Ниш и Источно Сарајево увелико се реконструишу, бар што се тиче градских улица, паркова и игралишта.
Нормално, планирају се и привредни објекти, али то је у надлежности Република.
Било је и прослава Светог Илије, у Нишкој Бањи, Сокоцу, Палама(Мокром) Трнову, традиционално уз кишу и грмљавину.
Ипак је некако најзначајнија медиски била годишњима прогома Срба из Книнске краине, од стране усташа, уз помоћ Њемачке и САД, а уз прећитну (не)својевољну сагласност тадашњег Предсједника Србије.
Политичка одлука је била да се не пошаље адекватно појачање и муниција из Србије, а опструисана је и намјера уједињења ВРС и ВСК.
Толико прогнаних ни због чега је епилог те политичке одлуке, бар што се тиче српских интереса.
Ипак неки будући требало би да уче како обезбједити адекватну масу на јавном скупу.
Увијек на овим годишњицама и иначе изостају адекватни државнички захтјеви о обештећењу прогнаних и проналажењу и идентификацији побијених, о одговорности наредбодаваца и извршилаца тих злочина да не говоримо.
У Источном Сарајеву обиљежена је и годишњица убиства Срђана Кнежевића. још једно нерасвјетљено, вјероватно са политичко-криминалном позадином.
