Приказивање постова са ознаком ниш и околина. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ниш и околина. Прикажи све постове

недеља, 16. децембар 2018.

ПЕШАЦИ (НИ)СУ СПОРЕДНИ

Први већи снег ове зиме није изненадио предузећа задужена за одржавање нишкух улица.
Бар оних главних и приоритетних. Сви нишки Булевари били су очишћени и то више него солидно, с обзиром да је први облнији снег.

Опет, тротоари, пешачке стазе и други простори намењени за безбедно кретање пешака, као активних учесника у саобраћају су апсолутно лоше очишћени.

Осим, ако изузмемо традиционално самоиницијативно правњење пртина од стране појединих пешака.

Већина нажалост користи саобраћајне траке за кретање.

Надамо се повећаној пажњи како самих пешака, тако и возача, како би се избегле било какве последице.

Остаје нам нада да ће се снег брзо отопити или да ће комунална полиција предузети мере из своје надлежности да би јавне површине биле боље очишћене.

И пешаци нису споредни, они су попут возача, активни учесници у саобраћају, на Комуналним службама Ниша, остаје да им омогуће несметано учешће у саобраћају, на такав начин, да првенствено себе, а онда и возаче не угрожавају.

среда, 12. децембар 2018.

ИВАН БИСИЉЧИЋ КОНЦЕРТ У НИШУ ПАР СТИХОВА ЗА НАС

Синоћ је Иван Босиљчић одржао концерт у Дому војске Ниш.

Карте за концерт раније су биле распродате.
Било је и оних који су се надали да ће и без карте моћи да уђу и уживају у концерту.
Нисмо се придружили њима.

Једном фотографијом улаза у салу Дома војске Ниш, желели смо да вам прикажемо атмосферу пред синоћни концерт Ивана Босиљчића.
Више о Ивану Босиљчићу можете сазнати у врло занимљивом интервију који је дао за Вечерње новости

недеља, 09. децембар 2018.

ПРЕВЕНТИВНИ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ПРЕГЛЕДИ У ВОЈНОЈ БОЛНИЦИ НИШ

Јуче су у Војној болници Ниш, на основу препоруке Министарства здравља обављани превентивни, бесплатни, специјалистички прегледи на Интерном, ОРЛ и Неуролошком одељењу.

Превентивни!
За заинтересоване пацијенте, којима није утврђено неко обољење, а можда имају неке тегобе, а немају здравствено осигурање и материјалну могућност да те прегледе могу себи приуштиту.

Међутим, као и многе испланиране акције и ова је изгубила свој смисао.

Предност су имали заинтересовани који су се раније пријавили за  прегледе у овом термину.

Доктори који су јуче у ВБ Ниш учествовали у овој акцији, потрудили су се да у оквиру својих могућности, прегледају и оне који су дошли, а нису били заказани.

И овом акцијом Војна болница Ниш, показала је да је Српска војска увек уз свој народ.

Једина замерка је што су о прегледима били упознати они који су често у ВБ Ниш, на прегледима, те су они и њима блиски били у позицији да закажу прегледе.
Остали грађани били су донекле дискримисани.
Очекујемо у наредном периоду побољшање овакве праксе.

четвртак, 06. децембар 2018.

ХИЛАНДАР НИШУ НИШ ХИЛАНДАРУ

Синоћ је у Ресторану "Стамболски" у Нишу, организована пригодна вечера са специјалитетима из кухиње Манастира Хиландар.

Вечеру је организована од стране Уредника портала "Јужна Србија инфо" и под покровитељством Града Ниша и Нишавског управног округа.

Истакнуто је да су Нишлије поред Београђана у задњих 14 година највише донирале у обнови Хиландара.

Та срдства највећим дијелом улагане су у инфраструктуарне објекте на Светој Гори.

Опширније можете прочитати ОВДЕ

И РТС је у Јутарњем програму имао прилог о овом догађају.

"Машта је нешто што увек можемо да носимо са собом" - Настасја Буђевац

Од малена је проводила време у породичном атељеу у дворишту куће, и одрастала је окружена људима који су се визуелно изражавали и били осетљиви на естетику. Прве аспирације ка томе чиме би се бавила су тада и настајале. За њу је успех бавити се оним што воли, и каже да је машта та која је неопходна у том процесу, јер је чини полетном и помаже јој на том путу остварења идеја, а инспирацију проналази тако што се труди да буде окружена стварима које воли.

Kако је живети и стварати у Паризу? Kолико је тешко или лако ускладити архитектуру, кинематографију и фотографију? Kакве планове има у некој блиској будућности? Шта је чини срећном и шта би поручила младим људима? На сваку од ових тема, а и више од тога, је за Нишки портал говорила Настасја Буђевац.

Замолили смо је и да нам каже нешто о чувеном Монтмартре – у, а њен одговор нас је одушевио, те парафразирамо њену изјаву. Она Монтмартре данас доживљава као један велики вашар где људи неартикулисано троше новац на беспотребне ствари, и као такав, он за њу представља једну врсту јефтине разоноде.

Редакција Нишког портала жели посебно да јој се захвали на одвојеном времену и више него професионалном приступу током наше комуникације. Захвалили бисмо се на послатом видео материјалу који је сама направила у Паризу, а на наше смернице и питања, и додајемо да на крају није било тешко, ни најмање, направити коначну композицију емисије из серијала „Наши узори“ и да је она са пуним правом Наш узор.

Рођена је у Нишу, новембра 1993. године. Након средњошколског образовања у нишкој Гимназији „Бора Станковић“ уписује архитектуру на Универзитету у Београду где завршава Основне академске студије и прву годину Мастер студија. Учествује на изложбама у Београду и Нишу као излагач у оквиру различитих медија (фотографија, архитектура, графика...).

Након навршене прве године Мастер студија у Београду, своје образовање наставља на париском факултету „ЕНСА Ла Виллетте“ на коме дипломира са мастер тезом на тему кинематографије коју прати краткометражни документарни филм који снима у париском предграђу. У међувремену излаже серију аналогних фотографија у париској галерији „Ла Беллевиллоисе“.
Тренутно живи и ствара у Паризу.


Пројекат се реализује уз подршку града Ниша

Током емисије је коришћена музика која је у оригиналу преузета са YоуТубе канала. Сва ауторска права у потпуности задржава аутор. Наводимо линкове преузете музике:
Рyан Адамс - Дамн, Сам (И Лове А Wоман Тхат Раинс)
Феист – Гатекеепер
Ницк Драке - Wинтер ис Гоне
Kевин Аyерс - Маy И (студио версион)


*   Ова репортажа се реализује у оквиру пројекта за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији Града Ниша у 2018. години. Пројекат суфинансирају Град Ниш и Управа за културу Ниша

Извор Нишки портал

среда, 05. децембар 2018.

КУСТУРИЦА НАКНАДНО И ЖДРАЛЕ 4. ДЕЦЕМБРА У НИШУ

Због здравствених проблема аутора отказана је промоција књиге "Шта ми ово треба", Емира Кустурице, која је у организацији СКЦ Ниш, требало јуче да буде одржана у Нишу.
О накнадном термину организатор ће јавност обавестити накнадно.

У промоцији учествова ће и Манојло Мане Вукотић, власник издавчке куће "Вукотић медија".
Дан ветерана 4. децембар, у знак сећања на потписано примирје у Првом балканском рату обележен је у Војној болници у Нишу.

Председник општине Палилула, Александар Ждрале, положио је венац, на споменик учесницима Балканских ратова.
Више о 4. децембру, као Дану ветерана прочитајте ОВДЕ.

уторак, 27. новембар 2018.

У НИШКОЈ ТВРЂАВИ "УЋИТКАН" СВИЈЕДОК САРАДНИК?

Ускоро се у Источном Сарајеву отвара Државни затвор, са истом намјеном као оног на Бутмиру или можда Зеници.
Размишљали смо да би било добро да Државни затвор из Источног Сарајева успостави сарадњу са КПЗ Ниш.
КПЗ Ниш јуче је на тренутак био у центру пажње медија, због јучерашњег догађаја у Нишкој тврђави.
                              Фото Б92
Да наслов Робијаш убијен у сачекуши, сигурно привлачи пажњу и повећава читаност, оних који су заинтересовани за сензацију, али и забринутост код грађана који мисле својом главом. Према писању медија убијен је извјесни Иван Илић из Јагодине, који се налазио на издржавању казне у КПЗ Ниш. Затвореник. Човјек коме је законом ограничена слобода и који је свој живот, слободу и права предао у власт држави правоснажном судском пресудом. О његовом животу и дневном распореду сада су водили рачуна службеници КПЗ Ниш.
Суд и КПЗ Ниш, требали су због дјела за које је издржавао казну и околности везане за случај, да процијене колико је његова безбједност угрожена.
Можда су одговорни и знали, али се појединац полакомио на понуду и омогућио је екзакуторима да обаве посао.
Уколико се у најкраћем року не именују одговорни за овај несвакидашњи пропуст према осуђенику КПЗ Ниш и не открију налагодавци и извршиоци грађани би требало да се забрину.
Ако Институције које не штите оне који су им законом повјерени да чување, како могу обични грађани очекивати да ће бити заштићени.
Криминалци су постали сарадници државних службеника или то само тако изгледа одлучите сами.
Желимо сретан почетак рада Државног затвора у Источном Сарајеву, кад почне са радом и да нема овако непријатних догађаја.


САРАДЊА НАРОДНОГ МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И НАРОДНОГ МУЗЕЈА ИЗ НИША

Потписан Протокол са Народним музејом у Нишу

Поводом потписивања Протокола о сарадњи, делегација Музеја Републике Српске је 23. новембра 2018. године посјетила Народни музеј у Нишу.

Протокол су потписали директор Музеја Републике Српске Миладин Савић и директор Народног музеја у Нишу, Ненад Спасић, а потписивању су присуствовали музејски савјетник Милка Ђукић, археолог Музеја РС, те помоћник директора Народног музеја, Весна Црноглавац, виши кустос археолог.

Овај Протокол о сарадњи Народног музеја у Нишу и Музеја Републике Српске дефинише међусобне односе са циљем иницирања, јачања и унапређења заједничких пројеката и програма у области музејских дјелатости. Поред тога, Протокол обухвата организовање, размјене и одржавање тематских музејских изложби, размјену професионалних искустава из области музеологије, размјену особља како би се спровели заједнички пројекти као и размјену информација од заједничког интереса.
Потписивање овог Протокола представља нови, значајни корак за Музеј Републике Српске. Већ потписани споразуми са Енографским музејом у Београду и Музејом Војводине у Новом Саду, уродили су до сада бројним изложбама те реализованим пројектима и музејским програмима, који јачају музејску дјелатност у цијелом региону.

субота, 24. новембар 2018.

ПРАВОСЛАВНО ЈЕДИНСТВО И НОВИ ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ЦАРИГРАДА И МОСКВЕ

Петак, 23. новембар, Нишки културни центар, био је место два врло занимљива догађаја.
Од 18.00 часова концерта младих таленaта полазника Школе певања Снежане Спасић.
Дивно је било слушати ту предивну омладину која има жељу да искористи свој дар ради очувања богате традиције Ниша и Србије.

Од 19.00 часова у сали поред у организацији Културног клуба "Црњански" и Дружине Светог краља Милутина из Ниша одржано је предавање проф.др Зорана Чворовића на тему "Православно јединство и нови односи Цариграда и Москве".

Најзанимљивији детаљи тог предавања су да је тзв. " Критски свеправославни сабор" обезбеђиван од стране агената ФБА-ја и финансиран новцем из Америке.
Према професору Чворовићу свих седам досад одржаних Сабора било је због догмстских питања, тј. суштинских разлика у животу Православне цркве.

Аудио снимак предавања послушајте ОВДЕ.
Он сматра да је Цариградска патријаршија у некој врсти застрањености у "источни папизам", из разлога што Царигрсдски Патријарх, одлуке о суштинским питањима живота Православне цркве доноси самостално, попут римског папе.
Посљедња одлука о давању аутокефалности Украсинској правослсвној цркви само говори у прилог томе.
За неупућене само " мајка црква" може дати аутолефалност Укрсинској цркви, а то је Руска прсвославна црква.
Позивање Цариградске патријаршије да је у седамнестом веку дала самосталност Украинској православној цркви, у време када је Русија била у врло тешком положају, најбоље говори о самој Цариградској патријаршији. Као и даља историска дешавања кад се Русија опоравила те је тадашња територија Украинске православне цркве поново враћења упод јуриздикцију Руске православне цркве, што је Цариградска патријаршија тада беспоговорно прихватила.
Такође, проф Чворовић је нагласио да по канонима свака одлука која је старија од једног просечног животног века, а у то време то је било између 30 и 40 година, остаје трајна, што значи да је Руска православна црква, мајка Украинске православне цркве и да јој само она може дати самосталност.
Занимљива је да Цариградска патријаршија  у неким ранијим историским раздобљинма у прошлом веку дала самосталност и Пољској, Финској и још неким другим православним црквама те да су на тај начин и цариградски Патријарси почели да имају живу цркву, тј паству. То им је циљ и са Украином.
Мада по професору Чворовићу, што се тиче Украине, она је изнуђен потез пошто није успио критски сабор, који је финансиран од стране САД-а, а чије су одлуке требало да умногоме оправдају свакодневне животне девијантности које пропагира глобализам.
Професор Чворовић је убеђен да је изненадни долазак председника Русије Путина на Свети Гору у време одржавања "критског сабора" утицао да исти не буде свеправославни и да његове одлуке не буду обавезујуће.
Такође, његова недавна посета Кијевско пешчарској лаври, према професору Чворовићу говори у прилог томе да ће политика бити умешана и у решавање питања црквених односа унутар Укарине.
Као битну констатацију напоменуо је да су од осамдесет и три Епископа Украинске православне цркве Московске патријаршије, само тројица отишли код предсједника Порошенка на договор о успостављању с Укараинске правосдлавне цркве, и да су Епоскопи из западног дела Украине.
Професори Бојовић и Чворовић после предавања
Свешенство и монаштво та три Епископа наводно је већ позвало своје Епископе да се изјасне о остајању у саборности са  Украинском православном цеквом Московском патријаршијом.
Одлично предавање које је присутним много разјаснило однос између Цариградске и Мосовске патријаршије.
Релативно мали број присутних је једина негатовност овог дивног предавања.

Део издања Културног центра "Црњански"





уторак, 20. новембар 2018.

ПРОФ.ДР.МИЛОШ КОВИЋ У НИШУ

На Филозофском факултету у Нишу у организацији Департмана за историју, пред препуним анфитеатром, данас је одржао предавање ванредног професор Фикозофског факултета из Бегорада, професор доктор Милош Ковић, на тему "Сто година од ослобађања и уједињења (1918-2018): Наслеђе, искуства, поруке".
Предавање је организованао у част 140. година постојања нишке Гимназије "Стеван Сремац".



Данас је и амарички амбасадор Кајл Скот посјетио Филозофски факултет у Нишу.

Број присутних најбоље говори о заинтересованости студената о ономе што он има да им каже.

Међутим боде у очи приступ уредника званичног факултетског сајта који ова два данашња гостовања обрађују на различите начине. што се најбоље може видјети на овом и овом линку.
Истицање Скотове улоге и Амбасаде САД, а не навођење бар основних теза из излагања проф.др Ковића говори о некој врсти подчињености Филозофског факултета у Нишу, што може бити врло опасно за развој нашег друштва.
Извор:filfak.ni.ac.rs

понедељак, 19. новембар 2018.

Kреативност је смисао живота" - Марко Марјановић и Марк Раинеy

Марк Раинеy је псеудоним Марка Марјановића, српског независног гитаристе, певача, композитора и продуцента. Његове меланхоличне и једноставне мелодије су последица одрастања у малом граду и борбе да буде прихваћен у њему онакав какав он јесте. Његова поезија писана је на српском језику, док као Марк Раинеy користи енглески да би се изразио.

                   Фото Нишки портал


Почео је да свира гитару када му је било шеснаест година. Из прва научио је да свира десну гитару а онда две године касније одлучио је да научи и леву, коју и дан данас највише практикује. Та чињеница да је рођен са шест прстију одваја га од осталих гитариста и чини га јединственим због начина свирања, а уједно и страст коју посвећује свом инструменту. Никада није ишао на часове гитаре а начио је да свира скидајући песме бендова Нирвана, Јоy Дивисион, Марилyн Мансон и загребачког састава Азра.



Четири године био је гитариста и певач индие бенда "Тхе Цомбс" са којим је поред локалног успеха имао и доста запажених концерата широм земље. Бенд Тхе Цомбс на пролеће 2011. године издаје први и једини албум "То Оур Wеалтхy Цоусинс". Након тога Марко се потпуно посвећује писању песама и уживо наступима под именом Марк Раинеy.



Прво званично издање под псеудонимом Марк Раинеy ЕП "Стаy" излази за онлине издавачку кућу Балканроцк Рецордс недељу дана пре Марковог наступа на Нишвилле Јазз Фестивалу.



Почетком јесени 2013. године Марко у својој соби приводи крају снимање материјала за свој први самостални албум који носи назив "Фареwелл Сwеетие" који се такође може бесплатно преузети са сајта Балканроцк Рецордс-а.



Албум Фареwелл Сwеетие, који чини осам песама, Марко описује као интимни водич кроз његова искуства са људима, успонима, препрекама, успоменама и сновима. Девета бонус песма је ремиx песме "Тиес" који је радио, Марков велики пријатељ, Душан Влајић.



Након албума излазе синглови, којима се приближава сензуалном алтернативном р’н’б-ју, Wант То, Хеавен Сингс, Легс и Аслееп.



Спот за песма Легс, за који је ексклузивну промоцију радио „Ц-хеадс“, магазин о фотографији, моди, музици, путовањима, сеxу, уметности и култури младих, Марка је довео на насловне стране регионалних новина и часописа и био је пропраћен од стране водећих домаћих медија.



Режисер и продуцент Милош Тасић 2018. године завршава филм под називом „Раинеy“ којим приказује, кроз стилизовану и драматизовану причу о Марку, његову борбу са највећом несигурношћу, са којом се бори још од раног детињства и како прераста у локалну звезду чиме постаје симбол наде и упорности.



У мају 2018 године РТС-ова емисија „Место за нас“ посвећена је Марку са називом „Пут до снова“. У њој аутори емисије наводе:„Представљамо вам младог кантаутора из Ниша - Марка Марјановића. Са овим момком, познатији у уметничком свету као Марк Рејни, разговарали смо о његовом музичком изразу, сновима, страховима, поезији и љубави. Марко је, како га и пријатељи доживљавају, јединствен по снази, подршци и инспирацији коју другима даје. Узор вредан дивљења.” Један од саговорника у емисији је и Маркова разредна из Административно биротехничке школе, Ана Ивић-Вељковић.



Марко Марјановић је дипломирани-мастер правник, али постоје вероватно и гори начини да човек сам себи упропасти живот, каже он и смеје се као и увек.






Пројекат се реализује уз подршку града Ниша

ОРИГИНАЛ ИЛИ ФАЛСИФИКАТ

Упитан квалитет производа у трговинском центру "Подземни пролаз" Ниш.



Сваком од нас је сигурно у интересу да купимо квалитетну гардеробу. Одабир пада на маркиране произвођаче. Међутим, оно што је маркирано понекад није оригинал.


До тога смо дошли на основу разговора две наше суграђанке у градском аутобусу у Нишу.



Из њиховог разговора дошли смо до податка да власници локала из подземног пролаза доносе делове гардеробе код једне од њих и етикете маркораних произвођача, те у својим локалима продају ту гардеробу као маркирану.




Цена је примерена марки, али квалитет не одговара траженој цени.
Фотографије су са инернета.


недеља, 18. новембар 2018.

ПУЊЕНЕ СУВЕ ПАПРИKЕ

Рецепт Сарајлије научен у кухињи Нишлијке.

По неком оргиналном старом рецепту са југа Србије то се ради ОВАКО.
Међутим, поента је у набавци сувих паприка.
Пошто је субота пијачни дан у Нишу, неопходно је баш тај дан отићи на "тврђавсју" пијацу, да се пронађу адекватне суве паприје са петељком по повољној цијени.
Уз суве паприке, купите и остало потребно за пуњење истих. Састојке свако може изабрати по својој жељи. 
Користио сам зелен, маст, мљевену  јунтину, црни лук, чукану паприку, со и зачине.
Кад гледате како то Нишлика припрема изгледа једноставно, да не кажемо, "просро ко пасуљ".
Међутим, није нимало једноставно очистити паприке од петељки, а да не попуцају. Цака је у врелој води и стрпљењу код вађења петељки.
Кад се то успојешно заврши, онда се паприке лагано натакну на прст или два да се рашире. Овдје је потребно бити њежан, не запињите ко сивоње суве паприке имају дно.
Следеће је да припремљеном смијесом за пуњење пажљиво папуните паприме.
Пуни се колико може стати. Напуњене паприке затвори колутовима кромпира, мркве, целера...
Поређати у шерпу, прелиту врелом машћу, залиту водом и кувату на тихој ватру, док не буду готове.
Појели су све и шерпу су омазали, то указује да су наше успјеле.



четвртак, 15. новембар 2018.

ДАН ПЕШАДИЈЕ У НИШУ

Команда копне војске у Нишу, на Тргу краља Милана обележила свој дан.
Присутни чланови Команде и Комаданти јединица из Гарнизона Ниш. Део јединица представио је средства и опрему и способности својих припадника.
Направили смо неколико фотографија, а о самом дешавању поводом данашњег дана можете више прочитати на овом ЛИНКУ.
Наше је да се надамо у боља времена када ће чланови Команде копнене војске код надлежних градских и републичких органа издејствовати признавање заслужениг статуса и демобилисаним припадницима некадашње ЈНА и њених насљедница Војске Југославије и Војсје Србије и Црне Горе које је наслиједила, а који су учествовали у борбеним дејствима на простору бивше СФРЈ и у рату против НАТО агресора.
Све уз доношење правичног закона о Борцима и ветеранима и члановима породица погинулих.







среда, 14. новембар 2018.

ОСВЕШТАНА ВОЈНА КАПЕЛА У БОЈНОЈ БОЛНИЦИ НИШ

Данас када СПЦ прославља Свете лекаре и басребренике Козму и Дамјана, лекарску славу, у кругу Воје болнице Ниш, његово преосвештенство владиканишки г. Арсеније, освештао је обновљену Војну капелу посвећену овим Светитељима.
Фото Сарајлије-Нишлије

Војна капела изграђена је 1918. године, а много деценија није била у богослужбеној употреби.

Милости Божијом, данас је поново освећења благодловом владеике Арсенија и враћена у богослужбену употребу особљу и пацијентима Војне болнице Ниш.


Литургију у Војној капели вршиће надлежни Војни свештеник, једном у току недеље.

Владика Арсеније у беседи нагласио је да Доктори "не раде посаво" већ врше службу из љубави према Богу и  ближњем и да је зато њихов позив и тежак и одговоран. 

Опширније можете прочитати на следећем ЛИНКУ.

Више фотографија у АЛБУМУ.

уторак, 13. новембар 2018.

Ни педаљ назад! Само напред ка успеху!" - Матија Десанчић

Архитекта се бави планирањем и пројектовањем разних објеката. Ствара објекте и просторе узимајући у обзир масу, форму, текстуру, светлост, трошкове, конструктивна и енергетска ограничења, саму функционалност објекта, његову практичну оправданост, друштвено – социјалне потребе, тренутне трендове, да би дошао на крају до решења које ће бити и уметничко дело. Тако данас, савремена пракса обједињује у архитекти инжењерска знања и његов уметнички таленат.
Фото:Нишки портал



О архитектури као инжењерској дисциплини у уметности стварања, њеном смислу и циљевима, са освртом на прошлост, а са погледом у будућност, говориће студент архитектуре Грађевинско – архитектонског факултета Ниш, Матија Десанчић. Активан је и у Студентском парламенту факултета. Зна шта студенти желе и верује да стварају интелектуалну елиту која је нова и другачија од оне предходне, али свакако базирана на правим вредностима.

Матија ће нам говорити и о томе колико је важно да један архитекта мисли главом, а да при том слуша срце...

Матија није само будући архитекта, он је и аматерски глумац у Академском позоришту СKЦ Ниш. За архитектуру воли да каже да му је „као жена“, а да му је глума „љубавница“. Насмејао нас је, па смо га питали како успева и да ли успева да буде истовремено и добар архитекта и добар глумац и где у тој вези проналази разлог за срећу.

За емисију из серијала „Наши узори“ Матија Десанчић је, између осталог, поручио свима нама, а посебно младим људима, да на путу ка својим циљевима не одустају и „Ни педаљ назад! Само напред ка успеху“ !



Пројекат Наши узори,   Нишки портал,  реализује уз подршку града Ниша.

понедељак, 05. новембар 2018.

"Без рада нема успеха" - Урош Милојевић


Настављамо реемитовање проекта "Нишког портала" Наши узори који су реализовали уз помоћ града Ниша.


Ако сте прошле сезоне посећивали Народно позориште у Нишу, на ’’даскама које живот значе’’ свакако сте видели и Уроша Милојевића. Гледаћете га и у овој, новој сезони. Овај млади глумац ужива у свом послу, а то се на сцени и види. Активан је и на друштвеним мрежама, посебно на Инстаграму где су бројни они који прате његов рад и пружају му подршку.

Kо је заправо Урош чућете у емисји ’’Наши узори’’, али је сигурно и да ће вас мотивисати да више радите на себи, јер он управо то стално чини – вредно ради. Kао дечак је желео да свира виолину, али је ипак жеља да постане глумац била успешнија. Љубитељи позоришта имају прилику да његов рад прате у Рефлектор театру, Битеф театру, нишком Народном позоришту... Искуства има и ван позоришта.

Млади га можда и најбоље познају захваљујући друштвеним мрежама тачније Инстаграму. Профил цацаиуки који води заједно са колегиницом Славицом Љујић побрао је бројне симпатије. О томе најбоље говоре бројеви – више од 37.000 људи прати њихов рад. Занимљиве животне ситуације Урош и његова колегиница преносе на духовит и веома шармантан начин. И тешко да се некоме њихов рад не допада.

Од Уроша можемо пуно тога научити. Између осталог, он нам потврђује и да када радите оно што волите, посао вам никако не пада тешко.


среда, 31. октобар 2018.

"Награде су последица труда и рада" - Јаков Милутиновић

"Наши узори" пројекат "Нишког портала" о успешним младим људима из Ниша.

Он свира клавир, наступа са хором, диригује и компонује. Ученик је средње Музичке школе. Ако га питате колико награда има, неће знати да вам каже тачан број. Ипак, једно зна – награде су за њега само последица труда и рада, али не и инспирација. Инспирација је за њега нешто друго, а то друго је борба за класичну музику.
Фото Нишки портал
Међу бројним награда, а има их око 30, најдража му је она са Међународног такмичења из хармоније – освојио је прво место.

Треба истаћи и да је прве кораке, када је реч о хорском певању, начинио са 3 године у хору ‘’Пиколи’’.

Поред певања, свирања клавира и дириговања, допало му се и компоновање, а прве клавирске композиције написао је са 11 година. Посебно истиче премијеру свог дела "Све си премудро створио, Боже" (по тексту Марине Милутиновић) на Пасхалном (Васкршњем) фестивалу у Храму
Христа Спаса у Москви, пред Његовом светошћу патријархом Москве и целе Русије Г. Г. Kирилом.

Јаков је током школовања ишао и на такмичења из природних наука, али је музика увек за њега била на првом месту. У музици се осећа најбоље.

У емисији Наши узори, Јаков говори и о својим узорима, о свом путу ка циљевима, школовању и даљим плановима.

Нишки портал овај пројекат релаизује уз помоћ Града Ниша

уторак, 23. октобар 2018.

УЛОГА СРЈ У СТВАРАЊУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПРЕДАВАЧ МОМИР БУЛАТОВИЋ

Савез студената, Правног факултета у Нишу, 22. 10. 2018. године, организовао је предавање др. Момира Булатовића, на тему "Улога СРЈ у стварању Републике Српске".

Према ријечима Момира Булатовића, директног учесника у дејтонским преговорима, сукоб на простору бивше СФРЈ исцениран је из разлога намјере чланица ЕУ крајем осамдесетих година, прошлог вијека, да изађу из безбједоносних структура НАТО-а и формирања европских безбједоносних снага.

Словенија и Хрватска биле су за осамостаљење, Србија и Црна Гора за останак у заједничкој држави, а БЈР Македонија и БиХ, због сложене националне структуре становништва неопредјељене.

Осамостаљењем Хрватске и искњучивањем Срба, као конститутивног народа из устава независне Републике Хрвстске, уз терор над тамошњим српским становништвом и подсјећањем на усташке злочине из Другог свијетског рата, кроз сценографију припадника ЗНГ, као војног крила ХДЗ-а били су повод за самоорганизовање Срба у Хрвстској ради самозаштите, што је прерасло касније и у оружане сукобе који су се пренијели и на територију БиХ.

Рат на простору СФРЈ тадашња ЈНА, према Булатовићу није могла да спријечи, јер није имала адекватне кадровске капацитете за ријешавање сукоба између народа у оквиру СФРЈ.

На почетку сукоба  у Хрватској, ЈНА је била у функцији тампон зоне, а послије отпочињања сукоба у БиХ, стали су на страну Срба, пошто су већ припадници других националности напустили тадашње јединице ЈНА.

Сукоб у БиХ се распламсавао, али је вршен сталан притисак на СРЈ, кроз економске санкције које су појачаване како би они вршили притисак на руководство Републике Српске, да се успостави мир.

СРЈ је према Булатовићу била спремна да прихвати и процентуално много мањи дио тадашње БиХ, на ком била формирана данашња Република Српска, само да се успостави мир, али руководство Републике Српске на то није могло да пристане због жртава које је до тад поднио српски народ у БиХ, ради одбране својих огњушта.

Ту је према Булатовићу дошло и до идеолошког мимоилажења у ставовима међу члановима преговарачкеи делегације Срба, са међународним представницима током трајања сукоба.
Оно што је било прихватљиво за чланове делегације из СРЈ, није било за оне из Републике Српске.

На састанку у Добановцима уз посредовање Патријарха Павла, постигнут је договор да у српској делегацији на преговорима у Дејтону Милошевићев глас буде одлучујући.

Било је у току тог сукоба на територији БиХ, више покушаја проналаска мирног ријешења, али према Булатовићу, док   Американци нису одлучили да се конфликт ријеши, мир се није могао успоставити.

Споразум у Дејтону, како је навео Булатовић, није био никакав договор сукобљених, већ диктат организатора преговора, са понудом "узми или остави".

Сукобљени су могли да преговарају о размијени процената територије.

Момир Булатовић истакао је чињеницу, да је Алија Изетбеговић инсистирао да сарајевски муслимани, сада Бошњаци, добију врх Требевића и територије око Сарајева или ће се повући из преговора.

Српска делегација предвођена Слободаном Милшевићем пристала је на тај услов, јер би прекид преговора значио активно укључење нато снага у даљи сукоб и да би крај био врло неповољан за Србе.

Тако су сарајевски Срби, који су поднијели највеће жртве у одбрани својих огњишта, тим споразумом морали да напусте та огњипта која су одбранили.

Анфитеатар, Правног факултета у Нишу, био је испуњен заинтересованим срудентима и других факултета, наручито Филозофског, одсјека за Историју и неколико заинтересованих грађана.

На овом предавању није био представка локалних медија, нити Града, па макар и у приватној режији, као што су ишли у Косовску Митровицу, када је говорио Предсједник Србије.

На крају предавања стекао се утисак да питање БиХ као државне заједнице два ентитета и три народа, са врло сложеним државним уређењем још није ријешено.




понедељак, 22. октобар 2018.

"Треба бити истрајан на путу ка циљевима" - Никола Живановић

Можда историја није многима омиљен предмет, али не може се занемарити чињеница да она има одговоре на велики број питања из прошлости. Она нас упознаје са оним што је некада било – упознаје нас са светом какав раније нисмо познавали. О томе зашто је она важна још боље говоре они који је одлично познају и којима је она итекако занимљива наука. Један од њих је Никола Живановић. Своје знање из историје показао је маја месеца на државном такмичењу на коме је освојио друго место.
Овај одличан резултат остварио је у осмом разреду, а у међувремену је уписао и жељену средњу школу – Правно-пословну. Док се припремао за такмичења из историје, Никола је наступао и са школским оркестром и бавио се спортом. Захваљујући доброј организацији и тиме што је био истрајан у жељи да оствари одличне резултате, био је успешан на такмичењима.

Kаже да је важно да човек зна шта хоће како би дошао до циља. У емисији ’’Наши узори’’ прича о свом путу као жељеном резилтату, о историји и амбицијама, а важну поруку послао је младим људима који теже ка остварењу својих циљева.