Приказивање постова са ознаком ПОЗНАТИ ГОВОРЕ. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ПОЗНАТИ ГОВОРЕ. Прикажи све постове

петак, 30. јануар 2015.

ЈЕДНА СЕОСКА ПРИЧА

Уз сагласност Аутор Mиће Којића ,објављујемо овај текст,који је уствари оно што је он чуо у разговору у сеоској продавници,а верујемо да наводе Машиновође може потврдити сваки Заставник ЈНА или милиционар који је радио у гарнизонима или местима уз пругу на подручију СФРЈ.
Прича је много поучна да схватимо чији су данас ови који овако раде како раде.

Некада је варошка берберница имала, поред професионалне и културну димензију као мјесто сусрета и размјене интересантних информација....данас су то по селима продавнице....ево јутрошњег дијалога два сочаничка пензоса; један бивши високи политичар; други бивши машиновођа. Тема српска: Политика некад и сад.
Према Политичару некада је све било „како ваља и требује“ а данас наопако а за илустрацију поред осталих аномалија наводи актуелну раскош и бахату пратњу једног Додиковог Министра....

Бивши Машиновођа не опонира али евоцира своје успомене и повлачи паралеле. Штета би било да остане незабиљежено то што је рекао, нарочито ради младих којима се више него често потурају бајке о YU.
Машиновођа је радио у Загребу. Двадесетак пута возио је Станета Доланца, високог YU функционера и најближег сарадника друга Тите. „Догурао“ је и до резервног састава екипе када се возио и сам Маршал. Према његовој причи овако је то изгледало:
Локомотиву која је возила Доланца прегледали би инжењери у присуству најмање двојице Удбаша. Потом би се на локомотиву попео један Удбаш, сјео покрај машиновође и током читаве маршруте пратио његове покрете и команде. На свим жељезничким станицама, од Љубљане до Београда, сваком путном прелазу, мосту, подвожњаку су се налазили полицајци све док не прође воз... а Првoм удбашу YU је стајао на располагању комплетан салон-вагон...

Али право весеље је било тек када је Маршал путовао. Троструког хероја су возиле ТРИ ЧИТАВЕ КОМПОЗИЦИЈЕ!!! Вукле су их специјалне, у Америци направљене локомтиве („Сутјеска“, „Динара“ и „Неретва) са посебним персоналом ....читав тај невјероватни раскош је постојао само ради путовања друга Тите, иначе је све стајало мјесецима у депоима и дежурало ...
А, цјелокупна пружна траса којом се кретала Маршалова чудна композиција је била под присмотром војске и полиције: полицајци би се позиционирали на самој прузи неколико сати раније, без обзира на временске прилике, удаљени један од другога толико да се добро виде и препознају а војници су стајали у позадини, дискретно....вријеме наиласка је свима било непознато....на свакој већој жељезничкој станици дежурале су у резерви потпуно исправне преконтролисане и од Удбе надгледане локомотиве....
Данас слушајући ове фрапантне приче Млади се питају како је све ово било могуће? Зашто су им очеви и дједови „храбро и мудро“ ћутали посматрајући такве гротеске?
Нису сви ћутали. Било је часних и храбрих појединаца који су видјели куда плови Југо-брод. Ја сам упамтио једнога: потпуковника ЈНА Радомира Вељковића, партизанског борца и некада најбољег питомца своје класе у Академији. Вељковић је направио и кривичну пријаву против Јосипа Броза Тита!!!!. Чауши су га прогласили неурачунљивим и смјестили у психијатрију затвореног типа....ту је провео 14 година....

понедељак, 14. април 2014.

ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН "ГЕНОЦИД" ЕМИЛА ВЛАЈКИЈА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 7. АПРИЛА /СРНА/ - Потпредсједник Републике Српске Емил Влајки рекао је вечерас у Источном Сарајеву да је неко у међународној заједници пројектовао да уништи српски народ, са коначним циљем да то буде урађено у сваком смислу - територијалном, економском, културном, политичком.
 

Представљајући свој роман "Геноцид", Влајки је истакао да се с том намјером напада и демонизује све најважније у српском народу и иде толико далеко да се и Српска православна црква проглашава геноцидном.

"Постојао је план за крунски доказ о геноцидности Срба", наглашава Влајки, додајући да је највећи кривац за оно што се десило на простору бивше Југославије такозвана међународна заједница којој је циљ био да "растури" ту државу.

Он сматра да су САД и прије фаворизовале Бошњаке науштрб Срба и Хрвата, а да то чине и сада.

Према његовом мишљењу, оно што се десило у Сребреници свакако јесте злочин, али никако геноцид.

Појашњавајући појам геноцида, он је навео да то подразумијева прво истребљење жена и дјеце, што се у случају Сребренице није десило. Влајки сматра да су тврдње да је у Сребреници почињен геноцид увреда за јеврејске жртве страдале у вријеме нацизма.

"Све стране су у посљедњем рату чиниле злочине, као и у свим ратовима прије кроз цијелу људску историју", наглашава Влајки.

Влајки упозорава да је политички ислам најраспрострањенији на Балкану.
Према његовом мишљењу, Бошњаци су одуговлачили са провођењем пописа становништва у БиХ до тренутка када су сматрали да су бројнији од Срба и Хрвата заједно.

Министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија истакао је да је Влајкијев роман искрен и дубок и да има лични печат.

"Овај роман је дневник који човјека не може да остави равнодушним", сматра Мутабџија.

Директор Културног центра у Добоју Лидија Жарић истакла је да је порука Влајкијевог романа да смо геноцид претрпјели сви, да га трпимо и даље и да се он наставља.

уторак, 01. април 2014.

ДВОСТРУКИ АРШИНИ У СРБИЈИ И РЕГИОНУ

Случај слободног изношења мишљења на приватном ФБ профилу РАДОМИРА БАТЕ ПОЧУЧЕ И ПИСАЊЕ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ потресали су ових дана Србију и регион.
Мада све што се наспише на друштвеним мержама може се окарактерисати као званичан став и мишљење,ако у себи има здравог разума и ако с екоси са зацртаним путем према тамо негдје гдје ће неколицини бити боље.
Ако се то мишљење и ставови односе на пљување по свему што је здраво мислеће,Српско,национално,духовно,онда су то лични ставови и аутор не сноси одговорност.
Праведно зар не?








Пошто је као бивши новинар Пинка-био запослен у МУП-у Р.Србије на основу Уговора о делу,послодавац је тај уговор експресно раскинуо да би показао да су му битне представнице једне НВО ЖЕНЕ У ЦРНОМ-КОЈЕ СУ ВАШЕ ВРЕДНОСТИ 
које годинама омаловажавају погинуле српске јунаке,њихове мајке,ветеране и све институције Србије,а из буџета Р.Србије сваке године по нечијој одлуци добијају новчана средства за своје активности.
Многе друге организације о тим средствима могу и да маштају.
Ако је ФБ објава Радомира Почуче био позив на линч припадница Жена у црном,које у сред Београда пљују по нашим ранама,величајући терористе и оне који су убијали Србску нејач,може се схватити због обабраног пута власти,али да нема званичне реакције на ОДГОВОР ПРЕДСТАВНИЦЕ ЖАНА У ЦРНОМ
постаје забрињавајуће.





Радомир се није поколебао већ је своје ставове и званично предпостављеним образложио и то јавно објавио у тексту под насловом МИРНЕ И ЧИСТЕ ДУШЕ ЧЕКАМ СВОЈУ ЛОМАЧУ 
(препоручујемо да погледате коментаре у овом тексту).
Читава ова прича улива наду да ће послије избора нове Владе ипак доћи до неких промијена и да ће овакви случајеви утицати на државне чиновнике да поведу рачуна о дјеловању НВО сектора у Србији.
Погубно дјеловање тог сектора дивно је објашњено у тексту новинарке ДРАГАНЕ ТРИФКОВИЋ КОЈИ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЈЕ 
Не смијемо се отети утиску да су сви са свог становишта гледања на догађај или боље рећи догађаје управу, али НВО су гости у свакој држави па и Србији,те је неопходно да уважавају домаћина,а не да својим дјеловањем изазувају овакве реакције било ког појединца,па макар он био и представник власти.
На крају наше је да изнесемо своје мишљење и кажемо да је Радомир Бата Почуча управу, ако ни због чега другог онда због ОВОГ СПОТА.
Припаднице Жена у црном поднијеле су кривичну пријаву против Почуче,а њега заступа адвокат Горан Петронијевић,надамо се у независност судства и даће коначно истражни органи почети да на основу прикупљених релевантних доказа истражују и рад ове НВО у Србији.
Па ће бити на крају коме се шта заломи.
Правда је стора али свако добије како заслужи.    

петак, 28. март 2014.

ВЛАЈКИ: У СРЕБРЕНИЦИ НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА

СРЕБРЕНИЦА, 25. МАРТА /СРНА/ - У Сребреници је вечерас промовисан роман "Геноцид" у којем аутор Емил Влајки свједочи о злочинима Бошњака над несрпским становништвом током посљедњег рата у Сарајеву.

 

"Геноцид није само убијање људи. Геноцид има много шире значење и подразумијева уништавање свега што је вијековима стварано. У БиХ су сви жртве геноцида који је провела међународна заједница и дио домаћих шовиниста, преображених из бивших комуниста", сматра Влајки.

Он је оцијенио да у Сребреници не може бити говора о геноциду, јер геноцид прво подразумијева убијање жена и дјеце што овдје није био случај, јер су они евакуисани.

"Оно што се догодило у Сребреници можете звати како хоћете, али то не може бити геноцид", тврди Влајки.

Влајки, који је потпредсједник Републике Српске, током промоције у сребреничком Културном центру рекао је да је у роману описао шта се десило прије 20 година и да се "ту види како се тих година стварао геноцидни менталитет у Сарајеву које је било опсједнуто споља, али исто толико и изнутра".

Он је истакао да је и сам једва живу главу извукао из тог града, те додао да му се чини да се и сада стварају исти услови као и пред рат 1992. године.

"Постоје и сада одређене снаге којима није стало до мира и до зарастања рана него и даље настоје да стварају хаос. Надам се, не са истим посљедицама као онда", рекао је Влајки.

Према Влајкијевим ријечима, и садашња ситуација је бременита мржњом, неразумијевањем, нетолеранцијом и борбом за територију, што је посебно карактеристично за бошњачку страну из чијих редова већина све што је српско карактерише геноцидним.

"Како да неко живи са неким заједно коме сваког дана каже да је геноцидан?Плашим се да и данас нема толеранције на овим просторима, као што је то било деведесетих година прошлог вијека и да се ништа унутар онога што се назива `тамним вилајетом` није промијенило", рекао је Влајки.

Он је истакао да је сам преживио два геноцида, јер му је у другом свјетском рату настрадала породица са мајчине стране због јеврејског поријекла, а да је једва преживио у посљедњем рату.

Новинар Лидија Жарић рекла је да Влајкијев роман "Геноцид" има у себи и белетристике, али је у суштини аутобиографска књига која свједочи о ратним страхотама у Сарајеву, али је и анатомија садашњег стања у БиХ.

Она је навела да књига, коју је објавила београдска Издавачка кућа "Филип Вишњић", говори о кризи савременог човјечанства, новом свјетском поретку, геноциду над Србима и терету који се ставља српском народу.

О роману је говорио и директор Издавачке куће "Филип Вишњић" из Београда Дејан Мастиловић.

Организатор и домаћин ове промоције било је Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из овог мјеста чији је предсједник Милан Јовановић рекао да промоција ове књиге у Сребреници представља признање за "Просвјету".

недеља, 23. фебруар 2014.

УПОЗНАТИ СВИЈЕТ СА ГЕНОЦИДОМ НДХ НАД СРБИМА

БЕОГРАД, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Србија треба да напусти сваку идеју о нагодби са Хрватском и треба да искористи "свјетску позорницу" Међународног суда правде да међународну заједницу упозна са геноцидом који је Независна Држава Хрватска /НДХ/ извршила над Србима, сматра бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

 

Јовановић је подсјетио да се за тај страшни геноцид над Србима, али и Јеврејима и Ромима, Хрватска провукла уз помоћ политике братства и јединства и није одговарала ни пред једним међународним или националним судом, нити је попут Њемачке била денацификована.

Он је указао да ће, без обзира на то што геноцид НДХ над Србима није предмет расправе на Међународном суду правде, докази које ће Србија изнијети ући у анале тог суда, а тиме и у историју Другог свјетског рата на тлу Краљевине Југославије.

"То ће суштински помоћи да данашња међународна заједница стекне праву представу о масовној трагедији Срба у НДХ и да се објективније и непристрасније виде процеси у испровоцираном и наметнутом растурању СФРЈ", оцијенио је Јовановић у ауторском тексту објављеном у београдској "Политици".

Он је нагласио да Србију пред заказану расправу пред Међународним судом правде не смију да спутају обзири према Хрватској, која је доспјела у психолошки повољнији положај због мањка борбености Београда.

Иза Хрватске су интереси Запада да Србију, и помоћу ове тужбе, задржи у дефанзивном положају док не буду остварени сви његови стратегијски циљеви, од Косова надаље, каже Јовановић.

"Није случајно што је у писању тужбе Хрватске учествовао и истакнути амерички правник /као што је и у припреми `Олује` учестовала група пензионисаних америчких генерала/. Нити је случајно што је хрватска тужба подигнута у години када су САД и НАТО морали да накнадно оправдавају бомбардовање Србије, које није одобрио Савет безбедности УН", рекао је Јовановић.

Он истиче да хрватска тужба не би била поднесена "без мига САД", а да приједлози Србије за нагодбу не би били систематски игнорисани.

недеља, 09. фебруар 2014.

Јединствен став о очувању безбједности у граду

 08 фебруар 2014 Срна

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Предсједавајући Дома народа парламента БиХ Сташа Кошарац рекао је у Источном Сарајеву да су грађани и представници локалне власти у овом граду охрабрени информацијама о активностима које Министарство унутрашњих послова Републике Српске предузима да заштити грађане од дешавања у Сарајеву и осталим дијеловима Федерације БиХ /ФБиХ/.


Он је рекао новинарима, након састанка министра унутрашњих послова Републике Српске радислава Јовичића са градоначелником Источног Сарајева Ненадом Самарџијом, начелницима градских општина, руководиоцима Центра јавне безбједности и српским представницима у институцијама БиХ, да је комплетна безбједносна ситуација под контролом, а степен безбједности веома висок.

"Имамо јединствен став свих политичких структура и странака да се ради на очувању стабилности у Источном Сарајеву. Манифестована је потпуна заједничка подршка активностима МУП-а Српске. Није било политички дисонантних тонова", истакао је Кошарац.

Он је захвалио грађанима Источног Сарајева који су ових дана показали смиреност иако су неки од њих били позивани да се прикључе протестима.

Према његовим ријечима, биће учињено све да се ситуација из ФБиХ не пренесе у Републику Српску, у чему је кључни фактор МУП Српске.

Он је поновио да сви у Српској изражавају жаљење што је дошло до немира у Федерацији БиХ и да се нико томе не радује, али је осудио запаљиву реторику бошњачких политичара.

"Није добро да се у овако тешким тренуцима покушава запаљивом политичком реториком пренијети атмосфера негативних односа са једног дијела БиХ у други. Препознали смо политичке вапаје одређених бошњачких политичара, али имамо довољно снаге и аргумената да не поџавамо запаљиву политичку реторику. Српска нема амбиције да било које политичке факторе у ФБиХ означава кривцима осим када су угрожени интереси Српске", поручио је Кошарац.

На питање да ли ће догађаји у Сарајеву и Федерацији утицати на рад српских представника у институцијама БиХ, он је навео да постоје различити облици притисака на српске представнике, али да ће они имати заједнички став и адекватан одговор на све тенденције које долазе из Сарајева.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија изразио је задовољство оним што је саопштио министар Јовичић када је ријеч о стању безбједности и ономе што предузима МУП Српске с циљем спречавања евентуалних нежељених догађаја који су се десили јуче у Сарајеву и ФБиХ.

"Сви смо исказали пуно јединство да заједнички дјелујемо у интересу грађана. Учинићемо све да заједно са МУП-ом Српске одржимо безбједност", поручио је Самарџија и позвао грађане да не насједају на било какве манипулације које долазе са стране.



уторак, 04. фебруар 2014.

НИЈЕ У РЕДУ ДА НИКО НЕ ОДГОВАРА ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци /што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија....А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче министар иностраних послова Србије Иван Мркић

 
Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Министар спољних послова Србије Иван Мркић сматра да није у реду што нико никада није приведен правди због хиљада убијених српских цивила у српским селима уз Дрину и истиче да га тишти и узнемирава застој у истрази поводом убијених Срба на депонији у Сарајеву.

"Не можете у неким периодима и тренуцима да волите пуну истину, а у неким другим да волите пола истине, па онда две трећине истине. Или има истине или нема", наглашава Мркић у интервјуу Срни, коментаришући реаговање бошњачких званичника на истрагу српског тужилаштва о Насеру Орићу и његовим сарадницима.

Наводећи да се Србија суочила са оним што се дешавало у Сребреници са Бошњацима, он је оцијенио да никада није дошло до правог суочавања са оним што се догађало у српским селима уз Дрину.

Министар спољних послова Владе Србије, која је у техничком мандату, упозорава да се поставља сасвим основано питање – зашто и како је могуће да нема никога одговорног за хиљаде убијених цивила, стараца, старица, дјеце и оцјењује да је једино праведно да сваки злочин буде до краја истражен и кажњен.

"Нису ваљда ти људи извршили масовна самоубиства?! Знам да се сада најчешће помиње Насер Орић, који је ослобођен у Хагу. Да ли је у пуној мери сагледано све или није, ја не могу да кажем, нисам правник. Али, ако је основана сумња, онда је треба истражити и свако ко је чинио злочин мора бити кажњен без обзира одакле потиче и које је националности. Злочин је злочин", наводи Мркић.

Он је замолио пријатеље из Сарајева да се посвете питању истраге и проналаска остатака српских жртава на депонији у Сарајеву, указујући да то никако не смије остати неистражено до краја и да не могу постојати разлике у прилазу - када је ријеч о овом питању.

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци
/што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија. Неки кажу да је било неколико хиљада убијених. А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче Мркић.

Када је ријеч о приједлогу Србије према БиХ и другим земљама бивше Југославије о заједничким амбасадама, Мркић наговјештава могућност да се ове године дође до заједничког приједлога Србије и БиХ и наводи да је са министром иностраних послова БиХ Златком Лагумџијом разговарао више пута.

"Могуће је да ћемо нешто у току ове године и да склопимо као заједнички предлог, који ће, наравно, проверавати надлежни органи једне и друге државе", напомиње Мркић, подсјећајући и на заинтересованост и Црне Горе и Македоније.

Он истиче да то не значи поновно "склапање и васпостављање Југославије и југословенске спољне политике", називајући такве примједбе потпуним бесмислицама и напомињући да се у разговорима са колегама из земаља бивше Југославије дошло до идеје да се, због рационализације, примијени "скандинавски модел", односно да више земаља користи исту зграду.

Што се тиче односа Србије и Републике Српске, Мркић је рекао да је Србија спремна да иде у развијање тих односа колико год је могуће по Дејтонском споразуму, а то значи практично безгранично, што се тиче сарадње.

Подсјетивши да је Србија апсолутно за очување територијалног интегритета БиХ и поштовање Дејтона, гдје је Република Српска потпуно јасно уцртана, Мркић је рекао да Србија са Српском има природно посебне односе.

"Ми смо исти народ. Нас је судбина тако поделила, али, Боже мој, можда ћемо једног дана да све то релативизујемо. Битно је да ми распознајемо шта је то што треба да буде окосница наше сарадње и да је ширимо у свим областима и ова влада је и душом и срцем за такву једну политику", додао је Мркић.

Мркић наводи да одгађање сједнице Србије и Савјета министара БиХ, до које је дошло на молбу бх стране, није никакав проблем, нити велика политичка порука, те да ће састанак свакако бити одржан, али да се тражи најзгоднији датум "у свјетлу чињеница које су се десиле у међувремену".

"Сигуран сам да ћемо у наредним недељама имати неки предложени датум, па ћемо се договорити", закључује Мркић за Срну.

Што се тиче тзв. Титовог трезора, чији садржај интересује БиХ, Мркић напомиње да је то питање суда и да треба прво да се направи и сачини прецизна и поуздана евиденција онога шта је остало и да ли има предмета који припадају неком другом, али да тренутно не постоји евиденција која би се могла назвати кредибилном.

четвртак, 30. јануар 2014.

Дивљаштво и Бојанине воде


АуторZoran MarjanovicНовинар,Директор Ски-клуба “Ниш”
Zoran Marjanović
Тихо, онако како је некима одговарало, истекла је јубиларна 30. година претварања Бојаниних вода у туристичко-рекреативни комплекс намењен свим житељима Ниша (1983-2013).

Локалитет се налази у богатој буковој шуми на падинама Суве планине (1810м), 25 км удаљен од центра Ниша, где представља благо за каквим би многи градови чезнули.

Јубилеј ничим није оглашен, јер би подсетио на мучну околност – да Град Ниш данас, после 30 година, не зна шта хоће - да ли хоће и како хоће с Бојаниним водама.

А, кад Град не зна шта хоће и не говори шта неће, појављују се добронамерни иницијатори и свакојаки мешетари, нудећи своје идеје и дижући прашину. Једнима је прашина потребна да скрену пажњу на друштвени проблем и лакше га реше, другима да у њој нешто шћапе.
Одмазда
02-klinci
Основна теза, која се ових дана повлачи по интернету, у подтексту гласи: ако Ски-клуб “Ниш” не преда Граду оно што поседује и што је својим рукама направио на Бојаниним водама, Град ће казнити све грађане Ниша тако што ће их оставити без Бојаниних вода!

Дакле, одмазда!

Сто за једнога!

Грозно.

Све би се то лако могло сврстати у контекст интелектуалних продуката дугих сеоских зимских вечери, да се у причу, која стиже из анонимног Планинарско-туристичког друштва потпланинског села Горња Студена, не убацује и име градског већника за спорт, Милана Пешића (УРС), као тобожње потпоре таквој монструозној идеји.

Као актуелан политичар и функционер градске управе Пешић добро зна да у градској власти није разговарано о преузимању Бојаниних вода и да нико не зна да ли би Град прихватио Бојанине воде чак и кад би их добровољно, без уцена, добио на поклон. Нико није у стању да гарантује да би их Град одржавао и развијао, нико нема конкретан план приоритета улагања срестава, нико не зна ко данас може да обећава, јер нико не зна шта ће се у граду догађати пре и после избора, а поготово то не зна Пешићев УРС.
Ski klub
Зато је могуће веровати да је Пешић, у сусрету с представницима групе из Студене, лоше схваћен. Као озбиљан политичар, он такве гаранције није могао да спомене, а поготово није могао да се, као частан човек, залаже за отимачину, уцену и одмазду. Ваљда није...

Уосталом, Пешић зна да Ски-клуб, с којим о томе никад није разговарао, није градио Бојанине воде за себе него за децу, нечију децу и родитеље те деце. А као разборит човек, он зна и то да је бесмислено отимати оно што вам неко нуди на дар.
Поклон

Идеја о Бојаниним водама, као туристичко-рекреативном комплексу намењеном свој деци и грађанима Ниша, изворно је поникла у Скијашком клубу. Почела је да се спроводи 1983. године, по одлуци Скупштине Општине Ниш, која је затим усвојила и Просторни план подручја посебне намене за Бојанине воде.

Није се радило само градским парама, него и учешћем 60 правних субјеката из Ниша, који су потписали споразум о изградњи. Придружили су се војници, акцијаши, мештани суседних села, планинари и скијаши. Тако је, од самог почетка, уређење Бојаниних вода имало карактер добровољне акције, својеврсног поклона граду који је томе пружао снажну подршку.
04-staza
До краја осамдесетих година направљени су асфалтни пут од Горње Студене, спортска скијашка стаза за такмичења у свим скијашким дисциплинама (осим мушког спуста), ски-лифт дужине 860 метара и два мања објекта од чврстог материјала, а затим је купљен и табач снега.

Инвеститор је била Самоуправна интересна заједница за физичку културу, коју је наследио Центар за одмор и рекреацију радника “Радник”. По укидању "СИЗ-ова" и Центра “Радник”, имовина је 1991. године пренета Скијашком клубу “Ниш”.

Током сурових деведесетих година стаза на Бојаниним водама урасла је у лескову шуму. По смиривању друштвених бура, 2003. године, Ски-клуб је покренуо велику акцију на спасавању и уређењу Бојаниних вода, поново засновану на добровољности.

Потпуно је искрчена и прерађена велика спортска стаза, проширена је дечја “Пантина стаза” и дорађена дечја стаза “Студенац”. Обе дечје стазе снабдевене су рефлекторима, направљена је стаза за санкање, припремљен је простор за кошаркашко игралиште, реконструисан је стари објекат и претворен у дечје одмаралиште (Ски-кућа “Ниш”), направљена је каптажа и изграђена велика спомен чесма у знак захвалности свим добрим људима који су пружили допринос акцији.

06-Orlova-cesma
Рекорд

Грађани Ниша имали су о тој акцији потпуно јасан став.

У добротворну акцију Ски-клуба за обнову и очување Бојаниних вода, најмасовнију у историји Ниша (дугој 2000 година), укључило се више од 270 већих и мањих донатора. Ако сваки од њих има само 20 метара радног простора, то је шпалир доброчинитеља дугачак 5,5 километара!

Ти људи нису давали “друштвена” (ничија) средства, као што су то радили директори некадашњих социјалистичких предузећа. Поклањали су властиту имовину, уверени да су Бојанине воде истинска потреба деце и осталих житеља Ниша.

Био је то својеврстан плебисцит Нишлија о Бојаниним водама, у којем се није гласало подизањем два прста, него завлачењем руке у сопствени џеп. Град то мора да поштује.

Са покретањем акције, у Ски-клубу је изграђена коначна визија овог простора, која је наишла на опште прихватање. Идеја је да се, уз мање дораде на великој спортској стази, прошири дечја “Пантина стаза” и да се направи нова стаза “Бојанине воде” (изнад истоименог извора) за децу и рекреативце. Са те три стазе (деца, рекреација, спорт), топовима за снег и новим приступним путем према Плочи, као прикључком за Коридор 10, Бојанине воде би постале мали и јефтин скијашки центар Ниша, али и најдоступније скијалиште Београду и Софији. Из тих метропола би се лагодном вожњом, непосредно са ауто-пута, улазило у ски-стазу.

08-Staza-Dole
Главни проблем за остварење оваквих визија нису људи, већ небо. Климатске промене учиниле су да се, у минулих 30 година, природни амбијент за развој Бојаниних вода знатно промени. Последице тих промена морају бити објективно анализиране, за шта постоји основа на малим околним скијалиштима у Мајданпеку, Бору, Зајечару, Пироту и Врању, са или без топова за снег, на висинама између 175 и 1.100 метара.

Без обзира на резултат тих анализа, потпуно је јасно да се о Бојаниним водама мора говорити искључиво као о туристичко-рекреативном комплексу за коришћење током свих 12 месеци у години. Свеједно да ли ће имати мање или више снега, оне ће увек бити главно излетиште Ниша и као такве их треба развијати.

То неко мора да уради.
Партнерство

До сада је све послове везане за Бојанине воде преузуимао на себе Ски-клуб “Ниш”, који је, после 10 година интензивног ангажовања, завршио прву фазу уређења. Тиме су његове могућности исцрпљене и он надаље може да буде само коректан и поуздан сарадник граду, уколико град то жели. Ако град хоће да скијалиште ради, клуб ће помоћи. Ако неће, свака помоћ била би илузорна.
11-kosenje
Остајући доследна основној идеји да ради за народ, Скупштина Клуба је одлучила да не приватизује Клуб, а Статутом је предвидела да нико од стотинак чланова клуба не може постати власник било ког дела клупске имовине. Ски-клуб “Ниш” жели да сву имовину на Бојаниним водама, коју је добио или створио, стави у функцију деце и грађана Ниша. То је био и остао основни смисао тридесетогодишњих напора и десетогодишње добротворне акције, највеће у историји града.

Једини захтев Клуба је да му се, кроз партнерски однос с градом, омогући учешће у функционисању будућег органа управљања Бојаниним водама. Пошто је учешће у одлучивању непосредно везано за учешће у власништву, клуб се свог власништва не може одрицати. Гарантовањем права клубу да учествује у управљању треба отежати понављање праксе да се стратешке политике мењају са сваким наредним изборима и да о њима одлучују појединци у политичким кухињама.

Зато је Ски-клуб, септембра 2012. године, новој власти Ниша службено, са заводним печатом, предложио разговор о статусу Бојаниних вода, укључујући и варијанту приватно-јавног партнерства, о којем се даноноћно говорило током предизборне кампање.

Одговор се још чека.

Месец дана касније, клуб је доставио и тезе за разговор, с предлогом могућих решења.

И тај одговор се још чека. Годину и по.
Дивљаштво

Док Град ћути, проговарају други. Раде то организовано, из једног центра. Шире памфлете с потписима људи у чијим биографијама дружење са оловком не заузима значајније место. Они имају неки свој интерес, и мисле да ће га лакше остварити кроз отимачину и уцену. Шта желе?

Интерес неких је да добију накнаду за своје приватне парцеле на скијашкој стази, које заузимају око 15% површине свих стаза на Бојаниним водама. У праву су, треба им дати накнаду.
03-lift
Интерес других је да Бојанине воде добро раде, па да и они нешто зараде, било да продају сир или да издају собе за преноћиште. И они су у праву, тако треба!

Трећи би, можда, да шефују. Ко је градио - градио је, ко је саградио - саградио је, сада је прилика да му се то узме и да неко трећи постане шеф!

Ни шефовање није проблем. Ски-клуб се уопште није бавио прављењем фотеља за Бојанине воде, али се залаже за уређен систем. Подразумева се да у таквом систему неко мора и да шефује, па нека шефује! Бар у Нишу има довољно туризмолога, географа, правника, економиста, дифоваца и искусних скијаша! Ако тај буде шефовао у интересу деце и града, имаће и подршку Ски-клуба.

Шта је, онда, спорно? То што Ски-клуб подржава све њихове интересе? То што неко пуца топом у отворена врата, а неће да упре прстом у проблем?

Јасно је да Ски-клуб хоће оно што сви легитимно хоће.

Једино неће да, после тридесет година напорног и добронамерног рада на Бојаниним водама, буде дивљачки лишен свега.

Није Ниш спао на то. Ваљда није...

четвртак, 09. јануар 2014.

Београд: Свечана академија поводом Дана РС

 09/01/2014СРНА |
 
 
У Центру "Сава" у Београду јуче је одржана свечана академија поводом Дана Републике Српске на којој су учесници позвали на слогу и јединство у очувању Српске.
Свечана академија у Центру "Сава" у Беорграду поводом Дана РСФото: СРНА
Свечану академију организовало је Удружење "Република Српска – част отаџбине" које окупља бивше војне и полицијске званичнике Републике Српске.
Предсједник Удружења Миленко Каришик рекао је да изазови и искушења за српски народ и Републику Српску нису престали и да се вриједности на којима је настала морају његовати и преносити на потомке.
Он је навео да су те вриједности, прије свих, слога, јединство и духовни преображај српског народа.
"Покажимо слогу и јединство заједно са Србијом у очувању и развоју Републике Српске, славећи у миру и напретку. Живјела Република Српска!", рекао је Каришик.
Генерал потпуковник Војске Републике Српске у пензији Миломир Савчић оцијенио је да је одлука, настала плебисцитарном вољом српског народа о оснивању Републике Српске прије 22 године, била једини могући начин да се мирним путем обезбиједи равноправност српског народа у БиХ.
Подсјећајући да је послије те одлуке војска заједно са полицијом одбранила Републику Српску, а Дејтонски мировни споразум је верификовао резултате те борбе, генерал Савчић је истакао да је тим документом доказана исправност те борбе.
"Довођење у питање 9. јануара је враћање на старо, покушај да се Срби поново учине неравноправним у БиХ и једино такви покушаји могу натјерати Србе да предузму друге кораке како би у потпуности обезбиједили свој суверенитет у својој држави", истакао је генерал Савчић.
На скупу је прочитана поздравна порука предсједника Владе Републике Српске Жељке Цвијановић која је руководству и члановима Удружења честитала Дан Републике Српске и пожељела успјех у њиховом раду.
Свечаној академији присуствовали су бивши војни и полицијски званичници, а међу званицама су били и академик Василије Крестић и исламолог Дарко Танасковић.

недеља, 29. децембар 2013.

СРПСКА БИ МОГЛА БИТИ МАЛА И ПРИЈАТНА ДРЖАВА

БАЊАЛУКА, 29. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне сматра да би се од Републике Српске могла направити "једна мала и пријатна држава" у којој би се могло лијепо живјети у оквиру ЕУ, гдје границе не представљају ништа.

 

"Република Српска није држава и много пута заборављамо да смо ентитет, али сматрам да би Република Српска са својих 1,2 до 1,3 милиона становника била веома симпатична мала држава", рекао је Ливне за "Прес Републике Српске".

Он је поставио питање зашто, "ако Црна Гора може да се отцијепи, ако Косово може да добије независност, ако се у Шкотској најављује референдум, Република Српска на то нема право".

Говорећи о изборним очекивањима у 2014. години, Ливне је рекао да вјерује да ће Милорад Додик поново побиједити у трци за предсједника Републике Српске.

"Нисам никакав видовњак, али ако је судити по ономе што свакодневно чујем од људи које срећем, онда нема никакве сумње да ће Додик поново побиједити у трици за предсједника Српске", истакао је Ливне.

Он је додао да је, без обзира ко је био на власти у Бањалуци, увијек на најбољи начин и свим срцем заступао интересе Републике Српске у Израелу.

Коментаришући критике на рачун власти, Ливне је рекао да је то посао опозиције, али да није добро када међусобна комуникација преврши мјеру и почну се спомињати чланови породица.

"Не сматрам да су у овој власти сами свеци, али ни у претходној нису били сами свеци", навео је Ливне.

Говорећи о тренутном положају Србије, Ливне је нагласио да је потпуно неприродна чињеница да је Србија, која је у два свјетска рата била на страни савезника, данас у много тежем положају од својих сусједа, који су сви одреда били на страни Сила осовине и Тројног пакта.

"Србија лута и не зна на коју страну да се окрене и на кога да се ослони", рекао је Ливне и додао да је мјесто Србије у ЕУ.

среда, 25. децембар 2013.

ПРОМОВИСАНА 16. ГЕНЕРАЦИЈА ДИПЛОМАЦА ДИФ-а

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 25. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - На Факултету физичког васпитања и спорта /ДИФ/ Универзитета у Источном Сарајеву данас је свечано промовисано 75 професора физичког васпитања и дипломираних тренера, као и 10 магистара наука и шест мастера који су студије другог циклуса на овом факултету окончали по новом студијском програму.

 

Декан Факултета Данко Пржуљ истакао је да је овај факултет постао респектабилна јединица Универзитета у Источном Сарајеву, а дипломирани студенти овог факултета данас су познати друштвено–политички радници, признати привредници, одборници, градоначелници, народни посланици, па и министри у Републици Српској и БиХ.

Пржуљ је додао да су на Факултету тренутно у два циклуса студија и на четири студијска програма 584 студента.

"Идуће године, када славимо 50 година традиције и 20 година рада у Републици Српској, издаћемо монографију и одржати научну конференцију са међународним учешћем. План нам је да, у сарадњи са Универзитетом, отворимо докторске студије, као највиши облик образовања на нашем универзитету", рекао је Пржуљ.

Дипломцима овог факултета успјешан завршетак студија честитао је и ректор Универзитета у Источном Сарајеву Митар Новаковић, који је оцијенио да је Факултет физичке културе и спорта, по квалитету студија, један од бољих факултета на овој високошколској установи.

"Универзитет у Источном Сарајеву данас је прави европски универзитет, акредитован по највишим стандардима и препознат у академској заједници региона и Европе. Данас сарађујемо са више од 100 европских универзитета и са свим универзитетима у окружењу и регији", нагласио је Новаковић.

Он је навео да на Универзитету у Источном Сарајеву у овом тренутку студира и 30 одсто студената који нису из Републике Српске, што је, како је навео, најбоља потврда квалитета рада и наставе.

Према његовим ријечима, само у протеклој години у опремање факултета уложено је скоро 23 милиона КМ, а у наредној години планирано је између 20 и 30 милиона КМ.

Он је нагласио да ће Универзитет у Источном Сарајеву велику пажњу у будућности посвећивати размјени студената и наставника, као и студентском стандарду.

Најбољим студентима додијељене су и посебне награде, а свечану промоцију дипломаца Факултета физичког васпитања и спорта увеличали су и студенти Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву.

Промоцији 16. генерације дипломаца ДИФ-а, факултета који ће наредне године прославити 50 година традиције и 20 година успјешног рада у Републици Српској, присуствовали су и представници општине Пале и града Источног Сарајева, као и бројни чланови академске заједнице и представници политичког и јавног живота Сарајевско–романијске регије.

НАПРАВИТИ ИСКОРАК У ПРОМОЦИЈИ ИЗВАН СРПСКЕ

БАЊАЛУКА, 25. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Установе културе у Републици Српској морају тражити начин да и у наредној години направе искорак у презентацији културе Српске ван њених граница, изјавио је министар просвјете и културе Српске Горан Мутабџија.

 
Мутабџија је навео да су републичке установе културе, које покривају широк дијапазон дешавања, снажно оптерећене финансијским изазовима и да средства намијењена за њихове програмске активности од 800.000 КМ нису била довољна.

"Дубоко смо свјесни да постављамо нове захтјеве пред ове установе, а исто тако свјесни смо да су неке од њих направиле искорак у правом смјеру и изашле ван граница Републике Српске", рекао је Мутабџија, након пријема за представнике републичких установа културе и образовања.

Он је подсјетио да је у овој години извршен поврат надлежности у домену библиотечко-информационог система /КОБИС/, чиме су народне и универзитетска библиотека и осам библиотека на јавним универзитетима сада увезане и створене су претпоставке за цјеловит систем.

"Дјечије позориште је направило велики искорак гостовањем у Русији и са четири премијере на домаћој сцени, а слично можемо рећи и за Архив и неке друге институције", рекао је Мутабџија.

Он је истакао да је образовни систем Републике Српске веома комплексан, али да је Министарство показало да је он снажан, одговоран и кохерентан у свим сегментима и да је омогућило његово правилно функционисање.

"Година на измаку била је веома изазовна, у многим ситуацијама дјеловали смо посљедично, што је с једне стране резултат слабости у систему образовања, а са друге низа спољних фактора", рекао је Мутабџија.

Директор Народног позоришта Републике Српске Ненад Новаковић сматра да култура у Српској може бити, како је рекао, једина перјаница и једини дипломатско-културни производ који Српска може да извезе.

"У сваком случају можемо бити понос друштва у којем живимо, јер смо далеко изнад вриједности и квалитета које друштво пружа нама", рекао је Новаковић.

Директор Музеја Републике Српске Нада Пувачић истакла је да се ова установа може похвалити да је у овој години направила велике послове у музејској дјелатности у финансијски најтежој години.

Она је прецизирала да је ова установа једина из БиХ аплицирала за репрезентативну листу Унескове нематеријалне културне баштине са "Змијањским везом" и једина из БиХ учествовала на изложби "Замишљајући Балкан" на којој је било 11 земаља југоисточне Европе.

"Низ манифестација, ауторске изложбе `Кошуља`, `Град од седефа и жељеза`, те наставак европског пројекта `Кембриџ` велики су послови за које можемо рећи да су велики искорак", навела је Пувачићева.

Она је за наредну годину као доминантан најавила програм обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата и изразила задовољство што ће Министарство просвјете и културе Републике Српске у сарадњи са ресорним министарством Србије успоставити контакт како би се направила што боља манифестација.

"За грађанство најављујем отварање мале школе грнчарства, а етномузиколог припрема велики пријекат `Владо Милошевић европски етномузиколог", рекла је Пувачићева и најавила припрему етно-буквара, те "Ноћ музеја" са националном кухињом.

Према њеним ријечима, Музеј је и учесник свесловенског форума на Унесковој изложби у оквиру које су са Хрватском размијенили три изложбе.

Предсједник Уније студената Републике Српске Предраг Говедарица рекао је да је у овој години посвећено више пажње студентском стандарду и изразио очекивање да ће у наредној години доћи до рјешења проблема у тој области, као и добијање средстава за студентске пројекте.

"Имамо помак у изградњи студентских домова на Палама, али још ништа није урађено у погледу четвртог павиљона у Бањалуци. Надамо се и брзом завршетку студентског дома у Фочи, а морамо посветити пажњу смјештајним капацитетима у Лукавици и Требињу", рекао је Говедарица.

МАСТИЛОВИЋ: ОПРАВДАНЕ СУМЊЕ О ЦИЉЕВИМА САРАЈЕВСКОГ СКУПА

Један од адекватних одговора на овакве недоличне иступе и покушаје ревизије историје био би да Влада Српске формира и финансира моћан историјски институт, у коме би запослила младе талентоване историчаре, који би систематично и предано истраживали архивску грађу у земљи и региону, али и у европским архивским установама - рекао је професор историје Драга Мастиловић.

 
Приредио: Бернард МИЛОШЕВИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 25. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Историчар Драга Мастиловић са Катедре за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву сматра да иступ аустријског историчара Улфа Брунбауера потврђује оправданост сумњи у циљеве научне конференције, која ће бити одржана У Сарајеву поводом обиљежавања сто година од почетка Првог свјетског рата.

"Мислим да је веома добро што је Брунбауер проговорио на овај начин, јер сада можемо бити прилично сигурни да су сумње у добре намјере организатора тог скупа у Сарајеву наредне године биле сасвим оправдане“, рекао је Мастиловић Срни.

Професор историје са Филозофски факултет у Источном Сарајеву указује да је, прије свега, симптоматично да Брунбауер већ унапријед зна да ће на тој конференцији доћи до покушаја реинтерпретације ставова о Гаврилу Принципу и српској историји, што довољно говори о томе да су циљеви и задаци, а можда и закључци тог скупа - већ дефинисани.

"Што се тиче његовог става да у Републици Српској једва да има квалификованих историчара, то само показује да он о БиХ и њеној историографији зна само оно што му сервирају у Сарајеву. Ми добро знамо из које сарајевске кухиње долази та прича“ - истиче Мастиловић.

Он указује да би Брунбауер као историчар који се стално, чак помало и нападно позива на науку, па чак и чувеној француској историографији и историчарима држи лекције, а поготово зато што слови као "стручњак за Балкан", морао да познаје и прати новију историографску продукцију у региону, умјесто да арогантно уопштава своје незнање.

Мастиловић истиче да се у Републици Српској више не би требало обазирати ни на тај најављени скуп у Сарајеву, нити на увредљиве иступе појединаца.

"Покушаја ревизије историје и њеног ангажовања у политичке сврхе увијек је било и биће, а није непознато, барем смо посљедњих година свједоци томе, да упоредо са агресивним наступом њемачке дипломатије на Балкану руку под руку са њом марширају и поједини њемачки историчари“, наводи он.

Мастиловић сматра да би, умјесто тога, боље било да у Српској "порадимо на себи", то јест да историја као национална дисциплина добије сасвим другачији статус од онога који сада има, почевши од основних школа, па даље.

"Један од адекватних одговора на овакве недоличне иступе и покушаје ревизије историје био би да Влада Српске формира и финансира један моћан историјски институт, у коме би запослила младе талентоване историчаре, који би систематично и предано истраживали архивску грађу у земљи и региону, али и у европским архивским установама“ – предлаже Мастиловић.

Он сматра да би то дало нов квалитет научној историографској продукцији у Републици Српској, која је сада, углавном, ослоњена на историчаре са факултета, то јест са катедри за историју филозофских факултета у Источном Сарајеву и Бањалуци.

Историчар са Института за студије источне и југоисточне Европе из Регенсбурга у Њемачкој Улф Брунбауер рекао је за њемачки "Велт“ да у Републици
Српској "скоро да нема квалификованих научника који су дорасли
међународним стандардима".

Брунбауер је у интервјуу за ове њемачке новине, говорећи о конференцији која би идуће године требало да буде одржана у Сарајеву поводом обиљежавања 100
година од почетка Првог сјетског рата, истакао да то "Француска жели искористити као манифестацију помирења, а да Срби пријете бојкотом".

На питање шта то конкретно Београд приговара стручњацима који ће се
окупити на конферецији у Сарајеву, Брунбауер је навео да Срби приговарају стручњацима, који би требало да дођу на скуп, да ће "атентатора Гаврила Принципа приказати као терористу, умјесто као борца за слободу".

уторак, 24. децембар 2013.

СПОРТИСТИМА СРПСКЕ ОТВОРЕНА ВРАТА СРБИЈЕ

БЕОГРАД, 24. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Државни секретар у Министарству омладине и спорта Србије Ненад Боровчанин рекао је да спорт, када је ријеч о односима Србије и Републике Српске, треба да сачува јединство и осјећај припадности истом народу.  

Боровчанин је нагласио да прва и основна ствар јесте да сваки Србин на овом свијету треба да има пасош Србије, саопштено је из Министарства омладине и спорта Србије.

"Надам се да ће у години која је пред нама спортске селекције Србије појачати спортисти из Српске, а ми ћемо им убрзати све процедуре добијања двојног држављанства, што је и у складу са специјалним и паралелним везама Србије и Републике Српске", прецизирао је Боровчанин.

Боровчанин је у Бањалуци учествовао на завршној церемонији Избора 10 најбољих спортиста Републике Српске.

Премијер Србије Ивица Дачић раније је у Београду најбољим спортистима Републике Српске уручио пасоше Србије.

Држављанствa су одобрена за 10 најбољих спортиста, чиме они добијају могућност да постану репрезентативци Србије.

Србија и Српска имају потписан Споразум о специјалним паралелним везама који, између осталог, обухвата могућност двојног држављанства.

понедељак, 23. децембар 2013.

ВЛАЈКИ: РУСИЈА ГАРАНТОВАЛА ПРЕКИД ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАСТАКАЊА

БЕОГРАД, 22. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Потпредсједник Републике Српске Емил Влајки изјавио је да је Русија практично дала гаранције Србији да неће бити даљег комадања њене територије, уз услов да не уђе у НАТО.

 

Влајки је оцијенио да је Русија "дала на знање дијелу политичког естаблишмента у Србији да се питање Космета више не потенцира", јер би то могло изазвати не само колатералне, него и друге посљедице, пошто српске елите нису до сада реаговале како је требало.

"То је нека врста дила. Руси су рекли Србима: `Можете ући у ЕУ, али не смијете у НАТО, иначе отпада свака помоћ`", рекао је Влајки на трибини о изборима на Космету, коју су организовали Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница.

Према ријечима Влајкија, Руси су, са становишта њихових реалних политичких интереса, процјенили да се у овом часу, са оваквом геополитичком ситуацијом не може ништа урадити да би Космет био враћен.

Влајки је рекао да политика која је направљена са Русијом иде на то да се сачува остатак Србије без Космета и оцијенио да је на правом путу дио српског естаблишмента, који је проруски настројен.

"Русија има могућности и интереса да одржи партнерство са Србијом. С друге стране, Србија и нема друге могућности, јер Запад увијек гледа на ову државу као на руског партнера.Колико год да је то болно, мислим да је у овом часу тај дио српских политичких елита на правом путу",сматра Влајки.

Он је оцијенио да је све што се од октобра 2000. године догађало на Космету представљало деградацију српства и дозволу за демонизирање српског народа и уцјењивање, при чему је српска политичка елита практично дала 15 одсто своје територије.

Влајки је навео да је изрицање "најсрамотније реченице :`Нећемо бранити Косово никаквим другим осим мирољубивим средствима`, практично била предаја Космета".

Предсједник Историјског пројекта Сребреница Стефан Каргановић оцијенио је да косметски Срби морају тражити рјешење које би их вратило у игру као актере и у средиште пажње.

"Једини потез који би косметски Срби могли да повуку је исти потез који су повукли Албанци 2008. године – морају да се окупе на неком косметском тргу и објаве декларацију о независности. То није коначно решење, али довољно је драматично да Русији пружи могућност да се ангажује и активно врати решавању проблема", закључио је Каргановић.

КЕСЕРОВИЋ: РУСКИ ПАРТНЕРИ ДОНОСЕ ПРОСПЕРИТЕТ

Основни правци пословања РАОП-а у првој фази биће подијељени у два паралелна процеса - изградњу Ремонтне базе, каква још не постоји у југоисточној Европи, те развој домаћих брендова у сарадњи са највећим свјетским компанијама попут "Алстома", "Сименса", АББ-а...

 
Разговарао: Огњен БЕГОВИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 23. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Руски инвеститори, оснивачи предузећа "Електроинжињеринг", отварају врата привреди Српске на свјетским тржиштима и доводе нове партнере из електроенергетског сектора, истиче директор компаније "Електроинжињеринг" д.о.о. Бањалука Милан Кесеровић.

Партнери, који су инвестирали у фабрику "Енергоинвест-Расклопна опрема" /РАОП/ у Источном Сарајеву не доносе у Српску само свој капитал исказан у новцу, него и специфична знања у области електроинжењеринга и нове технологије.

Кесеровић у интервјуу Срни појашњава да ће основни правци пословања РАОП-а у првој фази бити подијељени у два паралелна процеса - изградњу Ремонтне базе, каква још не постоји у југоисточној Европи, те развој домаћих брендова у сарадњи са највећим свјетским компанијама попут "Алстома", "Сименса", АББ-а...

Он оцјењује да се Република Српска тренутно налази на прекретници, односно "на самом почетку процеса реиндустријализације која би у коначном збиру требало да означи нови почетак стварања вишка вриједности, односно почетак бољег живота свих грађана".

"У овом тренутку налазимо се пред веома важним задатком комплетног реструктурисања индустрије и сасвим новог приступа рјешавању проблема у сфери енергетике. Куповина РАОП-а само је прва фаза руских инвестиција", наводи Кесеровић.

Значај увођења ино-капитала у РАОП може се исказати ефектима по основу више различитих аспеката, почевши од основних и директних ефеката који су исказани у виду исплате новчаних средстава за куповину непокретне имовине.

Тиме ће бити намирен значајан број повјерилаца, укључујући Пореску управу као највећег повјериоца, до ефеката развојног карактера немјерљивих потенцијала.

Ефекти на локалну заједницу огледаће се у запошљавању локалног становништва - минимално 300 висококвалификованих радника у првом периоду, а у коначном збиру неколико хиљада.

Услиједиће и покретање инвестиционог циклуса, затим трансфер знања из иностранства, развој научних дисциплина усмјерених на високе технологије /одјељења техничких факултета/, стипендирање и развој младих кадрова као вид улагања у будућност предузећа.

Треба очекивати и директно повећање БДП-а, као и директно и индиректно повећање произведене електричне енергије. Повећањем учешћа домаће индустријске производње знатно се побољшава рејтинг у међународним финансијским институцијама, а улагањем у капитал -интезивне технологије ствара се реална претпоставка за убрзану индустријализацију Српске и БиХ.

Кесеровић појашњава да се ефекти на земље у окружењу односе на територијално приближене високе технологије и знања из области електроинжењеринга, могућност квалитетног ремонта и изградње нових постројења уз минималне трошкове транспорта и стални надзор.

Ту је и могућност блиске сарадње и укључености у производњу, развоја заједничке сарадње и наступа на тржиштима, школовања и дошколовавања кадра, као и доступност извора енергије.

"Желим да истакнем велику захвалност предсједнику и премијеру Републике Српске Милораду Додику и Жељки Цвијановић, министру индустрије, енергетике и рударства Жељку Ковачевићу и министру финансија Зорану Тегелтији зато што су имали политичку мудрост да препознају овако важан тренутак у историји развоја Српске", напомиње Кесеровић.

Руководство Српске је, подсјећа он, свакодневним ангажовањем и подршком омогућило да се пројекат који по свом значају превазилази национални карактер, започне баш у Републици Српској, иако су све државе у региону водиле озбиљне преговоре са инвеститорима из ове групе.

Група руских инвеститора, једна од највећих по обиму успјешнијих инвестиционих група у Европи, у својим компанијама запошљава више од 100.000 радника и располаже са капиталом од неколико милијарди евра.
Ово је њихова прва инвестиција на простору Балкана.

Групација је у рекордном року испунила своје финансијске обавезе и наставља да свакодневно улаже у покретање производње. У овом тренутку налази се у завршној фази преговора са разним инжењерским центрима у региону о куповини конструкторске документације, изградње прототипа и сертификације.

Ријеч је о сложеним пословима који захтијевају шест мјесеци интензивног рада и неколико милиона евра улагања, а да се машине у фабрици и не загрију.

С друге стране, комплетне линије производње биће модернизоване, а када се изврши завршна сертификација опреме у РАОП-у, биће купљене најсавременије машине за израду електро-техничке опреме.

уторак, 20. август 2013.

ТУ ЈЕ БОГОРОДИЦА НОГОМ КРОЧИЛА...

Мјештани нису повјеровали да је видјела Мајку Божију, чак ју је дио свештенства и осудио и анатемисао, па су је власти и хапсиле... Богомајка је рекла Милојки да разгласи народу да је воду на извору освештала и да ће спас у њој наћи многи болесници...

 
Пише: Радоје ТАСИЋ

КРУШЕВАЦ, 18. АВГУСТА /СРНА/ - Храм посвећен Покрову пресвете Богородице у селу Ђунис код Крушевца познат је по предању, према коме је Богородица сишла на земљу и одредила гдје да се црква подигне - на извору, поред потока, у густој храстовој шуми, гдје уз јек звона пјевају славуји, а сунце другачије сија.
У овој светињи је и камен, на коме је Пресвета Богородица, у свој својој љепоти и божанском миру, сједила 24. јула 1898. године и поруке људима, за спас њихове душе, упутила по тринаестогодишњој дјевојчици Милојки.

Корачајући овом светом земљом ка извору, гдје се мајка Исуса Христа више пута јавила, човјек осјећа неку нивидљиву снагу, тијелом му струји слатка језа, оно подрхтава, а душа трепери. Ту долазе истински вјерници, болесници, обесхрабрени и ојађени да се напију свете воде, да оздраве, очисте душу и добију жељу за битку са новим животним искушењима.

Свештеник Влајко Грабеж подсјећа на књижицу "Чудесна повест" коју је 1938. године написао земљорадник из села Ђуниса Драгутин Јоцић, брат Милојкин. У књизи је детаљно описано шта се све тог јулског дана 1898. године догађало на сеоском извору и потоку, али и оно што је слиједило касније.
"Баш тог врелог дана дјевојке Перса и Милојка Јоцић, са комшиницом Аном окопавале су виноград. Пошто је Милојка била најмлађа, послале су је на оближњи извор по воду. Кад је дјевочица дошла са крчагом до извора, примијетила је да је на камену код извора сједила дјевојка сва у блиставом златном одијелу"- прича свештеник Влајко.

Дјевојчица је тада испричала да се златна коса дјевојке просула на плећа до појаса и да бијаше сва у свјетлости као у сунцу. Из њених очију исијавала је доброта.
"На питање Милојкино - ко је она - дјевојка је одговорила да је Мајка Божија и да јој приђе да јој нешто каже. Богородица је узела од Милојке крчаг са водом и бацила га, рекавши да поручи људима у селу да ту гдје је пао подигну цркву и посвете је Покрову пресвете Богородице" - прича свештеник Грабеж.

Богомајка је, према причи, рекла дјевојчици да оде до другарица и каже им да ће ускоро велико невријеме и да се морају склонити у оближњу колибу да не би настрадале.

"Милојка је дошла до другарица, испричала им све, а онда су отрчале до колибе. Над тим крајем се онда стуштило страшно невријеме, љетина је уништена, мостови однесени, стока страдала. Дјевојке су изашле из колибе и дошле кући, потпуно суве" - прича свештеник.

Мајка Исуса Христа се више пута јавила дјевојчици из Ђуниса на истом извору. Мјештани нису повјеровали да је видјела Мајку Божију, чак ју је дио свештенства и осудио и анатемисао, па су је власти и хапсиле. Богомајка јој је рекла да разгласи народу да је воду на извору освештала и да ће спас у њој наћи многи болесници.
Тада су се десила и прва исцељења оних који су пили чудотворну воду.
Свештеник Грабеж прича да су онда сељаци начинили дрвену црквицу код извора.

"Али, тадашње власти и даље нису вјеровале у причу тринаестогодишње дјевојчице, па су наредиле да се црква брвнара сруши. Том догађају присуствовали су и неки челници из општине. Кад су се враћали кући, кочије у којим су се возили преврнуле су се и сви су касније од задобијених повреда умрли.

Син начелника општине Младена Тодоровића је полудио, а касније му се сва фамилија утрла. Локалног попа Љубодрага, који је са властима радио на рушењу цркве, задесила је иста судбина, јер су му сви из породице умрли прије њега" - прича Грабеж.

Тек 1934. године, по благослову владике Николаја, подигнута је нова црква брвнара код извора у Ђунису, а одлуком Светог архјерејског синода СПЦ касније је проглашена манастиром.

У порти манастира Ђунис данас су двије цркве. У малој цркви испред олтара чува се дио камена на коме је Богородица 24. јула 1898. године сједила и разговарала са Милојком Јоцић. Године Господње 2001. руком блаженопочившег патријарха српског Павла освештана је нова црква, велељепно здање које је понос овог краја.

Марија, игуманија манастира Покрова пресвете Богородице у Ђунису, прича о чудесним исцељењима вјерника, који сваки дан долазе у ову светињу. Сви они се лијече светом водом освештаном руком Богомајке.

Игуманија по именима помиње оне који су овдје, у овом манастиру, нашли себи лијека, утјеху за душу и охрабрење за нове животне подвиге. Она каже да у манастир - да пију свету воду и дотакну свети камен на коме је Богородица сједила - дођу и припадници других вјера и нација који вјерују у моћ Божију.

Након чудесног изљечења супруге у манастиру у Ђунису њен муж, познати златар из Београда, финансирао је сву позлату за фреске у новој цркви.

Највише вјерника се у Ђунису окупи између 13. и 14. октобра на православни празник Покров пресвете Богородице, када владика нишки служи цјелоноћно бденије и јутарњу литургију.

Овдје кажу да је посебан доживљај када се у поноћ на овај празник, око извора, у порти црква, упали и до 30.000 свијећа.

Објашњавајући како је неписмена дјевојчица из Ђуниса разумјела шта јој Богородица говори, свештеник Влајко Грабеж каже да је на Педесетницу Исус Христос путем Духа Светога дао моћ апостолима и Богородици да приповиједају и говоре на свим свјетским језицима.

Манастир у Ђунису код Крушевца је, послије Острога, најпосјећеније православно светилиште на овим просторима. 

Негдје на два километра од Манастира Ђунис на путу Крушевац-Делиграду у селу Ђунис налази се и Манстир Светог Романа,великог  Светитеља који се подвизавао на овим просторима.
Мошти Светог Романа помажу код душевних болести и многи долазе у Манастир ради исцељења.
У порти Манастира био је сахрањен и гроф Вронски,који је погинуо на Адровцу у бици са Турцима као руски добровољац у србској војсци, личност која је послужила Толстоју као инспирација за један од ликова у роману "Ана Карењина"    
Садашњи Игуман Манастира Светог Романа је Отац Дамаскин Грабеж.
Најтоплије препоручујемо свима да посјете ове велике светиње када буду долазили до Ниша.

уторак, 09. јул 2013.

СРБИ СУ САРАЈЕВО ГРАДИЛИ ВИЈЕКОВИМА - ДА ЛИ УЗАЛУД?

Еминентни позоришни и ликовни критичар и публициста из Сарајева Војислав Вујановић за Новинску агенцију Републике Српске СРНУ говори о Сарајеву, сарајевским Србима, српском духовном и споменичком благу кроз вијекове

 

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 9. ЈУЛА /СРНА/ - Позоришни и ликовни критичар и публициста из Сарајева Војислав Вујановић рекао је Срни да је Сарајево, иако су Срби његови исконски оснивачи и градитељи, вијековима неоправдано наносило српском народу незапамћене и некажњене злочине и патњу, а могуће је да им данас, у 21. вијеку, заувијек затвори своја врата.

"Прича о културном благу Срба у Сарајеву почиње од исконског податка, односно првог помена Срба на овим просторима, и то у књизи цара Константина Порфирогенета `Де администрандо империо` /О управљању царством/ из 10. вијека, гдје је први пут забиљежено име Србија са тако пластичним словним знаковима да је то заправо једна чиста фина ликовна арабеска", каже Вујановић.

Када се пак, додаје он, говори о духовном благу Срба у Сарајеву, треба истаћи још неколико чињеница које се намећу саме по себи.

"Прво помињање Срба као Срба у Сарајеву потиче из 1517. године. Извјесни поп Вук записао је да све мање и мање има његових сљедбеника, јер је узео маха прелазак Срба на ислам. Наравно, он је то рекао мало другачије, али ја сам то само данас поједноставио", наводи Вујановић.

Али, ако се говори о томе, наставља Вујановић, да је поп Вук у то вријеме живио у Сарајеву, он је онда сигурно у тај град морао доћи још раније, што важи и за његове сународнике који су се много раније почели насељавати на ове просторе, гдје су били изложени исламизацији.

То говори да их је можда било и у вријеме формирања града Сарајева 1461. године, на мјесту гдје се некада налазило село Бродац.

У том Бродцу сигурно су били и Срби, а њихова баштина коју су почели развијати у то вријеме пропала је, тако да више нема никаквих назнака тог бивствовања.

Од 1517. године може се рећи да су Срби на простору Сарајева већ били аутохтони или - како се то данас модерно каже, наводи Вујановић - конститутивни народ. Живјели су ту и већ негдје у 17. вијеку почели економски да јачају, што је омогућило и стварање њихових духовних елемената, знамена и вриједности.

То се посебно односи на сферу грађевинарства, изградњу људских настамби, формирање насеља, тим прије јер су Срби врло рано у Сарајеву имали своју "четврт", која се звала Варош и налазила се на простору гдје је данас Стара православна црква на Башчаршији.

За тачан датум почетка грађења ове цркве нема података, али је сасвим евидентно да је она грађена у вријеме Гази-Хусреф бега, који је био у Сарајеву турски гувернер. Земљиште за ту цркву, коју одликује стил средњовјековних српско-византијских грађевина, дала је кћерка православног свештеника, што све скупа свједочи о постојању Срба на овим просторима од почетка формирања Сарајева, истиче Вујановић.

Он упућује и на 1641. годину, када је забиљежен несвакидашњи случај - да су се због српске дјевојке, извјесне Вујане, потукла двојица заљубљених младића, један Србин и други који је већ био муслиман. У тучи под њеним прозором Србин је убио тог муслимана, након чега долази до једне фундаменталне карактеристике живљења у Сарајеву, у којем су Срби били важан фактор.

"Породица убијеног тражила је истрагу, али је убрзо опростила то убиство, што значи да је дошло до помирења, јер су у то вријеме становници Сарајева живјели у компактној цјелини, гдје није било подвајања, него су једни друге цијенили, поштовали и међусобно сарађивали у одређеним ситуацијама", каже Вујановић.

Он додаје да од 17. вијека Срби значајно економски јачају, баве се разним занатима, посебно кујунџилуком, и у то вријеме граде многе споменике у Сарајеву, од којих су неки и до данас опстали, док су многи други кроз вијекове доживљавали девастирање и разарања.

Посебан печат Срби су дали архитектури тог времена и изградили су много прелијепих објеката и грађевинских здања.

Истовремено, значајну пажњу тог времена привукли су и српски умјетници, посебно они који су се бавили сликарством. Стара православна црква била је један од пунктова и средишта ликовног стварања сарајевских Срба, али је примала и оне људе који су долазили са стране и који су се бавили зидним сликарством и иконописом.

Владимир Ћоровић је утврдио да се зна да су три српске школе у БиХ постојале прије 19. вијека, а да за најстарију, сарајевску, чак постоји вјероватноћа да је старија и од 18. вијека, јер се у Записнику Старе сарајевске православне цркве од 1682. године међу прилагачима за црквени зејтин помиње и Никола даскал, а 1684. године ту је био и калуђер Гаврило, даскал, из херцеговачког манастира Завале.

О томе свједоче двије фундаменталне књиге Здравка Кајмаковића који је написао књигу о фрескосликарству у Босни и другу о сликару Георгију Митрофановићу. У тим књигама је сакупљено огромно благо које су Срби стварали у тадашњој Босни и те двије књиге, препоручује Вујановић, требало би да се свакако нађу у свакој српској кући.

Кајмаковић је био један од пионира у оснивању фигуре у стручним и академским круговима, и то без премца на подручју заштите баштине, умјетности, конзервације и рестаурације, и у његово вријеме био је на самом челу босанскохерцеговачке, као и српске културе и науке.

Срби су развијали и књижевност у средњем вијеку и тада је настао и велики број љетописа, мада данас има покушаја да се ти писани документи покушавају преименовати у такозване босанске споменике културе, док се српски префикс изоставља.

"У 19. вијеку долази до одређене експанзије такозваног развоја нове књижевности, тако да можемо поменути групу писаца из Херцеговине који су писали своје љетописе. Ето, Стака Скендерова је у Сарајеву написала свој љетопис. Потом се почињу појављивати и српски писци модерне књижевности, који су, нажалост, данас потпуно заборављени, чак и од нас Срба", истиче Вујановић.

Он помиње Косту Хаџи-Ристића који је као гимназијалац био ђак учитеља Георгија Петрановића, сакупљача старих пјесама. Хаџи-Ристић, међутим, иако веома интелигентан и талентован, није пјесме које је сам писао или сакупио давао Петрановићу, него их је задржавао за себе. Нажалост, умро је рано, у 25. години, а његов књижевни опус пао је у немилост времена и заборава.

Сасвим случајно, каже Вујановић, у Академији наука и умјетности у Београду пронашао је, током једног истраживања, његов путопис "Од Сарајева до Тешња".

Хаџи-Ристић је, иако млад, био имућан и дио свог иметка планирао је да још далеке 1869. године уложи у оснивање академије наука и умјетности у БиХ, док је други дио имовине поклонио тадашњој српској академији наука и знаности за издавање његових дјела, казује Вујановић.

Та српска академија, нажалост, закључује он, није обавила своју дужност на прави начин, али су ипак 1873. године објављене неке његове пјесме. Међутим, и та књига је скоро потпуно заборављена. /наставиће се/об/фото

субота, 15. јун 2013.

ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКЕ И ДАНАС ОДЛУЧНИ ДА САЧУВАЈУ РЕПУБЛИКУ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 5. ЈУНА /СРНА/ - Представници Републике Српске одлучни су и данас, као што су то били борци у периоду од 1992. до 1995. године, да сачувају своју Републику, рекао је вечерас у Источном Сарајеву министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.

 

Ђокић је на Свечаној академији поводом Дана одбране Сарајевско-романијске регије у одбрамбено-отаџбинском рату рекао да и данас они који су упорно оспоравали Републику Српску настоје то учинити и даље.

"Упркос томе што има покушаја да нас слабе и принуде на провођење реформи којом би Српска изгледала другачије, њен народ и сви политички представници, без обзира на позицију и опозицију, једнако су опредијељени за идеју која је постојала и 1992. године када је створена", истакао је Ђокић.

Он је навео да су борци Војске Републике Српске, који су одбранили ове просторе, показали невиђену храброст и витештво, те оставили у аманет грађанима Српске да и даље граде Републику и да она буде просперитетно, стабилно и уређено друштво.

Ђокић је подсјетио да су од 1992. године до јуна 1995. године у бројним покушајима припадници тзв. Армије БиХ покушали да заузму Сарајевско-романијску регију и подијеле Српску у два дијела.

Он је истакао опредијељеност Владе Републике Српске да догодине до краја проведе програм стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида од прве до четврте категорије, којим ће бити трајно збринутно 5.606 породица.

"То је један од најхуманијих програма којег је у миру провела Република Српска. Наставићемо ту бригу и када закључимо тај програм према оним породицама које су стицајем околности остале изван регистрованих породица које нису стамбено збринуте, а имају ту потребу", рекао је Ђокић.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија истакао је да су борци који су одбранили Сарајевско-романијску регију омогућили стварање Источног Сарајева, због чега је град помагао, а наставиће и у будућности да помаже борачку популацију.

Он је подсјетио да је један број бораца који је одбранио ове просторе након потписивања Дејтонског споразума морао да напусти своје домове и да се пресели у Републику Српску, што је био огроман проблем за тадашње руководство Српске.

У име Борачке организације Републике Српске /БОРС/ обратио се Мико Шкорић који је, поздрављајући саборце, подсјетио да би Српска била преполовљена да су током офанзива припадници Првог корупса тзв. Армије БиХ успјели заузети Романију и повезати се са Другим корпусом у централној БиХ чиме би био остварен план стварања тзв. зелене трансферзале.

"Драги моји саборци и данас морамо бити јединствени као што смо били прије 18 година у одбрани Сарајевско-романијске регије и упорни у политичкој борби за јачање институција Републике Српске. Једино је Република Српска гарант нашег опстанка на овим просторима", рекао је Шкорић.

Чланови Музичке академије Источно Сарајево извели су пригодан програм. Свечаној академији присуствовали су министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Бошко Томић, као и представници локалних борачких организација.

У оквиру обиљежавања Дана одбране Сарајевско-романијске регије, сутра ће на Војничком спомен-гробљу на Сокоцу бити служен парастос и положени вијенци, а Пододбор Владе Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја за све заинтересоване грађане обезбиједио је бесплатан превоз.

Од 18.000 бораца, колико је бројао Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске, од 1992. до 1995 њих око 4.000 положило је животе у темеље Републике Српске.