Приказивање постова са ознаком ПОЗНАТИ ГОВОРЕ. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ПОЗНАТИ ГОВОРЕ. Прикажи све постове

субота, 28. април 2018.

Промоције нових издања Центра за византијско-словенске студије и Ценра за црквене студије Универзитета у Нишу

У великој сали Универзитета у Нишу, одржана је промоција издања Центара за Византиско-Словенске студије и Црквене студије, који функционишу у оквиру овог Универзитета.


На  промоцији било је речи о самосталним издањеима ова два Центра.
Византијско-словенска чтенија I

Црквене студије бр. 15

Божидар Вуковић и српска књига у Венецији

О раду Центара говорио је проф.др Зоран Николић кординатор свих Центара који функционишу на Нишком универзитету.


O "Византијско-словенским чтенијима I" говорио је проф.др. Бранко Георгијев, редовни професор Филозофског факултета у Нишу и Заменик управника Центра за Византиско словенске студије.
Чтенија I су зборник радова везаних за период византије настао на прошлогодишњем скупу Византолога у Нишу.
Састоји се од 35 радова разврстаних у неколико целина и кроз њих се обрађују теме теологије, књижевности, уместности, архитектуре византиског периода.
Можда мало незанимљиво у односу на велики број ријалити програма.


О  15 броју научног часописа "Црквене студије" и књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" говорио је проф.др Драгиша Бојовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу.

Говорећи о књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији", проф Бојовић нагласио је да је књига рађена поводом обиљежавња 500 година од оснивања српске штампарије у Венецији, коју је основао Божидар Вуковић подгоричанин 1519. године.
Поред издавачког рада вуковић је у то време испољавао и поитичка интересовања и залагао се за ослобођење Скадра уз помоћ Хазбуршке монархије, али како нагласи проф. Бојовић, ни њему тада нису хтели помоћи, па ни ми данас са те стране не треба да очекујемо било какву помоћ, ако није у њиховом интересу, а на нашу штету.

Јубилеј "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" Центар за црквене студије обиљежава ове године, зато што се 2019. године обележава осам векова од аутокефалности СПЦ, нагласио је проф.Бојовић.

Професор Бојвић истакао је и  да у оквиру Међународне мреже PAX BYZANTINO-SLAVA функционише и електронска библиотека чија издања можете пигледати на овом линку.

понедељак, 09. април 2018.

Пеђин одговор на прозивке Ханке Палдум

Предраг Ковачевић, новинар, који је рођен у Сарајеву, а тренутно живи и ради у Подгорици, уредник Портала Славија.рс.ба, познат по откривању и изношењу истине о страдању Срба у току грађанског рата на подручију Сарајева од 1992-1995. године.
Изношење тих истинитих и провјерених чињеницам, навело је Ханку Палдум, познату естрадну умјетницу и промотера бошњачких једноумних идеја по којима су Срби криви за све да више пута непримјерено и неаргументовано, реагује на изнијете чињенице Предрага Ковачевића.

Због тога јој је Ковачевић на свом ФБ Профилу одговорио отвореним писмом које преносимо у цијелости.



ОТВОРЕНО ПИСМО ХАНКИ ПАЛДУМ, МОМ ПРИЈАТЕЉУ, ЖЕНИ КОЈА ЈЕ ЗАДУЖИЛА И СРПСКУ КУЛТУРУ

Ханко, мислио сам да говориш о мом понашању, па сам ћутао, јер би, што се тога тиче, за све ове године имала потпуно право. Кад сам схватио да говориш о мом послу, и тад сам размишљао да из поштовања саслушам и прећутим, али сам са становишта своје професије био принуђен да браним свој рад.
Ханко, ти си, без обзира на формално образовање, академски грађанин наших земаља. Треба да се разликујеш од просјечног грађанина и просјечног коментатора на друштвеним мрежама.
Ханко, ја сам знао од куће до куће да идем и да тражим родитеље дјеце снајпером убијене на подручју тадашњег Српског Сарајева, да ми посвједоче, да урадимо причу, да то остане записано. Ја сам за свој рад добио и државна и локална признања, као и признања наших академика и појединаца. Поменуо сам Кустурицу. Мени се Кустурица не може помијешати с мојојм љубаваљу према теби, али морам рећи да је неумјесно да ти то понижаваш. Кустурица је и свесрпско и свјетско име.
Како ја имам разумијевања према твојим ставовима, мораш и ти имати разумијевања према другачијим схватањима. Ја сам се око ‚‚Курира" и Голуба завадио с добрим дијелом српских политичара који функционишу тамо код вас, апелујући да морају стати на твоју страну, да је то људски.
Ја против народа немам ништа, али имам против политике која залуђује тај народ на свим странама, као и против злочинаца на свим странама. Ја никад у негативном контексту о народу нисам говорио. Кад сам говорио о народу, ја сам тај муслимански, у културолошком смислу, у небеса дизао, почевши од тебе и свега чиме су задужили нашу културу. То су двије супротности.
Осуде добијам и очекујем од примитивног свијета, али од тебе их нисам очекивао. Шта мислиш ти, кад одеш у Београд, кад те дочека Сузана Манчић, или не знам ко већ, да се њено мишљење разликује од мог? Грдно се вараш! Ако имаш нешто против мене, не желим да се упоређујем с њима, јер њихову величину не могу достићи - против Нелета, Емира, Брене, Марша на Дрину - немаш ти проблем с њима, него с 99 одсто српског народа.
Суживот се не гради тако што ћу ја да прихавтим твоје ставове, или ти моје. Суживот се гради тако што ће Неда отпјевати пјесму о мајци Хави, а ти пјесму о 30 несретника које су испред зграде Општине Илиџа покосиле муслиманске гранате у току рата. Разлика између два догађаја лежи у томе што је Неда за мајку Хаву чула, а ти о овим несретницима појма немаш. То је идеал након рата који се догоди, у овом случају, у једној регији, међу једним народом који мора заједно да живи. Али, ти мени својим ставовима потврђујеш да сам ја у Сарајево добродошао само ако баштиним твоје, и ставове сарајевске провинције једноумља. Враћао сам се, живио, и без страха пркосио и говорио ово што и данас говорим. Наилазио на отпоре. Батине сам избјегавао крећући се, ваљда, у тим академским круговима. Кад сам схватио да живот не могу проводити правдајући своје ставове, отишао сам. Ти си ми, послије 23 године од завршетка рата потврдила, да за мене у Сарајеву мјеста нема. Својим реакцијама на моје текстове, само си утврдила моју идеју независне Српске! Ја, послије нашег разговора, више нисам за границу на Врацама и на Добрињи. Ја сам за границу на Грбавици, па да се ухватити један круг око Саборне и Старе цркве, Ташлихана, преко Пофалића, и гробља на Кошеву. Некако то новим технологијама оградити струјом и припојити Српској.
Извињавам ти се, понизно, али морао сам објаснити.
Рече ти мени, Ханчи мој, да ја упоређујем Сарајево и Бању Луку, а у смислу ратних дешавања. Рече ми и то како су сарајесвски Срби знали за рат, па су се на вријеме повукли из Сарајева. Прво, не заборави да си и ти о почетку ратних збивања кренула за Србију, тачније за Ужице, гдје си као почасни грађанин тог града врло лако могла завршити са ставовима Нелета Карајлића и Емира Кустурице. Можда би данас, да су ти српски војници дозволили одлазак, завршила као примјер велике Српкиње исламске традиције, па бисмо се у том смислу, ми православни Срби, прво позивали на те, па тек онда на Мешу, Скендера, Ђикића и друге. Друго, не заборави да су се људи исламске традиције 1992. повукли из Приједора и Бање Луке, па су, наоружавши се, из околних села нападали те градове с намјером да их ‚‚ослободе". Ако ми нађеш супротне доказе овој мојој тврдњи, ја ћу се извинити. А само су сарајевски Срби окарактерисани као мрзитељи свог града. А не заборави, Ханко, да је и Грбавица Сарајево, да су Милица и Наташа убијене снајпером припадника армије којој си ти пјевала, не заборави да је и Илиџа дио града Сарајева. Сјети се, Ханко, да си с Игмана имала прилуку да гледаш српске цивиле на Илиџи и у Хаџићима. Кад говориш о четницима с брда, сјети се да си и ти за вријеме рата имала прилику погледати с тих надморских висина на невини српски народ.
Кад си већ тако мислила, кад су моји родитељи већ знали за рат и на вријеме се повукли из Сарајева, што им то не рече, забога, Ханко, онда кад си их упознала?! Што им не рече: ‚‚Људи, што одосте из Сарајева? Знали сте за рат?" Ниси ти то, Ханко, могла рећи, јер си на Цетињу планирала ‚‚Осман-пашу Нурија". Добила си овације. Пјевајући о заклетом непријатељу краља Николе, добила си аплаузе. Тихо је то прошло. Тако је то данас у нашој пријестоници. Него, друга је то прича. Богами, Ханко, да сам ја дошао у неку сарајевску кафану, у свој родни град, и отпјевао ‚‚Видовдан", пјесму која не би требало никога да вријеђа, на ортопедији бих завршио. Волио бих да ово поређење некад поменеш у ‚‚мулти-култи" Сарајеву, па да спознаш разлику између нашег Цетиња, за које свијет не зна, и Сарајева које се и у Тунгузији дичи ‚‚демократијом и мултикултурализмом", системима у којима рођени Сарајлија мора да се доказује муслиманској већини.
Такође, понизила си мој рад, тиме што си ми рекла да сам млад и да ја о томе ништа не знам. Замисли да сам ја теби деведесете рекао да си млада и да ти појма о свом послу немаш. Замисли да сам рекао да си млада да би извела ‚‚Кани, сузо издајице"!
Ханко, можда ја теби дјелујем као нека далабу, али иза мене стоји не стотине, него хиљаде прочитаних научних дјела, стотине саговорника, као и мој рад на терену.
И за крај, ја никад нећу пљунути по својим осјећајима и увјерењима, и док сам жив промовисаћу, можда не твој лик, али дјело свакако. .

субота, 10. фебруар 2018.

У Нишу основан савет за припрему тужбе против НАТО алијансе

У Нишу је вечерас основан савет за припрему тужбе против земаља чланица НАТО које су бомбардовале Србију 1999. године. На челу овог тела које ће поднети тужбу, биће нишки адвокат Срђан Алексић.

Он каже да би био срећан када би се у рад овог савета укључили и људи из Републике Српске, те да је чак и планирао да посети Бањалуку, Пале и друга места у Српској које је НАТО бомбардовао како би разговарали о доказима и остварили сарадњу.
Детаљније на порталу Грађанин.рс

петак, 30. јануар 2015.

ЈЕДНА СЕОСКА ПРИЧА

Уз сагласност Аутор Mиће Којића ,објављујемо овај текст,који је уствари оно што је он чуо у разговору у сеоској продавници,а верујемо да наводе Машиновође може потврдити сваки Заставник ЈНА или милиционар који је радио у гарнизонима или местима уз пругу на подручију СФРЈ.
Прича је много поучна да схватимо чији су данас ови који овако раде како раде.

Некада је варошка берберница имала, поред професионалне и културну димензију као мјесто сусрета и размјене интересантних информација....данас су то по селима продавнице....ево јутрошњег дијалога два сочаничка пензоса; један бивши високи политичар; други бивши машиновођа. Тема српска: Политика некад и сад.
Према Политичару некада је све било „како ваља и требује“ а данас наопако а за илустрацију поред осталих аномалија наводи актуелну раскош и бахату пратњу једног Додиковог Министра....

Бивши Машиновођа не опонира али евоцира своје успомене и повлачи паралеле. Штета би било да остане незабиљежено то што је рекао, нарочито ради младих којима се више него често потурају бајке о YU.
Машиновођа је радио у Загребу. Двадесетак пута возио је Станета Доланца, високог YU функционера и најближег сарадника друга Тите. „Догурао“ је и до резервног састава екипе када се возио и сам Маршал. Према његовој причи овако је то изгледало:
Локомотиву која је возила Доланца прегледали би инжењери у присуству најмање двојице Удбаша. Потом би се на локомотиву попео један Удбаш, сјео покрај машиновође и током читаве маршруте пратио његове покрете и команде. На свим жељезничким станицама, од Љубљане до Београда, сваком путном прелазу, мосту, подвожњаку су се налазили полицајци све док не прође воз... а Првoм удбашу YU је стајао на располагању комплетан салон-вагон...

Али право весеље је било тек када је Маршал путовао. Троструког хероја су возиле ТРИ ЧИТАВЕ КОМПОЗИЦИЈЕ!!! Вукле су их специјалне, у Америци направљене локомтиве („Сутјеска“, „Динара“ и „Неретва) са посебним персоналом ....читав тај невјероватни раскош је постојао само ради путовања друга Тите, иначе је све стајало мјесецима у депоима и дежурало ...
А, цјелокупна пружна траса којом се кретала Маршалова чудна композиција је била под присмотром војске и полиције: полицајци би се позиционирали на самој прузи неколико сати раније, без обзира на временске прилике, удаљени један од другога толико да се добро виде и препознају а војници су стајали у позадини, дискретно....вријеме наиласка је свима било непознато....на свакој већој жељезничкој станици дежурале су у резерви потпуно исправне преконтролисане и од Удбе надгледане локомотиве....
Данас слушајући ове фрапантне приче Млади се питају како је све ово било могуће? Зашто су им очеви и дједови „храбро и мудро“ ћутали посматрајући такве гротеске?
Нису сви ћутали. Било је часних и храбрих појединаца који су видјели куда плови Југо-брод. Ја сам упамтио једнога: потпуковника ЈНА Радомира Вељковића, партизанског борца и некада најбољег питомца своје класе у Академији. Вељковић је направио и кривичну пријаву против Јосипа Броза Тита!!!!. Чауши су га прогласили неурачунљивим и смјестили у психијатрију затвореног типа....ту је провео 14 година....

понедељак, 14. април 2014.

ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН "ГЕНОЦИД" ЕМИЛА ВЛАЈКИЈА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 7. АПРИЛА /СРНА/ - Потпредсједник Републике Српске Емил Влајки рекао је вечерас у Источном Сарајеву да је неко у међународној заједници пројектовао да уништи српски народ, са коначним циљем да то буде урађено у сваком смислу - територијалном, економском, културном, политичком.
 

Представљајући свој роман "Геноцид", Влајки је истакао да се с том намјером напада и демонизује све најважније у српском народу и иде толико далеко да се и Српска православна црква проглашава геноцидном.

"Постојао је план за крунски доказ о геноцидности Срба", наглашава Влајки, додајући да је највећи кривац за оно што се десило на простору бивше Југославије такозвана међународна заједница којој је циљ био да "растури" ту државу.

Он сматра да су САД и прије фаворизовале Бошњаке науштрб Срба и Хрвата, а да то чине и сада.

Према његовом мишљењу, оно што се десило у Сребреници свакако јесте злочин, али никако геноцид.

Појашњавајући појам геноцида, он је навео да то подразумијева прво истребљење жена и дјеце, што се у случају Сребренице није десило. Влајки сматра да су тврдње да је у Сребреници почињен геноцид увреда за јеврејске жртве страдале у вријеме нацизма.

"Све стране су у посљедњем рату чиниле злочине, као и у свим ратовима прије кроз цијелу људску историју", наглашава Влајки.

Влајки упозорава да је политички ислам најраспрострањенији на Балкану.
Према његовом мишљењу, Бошњаци су одуговлачили са провођењем пописа становништва у БиХ до тренутка када су сматрали да су бројнији од Срба и Хрвата заједно.

Министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија истакао је да је Влајкијев роман искрен и дубок и да има лични печат.

"Овај роман је дневник који човјека не може да остави равнодушним", сматра Мутабџија.

Директор Културног центра у Добоју Лидија Жарић истакла је да је порука Влајкијевог романа да смо геноцид претрпјели сви, да га трпимо и даље и да се он наставља.

уторак, 01. април 2014.

ДВОСТРУКИ АРШИНИ У СРБИЈИ И РЕГИОНУ

Случај слободног изношења мишљења на приватном ФБ профилу РАДОМИРА БАТЕ ПОЧУЧЕ И ПИСАЊЕ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ потресали су ових дана Србију и регион.
Мада све што се наспише на друштвеним мержама може се окарактерисати као званичан став и мишљење,ако у себи има здравог разума и ако с екоси са зацртаним путем према тамо негдје гдје ће неколицини бити боље.
Ако се то мишљење и ставови односе на пљување по свему што је здраво мислеће,Српско,национално,духовно,онда су то лични ставови и аутор не сноси одговорност.
Праведно зар не?








Пошто је као бивши новинар Пинка-био запослен у МУП-у Р.Србије на основу Уговора о делу,послодавац је тај уговор експресно раскинуо да би показао да су му битне представнице једне НВО ЖЕНЕ У ЦРНОМ-КОЈЕ СУ ВАШЕ ВРЕДНОСТИ 
које годинама омаловажавају погинуле српске јунаке,њихове мајке,ветеране и све институције Србије,а из буџета Р.Србије сваке године по нечијој одлуци добијају новчана средства за своје активности.
Многе друге организације о тим средствима могу и да маштају.
Ако је ФБ објава Радомира Почуче био позив на линч припадница Жена у црном,које у сред Београда пљују по нашим ранама,величајући терористе и оне који су убијали Србску нејач,може се схватити због обабраног пута власти,али да нема званичне реакције на ОДГОВОР ПРЕДСТАВНИЦЕ ЖАНА У ЦРНОМ
постаје забрињавајуће.





Радомир се није поколебао већ је своје ставове и званично предпостављеним образложио и то јавно објавио у тексту под насловом МИРНЕ И ЧИСТЕ ДУШЕ ЧЕКАМ СВОЈУ ЛОМАЧУ 
(препоручујемо да погледате коментаре у овом тексту).
Читава ова прича улива наду да ће послије избора нове Владе ипак доћи до неких промијена и да ће овакви случајеви утицати на државне чиновнике да поведу рачуна о дјеловању НВО сектора у Србији.
Погубно дјеловање тог сектора дивно је објашњено у тексту новинарке ДРАГАНЕ ТРИФКОВИЋ КОЈИ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЈЕ 
Не смијемо се отети утиску да су сви са свог становишта гледања на догађај или боље рећи догађаје управу, али НВО су гости у свакој држави па и Србији,те је неопходно да уважавају домаћина,а не да својим дјеловањем изазувају овакве реакције било ког појединца,па макар он био и представник власти.
На крају наше је да изнесемо своје мишљење и кажемо да је Радомир Бата Почуча управу, ако ни због чега другог онда због ОВОГ СПОТА.
Припаднице Жена у црном поднијеле су кривичну пријаву против Почуче,а њега заступа адвокат Горан Петронијевић,надамо се у независност судства и даће коначно истражни органи почети да на основу прикупљених релевантних доказа истражују и рад ове НВО у Србији.
Па ће бити на крају коме се шта заломи.
Правда је стора али свако добије како заслужи.    

петак, 28. март 2014.

ВЛАЈКИ: У СРЕБРЕНИЦИ НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА

СРЕБРЕНИЦА, 25. МАРТА /СРНА/ - У Сребреници је вечерас промовисан роман "Геноцид" у којем аутор Емил Влајки свједочи о злочинима Бошњака над несрпским становништвом током посљедњег рата у Сарајеву.

 

"Геноцид није само убијање људи. Геноцид има много шире значење и подразумијева уништавање свега што је вијековима стварано. У БиХ су сви жртве геноцида који је провела међународна заједница и дио домаћих шовиниста, преображених из бивших комуниста", сматра Влајки.

Он је оцијенио да у Сребреници не може бити говора о геноциду, јер геноцид прво подразумијева убијање жена и дјеце што овдје није био случај, јер су они евакуисани.

"Оно што се догодило у Сребреници можете звати како хоћете, али то не може бити геноцид", тврди Влајки.

Влајки, који је потпредсједник Републике Српске, током промоције у сребреничком Културном центру рекао је да је у роману описао шта се десило прије 20 година и да се "ту види како се тих година стварао геноцидни менталитет у Сарајеву које је било опсједнуто споља, али исто толико и изнутра".

Он је истакао да је и сам једва живу главу извукао из тог града, те додао да му се чини да се и сада стварају исти услови као и пред рат 1992. године.

"Постоје и сада одређене снаге којима није стало до мира и до зарастања рана него и даље настоје да стварају хаос. Надам се, не са истим посљедицама као онда", рекао је Влајки.

Према Влајкијевим ријечима, и садашња ситуација је бременита мржњом, неразумијевањем, нетолеранцијом и борбом за територију, што је посебно карактеристично за бошњачку страну из чијих редова већина све што је српско карактерише геноцидним.

"Како да неко живи са неким заједно коме сваког дана каже да је геноцидан?Плашим се да и данас нема толеранције на овим просторима, као што је то било деведесетих година прошлог вијека и да се ништа унутар онога што се назива `тамним вилајетом` није промијенило", рекао је Влајки.

Он је истакао да је сам преживио два геноцида, јер му је у другом свјетском рату настрадала породица са мајчине стране због јеврејског поријекла, а да је једва преживио у посљедњем рату.

Новинар Лидија Жарић рекла је да Влајкијев роман "Геноцид" има у себи и белетристике, али је у суштини аутобиографска књига која свједочи о ратним страхотама у Сарајеву, али је и анатомија садашњег стања у БиХ.

Она је навела да књига, коју је објавила београдска Издавачка кућа "Филип Вишњић", говори о кризи савременог човјечанства, новом свјетском поретку, геноциду над Србима и терету који се ставља српском народу.

О роману је говорио и директор Издавачке куће "Филип Вишњић" из Београда Дејан Мастиловић.

Организатор и домаћин ове промоције било је Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из овог мјеста чији је предсједник Милан Јовановић рекао да промоција ове књиге у Сребреници представља признање за "Просвјету".

недеља, 23. фебруар 2014.

УПОЗНАТИ СВИЈЕТ СА ГЕНОЦИДОМ НДХ НАД СРБИМА

БЕОГРАД, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Србија треба да напусти сваку идеју о нагодби са Хрватском и треба да искористи "свјетску позорницу" Међународног суда правде да међународну заједницу упозна са геноцидом који је Независна Држава Хрватска /НДХ/ извршила над Србима, сматра бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

 

Јовановић је подсјетио да се за тај страшни геноцид над Србима, али и Јеврејима и Ромима, Хрватска провукла уз помоћ политике братства и јединства и није одговарала ни пред једним међународним или националним судом, нити је попут Њемачке била денацификована.

Он је указао да ће, без обзира на то што геноцид НДХ над Србима није предмет расправе на Међународном суду правде, докази које ће Србија изнијети ући у анале тог суда, а тиме и у историју Другог свјетског рата на тлу Краљевине Југославије.

"То ће суштински помоћи да данашња међународна заједница стекне праву представу о масовној трагедији Срба у НДХ и да се објективније и непристрасније виде процеси у испровоцираном и наметнутом растурању СФРЈ", оцијенио је Јовановић у ауторском тексту објављеном у београдској "Политици".

Он је нагласио да Србију пред заказану расправу пред Међународним судом правде не смију да спутају обзири према Хрватској, која је доспјела у психолошки повољнији положај због мањка борбености Београда.

Иза Хрватске су интереси Запада да Србију, и помоћу ове тужбе, задржи у дефанзивном положају док не буду остварени сви његови стратегијски циљеви, од Косова надаље, каже Јовановић.

"Није случајно што је у писању тужбе Хрватске учествовао и истакнути амерички правник /као што је и у припреми `Олује` учестовала група пензионисаних америчких генерала/. Нити је случајно што је хрватска тужба подигнута у години када су САД и НАТО морали да накнадно оправдавају бомбардовање Србије, које није одобрио Савет безбедности УН", рекао је Јовановић.

Он истиче да хрватска тужба не би била поднесена "без мига САД", а да приједлози Србије за нагодбу не би били систематски игнорисани.

недеља, 09. фебруар 2014.

Јединствен став о очувању безбједности у граду

 08 фебруар 2014 Срна

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Предсједавајући Дома народа парламента БиХ Сташа Кошарац рекао је у Источном Сарајеву да су грађани и представници локалне власти у овом граду охрабрени информацијама о активностима које Министарство унутрашњих послова Републике Српске предузима да заштити грађане од дешавања у Сарајеву и осталим дијеловима Федерације БиХ /ФБиХ/.


Он је рекао новинарима, након састанка министра унутрашњих послова Републике Српске радислава Јовичића са градоначелником Источног Сарајева Ненадом Самарџијом, начелницима градских општина, руководиоцима Центра јавне безбједности и српским представницима у институцијама БиХ, да је комплетна безбједносна ситуација под контролом, а степен безбједности веома висок.

"Имамо јединствен став свих политичких структура и странака да се ради на очувању стабилности у Источном Сарајеву. Манифестована је потпуна заједничка подршка активностима МУП-а Српске. Није било политички дисонантних тонова", истакао је Кошарац.

Он је захвалио грађанима Источног Сарајева који су ових дана показали смиреност иако су неки од њих били позивани да се прикључе протестима.

Према његовим ријечима, биће учињено све да се ситуација из ФБиХ не пренесе у Републику Српску, у чему је кључни фактор МУП Српске.

Он је поновио да сви у Српској изражавају жаљење што је дошло до немира у Федерацији БиХ и да се нико томе не радује, али је осудио запаљиву реторику бошњачких политичара.

"Није добро да се у овако тешким тренуцима покушава запаљивом политичком реториком пренијети атмосфера негативних односа са једног дијела БиХ у други. Препознали смо политичке вапаје одређених бошњачких политичара, али имамо довољно снаге и аргумената да не поџавамо запаљиву политичку реторику. Српска нема амбиције да било које политичке факторе у ФБиХ означава кривцима осим када су угрожени интереси Српске", поручио је Кошарац.

На питање да ли ће догађаји у Сарајеву и Федерацији утицати на рад српских представника у институцијама БиХ, он је навео да постоје различити облици притисака на српске представнике, али да ће они имати заједнички став и адекватан одговор на све тенденције које долазе из Сарајева.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија изразио је задовољство оним што је саопштио министар Јовичић када је ријеч о стању безбједности и ономе што предузима МУП Српске с циљем спречавања евентуалних нежељених догађаја који су се десили јуче у Сарајеву и ФБиХ.

"Сви смо исказали пуно јединство да заједнички дјелујемо у интересу грађана. Учинићемо све да заједно са МУП-ом Српске одржимо безбједност", поручио је Самарџија и позвао грађане да не насједају на било какве манипулације које долазе са стране.



уторак, 04. фебруар 2014.

НИЈЕ У РЕДУ ДА НИКО НЕ ОДГОВАРА ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци /што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија....А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче министар иностраних послова Србије Иван Мркић

 
Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Министар спољних послова Србије Иван Мркић сматра да није у реду што нико никада није приведен правди због хиљада убијених српских цивила у српским селима уз Дрину и истиче да га тишти и узнемирава застој у истрази поводом убијених Срба на депонији у Сарајеву.

"Не можете у неким периодима и тренуцима да волите пуну истину, а у неким другим да волите пола истине, па онда две трећине истине. Или има истине или нема", наглашава Мркић у интервјуу Срни, коментаришући реаговање бошњачких званичника на истрагу српског тужилаштва о Насеру Орићу и његовим сарадницима.

Наводећи да се Србија суочила са оним што се дешавало у Сребреници са Бошњацима, он је оцијенио да никада није дошло до правог суочавања са оним што се догађало у српским селима уз Дрину.

Министар спољних послова Владе Србије, која је у техничком мандату, упозорава да се поставља сасвим основано питање – зашто и како је могуће да нема никога одговорног за хиљаде убијених цивила, стараца, старица, дјеце и оцјењује да је једино праведно да сваки злочин буде до краја истражен и кажњен.

"Нису ваљда ти људи извршили масовна самоубиства?! Знам да се сада најчешће помиње Насер Орић, који је ослобођен у Хагу. Да ли је у пуној мери сагледано све или није, ја не могу да кажем, нисам правник. Али, ако је основана сумња, онда је треба истражити и свако ко је чинио злочин мора бити кажњен без обзира одакле потиче и које је националности. Злочин је злочин", наводи Мркић.

Он је замолио пријатеље из Сарајева да се посвете питању истраге и проналаска остатака српских жртава на депонији у Сарајеву, указујући да то никако не смије остати неистражено до краја и да не могу постојати разлике у прилазу - када је ријеч о овом питању.

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци
/што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија. Неки кажу да је било неколико хиљада убијених. А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче Мркић.

Када је ријеч о приједлогу Србије према БиХ и другим земљама бивше Југославије о заједничким амбасадама, Мркић наговјештава могућност да се ове године дође до заједничког приједлога Србије и БиХ и наводи да је са министром иностраних послова БиХ Златком Лагумџијом разговарао више пута.

"Могуће је да ћемо нешто у току ове године и да склопимо као заједнички предлог, који ће, наравно, проверавати надлежни органи једне и друге државе", напомиње Мркић, подсјећајући и на заинтересованост и Црне Горе и Македоније.

Он истиче да то не значи поновно "склапање и васпостављање Југославије и југословенске спољне политике", називајући такве примједбе потпуним бесмислицама и напомињући да се у разговорима са колегама из земаља бивше Југославије дошло до идеје да се, због рационализације, примијени "скандинавски модел", односно да више земаља користи исту зграду.

Што се тиче односа Србије и Републике Српске, Мркић је рекао да је Србија спремна да иде у развијање тих односа колико год је могуће по Дејтонском споразуму, а то значи практично безгранично, што се тиче сарадње.

Подсјетивши да је Србија апсолутно за очување територијалног интегритета БиХ и поштовање Дејтона, гдје је Република Српска потпуно јасно уцртана, Мркић је рекао да Србија са Српском има природно посебне односе.

"Ми смо исти народ. Нас је судбина тако поделила, али, Боже мој, можда ћемо једног дана да све то релативизујемо. Битно је да ми распознајемо шта је то што треба да буде окосница наше сарадње и да је ширимо у свим областима и ова влада је и душом и срцем за такву једну политику", додао је Мркић.

Мркић наводи да одгађање сједнице Србије и Савјета министара БиХ, до које је дошло на молбу бх стране, није никакав проблем, нити велика политичка порука, те да ће састанак свакако бити одржан, али да се тражи најзгоднији датум "у свјетлу чињеница које су се десиле у међувремену".

"Сигуран сам да ћемо у наредним недељама имати неки предложени датум, па ћемо се договорити", закључује Мркић за Срну.

Што се тиче тзв. Титовог трезора, чији садржај интересује БиХ, Мркић напомиње да је то питање суда и да треба прво да се направи и сачини прецизна и поуздана евиденција онога шта је остало и да ли има предмета који припадају неком другом, али да тренутно не постоји евиденција која би се могла назвати кредибилном.

четвртак, 30. јануар 2014.

Дивљаштво и Бојанине воде


АуторZoran MarjanovicНовинар,Директор Ски-клуба “Ниш”
Zoran Marjanović
Тихо, онако како је некима одговарало, истекла је јубиларна 30. година претварања Бојаниних вода у туристичко-рекреативни комплекс намењен свим житељима Ниша (1983-2013).

Локалитет се налази у богатој буковој шуми на падинама Суве планине (1810м), 25 км удаљен од центра Ниша, где представља благо за каквим би многи градови чезнули.

Јубилеј ничим није оглашен, јер би подсетио на мучну околност – да Град Ниш данас, после 30 година, не зна шта хоће - да ли хоће и како хоће с Бојаниним водама.

А, кад Град не зна шта хоће и не говори шта неће, појављују се добронамерни иницијатори и свакојаки мешетари, нудећи своје идеје и дижући прашину. Једнима је прашина потребна да скрену пажњу на друштвени проблем и лакше га реше, другима да у њој нешто шћапе.
Одмазда
02-klinci
Основна теза, која се ових дана повлачи по интернету, у подтексту гласи: ако Ски-клуб “Ниш” не преда Граду оно што поседује и што је својим рукама направио на Бојаниним водама, Град ће казнити све грађане Ниша тако што ће их оставити без Бојаниних вода!

Дакле, одмазда!

Сто за једнога!

Грозно.

Све би се то лако могло сврстати у контекст интелектуалних продуката дугих сеоских зимских вечери, да се у причу, која стиже из анонимног Планинарско-туристичког друштва потпланинског села Горња Студена, не убацује и име градског већника за спорт, Милана Пешића (УРС), као тобожње потпоре таквој монструозној идеји.

Као актуелан политичар и функционер градске управе Пешић добро зна да у градској власти није разговарано о преузимању Бојаниних вода и да нико не зна да ли би Град прихватио Бојанине воде чак и кад би их добровољно, без уцена, добио на поклон. Нико није у стању да гарантује да би их Град одржавао и развијао, нико нема конкретан план приоритета улагања срестава, нико не зна ко данас може да обећава, јер нико не зна шта ће се у граду догађати пре и после избора, а поготово то не зна Пешићев УРС.
Ski klub
Зато је могуће веровати да је Пешић, у сусрету с представницима групе из Студене, лоше схваћен. Као озбиљан политичар, он такве гаранције није могао да спомене, а поготово није могао да се, као частан човек, залаже за отимачину, уцену и одмазду. Ваљда није...

Уосталом, Пешић зна да Ски-клуб, с којим о томе никад није разговарао, није градио Бојанине воде за себе него за децу, нечију децу и родитеље те деце. А као разборит човек, он зна и то да је бесмислено отимати оно што вам неко нуди на дар.
Поклон

Идеја о Бојаниним водама, као туристичко-рекреативном комплексу намењеном свој деци и грађанима Ниша, изворно је поникла у Скијашком клубу. Почела је да се спроводи 1983. године, по одлуци Скупштине Општине Ниш, која је затим усвојила и Просторни план подручја посебне намене за Бојанине воде.

Није се радило само градским парама, него и учешћем 60 правних субјеката из Ниша, који су потписали споразум о изградњи. Придружили су се војници, акцијаши, мештани суседних села, планинари и скијаши. Тако је, од самог почетка, уређење Бојаниних вода имало карактер добровољне акције, својеврсног поклона граду који је томе пружао снажну подршку.
04-staza
До краја осамдесетих година направљени су асфалтни пут од Горње Студене, спортска скијашка стаза за такмичења у свим скијашким дисциплинама (осим мушког спуста), ски-лифт дужине 860 метара и два мања објекта од чврстог материјала, а затим је купљен и табач снега.

Инвеститор је била Самоуправна интересна заједница за физичку културу, коју је наследио Центар за одмор и рекреацију радника “Радник”. По укидању "СИЗ-ова" и Центра “Радник”, имовина је 1991. године пренета Скијашком клубу “Ниш”.

Током сурових деведесетих година стаза на Бојаниним водама урасла је у лескову шуму. По смиривању друштвених бура, 2003. године, Ски-клуб је покренуо велику акцију на спасавању и уређењу Бојаниних вода, поново засновану на добровољности.

Потпуно је искрчена и прерађена велика спортска стаза, проширена је дечја “Пантина стаза” и дорађена дечја стаза “Студенац”. Обе дечје стазе снабдевене су рефлекторима, направљена је стаза за санкање, припремљен је простор за кошаркашко игралиште, реконструисан је стари објекат и претворен у дечје одмаралиште (Ски-кућа “Ниш”), направљена је каптажа и изграђена велика спомен чесма у знак захвалности свим добрим људима који су пружили допринос акцији.

06-Orlova-cesma
Рекорд

Грађани Ниша имали су о тој акцији потпуно јасан став.

У добротворну акцију Ски-клуба за обнову и очување Бојаниних вода, најмасовнију у историји Ниша (дугој 2000 година), укључило се више од 270 већих и мањих донатора. Ако сваки од њих има само 20 метара радног простора, то је шпалир доброчинитеља дугачак 5,5 километара!

Ти људи нису давали “друштвена” (ничија) средства, као што су то радили директори некадашњих социјалистичких предузећа. Поклањали су властиту имовину, уверени да су Бојанине воде истинска потреба деце и осталих житеља Ниша.

Био је то својеврстан плебисцит Нишлија о Бојаниним водама, у којем се није гласало подизањем два прста, него завлачењем руке у сопствени џеп. Град то мора да поштује.

Са покретањем акције, у Ски-клубу је изграђена коначна визија овог простора, која је наишла на опште прихватање. Идеја је да се, уз мање дораде на великој спортској стази, прошири дечја “Пантина стаза” и да се направи нова стаза “Бојанине воде” (изнад истоименог извора) за децу и рекреативце. Са те три стазе (деца, рекреација, спорт), топовима за снег и новим приступним путем према Плочи, као прикључком за Коридор 10, Бојанине воде би постале мали и јефтин скијашки центар Ниша, али и најдоступније скијалиште Београду и Софији. Из тих метропола би се лагодном вожњом, непосредно са ауто-пута, улазило у ски-стазу.

08-Staza-Dole
Главни проблем за остварење оваквих визија нису људи, већ небо. Климатске промене учиниле су да се, у минулих 30 година, природни амбијент за развој Бојаниних вода знатно промени. Последице тих промена морају бити објективно анализиране, за шта постоји основа на малим околним скијалиштима у Мајданпеку, Бору, Зајечару, Пироту и Врању, са или без топова за снег, на висинама између 175 и 1.100 метара.

Без обзира на резултат тих анализа, потпуно је јасно да се о Бојаниним водама мора говорити искључиво као о туристичко-рекреативном комплексу за коришћење током свих 12 месеци у години. Свеједно да ли ће имати мање или више снега, оне ће увек бити главно излетиште Ниша и као такве их треба развијати.

То неко мора да уради.
Партнерство

До сада је све послове везане за Бојанине воде преузуимао на себе Ски-клуб “Ниш”, који је, после 10 година интензивног ангажовања, завршио прву фазу уређења. Тиме су његове могућности исцрпљене и он надаље може да буде само коректан и поуздан сарадник граду, уколико град то жели. Ако град хоће да скијалиште ради, клуб ће помоћи. Ако неће, свака помоћ била би илузорна.
11-kosenje
Остајући доследна основној идеји да ради за народ, Скупштина Клуба је одлучила да не приватизује Клуб, а Статутом је предвидела да нико од стотинак чланова клуба не може постати власник било ког дела клупске имовине. Ски-клуб “Ниш” жели да сву имовину на Бојаниним водама, коју је добио или створио, стави у функцију деце и грађана Ниша. То је био и остао основни смисао тридесетогодишњих напора и десетогодишње добротворне акције, највеће у историји града.

Једини захтев Клуба је да му се, кроз партнерски однос с градом, омогући учешће у функционисању будућег органа управљања Бојаниним водама. Пошто је учешће у одлучивању непосредно везано за учешће у власништву, клуб се свог власништва не може одрицати. Гарантовањем права клубу да учествује у управљању треба отежати понављање праксе да се стратешке политике мењају са сваким наредним изборима и да о њима одлучују појединци у политичким кухињама.

Зато је Ски-клуб, септембра 2012. године, новој власти Ниша службено, са заводним печатом, предложио разговор о статусу Бојаниних вода, укључујући и варијанту приватно-јавног партнерства, о којем се даноноћно говорило током предизборне кампање.

Одговор се још чека.

Месец дана касније, клуб је доставио и тезе за разговор, с предлогом могућих решења.

И тај одговор се још чека. Годину и по.
Дивљаштво

Док Град ћути, проговарају други. Раде то организовано, из једног центра. Шире памфлете с потписима људи у чијим биографијама дружење са оловком не заузима значајније место. Они имају неки свој интерес, и мисле да ће га лакше остварити кроз отимачину и уцену. Шта желе?

Интерес неких је да добију накнаду за своје приватне парцеле на скијашкој стази, које заузимају око 15% површине свих стаза на Бојаниним водама. У праву су, треба им дати накнаду.
03-lift
Интерес других је да Бојанине воде добро раде, па да и они нешто зараде, било да продају сир или да издају собе за преноћиште. И они су у праву, тако треба!

Трећи би, можда, да шефују. Ко је градио - градио је, ко је саградио - саградио је, сада је прилика да му се то узме и да неко трећи постане шеф!

Ни шефовање није проблем. Ски-клуб се уопште није бавио прављењем фотеља за Бојанине воде, али се залаже за уређен систем. Подразумева се да у таквом систему неко мора и да шефује, па нека шефује! Бар у Нишу има довољно туризмолога, географа, правника, економиста, дифоваца и искусних скијаша! Ако тај буде шефовао у интересу деце и града, имаће и подршку Ски-клуба.

Шта је, онда, спорно? То што Ски-клуб подржава све њихове интересе? То што неко пуца топом у отворена врата, а неће да упре прстом у проблем?

Јасно је да Ски-клуб хоће оно што сви легитимно хоће.

Једино неће да, после тридесет година напорног и добронамерног рада на Бојаниним водама, буде дивљачки лишен свега.

Није Ниш спао на то. Ваљда није...

четвртак, 09. јануар 2014.

Београд: Свечана академија поводом Дана РС

 09/01/2014СРНА |
 
 
У Центру "Сава" у Београду јуче је одржана свечана академија поводом Дана Републике Српске на којој су учесници позвали на слогу и јединство у очувању Српске.
Свечана академија у Центру "Сава" у Беорграду поводом Дана РСФото: СРНА
Свечану академију организовало је Удружење "Република Српска – част отаџбине" које окупља бивше војне и полицијске званичнике Републике Српске.
Предсједник Удружења Миленко Каришик рекао је да изазови и искушења за српски народ и Републику Српску нису престали и да се вриједности на којима је настала морају његовати и преносити на потомке.
Он је навео да су те вриједности, прије свих, слога, јединство и духовни преображај српског народа.
"Покажимо слогу и јединство заједно са Србијом у очувању и развоју Републике Српске, славећи у миру и напретку. Живјела Република Српска!", рекао је Каришик.
Генерал потпуковник Војске Републике Српске у пензији Миломир Савчић оцијенио је да је одлука, настала плебисцитарном вољом српског народа о оснивању Републике Српске прије 22 године, била једини могући начин да се мирним путем обезбиједи равноправност српског народа у БиХ.
Подсјећајући да је послије те одлуке војска заједно са полицијом одбранила Републику Српску, а Дејтонски мировни споразум је верификовао резултате те борбе, генерал Савчић је истакао да је тим документом доказана исправност те борбе.
"Довођење у питање 9. јануара је враћање на старо, покушај да се Срби поново учине неравноправним у БиХ и једино такви покушаји могу натјерати Србе да предузму друге кораке како би у потпуности обезбиједили свој суверенитет у својој држави", истакао је генерал Савчић.
На скупу је прочитана поздравна порука предсједника Владе Републике Српске Жељке Цвијановић која је руководству и члановима Удружења честитала Дан Републике Српске и пожељела успјех у њиховом раду.
Свечаној академији присуствовали су бивши војни и полицијски званичници, а међу званицама су били и академик Василије Крестић и исламолог Дарко Танасковић.

недеља, 29. децембар 2013.

СРПСКА БИ МОГЛА БИТИ МАЛА И ПРИЈАТНА ДРЖАВА

БАЊАЛУКА, 29. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне сматра да би се од Републике Српске могла направити "једна мала и пријатна држава" у којој би се могло лијепо живјети у оквиру ЕУ, гдје границе не представљају ништа.

 

"Република Српска није држава и много пута заборављамо да смо ентитет, али сматрам да би Република Српска са својих 1,2 до 1,3 милиона становника била веома симпатична мала држава", рекао је Ливне за "Прес Републике Српске".

Он је поставио питање зашто, "ако Црна Гора може да се отцијепи, ако Косово може да добије независност, ако се у Шкотској најављује референдум, Република Српска на то нема право".

Говорећи о изборним очекивањима у 2014. години, Ливне је рекао да вјерује да ће Милорад Додик поново побиједити у трци за предсједника Републике Српске.

"Нисам никакав видовњак, али ако је судити по ономе што свакодневно чујем од људи које срећем, онда нема никакве сумње да ће Додик поново побиједити у трици за предсједника Српске", истакао је Ливне.

Он је додао да је, без обзира ко је био на власти у Бањалуци, увијек на најбољи начин и свим срцем заступао интересе Републике Српске у Израелу.

Коментаришући критике на рачун власти, Ливне је рекао да је то посао опозиције, али да није добро када међусобна комуникација преврши мјеру и почну се спомињати чланови породица.

"Не сматрам да су у овој власти сами свеци, али ни у претходној нису били сами свеци", навео је Ливне.

Говорећи о тренутном положају Србије, Ливне је нагласио да је потпуно неприродна чињеница да је Србија, која је у два свјетска рата била на страни савезника, данас у много тежем положају од својих сусједа, који су сви одреда били на страни Сила осовине и Тројног пакта.

"Србија лута и не зна на коју страну да се окрене и на кога да се ослони", рекао је Ливне и додао да је мјесто Србије у ЕУ.

среда, 25. децембар 2013.

ПРОМОВИСАНА 16. ГЕНЕРАЦИЈА ДИПЛОМАЦА ДИФ-а

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 25. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - На Факултету физичког васпитања и спорта /ДИФ/ Универзитета у Источном Сарајеву данас је свечано промовисано 75 професора физичког васпитања и дипломираних тренера, као и 10 магистара наука и шест мастера који су студије другог циклуса на овом факултету окончали по новом студијском програму.

 

Декан Факултета Данко Пржуљ истакао је да је овај факултет постао респектабилна јединица Универзитета у Источном Сарајеву, а дипломирани студенти овог факултета данас су познати друштвено–политички радници, признати привредници, одборници, градоначелници, народни посланици, па и министри у Републици Српској и БиХ.

Пржуљ је додао да су на Факултету тренутно у два циклуса студија и на четири студијска програма 584 студента.

"Идуће године, када славимо 50 година традиције и 20 година рада у Републици Српској, издаћемо монографију и одржати научну конференцију са међународним учешћем. План нам је да, у сарадњи са Универзитетом, отворимо докторске студије, као највиши облик образовања на нашем универзитету", рекао је Пржуљ.

Дипломцима овог факултета успјешан завршетак студија честитао је и ректор Универзитета у Источном Сарајеву Митар Новаковић, који је оцијенио да је Факултет физичке културе и спорта, по квалитету студија, један од бољих факултета на овој високошколској установи.

"Универзитет у Источном Сарајеву данас је прави европски универзитет, акредитован по највишим стандардима и препознат у академској заједници региона и Европе. Данас сарађујемо са више од 100 европских универзитета и са свим универзитетима у окружењу и регији", нагласио је Новаковић.

Он је навео да на Универзитету у Источном Сарајеву у овом тренутку студира и 30 одсто студената који нису из Републике Српске, што је, како је навео, најбоља потврда квалитета рада и наставе.

Према његовим ријечима, само у протеклој години у опремање факултета уложено је скоро 23 милиона КМ, а у наредној години планирано је између 20 и 30 милиона КМ.

Он је нагласио да ће Универзитет у Источном Сарајеву велику пажњу у будућности посвећивати размјени студената и наставника, као и студентском стандарду.

Најбољим студентима додијељене су и посебне награде, а свечану промоцију дипломаца Факултета физичког васпитања и спорта увеличали су и студенти Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву.

Промоцији 16. генерације дипломаца ДИФ-а, факултета који ће наредне године прославити 50 година традиције и 20 година успјешног рада у Републици Српској, присуствовали су и представници општине Пале и града Источног Сарајева, као и бројни чланови академске заједнице и представници политичког и јавног живота Сарајевско–романијске регије.

НАПРАВИТИ ИСКОРАК У ПРОМОЦИЈИ ИЗВАН СРПСКЕ

БАЊАЛУКА, 25. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Установе културе у Републици Српској морају тражити начин да и у наредној години направе искорак у презентацији културе Српске ван њених граница, изјавио је министар просвјете и културе Српске Горан Мутабџија.

 
Мутабџија је навео да су републичке установе културе, које покривају широк дијапазон дешавања, снажно оптерећене финансијским изазовима и да средства намијењена за њихове програмске активности од 800.000 КМ нису била довољна.

"Дубоко смо свјесни да постављамо нове захтјеве пред ове установе, а исто тако свјесни смо да су неке од њих направиле искорак у правом смјеру и изашле ван граница Републике Српске", рекао је Мутабџија, након пријема за представнике републичких установа културе и образовања.

Он је подсјетио да је у овој години извршен поврат надлежности у домену библиотечко-информационог система /КОБИС/, чиме су народне и универзитетска библиотека и осам библиотека на јавним универзитетима сада увезане и створене су претпоставке за цјеловит систем.

"Дјечије позориште је направило велики искорак гостовањем у Русији и са четири премијере на домаћој сцени, а слично можемо рећи и за Архив и неке друге институције", рекао је Мутабџија.

Он је истакао да је образовни систем Републике Српске веома комплексан, али да је Министарство показало да је он снажан, одговоран и кохерентан у свим сегментима и да је омогућило његово правилно функционисање.

"Година на измаку била је веома изазовна, у многим ситуацијама дјеловали смо посљедично, што је с једне стране резултат слабости у систему образовања, а са друге низа спољних фактора", рекао је Мутабџија.

Директор Народног позоришта Републике Српске Ненад Новаковић сматра да култура у Српској може бити, како је рекао, једина перјаница и једини дипломатско-културни производ који Српска може да извезе.

"У сваком случају можемо бити понос друштва у којем живимо, јер смо далеко изнад вриједности и квалитета које друштво пружа нама", рекао је Новаковић.

Директор Музеја Републике Српске Нада Пувачић истакла је да се ова установа може похвалити да је у овој години направила велике послове у музејској дјелатности у финансијски најтежој години.

Она је прецизирала да је ова установа једина из БиХ аплицирала за репрезентативну листу Унескове нематеријалне културне баштине са "Змијањским везом" и једина из БиХ учествовала на изложби "Замишљајући Балкан" на којој је било 11 земаља југоисточне Европе.

"Низ манифестација, ауторске изложбе `Кошуља`, `Град од седефа и жељеза`, те наставак европског пројекта `Кембриџ` велики су послови за које можемо рећи да су велики искорак", навела је Пувачићева.

Она је за наредну годину као доминантан најавила програм обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата и изразила задовољство што ће Министарство просвјете и културе Републике Српске у сарадњи са ресорним министарством Србије успоставити контакт како би се направила што боља манифестација.

"За грађанство најављујем отварање мале школе грнчарства, а етномузиколог припрема велики пријекат `Владо Милошевић европски етномузиколог", рекла је Пувачићева и најавила припрему етно-буквара, те "Ноћ музеја" са националном кухињом.

Према њеним ријечима, Музеј је и учесник свесловенског форума на Унесковој изложби у оквиру које су са Хрватском размијенили три изложбе.

Предсједник Уније студената Републике Српске Предраг Говедарица рекао је да је у овој години посвећено више пажње студентском стандарду и изразио очекивање да ће у наредној години доћи до рјешења проблема у тој области, као и добијање средстава за студентске пројекте.

"Имамо помак у изградњи студентских домова на Палама, али још ништа није урађено у погледу четвртог павиљона у Бањалуци. Надамо се и брзом завршетку студентског дома у Фочи, а морамо посветити пажњу смјештајним капацитетима у Лукавици и Требињу", рекао је Говедарица.

МАСТИЛОВИЋ: ОПРАВДАНЕ СУМЊЕ О ЦИЉЕВИМА САРАЈЕВСКОГ СКУПА

Један од адекватних одговора на овакве недоличне иступе и покушаје ревизије историје био би да Влада Српске формира и финансира моћан историјски институт, у коме би запослила младе талентоване историчаре, који би систематично и предано истраживали архивску грађу у земљи и региону, али и у европским архивским установама - рекао је професор историје Драга Мастиловић.

 
Приредио: Бернард МИЛОШЕВИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 25. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Историчар Драга Мастиловић са Катедре за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву сматра да иступ аустријског историчара Улфа Брунбауера потврђује оправданост сумњи у циљеве научне конференције, која ће бити одржана У Сарајеву поводом обиљежавања сто година од почетка Првог свјетског рата.

"Мислим да је веома добро што је Брунбауер проговорио на овај начин, јер сада можемо бити прилично сигурни да су сумње у добре намјере организатора тог скупа у Сарајеву наредне године биле сасвим оправдане“, рекао је Мастиловић Срни.

Професор историје са Филозофски факултет у Источном Сарајеву указује да је, прије свега, симптоматично да Брунбауер већ унапријед зна да ће на тој конференцији доћи до покушаја реинтерпретације ставова о Гаврилу Принципу и српској историји, што довољно говори о томе да су циљеви и задаци, а можда и закључци тог скупа - већ дефинисани.

"Што се тиче његовог става да у Републици Српској једва да има квалификованих историчара, то само показује да он о БиХ и њеној историографији зна само оно што му сервирају у Сарајеву. Ми добро знамо из које сарајевске кухиње долази та прича“ - истиче Мастиловић.

Он указује да би Брунбауер као историчар који се стално, чак помало и нападно позива на науку, па чак и чувеној француској историографији и историчарима држи лекције, а поготово зато што слови као "стручњак за Балкан", морао да познаје и прати новију историографску продукцију у региону, умјесто да арогантно уопштава своје незнање.

Мастиловић истиче да се у Републици Српској више не би требало обазирати ни на тај најављени скуп у Сарајеву, нити на увредљиве иступе појединаца.

"Покушаја ревизије историје и њеног ангажовања у политичке сврхе увијек је било и биће, а није непознато, барем смо посљедњих година свједоци томе, да упоредо са агресивним наступом њемачке дипломатије на Балкану руку под руку са њом марширају и поједини њемачки историчари“, наводи он.

Мастиловић сматра да би, умјесто тога, боље било да у Српској "порадимо на себи", то јест да историја као национална дисциплина добије сасвим другачији статус од онога који сада има, почевши од основних школа, па даље.

"Један од адекватних одговора на овакве недоличне иступе и покушаје ревизије историје био би да Влада Српске формира и финансира један моћан историјски институт, у коме би запослила младе талентоване историчаре, који би систематично и предано истраживали архивску грађу у земљи и региону, али и у европским архивским установама“ – предлаже Мастиловић.

Он сматра да би то дало нов квалитет научној историографској продукцији у Републици Српској, која је сада, углавном, ослоњена на историчаре са факултета, то јест са катедри за историју филозофских факултета у Источном Сарајеву и Бањалуци.

Историчар са Института за студије источне и југоисточне Европе из Регенсбурга у Њемачкој Улф Брунбауер рекао је за њемачки "Велт“ да у Републици
Српској "скоро да нема квалификованих научника који су дорасли
међународним стандардима".

Брунбауер је у интервјуу за ове њемачке новине, говорећи о конференцији која би идуће године требало да буде одржана у Сарајеву поводом обиљежавања 100
година од почетка Првог сјетског рата, истакао да то "Француска жели искористити као манифестацију помирења, а да Срби пријете бојкотом".

На питање шта то конкретно Београд приговара стручњацима који ће се
окупити на конферецији у Сарајеву, Брунбауер је навео да Срби приговарају стручњацима, који би требало да дођу на скуп, да ће "атентатора Гаврила Принципа приказати као терористу, умјесто као борца за слободу".

уторак, 24. децембар 2013.

СПОРТИСТИМА СРПСКЕ ОТВОРЕНА ВРАТА СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 24. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Државни секретар у Министарству омладине и спорта Србије Ненад Боровчанин рекао је да спорт, када је ријеч о односима Србије и Републике Српске, треба да сачува јединство и осјећај припадности истом народу.  

Боровчанин је нагласио да прва и основна ствар јесте да сваки Србин на овом свијету треба да има пасош Србије, саопштено је из Министарства омладине и спорта Србије.

"Надам се да ће у години која је пред нама спортске селекције Србије појачати спортисти из Српске, а ми ћемо им убрзати све процедуре добијања двојног држављанства, што је и у складу са специјалним и паралелним везама Србије и Републике Српске", прецизирао је Боровчанин.

Боровчанин је у Бањалуци учествовао на завршној церемонији Избора 10 најбољих спортиста Републике Српске.

Премијер Србије Ивица Дачић раније је у Београду најбољим спортистима Републике Српске уручио пасоше Србије.

Држављанствa су одобрена за 10 најбољих спортиста, чиме они добијају могућност да постану репрезентативци Србије.

Србија и Српска имају потписан Споразум о специјалним паралелним везама који, између осталог, обухвата могућност двојног држављанства.

понедељак, 23. децембар 2013.

ВЛАЈКИ: РУСИЈА ГАРАНТОВАЛА ПРЕКИД ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАСТАКАЊА

БЕОГРАД, 22. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Потпредсједник Републике Српске Емил Влајки изјавио је да је Русија практично дала гаранције Србији да неће бити даљег комадања њене територије, уз услов да не уђе у НАТО.

 

Влајки је оцијенио да је Русија "дала на знање дијелу политичког естаблишмента у Србији да се питање Космета више не потенцира", јер би то могло изазвати не само колатералне, него и друге посљедице, пошто српске елите нису до сада реаговале како је требало.

"То је нека врста дила. Руси су рекли Србима: `Можете ући у ЕУ, али не смијете у НАТО, иначе отпада свака помоћ`", рекао је Влајки на трибини о изборима на Космету, коју су организовали Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница.

Према ријечима Влајкија, Руси су, са становишта њихових реалних политичких интереса, процјенили да се у овом часу, са оваквом геополитичком ситуацијом не може ништа урадити да би Космет био враћен.

Влајки је рекао да политика која је направљена са Русијом иде на то да се сачува остатак Србије без Космета и оцијенио да је на правом путу дио српског естаблишмента, који је проруски настројен.

"Русија има могућности и интереса да одржи партнерство са Србијом. С друге стране, Србија и нема друге могућности, јер Запад увијек гледа на ову државу као на руског партнера.Колико год да је то болно, мислим да је у овом часу тај дио српских политичких елита на правом путу",сматра Влајки.

Он је оцијенио да је све што се од октобра 2000. године догађало на Космету представљало деградацију српства и дозволу за демонизирање српског народа и уцјењивање, при чему је српска политичка елита практично дала 15 одсто своје територије.

Влајки је навео да је изрицање "најсрамотније реченице :`Нећемо бранити Косово никаквим другим осим мирољубивим средствима`, практично била предаја Космета".

Предсједник Историјског пројекта Сребреница Стефан Каргановић оцијенио је да косметски Срби морају тражити рјешење које би их вратило у игру као актере и у средиште пажње.

"Једини потез који би косметски Срби могли да повуку је исти потез који су повукли Албанци 2008. године – морају да се окупе на неком косметском тргу и објаве декларацију о независности. То није коначно решење, али довољно је драматично да Русији пружи могућност да се ангажује и активно врати решавању проблема", закључио је Каргановић.

КЕСЕРОВИЋ: РУСКИ ПАРТНЕРИ ДОНОСЕ ПРОСПЕРИТЕТ

Основни правци пословања РАОП-а у првој фази биће подијељени у два паралелна процеса - изградњу Ремонтне базе, каква још не постоји у југоисточној Европи, те развој домаћих брендова у сарадњи са највећим свјетским компанијама попут "Алстома", "Сименса", АББ-а...

 
Разговарао: Огњен БЕГОВИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 23. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Руски инвеститори, оснивачи предузећа "Електроинжињеринг", отварају врата привреди Српске на свјетским тржиштима и доводе нове партнере из електроенергетског сектора, истиче директор компаније "Електроинжињеринг" д.о.о. Бањалука Милан Кесеровић.

Партнери, који су инвестирали у фабрику "Енергоинвест-Расклопна опрема" /РАОП/ у Источном Сарајеву не доносе у Српску само свој капитал исказан у новцу, него и специфична знања у области електроинжењеринга и нове технологије.

Кесеровић у интервјуу Срни појашњава да ће основни правци пословања РАОП-а у првој фази бити подијељени у два паралелна процеса - изградњу Ремонтне базе, каква још не постоји у југоисточној Европи, те развој домаћих брендова у сарадњи са највећим свјетским компанијама попут "Алстома", "Сименса", АББ-а...

Он оцјењује да се Република Српска тренутно налази на прекретници, односно "на самом почетку процеса реиндустријализације која би у коначном збиру требало да означи нови почетак стварања вишка вриједности, односно почетак бољег живота свих грађана".

"У овом тренутку налазимо се пред веома важним задатком комплетног реструктурисања индустрије и сасвим новог приступа рјешавању проблема у сфери енергетике. Куповина РАОП-а само је прва фаза руских инвестиција", наводи Кесеровић.

Значај увођења ино-капитала у РАОП може се исказати ефектима по основу више различитих аспеката, почевши од основних и директних ефеката који су исказани у виду исплате новчаних средстава за куповину непокретне имовине.

Тиме ће бити намирен значајан број повјерилаца, укључујући Пореску управу као највећег повјериоца, до ефеката развојног карактера немјерљивих потенцијала.

Ефекти на локалну заједницу огледаће се у запошљавању локалног становништва - минимално 300 висококвалификованих радника у првом периоду, а у коначном збиру неколико хиљада.

Услиједиће и покретање инвестиционог циклуса, затим трансфер знања из иностранства, развој научних дисциплина усмјерених на високе технологије /одјељења техничких факултета/, стипендирање и развој младих кадрова као вид улагања у будућност предузећа.

Треба очекивати и директно повећање БДП-а, као и директно и индиректно повећање произведене електричне енергије. Повећањем учешћа домаће индустријске производње знатно се побољшава рејтинг у међународним финансијским институцијама, а улагањем у капитал -интезивне технологије ствара се реална претпоставка за убрзану индустријализацију Српске и БиХ.

Кесеровић појашњава да се ефекти на земље у окружењу односе на територијално приближене високе технологије и знања из области електроинжењеринга, могућност квалитетног ремонта и изградње нових постројења уз минималне трошкове транспорта и стални надзор.

Ту је и могућност блиске сарадње и укључености у производњу, развоја заједничке сарадње и наступа на тржиштима, школовања и дошколовавања кадра, као и доступност извора енергије.

"Желим да истакнем велику захвалност предсједнику и премијеру Републике Српске Милораду Додику и Жељки Цвијановић, министру индустрије, енергетике и рударства Жељку Ковачевићу и министру финансија Зорану Тегелтији зато што су имали политичку мудрост да препознају овако важан тренутак у историји развоја Српске", напомиње Кесеровић.

Руководство Српске је, подсјећа он, свакодневним ангажовањем и подршком омогућило да се пројекат који по свом значају превазилази национални карактер, започне баш у Републици Српској, иако су све државе у региону водиле озбиљне преговоре са инвеститорима из ове групе.

Група руских инвеститора, једна од највећих по обиму успјешнијих инвестиционих група у Европи, у својим компанијама запошљава више од 100.000 радника и располаже са капиталом од неколико милијарди евра.
Ово је њихова прва инвестиција на простору Балкана.

Групација је у рекордном року испунила своје финансијске обавезе и наставља да свакодневно улаже у покретање производње. У овом тренутку налази се у завршној фази преговора са разним инжењерским центрима у региону о куповини конструкторске документације, изградње прототипа и сертификације.

Ријеч је о сложеним пословима који захтијевају шест мјесеци интензивног рада и неколико милиона евра улагања, а да се машине у фабрици и не загрију.

С друге стране, комплетне линије производње биће модернизоване, а када се изврши завршна сертификација опреме у РАОП-у, биће купљене најсавременије машине за израду електро-техничке опреме.