбанизам су се изјаснили по свакој примедби. Они остају при свом решењу да на том простору око Споменика обешеним свештеницима не треба да буду монтажни објекти, нити билборди, киосци ни сандуци. Тај простор треба бити чист.

Опширније на Јужним вестима

уторак, 23. јануар 2018.

14. Светосавски сајам књига у Нишу

Нишлије ће имати прилику да од 1. до 8. фебруара, у Официрском дому, посете 14. Светосавски сајам књига и том приликом набаве неке од најзанимљивијих нових издања књига бројних издавачких кућа, као и да присуствују књижевним вечерима истакнутих домаћих писаца.
Foto: Milorad Dimić / wikipedia

Свечано отварање је 01. фебруара у 18 сати, сајам ће отворити добитник Нинове и награде Милош Црњански за 2013. годину - Горан Гоцић.

Kако најављују из издавачке куће Медивест, која је организатор Светосавског сајма књига, ове године ће на сајму издавачке куће бити награђиване у следећим категоријама: за највреднију укупну издавачку продукцију, најбољу књигу као изузетан ауторски и издавачки подухват и остварење, недовање и афирмацију књижевне традиције Ниша, најбоље графички обликовану књигу и колекцију, најбољу штампану и опремљену књигу или колекцију, а биће додељена и Награда Стари Ниш за неговање и афирмацију традиције и баштине Ниша.

Сајам ће бити отворен сваког дана у периоду од 10 до 20 сати. Улаз на сајам ће коштати 50 динара, а сваки посетилац ће моћи своју улазницу да убаци у кутију, која ће бити постављена на улазу у Официрски дом, чиме ће добити прилику да освоји књигу.

недеља, 21. јануар 2018.

Најстарије разгледнице Ниша

Разгледнице су, показало се, несумнјиво драгоцен документ о развоју и времену градова, тако да захвалјујући њима и ми у Нишу сада имамо представу о трговима, улицама, мостовима, вредним здањима и другим објектима којих више нема.

Пред вама су најстарије разгледнице на којима је приказан Ниш. Потичу са краја деветнестог века, тачније из 1899. године, а штампане су у Немачкој.

Иначе прве разгледнице градова у Србији појавиле су се 1896, године, а издавач је био београдеки књижар Велимир Валожић.
Детаљније на Нишким вестима

Немања Мајдов гост на “Kустендорфу” на позив Kустурице

Шампион свијета у џудоу Немања Мајдов био је гост 11. Међународног филмског и музичког фестивала “Kустендорф”, који се одржава у Дрвенграду на Мокрој Гори, на позив оснивача овог фестивала, прослављеног српског редитеља Емира Kустурице.

Мајдов је као репрезентативац Србије у џудоу постао првак свијета у конкуренцији до 90 килограма на шампионату у Будимпешти и послије 37 година донио прву свјетску златну медаљу за Србију.

“Српски народ има много талентованих младих људи којима треба дати подршку на путу до успјеха. И овај фестивал, као и музички љетни фестивал ‘Бољшој’ који се одржава на Мећавнику показују моју жељу да помогнем младим људима и да их подржим на путу остварења њихових снова”, истакао је Kустурица.

Деаљније читајте на Требевић.нет

Филм „Kо то тамо пева“ проглашен за културно добро Србије

На врху листе је, као и приликом више ранијих гласања, Kо то тамо пева. Следе Скупљачи перја, Три, Kад будем мртав и бео, WР – Мистерије организма, Буђење пацова, Маратонци трче почасни круг, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ, Марш на Дрину, Подземље, Јутро, Заседа…


Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, прогласила сто српских филмова за културно добро од великог значаја.

Опширније на Србија вести

уторак, 16. јануар 2018.

Романтична представа “Хотел 88” средином фебруара гостује у Нишу

Kомад у режији Сташе Kопривице, који описује страствене промене у животама четворо људи, биће одигран 17. фебруара од 20 сати у Дому Војске. У представи играју Тамара Kрцуновић, Андрија Kузмановић, Анђела Јовановић и Владимир Алексић.

Представа урађена по мотивима комада "Привани животи" Н. Kауарда; Фото: промо
Виктор и Ана долазе у луксузни хотел на мору како би ту провели савршен медени месец. Сандра и Марко долазе у тај исти хотел, са потпуно истим циљем. Све би то било врло љупко и романтично да Викторова Ана и Сандрин Марко нису претходно били у врло бурном браку. Током једне једине ноћи у Хотелу 88, животи ово четворо људи доживеће страсне, али и урнебесне промене - наводи се у опису на Фејсбук страници представе.

Читајте на Јужним вестима детаљније

СТЕВАН АНЂЕЛKОВИЋ и попусти привукли 20,000 људи у ФОРУМ шопинг центар

Током манифестације „Лате схоппинг нигхт“ кроз нишки Форум прошло је око 20,000 љубитеља шопинга, за шта је поред атрактивних попуста до 70% био заслужан победник последње сезоне емисије ТВОЈЕ ЛИЦЕ ЗВУЧИ ПОЗНАТО, Стеван Анђелковић.

У двоипочасовној увертири за дочек нове године по Јулијанском календару уживали су најмлађе и најстарије Нишлије и њихови гости.

Читајте на Србија Вести

понедељак, 15. јануар 2018.

Ускоро промоција књиге „Четири слике траже писца“

Студио за креативно писање, сценску продукцију и режију „Театролог“ из Источног Новог Сарајева припрема збирку прича под насловом „Четири слике траже писца“ која би ускоро требало да буде објављена, потврдио је за Срну оснивач студија Зоран Тодоровић.

„На основу успјешних радова полазника студија, приређена је збирка прича под насловом `Четири слике траже писца`. Највећи број бодова у категорији нових издања је потврда квалитета овог пројекта“, истиче Тодоровић.

Опширније прочитајте ОВДЈЕ.

Дејану Атанацковићу припала је НИН-ова награда за књигу "Лузитанија''


„Дејан Атанацковић по свему је специфичан аутор.

 Познат је као визуелни уметник, који последњих година живи и ради у Фиренци. Познат је и по радионицама заснованим на дијалогу студената и психијатријских пацијената. Управо се радња и његовог првог романа дешава у установи умно оболелих. Они имају задатак да одговоре на питање – шта је Лузитанија? Роман истоименог наслова, у издању Бесне кобиле, пласирао се међу финалисте за НИН-ову награду. 
Какав прозни свет чека читаоца иза наслова Лузитанија?
У Лузитанији је, вероватно на свакој страни, присутна понека слика људског тела, чак и када се о телу не говори директно. Вођен сам био идејом о роману као некој врсти атласа разноврсних телесности. У роману многи путници прелазе врло далека растојања. Понекад су то кретања кроз пејзаже сасвим налик људској утроби, било да је реч о подземним тунелима или ходницима фирентинског природњачког музеја. Понекад је тело пролаз или капија. Тело нестаје или се преобличава, а појављују се и многе личности који у себи носе необичну сличност са појединим животињама. А наравно да је тело у основи политичка тема, која се тиче другости, неприлагођености, па и начина на које се неприлагођеност вековима издваја и кажњава. Зато у роману, сред највећег ратног насиља, управо најрањивији, напуштени, некорисни чланови друштва, пацијенти психијатријске болнице, препуштени на милост и немилост туђих ратних амбиција, стварају утопијско друштво, један, рекао бих, врло успешан државни пројекат. 
Како вам се отворила ова прича?
Лузитанија је репертоар годинама таложених слика. Рад на роману био је поступак сасвим налик мом уобичајеном раду у области визуелних уметности: уобличавање слика и њихов распоред, често у поступку врло сличан видео-монтажи. Прича се заправо „отварала“ годинама, мада су наравно постајали и директни поводи. Најпре позив за учешће на једној изложби посвећеној Првом светском рату, када сам, истражујући причу о Докторовој кули заправо дошао до првобитне идеје романа. Други повод јесте свакако сарадња са фирентинским музејима природних наука, у склопу мојих предавачких активности, односно рада на предмету који се тиче историје представљања људског тела. А наравно да је и сама дидактичка активност један наративни рад, причање прича. Такође, значајан утицај на рад на роману имале су и неке чињенице мог живота, константно кретање између Фиренце и Београда, па и многа друга путовања.
Како видите позицију НИН-ове награде у контексту српске културе?
Свакако је реч о награди која има велики утицај на разумевање шта је то, уопште, српска култура, а надам се да се та култура, шта год били њени оквири, може и мора схватити као нешто у континуираном настајању и променама, а не нешто статично и заокружено. Заправо, мислим да је питање шта је то српска култура, заиста још увек суштински непостављено, премда се поводи за постављање тог питања свакодневно намећу. Данас је потребно одупрети се много чему, понудити другачије, понекад управо супротне идеје, и важно је да постоје „места“ у друштву где појединац може да осети да је то могуће. Посебно у друштву у коме се, мање-више одувек, као културни и политички модел намеће неопходност припадања некој интересној групи или макар друштву „истомишљеника“. Чињеница да први роман практично непознатог аутора, мале издавачке куће, може да стекне пажњу какву је стекла Лузитанија наравно да говори у прилог тој награди.“Објављено у НИН-у.

субота, 13. јануар 2018.

Дочек Православне Нове годиниме уз “Тропико бенд"

Уз ватромет, поп звуке Тропико бенда и точено пиво из комбија, више хиљада грађана дочекало је православну Нову годину у Парку Светог Саве.
Tропико бенд свира за Нишлије; фото: Вања Kесер

Опширније на Јужном вестима

Источно Ново Сарајево: Дочек Православне Нове године уз “Гарави сокак”

У општини Источно Ново Сарајево вечерас ће бити организован дочек Православне Нове године на отвореном током којег ће наступити новосадска група “Гарави сокак”.
Детаљније читајте на порталу Требевић.

петак, 29. децембар 2017.

Неопроштено Свештеник Духови дуж Дрине Ангелина Петровић у Нишу

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу своја три посљедња романа представила Ангелина  Петровић књижевница из Београда, рођена у околини Сарајева, у једном прелепом амбијенту у подножију Требевића.

Њено детињство, младост и образовање били су везани за жељезницу, па је тако и завршила своје школовање и радила као професор физике испуњавајући жељу свог оца, али је њена мајка у исто време усадила у њи жељу према читању, што је у неком зрелом добу афирмисало као писца.
До сада је написала седам романа са тематиком психотрилера и збирку новела.
Не пише да би се додворавала публици, већ да њене књиге нађу пут до читаоца.
Сагледавајући целокупно књижевно стваралаштво ауторке Ангелине Петровић, а са освртима и на њено властито поимање света, свим присутним љубитељима писане речи покушано је  да, бар једним делом, расветлие и приближе  њене идеје, ставове и литерарне принципе, образложила је Ивана Станковић из Библотеке "Стеван Сремац".
 У ту сврху  представили су три психотрилера ове ауторке: „Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“.
Ово књижевно вече је, својим музичким наступом, оплеменила Наталија Здравковић.
О утисцима књижевне вечери у Нишу, Ангелина Петровић је написала „Библиотека "Стеван Сремац "Ниш - кућа где књига ведри и облачи примила је у наручје моја ткања. Срећна и поносна на Ивану која је читавој вечери дала онај смисао који и сама дајем јунацима својих прича. Хвала мојим драгим колегама из Ниша јер су дошли и подржали моје вече, посебно хвала Браци, јер је дошао из Беле Паланке и тиме показао колико је духовно велики човек. Захваљујем се младој Наталији на тренуцима подарене лепоте. Хвала публици.
 "Читајте наше књиге " слоган Издавачко продуцентске куће Цепелин.
Братислав Браца Петровић, књижевник  из Беле Паланке своје утиске види овако „Једно предивно вече. О Ангелини нема шта да причам, књиге, њена духовна чеда, говоре све. Само им се придружујем. Но, овом приликом бих хтео да истакнем, што ме посебно одушевило, професионалност библиотекара ове библиотеке Иване Станковић. Свака част! Иначе, хвала Анегелина, но, за праве људе сам прелазио друмове и друмове и тек ћу да прелазим. Нека смо живи и здрави!


субота, 23. децембар 2017.

„Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“. Ангелина Петровић

У среду 27. децембра 2017. у 19.00 сати Народна библиотека „Стеван Сремац“ Ниш угостиће књижевницу Ангелину Петровић.

Овом приликом биће представљена три последња романа ове ауторке: „Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“.
Ангелина Петровић је рођена у Довлићима, у селу надомак Пала, у Источном Сарајеву, од оца Момира Нешковића и мајке Бранке, рођене Андан.
До своје треће године живела је у Устипрачи, малом месту на обали реке Миљацке.
Први сукоб са животом доживљава у четвртој години, када је спасена из набујале реке Миљацке.
Са родитељима и братом сели се у Београд 1970. године, јер отац проналази нови посао у Србији. Насељавају се у малом месту надомак Београда, у Реснику.

Ангелина Петровић члан је Удружења књижевника Србије и добитник Златне значке (2014), националног признања за допринос у области културе и стваралаштва. Свој први роман, под насловом "Психа" објавила је 2011. године. Награђен је књижевном наградом "Пегаз - печат времена". Инспирацију и надахнуће годинама проналази у делима Достојевског, Толстоја, Ремарка, Гетеа, док су јој узори из српске књижевности Иво Андрић, Десанка Максимовић и Милош Црњански.

среда, 20. децембар 2017.

Руски кутак у Нишу

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ уз присуство званица и гостију отворен је Руски кутак, према раније  потписаном Меморандум о сарадњи између Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану и Народне библиотеке „Стеван Сремац“ којим је постављен правни основ за изградњу „Кутка руске литературе“ при Народној библиотеци „Стеван Сремац“.
То несумљиво за значај има поновни повратак неоправдано запостављене руске књижевности у Ниш.


У уметничком делу програма наступили су Снежана Спасић  и Александар Васов чланови групе NASSA.

Како је планирано, након опремања, „Руски кутак“ при Народној библиотеци у Нишу би требало да има један од највећих књижних фондова на руском језику на Балкану, са преко 3.000 наслова класичне и савремене литературе.

Истинске вредности увек нађу пут до своје публике.

АНО «Руска Хуманитарна Мисија» (РХМ) — је непрофитна организација, основана ради остваривања хуманитарне, правозаштитне и филатропске делатности са циљем пружања помоћи страдалима у социјалним, националним, религиозним и војним конфликтима, жртвама репресије, избеглицама, привремено расељеним лицима, а такође са циљем учвршћивања мира, пријатељства и слоге међу народима, предупређивању социјалних, националних и религиозних конфликата.



петак, 08. децембар 2017.

Рестауиране иконе цркве Светих Архистратига у Нишу

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, заједно са протојерејем-ставрофором Бранисловом Цинцаревићем, старешином Саборног храма, примио је у Малој Саборној цркви г. Драгана Сучевића, рестауратора Завода за заштиту споменика културе из Београда, проф. Франца Цурка, рестауратора и музејског саветника, и др Мишу Ракоцију, историчара уметности и стручног саветника Завода за заштиту споменика културе из Ниша, који су предали 27 конзерваторски обрађених икона из иконостаса храма Светих Архистратига (Малог саборног храма).

У сусрет обележавању 200 година најстарије куће у Нишу, према речима оца Бранислава Цинаревића, Епархијски управни одбор је донео одлуку о рестаурацији и конзервацији иконостаса и икона у Малом храму, и уз подршку Града Ниша, тај посао поверио Републичком заводу за заштиту споменика културе и професору Францу Цурку, рестауратору и музејском саветнику из Ниша.
Извор Епархија Нишка

четвртак, 07. децембар 2017.

Предавање о божићном посту

Синоћ је у Народној библиотеци „Стеван Сремац“, пред заинтересованом публиком одржано предавање о Божићном посту. 

Говорећи о овој теми, свештеник Иван Цветковић је указао на то да основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих јеванђелских врлина.
После завршеног предавања заинтересовани су постављали питања свештенику везано за пост.

уторак, 05. децембар 2017.

Импресија“ даровала Нишлијама вече севдаха и мерака (ФОТО)

„Имам једну жељу“, „Не клепећи нанулама“, „Мој дилбере“, „Стани, стани Ибар водо“, „Милица, једна у мајке“, само су неке од песама које је оркестар „Импресија“ свирао са солистима на концерту који је трајао скоро два сата. Овај концерт се звао „Чувари извора“, а у изворној, традиционалној музици уживале су пођеднако све генерације Нишлија јер је сала Дома војске била препуна

Вече севдаха и мерака оркестар „Импресија“ започео је колом „Пашона“, а затим су уследили наступи солиста чије је извођење староградских, изворних песама и севдалинки загрејало публику у сали Дома војска.
Опширније на Нишким вестима

недеља, 26. новембар 2017.

"Пресад мудрости", "Отисак" и "Иницијали"

На нишком Сајму књига додељене су три престижне награде “Пресад мудрости” за комплетну продукцију, издавачкој кући “Пчелица” из Чачка, а додељене сујош и награде “Отисак” и “Иницијал”.
Фото "Јужна Србија"

Књига Бојана Јовановића “Тајни интерес” у издању Завода за уџбенике, добила је награду “Иницијал” за ауторски допринос уметности или науци. 
Награду за дело које афирмише књигу у ужем или ширем смислу, добила је Александра Новаков за дело “Стубови српске просвете”.
“Иницијал” за дело које спаја садашњост и будућност доделили су књизи „Лечење духовних болести“, аутора Жан Клода Ларшеа.
Чак три књиге добиле награду “Отисак”
Признање “Отисак” за естетски третман књиге добио је Центар за црквене студије из Ниша, кажу, као издавач који негује “сведен и естетски прочишћен израз”.
Издавачка кућа “Прометеј” из Београда добила је “Отисак” за технолошки третман књиге, кажу у НКЦ-у, за дело “Србија у 19. веку аутора Свејн Менесланда.

"Отисак" за интермедијални третман књиге, припао је књижевном делу “Океанологија” у издању “Инглиш бук” из Београда.
Извор "Јужна Србија"

уторак, 21. новембар 2017.

54. НИШКИ САЈАМ КЊИГА И ГРАФИКE


22 – 29. новембар 2017. године

Хала ЧАИР
Радно време 10 – 20 часова
Организатор: НКЦ





Мото сајма: ПОХВАЛА КЊИЗИ



Овогодишњи сајам је 54. по реду традиционални НИШКИ САЈАМ КЊИГА и са крилатицом ПОХВАЛА КЊИЗИ. 



Свечано отварање Сајма књига ће бити у среду, 22. новембра 2017. године у 18 часова.

Организатор сајма, Нишки културни центар, потрудио се да доведе наше највеће и најзначајније издавачке и књижарске куће, са издањима из области лепе књижевности, уметности, свих научних и техничких области... И ове године биће присутни штандови са речницима и уџбеницима страних језика, издањима за децу и антикварним књигама, научно-популарним и енциклопедијским издањима...

За куповину књига сви издавачи су омогућили значајне сајамске попусте.

Сајам књига ће пратити и бројне промоције, књижевни сусрети и разговори, потписивање књига од стране наших угледних писаца и други пратећи програми.

Посебни гости појединачних дана сајма ће бити наши најугледнији и најчитанији писци: Милосав Тешић, Дејан Стојиљковић, Зоран Живковић, Предраг Марковић, Марко Шелић Марчело, Жељко Пахек, Владимир Крстић Лаци, Дејан Алексић и Виолета Јовић, као и многи други књижевници и уметници...

Посебан „сајам у сајму“ ове године је Сајам стрипа, такође у оквиру Хале „Чаир“, који ће бити бесплатан за излагаче и посетиоце.

И ове године ће бити додељене вредне награде у књигама за посетиоце. Напишите своје име и број телефона на полеђини улазнице и убаците је у кутију на излазу. Извлачење награда ће бити на Нишкој телевизији, у поподневној емисији, дан по затварању сајма.

Очекујући Вас на 54. Нишком сајму књига, срдачно вас поздрављамо!

Цена улазнице је 120, а за групне посете ученика и студената 50 динара.

Ове године уводимо и посебне, библиофилске карте, чији ће комплет за све дане сајма коштати 400 динара. 

Информације: Нишки културни центар, 018 595 740


Жири награда „Пресад Мудрости“ и „Иницијал“: Верољуб Вукашиновић, књижевник и директор Народне библиотеке у Трстенику, Миљана Николић, професор књижевности и новинар из Ниша и Марија Николић Шапић, професор књижевности из Ниша.

Жири за награду „Отисак“: Радмила Костић, кустос ГСЛУ, Мирослав Живковић, професор Факултета уметности и Владимир Црномарковић, сликар, сви из Ниша.


Отвара сајам:

Милосав Тешић (Љештанско код Бајине Баште, 1947) песник, есејист, лексикограф. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Ради у Институту за српски језик као уредник Речника српског књижевног и народног језика. Живи у Београду. Члан је САНУ.

Јавио се релативно касно с првом песничком књигом, али као већ формиран песник. У врло кратком року заузео је место једног од најзначајнијих савремених српских песника. У својој првој књизи ("Купиново") Тешић поетски активира стварна и симболичка значења српских топонима, у другој ("Благо божије") силази у лично и колективно искуство да би поетски дочарао свет свог детињства и скрајнуте елементе српске културе, а у "Прелести севера…", својеврсном роману у стиховима, опевао је Велику сеобу и прелом у култури српског национа на прелазу 17. и 18. века, док у је "Седмици" опевао стварање света.

Тешић у српску поезију враћа и ревитализира старе поетске облике српско-византијског певања - канонске песме, кондак, стихиру, светилан, те рондо, рондел и глосу из уметничке лирике. Као врхунски версификатор, обновитељ је јампске стопе у српској поезији и доносилац великог и разноврсног лексичког блага.

Добитник је бројних награда: Змајеве, Дисове, Жичке хрисовуље, Печата вароши сремскокарловачке, Награде критичара "Борбе" за књигу године, награде "Милош Црњански"… 

Добитник је и нишких књижевних награда „Бранко Миљковић“ (1991) и „Ramonda serbica“ (2014). 


ГОСТИ ДАНА НА 54. НИШКОМ САЈМУ КЊИГА 2017.

Предвиђени програми за госте дана: књижевне вечери на Сајму, сусрети са читаоцима, потписивање књига на штандовима издавача, наступи у медијима.

Среда, 22. новембар, од 18,00, Хала „Чаир“
Свечано отварање 54. Нишког сајма књига.
Сајам отвара академик Милосав Тешић.

Четвртак, 23. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма
Гост дана – Дејан Стојиљковић, књижевник и романописац из Ниша. Представљање романа Олујни бедем („Лагуна“, Београд, 2017). Говори Дејан Милутиновић.

Петак, 24. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма
Гост дана – др Зоран Живковић, књижевник, романописац и професор из Београда. Представљање нових издања дела Зорана Живковића Трилогија папирус и Скривена камера у оквиру „Сабраних дела“ („Завод за уџбенике“, Београд, 2017). Говори др Милан Ћирковић.

Субота, 25. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма
Гост дана – Предраг Марковић, књижевник и романописац из Београда. Представљање романа Заводник ништавила („Соларис“, Нови Сад, 2017). Говори Горан Станковић.

Недеља, 27. новембар, током дана, штандови стрип-издавача
Гости дана – Жељко Пахек, стрип-аутор из Београда и Владимир Крстић Лаци, стрип-цртач из Ниша

Понедељак, 27. новембар, од 18,30, Промотивни простор сајма
Гост дана – Марко Шелић Марчело, књижевник и музичар из Београда. Представљање романа Хигијена несећања („Лагуна“, Београд, 2017). Говори Дејан Стојиљковић.

Уторак, 28. новембар, током дана – „Дечији дан“
Гости дана и нишких ученика - Дејан Алексић, песник и дечији писац из Краљева, и Виолета Јовић, књижевница и дечији писац из Ниша.

САЈАМСКИ ПРОГРАМИ
(Напомена: током трајања сајма може да дође до промена, о чему ће организавот обавестити медије и јавност.)

Четвртак, 23. новембар, Промотивни простор сајма

16,00 Представљање књиге за децу Како сам постао псето Виолете Јовић („Пчелица“, Чачак).
17,00 Скривена историја Срба – представљање четири књиге: Настанак и ширење цивилизације, Древна царства, Ратничке државе, Доба хришћанства, аутори Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић („Ганеша клуб“, Београд).

Петак, 24. новембар, Промотивни простор сајма

12,00 Уручење сајамских награда, простор Инфо-пулта.
16,00 Представљање пројекта „Трећег трга“ из Београда: Грчка књижевност са Кипра на српском језику (ФЛЕМ). Говоре: Дејан Матић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Трећи трг“, и Александра Милановић, преводилац.
17,00 Представљање романа аутора издавачке куће „Отворена књига“, Београд: серијал Петрушки змај (прва два дела) Милене Стојановић; роман Светионичар – Весници олује Младена Ђорђевића; роман Реквијем за ратника Бобана Вучковића; серијал Северна капија (прва два дела) Данијела Јовановића. Модератор: Милош Петковић, писац.

Субота, 25. новембар, Промотивни простор сајма

15,00 Представљање књиге поезије Рамонда Весне Пауновић Ђукић („Вране“, Ниш). Говоре: Мирјана Бојанић Ћирковић и ауторка.
16,00 Представљање збирке песама Психослајдови Горана Живковића („Трећи трг“, Београд). Говоре: Дејан Матић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Трећи трг“, и аутор.
17,00 Представљање романа Ивана Драјзла Знамење богова и Тајна Кургана, из серијала Винча, и романа Вештица из Страшилова – Memento mori аутора Милоша Петковића и Антона Ивановича Лескова („Portalibris“, Београд). Модератор: Дарко Станковић, новинар и критичар.

Недеља, 26. новембар, Промотивни простор сајма

13,00 Представљање књиге Горана Токића („Вране“, Ниш). Говоре Бранислав Јанковић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Вране“ и аутор.
14,00 Представљање издања Књига живота – упутство за употребу Стева Селака („Библионер“, Београд).
15,00 Представљање књиге Његова дуга борба новинара Аце М. Станојевића (Удружење за заштиту права бораца Ниш и „СВЕН“, Ниш). Говоре: проф. др Благоје Нешић (рецензент), адвокат Срђан Алексић, Родољуб Вуковић и аутор.
16,00 Нови песнички гласови: представљање Библиотеке 12/19 издавачке куће „Трећи трг“, Београд. Говоре: уредници Дејан Матић и Срђан Гагић, Јелена Младеновић, књижевни критичар, и песници Стеван Таталовић, Огњен Аксентијевић и Горан Живковић.
17,00 Представљање књиге поезије Уступање места Стевана Таталовића („Трећи трг“, Београд), овогодишњег добитника „Бранкове награде“ Друштва књижевника Војводине. Говоре: Јелена Младеновић, књижевни критичар, Дејан Матић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Трећи трг“, и аутор.
19,00 Представљање збирке прича Без „драги моји“ Лидије Јелисавчић Ћирић („Соларис“, Нови Сад). Говоре: Сандра Станковић, новинар и ТВ водитељ, и ауторка. Модератор: песникиња Биљана Станојевић.

Понедељак, 27. новембар, Промотивни простор сајма

17,00 Представљање књиге песама Час новије историје Каје Панчић Миленковић (Нишки културни центар). Говоре: Зоран Ћирић, уредник, Александар Костадиновић, књижевни критичар, и ауторка.

Уторак, 28. новембар, Промотивни простор сајма

17,00 Разговор са педагогом Маријом Ранђеловић: Безбедност деце на интернету. Представљање издања издавачке куће „Пчелица“ из Чачка.
18,30 Представљање књиге Оливера Ињца („Штампар Макарије“, Београд).
Извор НКЦ

недеља, 12. новембар 2017.

Нишкобањски период живота Љубише Самарџића

По пресељену породице Самарџић из рударске Јелашнице у Нишку Бању 1946. године, , Љубиша је био стални становник овог туристичког места до 1956. Онда је отишао на студије права у Београд, а одмах следеће године уписао глуму.

У овом десетогодишњем периоду (1946-56.) Љубиша је, по причи његовог друга из тог времена Ратимира Бранковића, био као и остали његови бањски "компањони". Није се ничим посебно издвајао, а поготово ништа није указивало на то да ће се једног дана заинтересовати за глуму.
Љубиша је као дечак тренирао фудбал у "Јединству" из Нишке Бање. Kако га је физички кињио вршњак Бора Јапанац, Љубиша је као ученик гимназије "Стеван Сремац" једно време тренирао бокс у нишком "Радничком", не би ли се на тај начин одупро тортури. Своју боксерску вештину није имао прилике да покаже, јер су са годинама и одрастањем престала злостављања Боре Јапанца.
У летњим месецима Бањци су радо одлазилио на купалиште Женева на Нишави. На Женеву је одлазио и Љубиша са својим друговима (Жарко Американац, његов брат Драган Фрицко, Ђока Ћурчић, Милован Гаша, Миле Жмигавац, данас познати психијатар Јездимир Здравковић, Ратимир Бранковић.... били су Љубишина "клапа"). И ова фотографија је са Женеве. Љубиша је у првом реду (клечи), други са леве стане.

Пре одласка на студије у Београд, најпре права а одмах затим глуме, и првог играног филма "Игра на скелама" (1961.), Љубиша Самарџић је живећи у Нишкој Бањи једно време био и посластичар. Наиме, после смрти Љубишиног оца, његова мајка Радмила је морала да се довија како би прехранила породицу (поред Љубише имала је и сина Жарка и ћерку Видосаву). 
      На слици десно од Љубише његова мајка Радмила и сестра Видосава.
Тако је педесетих година прошлог века у једном локалу хотела "Партизан" у току туристичке сезоне држала приватну посластичару. Љубиша јој је помагао у послу, о чему сведочи и ова фотографија. Тада није било фрижидера и замрзивача у широкој употреби, па је Љубиша одлазио по лед код нишке пиваре. Леденице је у џаковима од јуте доносио трамвајем до Бање.  
Извор ФБ профил Јоце Васића