недеља, 23. фебруар 2014.

УПОЗНАТИ СВИЈЕТ СА ГЕНОЦИДОМ НДХ НАД СРБИМА

БЕОГРАД, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Србија треба да напусти сваку идеју о нагодби са Хрватском и треба да искористи "свјетску позорницу" Међународног суда правде да међународну заједницу упозна са геноцидом који је Независна Држава Хрватска /НДХ/ извршила над Србима, сматра бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

 

Јовановић је подсјетио да се за тај страшни геноцид над Србима, али и Јеврејима и Ромима, Хрватска провукла уз помоћ политике братства и јединства и није одговарала ни пред једним међународним или националним судом, нити је попут Њемачке била денацификована.

Он је указао да ће, без обзира на то што геноцид НДХ над Србима није предмет расправе на Међународном суду правде, докази које ће Србија изнијети ући у анале тог суда, а тиме и у историју Другог свјетског рата на тлу Краљевине Југославије.

"То ће суштински помоћи да данашња међународна заједница стекне праву представу о масовној трагедији Срба у НДХ и да се објективније и непристрасније виде процеси у испровоцираном и наметнутом растурању СФРЈ", оцијенио је Јовановић у ауторском тексту објављеном у београдској "Политици".

Он је нагласио да Србију пред заказану расправу пред Међународним судом правде не смију да спутају обзири према Хрватској, која је доспјела у психолошки повољнији положај због мањка борбености Београда.

Иза Хрватске су интереси Запада да Србију, и помоћу ове тужбе, задржи у дефанзивном положају док не буду остварени сви његови стратегијски циљеви, од Косова надаље, каже Јовановић.

"Није случајно што је у писању тужбе Хрватске учествовао и истакнути амерички правник /као што је и у припреми `Олује` учестовала група пензионисаних америчких генерала/. Нити је случајно што је хрватска тужба подигнута у години када су САД и НАТО морали да накнадно оправдавају бомбардовање Србије, које није одобрио Савет безбедности УН", рекао је Јовановић.

Он истиче да хрватска тужба не би била поднесена "без мига САД", а да приједлози Србије за нагодбу не би били систематски игнорисани.

СВА СВЈЕТЛА ЋУПРИЈЕ НА ДРИНИ

До краја ове године вишеградска камена љепотица синуће као звијезда Сјеверњача...Још није познато каква ће расвјета бити, али се старији Вишеграђани сјећају седамдесетих година прошлог вијека када је њихова камена љепотица, на родост туриста, бљештала пуним сјајем

 
Пише: Радоје ТАСИЋ

ВИШЕГРАД, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Наредне грађевинске сезоне на мост Мехмед-паше Соколовића на Дрини вратиће се неимари, грађевинци турске фирме "ЕР БУ", да заврше потпуну реконструкцију "моста коме равна нема".

Пројектом је предвиђено да се Ћуприја, на свој 437 рођендан, освијетли као што је, својевремено учињено и са мостом на Неретви у Мостару.

Још није познато каква ће расвјета бити, али се старији Вишеграђани сјећају седамдесетих година прошлог вијека када је њихова камена љепотица, на родост туриста, бљештала пуним сјајем.

Општина је тада финансирала радове на освјетљењу старог моста, а причало се да је делегација грађана путовала у Београд да за мишљење пита и нобеловца Иву Андрића, који је, према тој причи, само поновио "да се све троши и осипа, а траје вјечно као на Дрини ћуприја".

Тада су у све лукове овог бисера на води уграђене специјалне армиране сијалице које су својом чудном жућкастом свјетлошћу, како су говорили Вишеграђани, издизали ћуприју изнад воде и земље и спајали је са небом и облацима.

"Посебан угођај је био у ведрим љетним вечерима када је вода била мирна и кад су се између обала `видјеле` двије Ћуприје, она у води и она над водом" - прича Душко Андрић, стари угоститељски радник.

Он каже да се возачима који су путовали новим путем из правца Устипраче према Вишеграду, иза кривине у Незуцима, одједном отварао нестваран призор и као из воде и таме изронио би освијетљен мост са једанаест лукова.

И ограда моста, њен унтурашњи дио, био је дискретно освијетљен сијалицама уграђеним у камене блокове како не би сметао возачима и пјешацима приликом преласка преко Ћуприје.

Вријеме и људски немар постепено су на "два млаза воде спојена у ваздуху" - учинили своје. Прегорјевала је једна по једна сијалица, а вода уништавала инсталације, и ћуприја се вратила свом праисконском миру – тами.

Тако је дочекала предратну реконструкцију, ратна збивања, налете воде од "поводња" 1992. године.

Да не би остала у потпуном мраку на обалама су невјешто постављена два рефлектора која су "бола очи“ само пјешацима, јер је саобраћај давно био забрањен ћупријом. А, онда се и рефлектори погасише.

Своју прву расвјету задужбина везира Соколовића /српског дјетета одведеног у "данку у крви" у Стамбол/, добила је након аустроугарске окупације.

О томе Иво Андрић у роману "На Дрини ћуприја" пише:

"Нова власт је увела и стално осветљење вароши. Већ прве године постављени су главним улицама и по раскрсницама фењери на зеленим дирецима у којима су горјеле петролејске лампе. Фењере је чистио, пунио и палио високи Фехрат...

Тако је осветљен мост на неколико места, па и на капији. Тај фењер на капији имао је да издржи дугу борбу са мераклијским навикама оних који воле у мраку да певају, пуше или разговарају на капији, као и са разорним нагонима младића у којима се мешају и сударају севдах, чамотиња и ракија...", написао је Андрић.

До краја ове године вишеградска камена љепотица синуће као звијезда Сјеверњача. На радост Вишеграђана и свих оних који се радују сусрету са лијепим старим градом Вишеградом.