Да још једна фарса правосудних органа БиХ, ослобађајућа пресуда Насеру Орићу, као што је била фарса и оптужба која се заснивала на убиству три заробљеника.
Насер Орић је био комадант и самим тим по хашком праву и одговоран по командној одговорност, као што су били одговорни и осуђени Срби, који директно нису чинили злочине, али су били предпостављени онима који су их чинили.
Насер Орић је и наређивао и лично чинио.
То је и доказано, а ипак је ослобођен.
Правоснажно.
С друге стране Горан Сарић, школовани официр, са завршеном Војном академијом, прошао је голготу Суда БиХ да би доказао да није командно одговоран за оно што се дешавало на подручију Сарајева, Братунца, Зворника, а поготово Сребренице.
Доказао је да нема командну или било какву другу одговорност за извршена недјела над наоружаним и у борби ликвидираним или заробљеним припадноцима тадашње тзв Армије БиХ.
Недопустиво је да је доказивао своју невиност и за злочине које је над својим суграђанома и сународницима извршио или наредио лично Насер Орић.
Зато и не постоји знак једнакости између Горана Сарића и Насера Орића.
Политичко је мотивисано и вријеме изрицања ослобађајуће пресуде Горану Сарићу, да би се само дан касније изрекла ослобађајућа пресуда и Насеру Орлићу.
У правду правосидних органа БиХ више нема корости да се надамо.
Остаје само нада да Горан Сарић неће себи наметнути осјећај кривице што је његова ослобађајућа пресуда изједначена са пресудом Насеру Орићу и што је изједначен са неким ко је наређовао и вршио злочине над становницима Сребренице и Братунца без обзира на националну и вјерску припадност.
Нека је на част свиједоцима који су лажно свиједочили у Орићеву корист, памтиће их потомци жртава по томе.
