Приказивање постова са ознаком РЕГИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ-БАЊАЛУЧКА РЕГИЈА. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком РЕГИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ-БАЊАЛУЧКА РЕГИЈА. Прикажи све постове

уторак, 11. октобар 2016.

Бањалучки сопран уз пратњу клавира изводи познате композиције у Нишу

Соло песме страних и домаћих композитора извешће сопран Албина Смајловић из Бањалуке и пијанисткиња Дуња Марковић из Добоја. Kонцерт ће бити одржан у среду 12. октобра од 20 сати у простору нишког Факултета уметности у Kњажевачкој улици. 
Бесплатан концерт у оквиру сезоне Факултета уметности; Албина Смајловић; Фото: Факултет уметности Ниш
На репертоару су, како најављују, Чајковси, Готовац, Гершвин, Пучини, Верди, а улаз је бесплатан. 

Албина Смајловић студирала је на Академији уметности Бањалука на Одеку за соло певање, у класи професорке Снежане Савичић Секулић. У јуну 2013. одржала је дипломски концерт у Банском двору.

Још као ученик средње школе учествовала је у студентској продукцији Пучинијеве „Сестре Анђелике“ при Оперском студију Академије умјетности у Бањалуци, којом је дириговао професор Станко Шепић - наводе из Факултета уметности. 
У септембру 2011. године изабрана је, заједно с 12 певача из целог света, да учествује на мајсторском курсу под вођством реномираног оперског певача и педагога, баритона Тома Kрауса, на Музичкој академији у Француској. Исте године у децембру играла је улогу слушкиње у опери „Сафикада“ изведеној на Великој сцени Народног позоришта у Бањалуци. Учествовала је на 63. такмичењу оперских певача „Гиан Баттиста Виотти“ (Верчели) у Италији.

Дуња Марковић завршила је Основну музичку школу у Добоју у класи професорке Гроздане Стојановић. Током основног образовања освојила је значајне награде на републичким такмичењима - две прве за наступ у камерном дуу и другу у категорији соло клавир. Средњу музичку школу завршила је у Бањалуци у класи професорке Бранке Kузмановић.

Учествовала је на бројним такмичењима и остварила значајне резултате на републичким такмичењима - 2004. године освојила је специјалну награду – клавирски дуо, 2005. године прву награду – соло клавир, 2006. године прву награду – вокално-инструментални дуо, 2007. године прву награду – соло клавир - истичу организатори.
Године 2007. уписује Музичку академију у Бањалуци у класи професора Владимира Цвијића, у чијој класи је и дипломира 2011. године. Тренутно је студент мастер студија.

Извор:Јужне вести

среда, 08. април 2015.

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА ПРЕДСТАВИЛА ПОНУДУ НА САЈМУ ТУРИЗМА У НИШУ

У Нишу је завршен 16.сајам туризма и активног одмора под мотом "Мерак нема цену" у организацији Туристичке организације Ниша.
Организатор je омогући разним клубовима,организацијама и другим туристичким посланицима да представе своју понуду Нишлијама,а и другим заљубљеницима  активног туризма.

На двије одржане конференције представили су се организатори активног туризма који постаје све популарнији.

"Зашто смо изабрали туризам као развојни приоритет, зашто активни туризам...? 
Хтели смо да пошаљемо позитивну и лепшу слику подручја, ујединимо све најбоље потенцијале подручја, прелепу природу, наслеђе, младе људе, позитивну енергију, ентузијазам и поделимо са другима..." - Драгиша Мијачић је у својој презентацији тако описао пројекат "Оутдоор ин".

Било је ту клубова параглајдинга, бициклистичких, алпинистичких, фотосафари и још много чега и сви су се трудили да привуку пажњу посјетилаца, као и ТА, а поготово туроператера како би се на тај начин укључили у њихову туристичку понуду.

На овогодишњем Сајму у Нишу своју понуду преставила у оквиру Туристичке организације Републике Српске, заједно са Туристичком организацијом Бањалуке и Туристичка организација Источног Сарајева.

Престављени су  потенцијали Сарајевско-романијске регије што се тиче активног одмора.

А управо подручије Сарајевско-романијске регије има много тога да пружи у областима активног одмора.
О томе више можете прочитати на сајту Туристичке организације Источног Сарајева на страници Авантура.
Параглајдинг
Много тага о Планинарење на подручију сарајевско романиске регије можете сазнати од Милана Тошича и о Aлпинизам од Миодрага Станића.
Планински бициклизам везано за планине око Источног Сарајева,а и шире је најбоље откривати уз помоћ Срђана Јеремића.

Све су то области које су још увијек недовољно искориштене и у које је потребно улагати да би се добио прави ефекат туристичке понуде.
Према наводима представника Туристичке организације Источног Сарајева,организованост овакве врсте активног одмора је на Удружењима,Клубовима и појединцима,који су заинтересовани за пружање таквих аранжмана,а Туристичка организација заинтересоване туристе упућује на оне који им могу пружити такву врсту услуге на обострано задовољство.

У наредном периоду имају намјеру да много више улажу у промоцију те врсту услуга.

Природне љепоте тог подручија су неприкосновен адут туристичких посланика,али је присутна њихова не заинтересованост да се укључе у промоцију тог простора.

Не можемо се отети утиску и да посјетиоци Сајма нису упознати са подручијем које захвата Источно Сарајево,а за то можемо што се тиче овог подручија Ниша и Јужне Србије и себе сматрати одговорним јер нисмо били довољно агилни да упознамо људе путем јавног информисања о географском положају Источног Сарајева,већ смо то радили само путем интернета.

Желимо да напоменемо да је највећа заинтересованост за понуду ТОИС била од стране Нишлија који су служили војску у Сарајеву.
Искрено жеља нам је да селедеће године промотери дођу много спремнији за промоцију активног одмора на подручију Сарајевско-романиске регије. 

среда, 04. март 2015.

ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НА САЈМУ ТУРИЗМА У НИШУ?

Од 02.до 04.априла у Нишу се одржава 16.Сајам туризма под називом САЈАМ ТУРИЗМА И АКТИВНОГ ОДМОРА

Наше интересовање за овај Сајам,повећано је сазнањем да постоји могућност да ће се ове године појавити 
Само сазнање да постоји таква могућност,даје нам полет да наставимо и даље са нашом идејом промовисања потенцијала Ниша и Источног Сарајева,као и осталих дијелова Републике Српске и БиХ.
Ми смо и прошле године покушали са остваривањем ове замисли,али никад није касно.
Знамо,да је већ од раније успостављена сарадња између ТОБЛ и ТОН-а и да је то основни разлог евентуалног гостовања наветених ТО у Нишу,али сене можемо отети ни утиску да један дјелић те заслуге ппри пишемо и себи.
Ако ништа друго,а оно из разлога да не изгубимо вољу да наставимо даље у реализацији наше идеје.
Једва чекамо потврде гостовања.
У наредним постовима покуша ћемо да вам претставимо потенцијале Туристичких организација Републике Српске.

понедељак, 26. јануар 2015.

Лепоте Српске и Црне Горе

Утиске са овогодишњег сајма туризма одржаног у Бечу под називом Фериен 2015,преносимо вам на основу писања Вести-онлаин


На овогодишњем сајму туризма у Бечу Фериен 2015, представило се 70 земаља, међу којима и Црна Гора и Република Српска (РС). Република Српска се на овом сајму туризма представила трећи пут заредом. Туристичка организација РС, у сарадњи са представништвом РС у Бечу, на сајму представила је туристичке потенцијале овог ентитета.

Штанд Републике Српске 

На штанду су, између осталих, биле присутне агенције Зептер Паспорт и Арс, али и туристичке организације Бањалуке и Приједора, а представљени су и Вишеград, Бања Врућица, Требиње.
- Видимо да велики број Аустријанаца препознаје дестинације у РС - констатовала је Ана Лакић из ТОРС.



Она је казала да је прве две године забележен раст броја туриста из Аустрије, а да је прошле године било мање због катастрофалних поплава.



РС се представила и на главној бини Фериен 2015. народним играма, које је извео СКУД "Карађорђе" из Беча, као и вином.

О РС и њеним потенцијалима присутне је информисао шеф Представништва РС у Бечу Младен Филиповић.

Чартери за Тиват
Како је већ сада утврђено из Беча за Тиват током лета Монтенегро ерлајнз летеће у 17.40. Према речима директора представништва Монтенегро ерлајнза у Бечу Зорана Радуновића договорен је и велики број чартер летова из Салцбурга и Граца за Тиват. Такође су окончани, како је додао, и преговори о чартер лету у октобру из Беча на фудбалску утакмицу аустријске и црногорске репрезентације.

Статистика
Просечан буџет Аустријанаца за летњи одмор је 2.200 евра. Породице за своје путовање троше у просеку 2.400 евра, парови око 2.100, а они који сами одлазе на одмор троше 1.300 евра. Просечни летњи одмор Аустријанаца траје девет дана.
Штанд Црне Горе организовала је Туристичка организација Црне Горе (ТОЦГ) у сарадњи са Монтенегро ерлајнзом. На штанду су представљени туристички потенцијали Црне Горе, између осталих Будва, Котор, Тиват.

Сајму је присуствовала и директорка ТОЦГ Жељка Радак-Куковичић, која је ову манифестацију искористила за више састанака са агенцијама заинтересованим за Црну Гору.

Монтенегро ерлајнз на сајму је представио једну новину током идуће летње сезоне.

Из Беча у периоду од 15. јуна до 15. септембра сваког уторка саобраћаће авион до Тивта. Ово је први пут да ће путници имати прилику директно из Беча да путују до овог дела Црногорског приморја.

Овогодишња земља партнер Фериен 2015. био је Тајланд, а регион-партнер, аустријска покрајина Тирол.

СКУД "Карађорђе" са Младеном Филиповићем на штанду РС


Пошто се Сајам сматра уводом у сезону букирања тур-оператер ТУИ анализирао је понашање Аустријанаца.



Према том истраживању се јасно види да Аустријанци веома рано планирају летњи одмор, при чему користе велику понуду и аранжмане који су јефтинији када се рано купе.



Најрадије Аустријанци на летњи одмор одлазе у јулу и августу, а затим следе јун и септембар, док септембар највише користе за одмор парови или особе које саме путују, а јун младе породице.

Међу прве четири дестинације Аустријанаца за летњи одмор су Шпанија, Грчка, Турска и Египат.

На првом месту код породица је Турска, затим следи Грчка, па потом Шпанија, док они који сами путују најрадије одлазе у Шпанију, као и парови.

Извор:vesti-online.com

среда, 06. август 2014.

ПОНОВО ПОПЛАВЕ У БиХ

"Не треба нипошто кривити политичаре и функционере за кишу. 
За лоше насипе и одводе, и за чишћење корита они имају одговорност.
На Балкану се ништа не рјешава системски него само стихијски. 
Е сад нас киша стихијски жели докрајчити а ми за то лијека тј. система немамо"написа Драган Мочевић Сарајлија из Бањалуке,човјек чија ријеч у овом виртуалном свијету има своју тежину.

 
И описа суштину проблема који се тренутно дешавају на подручију БиХ,а изазвани су најновијим обилним падавинама које су изазвале нове поплаве и  додатне невоље,свима којима је брига већ преко главе од мајских поплава.
Наша је жеља да вас замолимо да помогнете својима ближњим колико и како можете,јер осим вас никог немају!

среда, 23. април 2014.

ВАСКРШЊИ БОРАВАК ДЈЕЦЕ СА КОСМЕТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

У протеклих шест дана 53 дјеце са прстора Космета боравило је у Бањалуци и Приједору у организацији Српско Руског друшта пријатељства "Огњиште" и Друштва "Ђакон Авакум" из Бањалуке.

Фотографија са ФБ профила Ђакон Авакум
Боравак дјеце са подеручија Космета уприличен је у ове празничне дане да би им се колико толико поправила њихова суморна стварност и живот у тешким условима гдје су стално окружени реалном опасношћу за свој живот,те да би се бар на кратко одвоили од свакодневнице.Међу том дјецом боравио је и Ненад Стоиљковић из села Сушице,а Стоиљковићи су најбројнија породица на Космету имају 12 дјеце.Већ је на овом Блогу писано о тој породици када смо кроз  текст ТРАКТОР ЗА НАЈБРОЈНИЈУ СРПСКУ ПОРОДИЦУ НА КОСМЕТУ иницирали читаоце и неке институције да им се обезбједи неки трактор.
Од стране надлежних институција породица није запостављена,па им је министар Вулин уручио кључеве нове куће о чему можете читати у текстуПОРОДИЦА СТАНОЈКОВИЋ ИЗ СЕЛА СУШИЦА НА КОСМЕТУ УСЕЛИЛИ СЕ У НОВУ КУЋУ.

Што се тиче боравка Ненада и његових вршњака на подручију Републике Српске,како нас је Ненад обавјестио сви су одушевљени и дивно су се провели.Ненад је то рекао у једној реченици"Уживамо у сваком тренутку".Пошто се ради о дјеци узраста до 15 година,њихов боравак и активности организатори су прилагодили њиховом узасту и потребама.
Ненад жељно очекује иако наглашава да му је било предивно,да види браћу и сестре,као и родитеље и своје родно село,јер за њега нема љепшег мијеста на планети,како истиче.
Овај повод искористили смо да разговарамо и сањегови братом Јовицом,од кога смо сазнали да им је министар Вулин уричио кључеве од нове куће,али да с езбог неких техничких разлога још увијек нису уселили.
Јовица на је поново нагласио да му је жеља да добије трактор са којим би могао скупљати дрва у шуми и превозити их за продају те на тај начин издржавати породицу,пошто је он сада остао као једини радно способан у породици уз мајку која се мора старати о браћи и сестрама,јер је отац од када се повриједио у шуми више радно неспособан.
 
ТРАКТОР ЗА ЈОВИЦУ да вратимо осјећај достојанства Станојковићима.

петак, 28. март 2014.

ЛАУРЕАТ АЛЕКСАНДАР ПАЈКАНОВИЋ

Награђен рад студента Електротехничког факултета у Бањалуци који истражује "Контролу инвалидских колица покретима главе“...

 

Приредио: Слободан КОВАЧЕВИЋ

НОВИ САД, 27. МАРТА (СРНА) – Александар Пајкановић, студент Електротехничког факултета у Бањалуци, овогодишњи је лауреат "Пупинове награде Матице српске за мастер рад“ - награду је добио за "Контролу инвалидских колица покретима главе“.
Престижна награда Пајкановићу је уручена у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду.

"Инвалидска колица лично сам испробао и успио сам да их наводим по лабораторији искључиво покретима главом. Колица су намјењена параплегичарима и квадриплегичарима, дакле инвалидима у изузетно комплексном здравственом стању" - истиче Пајкановић за Срну.

Он напомиње да су инвалидска колица којим параплегичари управљају главом - истраживање, које је у самом повоју.

"У питању је експеримент и никако се не може говорити да су таква инвалидска колица готова ствар. Да би се она нашла у практичној примјени, био би потребан дуготрајан заједнички рад великог броја истраживача и то из различитих научних сфера.

Ипак, мој рад је на столу, и, коме се учини занимљивим и остваривим, стојим му увијек на располагању“ - прецизира Пајкановић.

Идеју за свој рад добио је у разговору са параплегичарима и квадрипелгичарима у Бањалуци.

"У разговорима у бањалучком Заводу` Мирослав Зотовић`,стекао сам слику о сложености њихове здравствене ситуације. Практично, једино што им је остало су ти покрети главом, што ме навело да покушам мојим мастер радом да направим причу о колицима које би могли сами покретати“ - појашњава Пајкановић.

Добитник "Пупинове награде“ тренутно ради на новосадском Факултету техничких наука (ФТН), гдје је и на докторским студијама.

Награђени мастер рад Александра Пајкановић дио је пројекта који је финансирало Министарство науке и технологије Републике Српске.

Уз повељу, Пајкановићу је припао и новчани износ од 50.000 динара (око 430 евра).

Осим Пајкановићу, равноправно су додјељене двије друге и три треће "Пупинове награде“.

Другу награду равноправно су добили Бранислав Станковић са Факултета за физичку хемију из Београда и Вељко Димовић са крагујевачког Факултета инжињеријских наука.

Равноправни добитници треће награде су Едвин Пакоци, Роберт Мак и Александар Антић, сва тројица са навосадског ФТН-а.

"Пупинова награда“ установљена је у помен на Михајла Пупина,великог српског и свјестког научника, својевремено стипендисте и добротвора Матице српске.

Награда се додјељује се за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио Пупин.

Према пропозицијама, награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда "Михајло Пупин“ и средстава Матице српске, а новчану подршку овогодишњој додјели те награде пружила је Нафтна индустрија Србије (НИС).

"Пупиновом наградом Матице српске“ обиљежава се 160 година од рођења Михајла Пупина.

петак, 17. јануар 2014.

СРПСКА ПРЕПЕЧЕНИЦА У СВЈЕТСКОМ ВРХУ

Tри технолошки најсавршенија алкохолна пића у свијету су: српска шљивовица -препеченица, француски коњак и шкотски `малт` виски - напомиње прехрамбени технолог Љиљана Божичковић.

 
Приредила: Зора САВИЋ

НОВИ ГРАД, 16. ЈАНУАРА /СРНА/ - Република Српска може да понуди веома квалитетну домаћу ракију на свјетском тржишту, али се, за сада, на нашим просторима, углавном, праве ракије које не пролазе органолептичке оцјене - истичу стручњаци.


Прехрамбени технолог Љиљана Божичковић објашњава да наши произвођачи праве грешке у свим фазама - од одабира и бербе плодова, вођења ферментације, па до дестилације и "одлежавања".

Tо је разлог што се наша ракија сада продаје по цијени око 10 КМ, а квалитетан дестилат воћне ракије, након три године "одлежавања", може достићи цијену до 100 евра на аукцијама!

Божичковићева планира да на подручју новоградске општине релизује пројекат у оквиру којег ће произвођачи бити обучени како да праве квалитетне дестилате воћне ракије."Tреба прво обрадити податке колико имамо шљиве, црне крушке и других воћних врста, да видимо шта можемо очекивати од сировине" - појашњава она.

У Српској највише производе шљивовицу и јабуковачу, а затим крушковачу, дуњевачу и дреновачу.

"Tри технолошки најсавршенија алкохолна пића у свијету су: српска шљивовица - препеченица, француски коњак и шкотски `малт` виски. Код нас најквалитетније дестилате даје шљива `савка`, а у стопу је прати `ранка`" - напомиње Божичковићева.

Према њеним ријечима, квалитетна ракија, када се проба, у устима оставља осјећај као да смо загризли воћку од које је произведена - треба да клизне низ грло и да угрије желудац.

За ракију се одабиру најквалитетнији плодови воћа, шљива се бере у пуној технолошкој зрелости, јабуке у пуној зрелости или благој презрелости, вилијамовке у фази физиолошке зрелости и остављају се на одлежавање.

Црна крушка се поткупља и оставља да угњије, дуња се бира у технолошкој зрелости, а дријен када је плод тамноцрвене боје и када на додир отпадају плодови.

Када је ријеч о шљиви, оптимално би било, каже Божичковићева, да се врење обавља у двије истовјетне посуде, у једној плодови без коштица и у другој са коштицама, који се мијешају у истој количини приликом дестилације.

Ферментација се не обавља у отвореним или полуотвореним посудама, јер долази до губитка алкохола и ароме. "Најпогоднија температура за врење воћног кљука јесте од 15 до 20 степени, али каце и бурад не смију бити изложени сунчевој свјетлости, нити бити у близини извора било каквих другим мириса" - наглашава она.

Дестилацију треба обављати одмах наком завршене ферментације, јер ако се преврели кљук не стави на дестилацију - квари се и купе се нежељени продукти, те долази до бактериолошке инфекције.

Најквалитетнији дестилати добију се на казанима "аламбицима", а однос казана и хладњака треба да буде 1:4, сви дијелови апарата за дестилацију требало би да буду израђени од електролитичког (99,9 одсто) бакра.

Прва дестилација се обавља без одвајања фракције "првенца" и траје минимално три часа. У другој дестилацији одвајају се и "првенац" и "патока", а ова дестилација траје минимално 3,5 часа.

"`Првенац` и `патока` накнадно се могу поново ставити на дестилацију, али тако добијену ракију не мијешамо са претходном" - каже Божичковићева.

За шљивовицу је потребно одлежавање од једне до десет година, углавном добија на ароми све до 20 година старења. Ову воћну ракију упутно је чувати у дрвеним, стакленим, керамичким или посудама од инокса.

Вилијамовка сазријева искључиво у стакленим посудама пошто садржи једињења која нису компатибилна са састојцима дрвета. За одлежавање су најпогоднији подруми, гдје је температура око 18 степени и влажност од 75 до 85 одсто, без присуства било каквих мириса.

недеља, 08. децембар 2013.

РАКИТА: БОШЊАЦИ ГРАДЕ ЏАМИЈУ НА СРПСКОМ СТРАТИШТУ И ЦРКВЕНОЈ ЗЕМЉИ

БЕОГРАД, 8. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Епископ бихаћко–петровачки Атанасије Ракита изјавио је да, и поред званичног неслагања Српске православне цркве, Исламска вјерска заједница у Босанској Крупи намјерава подићи џамију на стратишту Срба из Другог свјетског рата и мјесту гдје се пред посљедњи рат налазио православни парохијски дом.


Епископ Ракита је упозорио да је Исламска вјерска заједница већ подигла темељ џамије на свега неколико метара од мјеста гдје су усташе 1941. године убиле 50 крупљанских Срба и нагласио да су градске власти већ дале дозволу за то.

Он је за данашњу "Политику" изјавио да су му се власти овог града обраћале са захтјевом за одобри изградњу спорне џамије, али да није дао пристанак.

"Ја то не могу да учиним, иако се и даље врши притисак да се тамо изгради џамија и већ је подигнут темељ. Није ми јасна таква намјера, јер се може остварити и без наношење штете другима. Велика је Босанска Крупа и има још мјеста за подизање џамије", упозорио је епископ Ракита.

Он је подсјетио да је до почетка 90–тих година прошлог вијека на простору овог градића живио велик број Срба, а да сада на простору Босанске Крупе има само десетак српских породица.

Епископ је указао да су на простору епархије бихаћко–петровачке, која углавном покрива подручје босанске Крајине, Срби дубоко утемељили своје биће о чему свједоче бројни храмови и споменици, али да га растужује што на овом простору има све мање Срба.

Он је позвао Србију да обрати пажњу на Србе босанске Крајине, а Србе који су тамо рођени, да улажу у оживљавање привреде.

Епископ Ракита је нагласио да има изузетно добру сарадњу са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, који помаже у доградњи епархијског центра у Петровцу, као и са министром правде Србије Николом Селаковићем који је два пута посјетио епархију и тако показао да званични Београд није заборавио "сиромашне и прелијепе предјеле" босанске Крајине.




 



 

субота, 15. јун 2013.

ОТВОРЕН ШЕСТИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА "ДУКАТФЕСТ"

БАЊАЛУКА, 15. ЈУНА/СРНА/ - У Бањалуци је вечерас свечано отворен Шести међународни фестивал фолклора "Дукатфест 2013" са више од 300 учесника из осам земаља.

 

Фестивал је отворила начелник Одјељења за друштвене дјелатности града Бањалука Љиљана Радовановић, која је нагласила да "Дукатфест", не само да је постао традиционална, него и једна од најпрестижнијих фолклорних манифестација на овим просторима.

Учесници су дошли из Србије, Словачке, Пољске, Литваније, Колумбије, Мексика, те турског дијела Кипра, а домаћи представник ове године је бањалучко Културно-умјетничко друштво "Веселин Маслеша".

Свечаном отварању претходио је дефиле учесника центром Бањалуке, који су представили дио репертоара народних игара и пјесама из својих земаља.

Манифестације предвиђене на овогодишњем фестивалу ће се одржавати у Бањалуци и Модричи.

Фестивал ће трајати до сриједе, 19. јуна.

уторак, 06. новембар 2012.

ДЈЕЦИ КОСМЕТА ПОМОЋ ВЕЋА ОД 7.000 КМ

БАЊАЛУКА, 6. НОВЕМБРА /СРНА/ - Ветерани Фудбалског клуба /ФК/ "Врбас" из Бањалуке отпутоваће сутра за Косовску Митровицу, а током боравка на Косову уручиће помоћ у вриједности већој од 7.000 КМ дјеци са југа Космета.

 
Они ће однијети помоћ за 56-оро дјеце из Основне школе "Милун Јакшић" и за петоро дјеце породице Томашевић у селу Суво Грло, општина Србица на југу Космета.

Ветерани ФК "Врбас" ће у четвртак, 8. новембра, на Митровдан, у Косовској Митровици присуствовати литургији и литији коју ће предводити владика рашко-призренски Теодосије.

Предсједник Организационог одбора за помоћ Србима Космета Милорад Арлов најавио је да ће након културно-умјетничког програма и славског ручка, ветерани ФК "Врбас" одиграти пријатељску утакмицу у малом фудбалу са ветеранима ФК "Трепча".

Ветерани ФК "Врбас" у петак, 9. новембра, посјетиће Зубин Поток гдје ће одиграти утакмицу са ветеранима ФК "Мокра Гора".

четвртак, 29. март 2012.

Istorija Kozare i Potkozarja




манастир Моштаница

Evo jedne interesantne teme sa bratskoga sajta ojkrajino.com, koju je postavio iz Podgrmeca Vukasin, a radi se o porijeklu srpskoga stanovnistva na podrucju planine Kozare i Potkozarja.

PORIJEKLA DANAŠNJEG STANOVNIŠTVA
Migraciona struja iz Starog Vlaha, Stare Raške, Zete i Huma, odnosno Stare Srbtje, Crne Gore i Hercegovine u sjevemu Dalmaciju i Liku.

Migracione struje srpskog stanovništva kretale su se iz tadanjeg Starog Vlaha i Raške, Zete i Huma, odnosno stare Srbije, Crne Gore i Hercegovine u sjevernu Dalmaciju, od Cetine preko Krke do Zrmanje i nastavljale u Liku.

0 tim migracionim strujama postoje istorijski podaci. Najstarije poznato naseljavanje iz navedenih centara, pravcem navedene migracione struje, pada u vrijeme Cara Dušana (1337-1351), koji je neke stanovnike iz tadašnjeg Huma, a današnje Hercegovine, preselio u krajeve oko Klisa i Skradina1.

Ovome ranom doseljavanju pripada crkva Vaznesenje Hristovo u selu Cetini, u parohiji Vrlici, osnovanu 1389. godine(326,235).

Pravoslavne crkve koje su napravili ovi stanovnici posvecene su sv. Ðurdu i sv. Nikoli.

Vjerovatno su ti stanovnici imali te bratstvenicke slave i njima posvetili i bogomolje. Ðurdevštaci su iz Padena, a Nikoljštaci iz Kuca u Crnoj Gori (326,235).)

Vjerovatno su to oni Vlasi, doseljeni iz XIV vijeka, koji se poslije nalaze u Lici na Velebitu godine 1433. i Cetini 1436.

Jedan od tih Vlaha zove se Tomaš Aladinic. Mjesto Aladinici postoji u Dubravama kod Stoca, u Hercegovini.

Vjerovatno je i Tomaš porijeklom iz toga mjesta (326,235).

Turci su zauzeli 1522. godine Knin i Skradin, a 1524. godine Sinj (135, 1267). Narod iz Starog Vlaha ili Raške (stare Srbije), današnje Crne Gore i Hercegovine doseljavao je u sjevernu Dalmaciju i u periodu od 1523 do 1527. Godine (326,236).

U ovom periodu doselili su mnogi od Nikšica. Ovo stanovništvo iz sjeverne Dalmacije pomjeralo se i u Liku. (326,236).

Drugi talas naseljavanja, uslijedio je poslije Turskog osvajanja Klisa 1537. godine iz navedenih krajeva u sjevernu Dalmaciju u periodu od 1567 do 1574. godine.

Izgleda da je u ovom periodu najviše doselilo stanovnika iz podrucja današnje južne Hercegovine2 (2 U ovom periodu (1567-1574.godine) su crkve posvecene sv.Ðurdu i sv.Joakimu i Ani.

Smatra se da su tada doselili stanovnici sa tim bratsvenickim slavama i pravili crkve posvecene tim svecima (326, 235)) I ovog puta pomjeranje naroda iz Dalmacije vršeno je i u Liku (326,236).

Preseljavanje naroda iz južne Hercegovine u sjevernu Dalmaciju spominje se i 1590. godine3 (326,236) (3 U ovome periodu 1590. godine pravljene su crkve posvecene sv. Jovanu, sv. Iliji i sv. Nikoli.

Smatra se da su tada doselili stanovnici sa tim bratstvenickim slavama i pravili crkve posvecene svojim svecima zaštitnicima (326,236.)).

Preseljavanje naroda iz Starog Vlaha, Cme Gore i Hercegovine u sjevernu Dalmaciju bilo je i 1618. godine4. (4 Doseljenici od 1618, godine izgradili su crkve u Žegaru, Drnišu, Vrlici i Strmici posvecene sv, Ðurdu, sv. Jovanu i sv. Nikoli. Smatra se da su doselila bratstva sa tim bratstvenickim slavama i pravili crkve svojim svecima zaštitnicima (326,237)).

Doseljenici su se naselili u Cetini, Žegaru, Drnišu, Vrlici i Strmici (326, 237). Seoba naroda iz Crne Gore i Hercegovine migracionom strujom za sjevernu Dalmaciju bila je i 1682. godine. Doseljenici su se naselili u Obrovcu5  (326,237). 5 Prvi doseljenici prave crkve posvecene sve. Lazaru i sv. Trojici, doselila bratstva sa tim slavama 1682. Godine (326,237).

Godine 1717. sa arhimandritom Stevanom Ljubibraticem 180 porodica iz Hercegovine, pretežno iz Zubaca, prešlo je u Imotsku krajinu (Dalmaciju) (326,237).

Istoga vremena braca Novolici sa 40 porodica iz Šume i Zubaca prešli su Neretvu (326,237).Migracione struje iz Starog Vlaha, Crne Gore i Hercegovine u pravcu naseljavanja Bosanske Krajine.

Odmah kako su Turci zauzeli tadasnju Bosnu 1463. godine naseljavali su pravoslavno stanovništvo blizu granice.

Turci su uglavnom oko 1480. godine držali oblast oko Kupresa, Duvna, Lijevna, Glamoca i izvorni kraj rijeke Unca, nešto zemlje u Gornjoj Pljevi i na Sani do Kamengrada, Skoplja, Lašve i Vlašica, istocnu Bosnu sa Maglajem, Vlasenicama i Zvornikom.

Svud tuda su Turci iz vojnickih obzira morali naseljavati Srbe, koji su kao martolozi i drugi neredovni vojnici cuvali granicu, cetovali i u ratu vojevali na turskoj strani. Do 1503. su turske granice na sjeveru otprilike iste, ali su se iza toga brzo mijenjale.

Turci su 1512. godine uzeli srebrenicku banovinu.

Od jajacke banovine su držali Ugri još samo donju Pljevu i vrbasku dolinu od Jajca do Save.

Od 1514. do 1528. godine oteli su Turci Liku i Krbavu, a 1528, i ostatak jajacke banovine od Sokota i Jajca do Save.

Naseljavanje sjeveroistocne Bosne moglo je poceti odmah poslije 1512, a krajeva oko srednjeg i donjeg Vrbasa poslije 1528. godine (326,237).

Prema literaturi proces raseljavanja Srba iz Hercegovine i Crne Gore nastavlja se i u XVI vijeku, ali ovoga puta u Bosnu.

U prvoj cetvrtini XVI vijeka došlo je do ubrzanog prelažanja stocara na zemljoradnju.

Turci su u novo-osvojenim krajevima naseljavali ogromnom vecinom pravoslavno srpsko stanovništvo, ciji se broj u bosanskom sandžaku u ovo vrijeme naglo povecao.

Oni su se vecinom doselili iz Hercegovine i Crne Gore (134,132).

Tako se 1516. godine u popisu bosanskog sandžaka bilježe Srbii u nahiji Ozrinju, Trebetinu, Usori, Vrbanji, Kupresu i Glamocu (Belgrad).

I stara nahija Uskoplje naseljena je Srbima.

Dakle, direktno doseljavanje najprecim putevima iz tadašnje Stare Raške, Zete, Huma i neretvljanske pokrajine, odnosno današnjeg Sandžaka, Crne Gore i Hercegovine, Turci su vršili za svoje interese.

Turci su ovo naseljavanje pravoslavnim stanovništvom vršili iz ekonomskih i odbrambenih razloga, s obzirom da su ovi gorštaci bili i dobri ratnici, pa su ispocetka imali i rijetke privilegije.

Poslije izvjesnog vremena dolazi do ukidanja privilegija ovim doseljenicima pa su uslijedila sve cešca bježanja u Austriju (215,10).

Savremenik, B. Kurpešic, koji je 1530. prošao Bosnom i Bosanskom Krajinom skroz od Kladuše preko Kljuca i Sarajeva, veli da su Turci doveli Srbe iz smederevskog sandzaka i naselili ih po Bosanskoj Krajini (326,237).

Godine 1551. javlja general Lenkovic da su Turci doveli iz unutrašnjosti više hiljada Srba i da su ih naselili oko Srba i Knina (326,238).

U daljnjem osvajanju prema sjeverozapadu i zapadu Turci naseljavaju osvojenu teritoriju srpskim življem iz Hercegovine i crnogorskih brda.

Na taj nacin sliv rijeke Vrbasa, Sane, Une sa Uncem postaju krajevi naseljeni srpskim stanovništvom.

Tursko podrucje zapadno od rijeke Bosne oko sredine XVI vijeka predstavlja teritoriju sa pretežno srpskim stanovništvom.

Vjerovatno je da je pred kraj 16 vijeka Hasan-paša Predojevic doveo iz Hercegovine, od Bilece, svoje srodnike i druge i nastanio ih u krajevima oko rijeke Une.

Bez sumnje je velika seoba pred kraj XVII vijeka donijela doseljenike i ovome kraju.

U narodu Bosanske Krajine sacuvao se spomen na porijeklo iz Hercegovine i stare Srbije (326,238).

Iz ovog se vidi da su brdski krajevi Starog Vlaha, Raške, Crne Gore i Hercegovine bili rasadnik stanovništva koje se raseljavalo po Bosanskoj Krajinii i Dalmaciji, aii da nije nikad potpuno napuštalo i svoj rodni zavicaj.


MIGRACIONE STRUJE IZ SJEVERNE DALMACIJE I LIKE ZA BOSANSKU KRAJINU

Ova migraciona struja kretala se pravcem starih rimskih puteva, koji su tad korišceni. Jedan rimski put bio je od Splita preko Klisa-Livanjskog polja-Glamockog polja-Kljuca.

Drugi krak išao je dolinom Sane preko Jajca. Jedan krak bio je dolinom Vrbasa sve do Bosanske Gradiške i Save.

Prije Livanjskog polja jedan pravac puta se odvajao preku Duvanjskog polja, Kupreškog polja za Uskoplje i nastavljao dolinom Vrbasa.

Drugi pravac nekadašnjeg rimskog puta vodio je iz sjeverne Dalmacije i Like preko Knina-Strumice-Grahova na Unacko Vrtoce za Bosanski Petrovac (326,248).

U vrijeme zadnjih decenija XV vijeka pada bez sumnje naseljavanje zapadnih brdskih krajeva, koji su granicili sa mletackom i ugarsko-hrvatskom državom i sa jajackom i sa srebrenickom banovinom.

Poslije osvajanja neke teritorije nastajala je i kolonizacija.

Oko 1530. godine spominju se Srbi u Glamocu, Uncu i na izvoru rijeke Une i vec žele da predu na teritoriju koja je pod okupacijom Austrije. Drugi su još 1526. godine prešli i naselili se po Žumberku (326,236).

Oni koji su išli iz sjeverne Dalmacije i Like pravcem rimskih drumova naseljavali su slobodna mjesta; tu su jedni ostajali, a drugi pustepeno kretali dalje.

Treba napomenuti da stanovništvo koje je naselilo neko mjesto nije ga lako napuštalo. Jedni su tu ostajali, a drugi iz bratstva išli dalje u potragom za boljom zemljom za obradivanje i pašom za stoku.

Tako su naseljena podrucja Unca, Glamoca, Grahova, Livna. Bosanski Petrovac sa susjednim lickim krajem najprije je dobio malo doseljenika, ali su kasnije doselili iseljenici iz Glamoca, Unca i sjeverne Dalmacije.

Prema jednoj vijesti iz 1573. godine, ovaj kraj je imao toliko naroda da je mogao dati prilican broj vojnika (326,248).

Dalje naseljavanje je vršeno prema Kljucu, Jajcu, u podrucje Zmijanja i Vrhovine.

Sljedeca etapa biia je naseljavanje Potkozarja i Kozare.


NASELJAVANJE KOZARE I POTKOZARJA

Dovoljno je napomenuti samo nekoliko istorijskih podataka koji ce nam reci o pomjeranju stanovništva, o naseljavanju i raseljavanju u ovom granicnom pojasu, koji se cesto nazivao nicija zemlja, zemlje izmedu dvije vojske na granici, izmedu dvije carevine, a ponekada i izmedu tri carevine. Otud i naziv Krajina.

Poslije poraza Ugarske kod Mohaca 1526. godine neke gradove na Uni zaposjeda austrijski vladar Ferdinand, koji je na cetinjskom saboru 1527. godine izabran za kralja.

Tada je napuštena prema Turcima prva linija na Vrbasu i prebacena na liniju rijeke Une.

Padom Kostajnice 1556. godine pod tursku vlast stanovnici Knešpolja, bježe na susjednu Baniju, a preostali dio odlazi s ugarskom vojskom. Tako je ostao prazan prostor od Une do Kozare.

Prije pada Kostajnice (polovinom XVI vijeka), Turci su zauzeli Blagaj, Dobru i Novi Grad (73,213).

Srbi su naselili brdske krajeve, dok po gradovima nije bilo nikoga.

To je bila u punom smislu nicija zemlja.

I Turci i Austrijanci poceli su da niciju zemlju naseljavaju svaki sa periferije na svojoj strani. Kad su Turci osvojili Kostajnicu 1556. godine, postali su gospodari cijelog Pounja.

Tada su naselili izvjestan broj pravoslavnog naroda kao svoju raju. Austrija je zadržala granicu na Uni do 1592. godine, kada je i ova linija napuštena i prebacena na liniju Glina-Korana-Mriješnica i lijeva obala Kupe.

Kad su vodeni ratovi izmedu Madarskog kralja Matije Korvina i Turaka u ovim krajevima se došlo do pomjeranja stanovništva.

Veliki broj je prebjegao preko Save i Une.

Turci su u ove krajeve odmah naselili veliki broj pravoslavnog naroda kao svoju raju.

Prema Žitvadorskom miru od 1606. godine krajevi od rijeke Une do Karlovca trebali su biti neutralna zona i nezaposjednuti.

Tada je Knešpolje bilo rijetko naseljeno. Preci današnjih Knešpoljaca poceli su doseljavati u Knešpolje.

Doseljevalo se novo stanovništvo i vracalo izbjeglo stanovništvo iz Like, Korduna i Banije.

Naseljavanje je zavisilo od vojnopoliticke situacije izmedu Austro-Ugarske i Turske.

Ti doseljenici su se doseljavali u ove krajeve sredinom XVII vijeka. Poslije turskog poraza pod Becom 1683. godine

Turci su ponovo utvrdili gradove na Uni i Savi, kao prirodnoi granici izmedu ove dvije države.

Svi koji dosele u ove krajeve dobijali su besplatno kucišta, ali su doseljenici prevareni i postajali su kmetovi.

Migraciona struja stanovništva iz Dalmacije i Like, pošto je popunila nenaseljeno podrucje oko Unca, Grahova,

Glamoca, Bosanskog Petrovca, Kljuca, Jajca, Zmijanje i Vrhovinu, kretala se dalje dolinom Vrbasa i Sane prema rijetko naseljenom Potkozarju i Kozari.

Ovo pomjeranje stanovništva izvršeno je u dva perioda.

Prvi period naseljavanja bio je odmah poslije 1700. godine (73,27 i 326,217). Zbog cestih granicnih ratova u prvoj polovini 18. vijeka, dolazi i do pomjeranja stanovništva iz ovih krajeva na podrucju Banije.

Talas doseljavanja bio je za vrijeme Laudonova rata 1788-1799. godine. Turska vlast poboljšava odnos prema hrišcanskom stanovništvu.

Godine 1793. sultan je uveo neke povlastice za ovaj narod, tako da su mogli sami sebi da biraju narodne starješine, s tim da ih paša potvrduje. Osim toga, odredeno je da se Turci ne smiju naseljavati po hriscanskim naseljima i da ne smiju ništa na silu uzimati od hrišcana.

Tad su se brojni stanovnici ovom migracionom strujom iz Dalmacije, upravo od Unca, Bosanskog Petrovca, Glamoca, Kljuca, Jajca, Zmijanja, Vrhovine, doselili u Potkozarje i naselili prostor izmedu Vrbasa i Une do Save.

Nije bilo prelaženja preko Save, jer je to bila granica izmedu Austrije i Turske.

Do Save je talas naseljavanja slabio zbog granice i politickih prilika.

Bilo ih je tad koji su doselili u Potkozarje i iz Livanjskog polja.

Medu tim doseljenicima od Livna spominje se i bratstvo Šormazi.

Kod stanovnika Potkozarja svježe je predanje o ovom doseljavanju iz Dalmacije i Like, preko Unca, Bosanskog Petrovca, Glamoca i Zmijanja, odnosno Vrhovine.

Jedni su ostajali na zauzetim kucištima, a drugi iz istog bratstva išli i zauzimali zemlju dalje, pa su zato i ista prezimena na ovom migracionom pravcu.

Navedenim migracionim putem u Potkozarje, izmedu ostalih, došla su i sljedeca bratstva:

Arežine, Balaci, Balabani, Balorde, Bancici, Banjci, Basare, Basurici, Bašici, Berici, Bilbije, Bjelajci, Blagojevici, Bodirože, Bodici, Bokani, Bosancici, Bosnici, Bundali, Bursaci, Vejnovici, Veruše, Višekrune, Vranješi, Vrhovci, Vujasini, Vujasinovici, Vukoradi, Gajici, Gvere, Gvozdenovici, Glamocani, Glamocaci, Grahovci, Grabici, Gracani, Grbici, Grubiše, Grubar(n)i, Gotovci, Guzijani,Dalmajije, Damjanovici, Debeljaci, Devici, Desnice, Dobrnjci, Domuzi, Dragajaci, Dragajlovici, Drljace, Drce, Duvnjaci, Eruezi, Žeželji, Žunici, Zagarci, Zganjani, Želici, Zeljkovici, Zmijanjci, Zorici, Indici, Injci,Jajcani, Japundže, Jungici, Kajtezi, Kalabe, Kalabici, Kalinici, Kaponje, Karalije, Karani, Karanovici, Kauri, Kaurinovici, Katanici, Kacavende, Kekoduši, Kerkezi, Kesici, Keseri, Kecmani, Klinovci, Kovjenici, Kokoruši, Koljani, Komadine, Korenovici, Kordici, Kosovici, Kocici, Kraljevici, Kresojevici, Krnete, Krcmari, Kualje, Kudre, Kulidže, Kupješaci, Kuprešaci, Kupreševici, Kupeši, Kurde, Kuridže, Kucine, Latinovici, Livnjaci, Lukaci, Lušcani, Ljevljevici, Ljubibratici, Majdanci, Marjanovici, Marcete, Matavulji, Mataruge, Mastikose, Macnoge, Macure, Medici, Meseldžije, Miletici, Misaljevici, Mokronoge, Morace, Mudrinovici, Neretvljanci, Oljace, Omcikusi, Opacici, Ožegovici, Padeni, Peulje, Peulici, Pinteri, Plavanjci, Plemici, Podgorci, Popare, Predojevici, Primošljani, Puhali, Puhace, Radenovici, Ratkovci, Race, Reljici, Rodici, Ružvice, Sabljici, Santraci, Sanaderi, Sjenožete, Smoljani, Skenderije, Sovilji, Soldatici, Srdici, Suvajci, Stupari, Stojanovici, Timarci, Timotari, Tišme, Torbice, Travari, Tromošljani, Tri...ovljani, Trkulje, Trninici, Trubarci, Tubini, Cermanovici, Culibrci, Curguzi, Uncani, Here, Cikote, Crljenice, Crnobrnje, Cekici, Cenici, Capljaci, Džapine, Šakote, Šarenci, Ševe, Šerbule, Šerbici, Šipke, Šikmani, Škorici, Šoboti, Šolaje, Šormazi, Šljivanjci, Štekovici, Štrpci, Šurlani (326,245 -264).

Prema nekim podacima, jedna migraciona struja iz Starog Vlaha, Vasojevica i Polimlja kretala se preko Visokog, Zenice na zapad za Potkozarje do Une i Save.

Za vrijeme turske okupacije u ovom pogranicnom kraju oko Save stanovništvo je migriralo sa desne strane Save nalijevu na teritoriju Austrije.

Oni koji su prelazili istim imenom nazivali bi svoje novo naseljeno mjesto, pa su zato ista imena naselja na jednoj i na drugoj strani Save.

Tako imamo varošice Gradišku i Srpsku Gradišku, Dubicu i Kozarasku Dubicu, Kostajnicu i Srpsku Kostajnicu.

Vecina sela od Kozarske Dubice do Slavonskog Broda ima isto ime sa jedne i druge strane Save; Svinjar, Kobaš, Jablanac, Greda, Dvor itd.

Tako je i sa prezimenima stanovništva. Ovo je jedan od dokaza da je stanovništvo selilo s jedne strane rijeke na drugu, iz jedne okupatorske carevine u drugu.

Pocetkom XIX vijeka kod Dubice se granice tri carstva: francusko, austrijsko i tursko.

Prve srpske porodice u Kozarskoj Dubici naselile su se iz obližnjih sela, iz okoline Prijedora, Sanskog Mosta, pa iz daljeg Glamoca.

Od srpskih porodica doseljena je medu prvim porodicama Bakic 1848. godine, zatim su došli Grgici iz Rakovice,Gajici iz Vrhovice, Misaljevici iz Bugojna, Mataruge iz Demirovca, Vujasinovici iz Klekovaca; Cikote (ranije zvani Reljici iz Jasenja, a starinom iz Cikota), Blagojevici iz Bjelajaca, Kosovici iz Dvorišta, Macure iz Jasenja i drugi(1,23).

Naseljenici iz obližnjih sela bavili su se obicno raznim zanatima, najviše kovackim, pekarskim, kalajdžijskim, terzijskim itd.

Ostali, ako bi imali više novca, bavili su se trgovinom.

Medu njima su se narocito isticali Hercegovci (274,13).

Tako je bratstvo Bancic u Banjoj Luci, doseljeno iz Bancica od Ljubinja u Hercegovini, razvijalo kujundžijski zanat.

Kujundžijski zanat u Bosni i Krajini nije stariji od XVI stoljeca.

Porijeklo naroda Krajine izucavali su Skaric, Milan Karanovic, B. Milojevic, Petar Radenovic, G.R. Grujic (73,207).

Mitropolit Savo Kosanovic skupio je podatke za mitropoliju Dabrobosansku o porodicama i slavama i to je štampano 1883. godine (73,208).

Spiro Kulišic utvrduje naseobinu Mataruga.

Kad je ustanak Srba u Krajini 1858. ugušen, narod je prebjegao preko Une i Save na podrucje austrougarske okupacije. I u ustanku 1875. i 1876. godini narod je bježao na teritoriju koju su bili okupirali Austrijanci.

Poslije okupacije (Bosanske) Krajine, Bosne i Hercegovine od strane Austrije 1878. go-dini otpocelo je masovnije naseljavanje Licana na ovom podrucju, a došlo je i do unutrašnjeg seljakanja stanovništva u Potkozarju.


PORIJEKLO NEKIH BRATSTAVA NA PODRUCJU KOZARE I POTKOZARJA

Abazi su porijeklom s Kosova (slave sv. Panteliju).

Abarde su porijeklom iz Polimlja.

Alavuci kod Dubice su porodica starovlaha iz Dobrnja od Višegrada (slave Jovanjdan).

Alaule su doseljenici iz Polimlja (slave sv. Ðurda).

Aladinici su porijeklom iz Aladinica u Dubravama, kod Stoca, u Hercegovini.

Arnauti su porijeklom s granice Albanije u Crnoj Gori (slave Ðurdevdan).

Atelji su porijeklom iz Korjenica u Hercegovini. Babaji su porijeklom iz Kuca u Crnoj Gori (326,230).

Babajici su iz Starog Vlaha (slave sv. Nikolu).

Babari su iz Starog Vlaha (slave Miholjdan) (326,265).

Balorde su doseljenici iz Hercegovine.

Balabani su porijeklom iz sela Balabana od Morace, blizu Skadarskog jezera, u Crnoj Gori (slave Petrovdan)

(326,249).

Baljci su s Baljaka u Hercegovini,

Bando, Bandici i Bandolaji su iz jugoistocne Hercegovine (326,254).

Basare, Basore su porijeklom iz sjenickog kraja, od Starog Vlaha (slave Ðurdevdan) (326,250).

Batnoga je iz Batnoga od Stoca, u Hercegovini.

Balaulovici su doseljenici iz Polimlja (slave sv. Arandela).

Bencuni su doselili iz Polimlja (slave sv. Simeuna).

Bencuzi su iz Polimlja (slave Jovanjdan).

Benderi su iz Velje Mede u Popovu, u Hercegovini, a tu su došli iz Korjenica (slave Olimpijev dan) (326,240).

Benderaci su porijeklom iz Džinove mahale u Nevesinju, a tu su došli iz Korjenica (slave sv. Jovana, a prislužuju Velikoj i Maloj Gospodi) (326,240).

Berici su porijeklom iz Crne Gore. Njihova bratstvenicka slava je sv. Stefan (326,246).

Beronje su porijeklom iz Raške (slave sv. Joana) (326,248).

Bogdašici su iz Bogdašica od Bilece u Hercegovini.

Bogunovici su po porodicnoj tradiciji došli iz Raške preko Dalmacije (Zrmanje) i Like u ove krajeve. Njihovi su bratstvenici Beronje, Kovaccvici, Pašici i Pjanici. Slave sv. Jovana (326,248).

Bodirože su porijeklom iz Crne Gore. Prešle su Hercegovinu i onda u sjevernu Dalmaciju. Smatra se da su doselili u prvoj migracionoj seobi. Iz sjeverne Dalmacije su se raselili po Bosanskoj Krajini. Slave sv. Stefana 9. januara.

Boze su od Abaza s Kosova (slave Pantelijev dan)

Bajinci su došljaci iz istocne Hercegovine.

Borcani su iz Borca u Hercegovini.

Belenzade su iz Belenica, iz Popova u Hercegovini

Bukve, Bukvici su porijeklom iz Starog Vlaha (slave Stefandan).

Burazer, Burazori su iz Toplice u Srbiji (slave Nikoljdan).

Bulajici su porijeklom od Grahova u Crnoj Gori (slave Nikoljdan).

Bukomiri su porijeklom iz Kuca i Bratonožica u Crnoj Gori (326,230).

Brbori su iz Hercegovine (326,261).

Valjevici su iz Polimlja (slave sv. Simeuna).

Varcari su iz južne Hercegovine (slave sv. Iliju). Njihova dalje porijeklo su Bratonožici u Crnoj Gori.

Veleni su iz Velenica kod Tare.

Veloulovici su doselili iz Polimlja (slave sv. Stevana).

Veruše su došljaci iz Donjeg Polimlja i Vasojevica u Crnoj Gori.

Varsokovici su porijeklom od Skopske Crne gore.

Vranješi su iz Drobnjaka ili iz Polimlja, iz Crne Gore (slave sv. Ðurda).

Vrbice su porijeklom iz Vrbice od Bilece u Hercegovini.

Vukobrati su od Vukobratovica u zubackom selu Turmentima (slave sv. Ðurda).

Vukovici su iz Trebinjske šume u Hercegovini. Galicici su iz Popova polja u Hercegovini.

Galebine su iz Trebinjske šume u Hercegovini.

Gafuri su porijeklom iz Drobnjaka u Crnoj Gori (slave sv. Ðurda).

Gaci, Gakovici su porijeklom iz višegradskog Starog Vlaha (slave Nikoljdan) (326,252).

Gvarijani i Gerdijani su iz sela Orašja u Šumi kod Trebinja, u Hercegovini (slave Ðurdevdan) (326,254).

Gerini su porijeklom od Gerina iz Burmaza, kod Stoca, iz Hercegovine.

Goleši su porijeklom iz Polimlja. Prije su tu doselili s planine Goleša u Kosovu.

Grubac je porijeklom iz Oplicica i Boljuna od Stoca u Hercegovini.

Grmuše su doselili iz Plava u Crnoj Gori.

Darde su iz Kolašina u Crnoj Gori (slave sv. Panteliju ) (326,252).

Devici su doselili iz Šekulara (slave Ðurdevdan).

Dolinici su doselili iz Like, porijeklom su od Radocajica iz doline Neretve u Hecegovini (slave Ðurdevdan).

Drljace su porijeklom iz sela Babajica i Kozlica, Azbukovica.kod Kolubare u Srbiji (slave sv. Trifuna) (326,221)

 Drakulici su iz Korjenica u Hercegovini (slave Mratinjdan).

Durbabe su od sela Doribabe, od bosanskog ugra.

Dulici su iz Dulica od Gacka u Hercegovini.

Ðilasi su porijeklom iz Crne Gore (slave sv.Simeuna).

Zoranovici su porijeklom iz Hercegovine.

Zorici su porijeklom iz Drobnjaka u Crnoj Gori (slave Ðurdevdan).

Zupci su sa Zubaca u Hercegovini (slave sv. Ðurda).

Jarakule su porijeklom od Raškovica iz Starog Vlaha (slave sv. Ðurda) (326,242).

Janjetovici su porijeklom od Teodorovica u Hercegovini, a doselili su preko Dalmacije i Like u ove krajeve (slave Jovanjdan).

Jasnici su porijeklom s Kosova (slave Ðurdevdan).

Jugovici su iz Gacka u Hercegovini.

Jugovci su iz polimskog sela Jugova ili od Juga iz Jugovica u gornjoj hercegovackoj površi.

Kavenuše su porijeklom iz Polimlja (slave sv. Simeuna).

Kadijevici su porijeklom iz Zavale u Popovu, u Hercegovini (326,245).

Kalanji su iz Miruša kod Bilece, u Hercegovini (slave-Nikoljdan).

Kalabe su porijeklom iz Drobnjaka u Crnoj Gori (slave Stefanjdan).

Kalabici su porijeklom od Nove Varoši iz Starog Vlaha.

Kalinovici su došli iz Kuca u Crnoj Gori (slave Nikoljdan).

Karugici su porijeklom iz Kolašina u Crnoj Gori (slave Jovanjdan) (326,242).

Kelemanovici su iz Pocrnja, vjerovatno od Ljubinja u Hercegovini.

Kerkezi su porijeklom iz Gornjeg Dragaceva (slave Durdevdan) (326,250).

Kecmani su doselili iz južne Srbije preko Hercegovine i Dalmacije u ove krajeve (slave Vratolomijev dan) (326,249).

Kovacevici su iz Raške (slave sv. Jovana) (326,248).

Kozomore su porijeklom s planine Kozomor, Nova Varoš, Stari Vlah (slave sv. Jovana) (326,248).

Komadine su Porijeklom iz Vasojevica u Crnoj Gori (slave Nikoljdan) (326,253).

Kondici iz dubickog kraja su porijeklom iz višegradskog Starog Vlaha (slave Nikoljdan)

Koraci su iz Popova u Hercegovini. Njihovo dalje porijeklo je Bratonožici u Crnoj Gori (slave sv. Iliju).

Korjenici su iz. Korjenica u Hercegovini.

Kosijeri su porijeklom iz Kosijereva u Crnoj Gori.

Kosovci su porijeklom iz Kosova.

Koturi u više sela dubickog i gradiškog podrucja doselili su iz Starog Vlaha od Ibra (slave Nikoljdan).

Kocici su porijeklom od bratstva Maleševaca u Hercegovini (slave sv. Ignjatiju). Godine 1436. spominje se Blaž Kocic u Cetini. Srbima kojima pripada Blaž su Hercegovci koje je naselio car Dušan oko Klisa i Skradina. Kocici su doselili od Maleševaca u Grahovu iz Crne Gore.

Kraljevici su doselili iz Hercegovine.

Krvavci su porijeklom iz Hercegovine.

Krcikovici su porijeklom iz Crne Gore (slave Nikoljdan).

Krtoline su od Lubura u Ridanima, iz Crne Gore.

Kruge su doselile iz Crne Gore.

Kuvelji su od Sjenice (slave Ðurdevdan).

Kuvalje su porijeklorn od Sjenice (slave Ðurdevdan).

Kukici su porijeklom iz Banjana u Crnoj Gori (326,256). Kukici su doselili iz Hercegovine.

Kukulji su doselili iz Crne Gore.

Kužeti (Zorici) su se nazvali što su prekužili kugu, a negdje su bili kuvari u kužini i po tom nazvani Kužeti.

Lugonje su porijeklom iz Drobnjaka iz Crne Gore (slave Ðurdevdan).

Lukaci su porijeklom iz Kuca u Crnoj Gori (slave Jovanjdan).

Lopari su doselili od arbanaške granice iz Crne Gore (slave sv. Jovana).

Lopare su iz Trebinjske šume u Hercegovini.

Loparice su iz Crne Gore.

Ljubibratici i Puhali, velike licke porodice, došli su iz Trebinja u Hercegovini sa vladikom Ljubibraticem, ciji su bratstvenici bili. Ovoga vladiku istjerali su Mlecani iz manastira Savine nakon osvajanja Herceg-Novog. To mu je pribavilo tursku zaštitu i putovanje na taku daljinu (73,214). To je izgleda bilo 1717. godine (326,237).

Mandici su neki iz Raske, a neki iz gornje Hercegovine (slave Nikoljdan).

Majstorovici su doselili iz Hercegovine.

Maleševci su od Bilece u Hercegovini.

Mataruge oko Kozare su porijeklom od starog brata Mataruga u Grahovu u Crnoj Gori. Ima ih i u Matarugama u Cehotini, u slivu Lima. Svi slave Ðurdevdan. Mataruge u Grahovu u Crnoj Gori prvi put se spominju 1318. Godine (326,252).

Matavazi su iz Crne Gore, gdje se tarno misli da su porijeklom Arbanasi (326,252).

Moravci su doselili iz Starog Vlaha (slave sv.Jovana).

Morace su iz Morace u Crnoj Gori (slave Nikoljdan).

Mastilovici su iz Gacka u Hercegovini.

Macinko je doselio iz Hercegovine (slavi sv.Iliju).

Macnoge su doselile iz Hercegovine.

Macure su porijeklom iz Bratonožica u Crnoj Gori (slave sv. Arhandela) (326,222).

Medani su iz Hrasna u Hercegovini (slave Jovanjdan).

Mercepi su porijeklom iz Ridana u Crnoj Gori-.Mehteri ili Štrpci (to isto znaci na turskom jeziku) doselili su iz Starog Vlaha.

Miroslavici su porijeklom iz sela Kapavice, kod Ljubinja, u Hercegovini. Ovi se u Kapavici sada zovu Gordici, a porijeklom su iz Mratinja od Nikšica (slave Nikoljdan) (326,255).

Mostarci su porijeklom iz Hercegovine.

Mokronoge su došljaci iz donjeg Polimlja i Vasojevica u Crnoj Gori.

Neretvljanci su porijeklom iz Hercegovine.

Nikšici su ponjeklom od Nikšica u Crnoj Gori.

Obadi su iz Borca na Neretvi u Hercegovini.

Obucine su porijeklom od Kolašina (slave sv. Ðurda).

Odavici su porijeklom iz Hercegovine.

Ožegovici su iz sela Ožegovica, na Cevu, u Crnoj Gori (slave sv. Stefana) (326,249).

Oljaca imaju svoje imenjake u Oljacincima, u Dubnici, u Vranjskoj Pcinji, a oni su porijeklom iz Lopardinaca kod Preševa (slave Ðurdevdan) (326,252).

Oparice su doselili iz Levackih Oparica (slave sv. Jovana).

Otasovci su iz Crne Gore.

Padežani su porijeklom s juga Srbije (326,253).

Padeni su iz Padena u Hercegovini (slave sv. Ðurda) (326,235).

Palavestre su porijeklom iz Hercegovine.

Paruh je porijeklom od Taraila u Šumi kod Trebinja, u Hercegovini.

Pašici i Pjanici su došli iz Raške (slave Jovanjdan) (326,248).

Perinovici su iz Nevesinja u Hercegovini, a oni su od Mucibabica.

Pišteljici su doselili od Trebinja u Hercegovini (slave sv. Nikolu).

Plemici su iz sela Pleme u višegradskom kraju (slave sv. Nikolu).

Pocrnji su iz Pocrnja od Ljubinja u Hercegovini.

Popare su porijeklom iz Fatnice u Hercegovini (326,259).

Predojevici su porijeklom iz Rudina kod Bilece u Hercegovini (slave sv. Alimpiju).

Pribicevici su doselili iz Hercegovine.

Puhali su došli od Trebinja u Hercegovini.

Rendulici i Rendici su od Sjenice.

Rorici su porijeklom iz Nevesinja u Hercegovini (326,243).

Santraci su porijeklom iz Kolašina u Crnoj Gori (slave Pantalijev dan).

Selaci su doselili iz Starog Vlaha (326,257).

Silimici su iz Hercegovine (slave sv. Ðurda).

Sjenežete su došljaci iz donjeg Polimlja i Vasojevica u Crnoj Gori.

Skenderije su od Skadarskog kraja. Njihovo krsno ime je sv. Vrac (326,255).

Skoplje su iz Hercegovine.

Smoljani, Smolici, Smoloici porijeklom su s karsnog platoa izmedu donje Tare i Pive u Crnoj Gori (slave Ðurdevdan) (326,249).

Smoljevici i Smoljo porijeklom su iz Drobnjaka u Crnoj Gori (slave sv. Ðurda).

Sopilji i Sovilji su iz Nevesinja, Hercegovina (slave Nikoljdan).

Srdeni su iz sela Srdevica u Gacku, Hercegovina,

Stiraci su porijeklom iz Vasojevica u Crnoj Gori (slave Jovanjdan).

Sunarici su iz Starog Vlaha (slave Simeunjdan).

Tankosavici su porijeklom iz Starog Vlaha (slave sv. Ðurda) (326,247).

Tice su iz Polimlja. Toromani ili Turomani od Dubice i Gradiške su porijeklom iz Polimlja (slave sv. Stevana)

Trninici su iz sela Trnina u Kolubari.

Trubari su iz Hercegovine.

Tubini su iz Burmaza kod Stoca u Hercegovini (slave Vartolomijev dan) (326,251).

Tumarici su iz Tumarske, planina Konjuh.

Ceranici su porijeklom iz Nevesinja u Hercegovini.

Cermani su iz Ljubinja u Hercegovini (326,244). Ubavici su od višegradskog kraja (326,246).

Ugarcici su porijeklom iz Nevesinja u Hercegovini.

Ugarca su iz Hercegovine.

Ugrenovici su porijeklom iz Starog Vlaha (slave Jovanjdan).

Hašani su doselili od Plava iz Crne Gore. Here su porijeklom iz Hercegovine. Cikote kod Dubice su porijeklom iz Starog Vlaha.

Cikota ima u Crnoj Gori (slave sv. Ðurda) (326,244 i 252).

Džepine su porijeklom iz Kuca u Crnoj Gori (slave Jovanjdan) (326,241).

Šaponje su od Nove Varoši, Stari Vlah (slave sv. Vasilija).

Šatenci, Šamate su doselili od Bilece iz Hercegovine.

Šašari su iz Hercegovine.

Ševe su od Nikšica iz Crne Gore (slave Arandelovdan).

Ševici su od Sjenice iz Starog Vlaha (slave Ðurdevdan).

Šljivici su iz Starog Vlaha (slave Nikoljdan).

Šoboti su porijeklom od Mrnjavcevica iz Kuca u Crnoj Gori (slave Mitrovdan) (326,244).

Šolaje su porijeklom iz Starog Vlaha (slave sv. Ðurda).

Štrpci su doseljenici s juga, iz Hercegovine.

Štekovici su iz Vasojevica. Prema drugim podacima, iz sela Štekovica u Priboju, gdje se spominju od 1642. godine, Crna Gora (slave Nikoljdan).

Šumljaci su doselili iz Šume u Hercegovini.

Šunjici su porijeklom iz Hercegovine.

Šumani od Dubice i Gradiške porijeklom su od Polimlja.

Šurlani su porijeklom iz sela Oraha u Šumi kod Trebinja, u Hercegovini. Izgleda da su Šurlani doselili prekoDalmacije.

U drugom svjetskom ratu s podrucja Kozare i Potkozarja izgubilo je živote preko 40.000 stanovnika.

Podrucje Kozarske Dubice prije drugog svjetskog rata imalo je 33.350 stanov-nika. Od toga broja je poginulo 18.495 stanovnika. Samo na podrucju opštine Kozarske Dubice 463 domacinstva ostala su bez naslednika po muškoj i ženskoj liniji. Njihova ognjišta su se ugasila. I ovo je jedan podatak koji pokazuje kako su ratovi uništavali stanovništvo na ovom podrucju koje je ginulo, raseljavalo se i naseljavalo.

Na ovo podrucje poslije drugog svjetskog rata stanovništvo se doseljavalo i naseljavalo iz Zmijanja i Manjace.

Interesantno je navesti da je bila migracija poslije drugog svjetskog rata iz Zmijanja u Knešpolje, na mjesto gdje je izginulo stanovništvo.

To su kupovali zemlju od onih koji su ostali i naselili se.

Ovo je isti pravac nekadašnjeg migracionog kretanja od Zmijanja u Potkozarju.

Dušan Divljak, star 70 godina, iz sela Pobrdana u Knešpolju, prica da je poslije drugog svjetskog rata doselio iz Dobrnje sa Zmijanja.

Rajko Stanivukovic iz sela Pobrdana u Knešpolju poslije drugog svjetskog rata je doselio iz Dobrnje sa Zmijanja.

Dušan Tomaš iz sela Pobrdana u Knešpolju prica da mu je pricala prababa Mika da su oni davno doselili od nekud iz Dalmacije. Slave sv. Nikolu. I ovo je migracioni pravac Crna Gora-Hercegovina-Dalmacija-Potkozarje. Dušan prica da je njegova prababa Mika rodena u XIX vijeku.

U fašistickoj ofanzivi na Kozari juna i jula 1942. godine poginula su Mikina tri sina: Stevo, Simo i Ilija.

Tad je prababa Mika bila u poodmaklim godinama. Izginuvši sinovi i unuci, ali osta samo jedno praunuce, Dušan. Malo muško dijete koga baba Mika nije od sebe nikud odvajala. Mika bi govorila: »Dala sam otadžbini sinove i unuke.

Hvala bogu, osta mi praunuk Dušan, moja glava kuce. I moje se ognjište nije ugasilo.«

Godine 1943. nastupila je glad. Baba Mika u svojim poodmaklim godinama uze zastavu i krenu pred omladinom da bere nocu žito prema Dubici. »Za mnom, djeco, ne bojte se, moramo od neprijatelja oteti naše žito!« Kad se završio rat 1945. godine baba Mika je sa svojim praunukom Dušanom podigla kucicu. Ostao je praunuk Dušan i nije se ugasilo ognjište. Kad je Dušana oženila i uputila u vojsku, baba Mika je govorila: »Za otadžbinu sam dala sinove i unuke, ali sam docekala da iz moje kuce ponovo pošaljem vojnika da nosi pušku i brani knešpoljsku zemlju natopljenu krvlju njegovih djedova i oceva. Pjevajte, ljudi i veselite se! Danas sam najsrecnija prababa u Knešpolju. Baba Mika iz svojekuce ponovo šalje pod pušku vojnika.

Nije dušman uspio da uništi ognjišta u Knešpolju!« Takve su bile majke Knežopoljke.


TRADICIONALNO SE PAMTI PORIJEKLO PRENOSENJEM PREDANJA OD OCA SINU

Evo nekoliko primjera, Krnete, Baslaci, Sadžaci, Milanovici doselili su iz Like u Potkozarje.

Prema rodoslovu koji je posjedovao Stanko Krneta, oni su u Liku došli iz Sjenice. Dakle, Sjenica-Lika-Potkozarje-to  je bio pravac migracione struje.

Krnete u Dragotinji, Volaru i Prijedoru slave Tomindan.

Krnete u Marinima i Jutrogošti slave Jovanjdan.

Evo kako je došlo do promjene slave. Seobom iz Like jedan Krneta se zadržao u Cazinskoj krajini, a drugi odoše u Marine i Jutrogoštu. Ovaj Krneta što osta u Cazinskoj krajini ubio je dva bega i pobjegao u drugi feud, ali je po kazni morao promijeniti slavu. Od tih su Krnete u Dragotinji, Volaru i Prijedoru, koji slave Tomindan.

Inace, stara slava Krnetama, dok su bili u Sjenici i Lici, bila je Jovanjdan.

Simatovici su se zvali Regode

Prvi Regoda došao je iz Kljuca u Palancište. Dakle, pravac migracije Hercegovina-Dalmacija-Kljuc-Potkozarje.

Taj Regoda imao je sina Simu-Simata. Simatovi sinovi po ocu Simatu dobiše prezime Simatovici. Selo se zvala Simatovica. Simat je bio prvi u Simatovicima. Od njega pred drugi svjetski rat bilo je više od 20 kuca, domacinstava.

Prezime Simatovici dobili su ima preko 100 godina. Regode su slavile Ðurdevdan. Tu slavu naslijedili su Simatovici. Kosova ima u Babicima, a slave Ignjatovdan.

Ne znaju otkud su doselili u Krajinu. Koliko se dugo pamti i prenosi s koljena na koljeno predanje osvom prijeklugovori i ovaj podatak.

Bratstvo Kovrlija živi i danas u selu Božici na Kozari, a došli su iz Bosanskog Grahova.

Tri rodena brata: Stevan, Jovan i Rade (njen pradjed).

U isto vrijeme je i Ðurad Kovrlija došao sa svoja cetiri sina: Lazarom, Draganom, Milanom i Jankom i naselio se u Brezicane.

Rade Kovrlija (njen pradjed) je doveo u Božice sina Vukana (njenog djeda) od 9 godina. Slavio je Božic. Specijalno bi sedam dana prije Božica pošao na konju u Dalmaciju kod svoje rodbine pa bi se vratio tacno uoci Božica dogoneci vino i bakalar (riba) i nešto smokava.

To je bilo veliko slavlje i doživljaj, posebno za djecu. Inace, krsna slava mu je bila sveti Vasilije (14. januar). Vukan Kovrlija oženio se mlad i u prvom braku imao je šestero djece: Mico (njen otac), kapetan I klase u penziji, živi u Prijedoru, Dara umrla 1948, Boško živi u Beogradu; Smilja udata Koncar, živi u Beogradu, Rade i Dušan poginuli u narodnooslobodilackom ratu.

Prva žena je umrla rano, te se ženi i drugi put i imade sina Branka (umro u 31. godini života).

Vukan (njen djed) ubijen je 1941. godine od strane ustaša.

On je bio sposoban gradevinski preduzetnik. Radio je mnoge objekte u Prijedoru (stara bolnica), a i širom Krajine.

Cijela porodica Kovrlija ucestvovala je u NOP od 1941. god.

Iz ovog se vidi da je bratstvo Kovrlija u Božicima i Brezicnirna na Kozari došlo istim migracionim pravcem i da su oni još izmedu dva svjetska rata imali svoju rodbinu u Dalmaciji i posjecivali je.

Dakle, to je migracioni pravac koji je nastajao u Raškoj ili Crnoj Gori i kretao se preko Hercegovine, sjeverne Dalmacije, a onda preko Grahova za Kozaru.

Bratstvo Miodrag u Donjim Garevcima ili Orlovcima doselilo je iz Guce u Srbiji. Prezime Miodrag staro je 200 godina. Slave sv. Ðurda.

Vile i Turudije smatraju se najstarijim doseljenicima u ovim krajevima. Gligici u Knežici doselili su od Bosanskog Petrovca i tamo su se zvali Milosavljevici. Dakle, migracioni pravac Hercegovina-Dalmacija-Bosanski Petrovac—Potkozarje.

Ima više od 110 godina kad je jedan Milisavljevic došao u sukob sa Turcima i morao je bježati od Bosanskog Petrovca i promijeniti prezime. Tad su došli u Strigovu (Balj) i tu se naselili. Po djedu Gligi dobili su prezime Gligici. Iz Strigove preseliše u Knežicu u Knešpolje na citluk bega Kanefera Jugovca. Tu su i ostali. Slave sv. Nikolu koji je 19. decembra svake godine. Ovo je ispricao stari Milan Gligic, koji je zapamtio predanje od svoga djeda i starih Gligica.

Radakovici su doselili iz Like u Rekovce kod Banje Luke. Iz Rekovaca su došli na posjed kod Kozarske Dubice.

Orlici i Mirici su doselili iz Like u Agince. Trubarci u Grabovackom potoku (Široka Luka, Mljecanica), doselili su iz Trubaraca. Slave Lucindan. Trubarci su doselili iz Dalmacije.

Kondici su u selo Slabinju davno doselili iz Dalmacije, a slave sv. Nikolu. Ðurdevici u Vrbašku su se doselili iz Ðurdevica Tare u Crnoj Gori negdje oko prve polovine XIX vijeka. Slave sv. Nikolu (posna slava). Nekoliko porodica

Ðurdevica naselilo se i u Kijevcima. Od 7 domacinstava Ðurdevica u Vrbaškoj drugi svjetski rat je preživio samo  jedan muškarac, koji se poslije rata vratio na zgarište, podigao kucu, oženio se i dobio 4 djece. Na zgarištu, prema kazivanju Laže Krnete iz Prijedora zaseoka Ðurdevica ostalo je jedno ognjište, jedan odžak, jedna glamlja, nije ustaša uspio da ugasi bratstvo. Preostali Ðurdevic prica o strahotama rata i ne želi da se ona ikada više ponove. Prica kako je od sedam domacinstava svoga bratstva Ðurdevica ostao samo on i na starom domu svojih pradjedova podigao kucu i naložio vatru na ognjištu da se vidi dim da nisu svi Ðurdevici uništeni.

Bratstvo Sinik u selu Resanovcima, na padinama Kozare prema Prosari, prema predanju starijih došlo je odnekud iz Hercegovine. Slave Alimpijev dan 9. decembra.

Ðurdevici u Jakupovce su doselili iz Crne Gore iii stare Hercegovine, a slave sv. Jovana  Milanovici, Todorovici i Stupari u Bakince su doselili od Mrkonjic-Grada, a tamo su se zvali Culici. Culici ubiše bega i moraše da bježe od Mrkonjica i da promjene prezime. Tamo su bila tri brata: Milan, Todor i Stojan Culic. Od Milana su Milanovici, od Todora Todorovici, od Stojana Stupari u Bakincima. Milanovic, Todorovic i Stupari slave Casne verige. Bratstvo Culica kod Mrkonjica slavi isto Casne verige. Slavu nisu promijenili.

Bratstva Borojevici, Ratkovici, Smiljanici, Maleševici, Milakovici i Tatici,svi su porijeklom od Grahova u Crnoj Gori i doselili ima 250 godina u Bakince i Jakupovce.

Ratkovici slave sv. Nikolu, Smiljanici sv. Ðurda.

Ovo su mi ispricali stari Smiljanici i Miloševici. Kovacevici u Bakincima su doselili iz Srdevica od Gacka, a u Srdevice kažu da su došli iz Crne Gore od Nikšica, dok neki spominju i Grahovo.

Kovacevici u Bakincima slave sv. Ðurda. To su mi ispricali stari Kovacevici, koji prenose predanje svojih pradjedova.

Skenderija je porijeklom iz Hercegovine, negdje od Trebinja. Slavi sv. Vraca.

Milivoje Rodic, pišuci o dijalektološkim ispitivanjima, o porijeklu stanovništva piše: »Prema dosadašnjim pouzdanim naucnim istraživanjima zna se da stanovništvo Bosanske Krajine potice iz istocne Hercegovine.

Ima veoma sigurnih dokaza da pravoslavni živalj u Bosanskoj Krajini nije autohton, vec »došljak s daleka juga«.

Kada se izvršilo to doseljava-nje i kojim pravcima?

Poznato je da su na migracije stanovništva najviše uticala turska osvajanja. Dolaskom Turaka u naše krajeve, pocela su složena pomjeranja narodnih masa, koje su se selile od juga i jugo-zapada ka sjeveru i sjeverozapadu.

»Motivi tih migracija bili su raznovrsni, ali je osnovni, najdublji uzrok uvijek bio isti: teška, tragicna Ijudska patnja.«

Migracije su ispremještale vecinu stanovništva kome je govorni jezik srpski, pa u nekim oblastima preovladuju starosjedioci, u drugim podrucjima su, opet, mnogobrojniji doseljenici.

U Bosanskoj Krajini su same pridošlice. Zna se, takode, da su neki krajevi u prošlosti dugo vremena imali ulogu »izvorišta seoba«.

Najjaca migracija potice iz istocne Hercegovine, dakle iz starog Huma, istocno od Neretve, i iz trebinjske oblasti.

Hercegovinu tu treba shvatiti u njenim istorijskim granicama, onima iz doba hercega Stjepana koji se 1448. krunisao u Mileševu za »hercega od svetoga Save« i po kojemu je Hercegovina dobila ima.

Iz tih planinskih predjela seobe su raznijele Srbe jekavce sa novoštokavskom akcentuacijom u mnoge krajeve naše domovine: u zapadnu Srbiju, istocnu i sjeverozapadnu Bosnu, Baranju, Slavoniju i drugdje.

Preseljavanja su pocela kad su Turci osvojili Bosnu (1463). Najprije su se na dalmatinskim i hrvatskim granicama, a zatim i u sjeverozapdnoj Bosni pojavile velike mase pravoslavaca.

Njihova doseljavanja odobravali su Turci.

Prvi doseljenici s juga pristižu u Bosansku Krajinu pocetkom XVI vijeka, ali se doseljavanje nastavlja i kasnije, jer je poznato da se nije izvršilo odjednom.

Naseljavanje sjeverne Dalmacije i sjevernih i zapadnih oblasti Bosne tijesno je povezano.

Te seobe imale su etapni karakter i trajale su duže.

Dalmatinski Srbi isto su došli s juga. Matica ovih doseljenika je Hercegovina.

Po nekim istraživanjima prvi Srbii iz Huma stigli su u sjevernu Dalmaciju izmedu 1523. i 1527. godine i tu se nastanili (313,35).

Naseljavanje Bosanske Krajine Srbima iz Huma i Travunije vrši se preko sjeverne Dalmacije, u grupama i postepeno, onako kako se širila i Turska na sjever i zapad.

Turci nisu sprecavali kolonizaciju stanovništva u osvojenim oblastima.

Oni su i sami naseljavali pogranicne oblasti Srbima iz unutrašnjosti radi odbrane tek uspostavljenih granica i ucvršcenja svoje vlasti.

O tim migracijama lijepo nas obavještava dr P. Ivic.

Od svih naših dijalekata - piše on -istocnohercegovacki jekavski je u eposi migracija doživeo najjacu ekspanziju.

Njegovi pripadnici, Srbi, iz nekadašnjeg Huma i Travunije, preplavili su zapadnu Bosnu u cijem današnjem stanovništvu oni sacinjavaju veliku vecinu. . .«

Otuda je govor ljudi Bosanske Krajine veoma slican istocnohercegovackom govoru; to je prirodni nastavak govora istocne Hercegovine, što se jasno vidi i na dijalektološkoj karti srpskog jezika koju je priredio profesor Ivic.

I naseljavanje Knešpolja izvršeno je takode za vrijeme turske vlasti, u sklopu velikih seoba s juga na sjever.

Srbi doseljavaju u ove krajeve najviše iz Vrhovine (»Vrhovine«), tj. sa podrucja srezova: Bosanski Petrovac, Kljuc, Sanski Most i Mrkonjic-Grad.

Knježopoljci i danas Vrhovinom nazivaju svoj stari zavicaj, koji je za njih nešto divljacniji od pitomog Knešpolja.

Njih su iz visinskih predjela pokrenuli ekonomski i politicki razlozi: potrage za boljom zemljom i sklanjanje ispred turskog zuluma.

Ovdje na obroncima Kozare lako se dolazilo do nezaposjednutih površina. Osim toga, u dugom begovatu covjek koji se bio ogriješio o turski zakon bio je osloboden svake odgovornosti.

Vrhovina je, dakle, jedno izvorište doseljenika.

Drugo izvorište je Lika.

Naseljavanje Knešpolja Licanima novijeg je datuma.

Ono je pocelo sa austrougarskorn okupacijom 1878. godine i krace trajalo, ali se ipak za to vrijeme dosta Licana naselilo po Knešpolju. Pojedina knežopoljska sela citava su naseljena doseljenicima iz Like; u drugima su, opet, Licani izmiješani s ranijim pridošlicama.

Iako su neki Knežopoljci Vrhovljani, a neki Licani, u govoru se ne razlikuju jer su, u stvari, i jedni i drugi istog prorijekla-hercegovackog. Valja, svakako, istaci još jednu važnu cinjenicu: u Knešpolju je neznatan broj starih direktnih doseljenika iz dalekih krajeva.

Ova doseljavanja su mlada od onih u južnija podrucja Bosanske Krajine, jer su se Srbi kasnije spuštali iz brdovite Vrhovine u potrazi za zemljištem i mirnijim životom.

Ipak, koristeci se podacima naucnih istraživanja, danas možemo bar orijentaciono odrediti ne samo bližu nego i dalju postojbinu ovih pridošlica.

U mladem naseljavanju Knešpolja ucestvovale su, kako je vec receno - Vrhovina i Lika, i posredno Hum.

Za pojedine porodice zna se otkuda su doselile i njihovo približno porijeklo.

Vladislav Skaric, koji je istraživao porijeklo Srpskog stanovništva Bosanske Krajine, navodi da su u Knešpolje i na šire podrucje Kozare doseljenici stigli iz ovih krajeva:

iz Starog Vlaha (Bukove, Ugrenovici, Cikote, Burazori), iz Crne Gore (Obucine, Zlojutre, Komadine), iz Hercegovine (Šurlani, koji nisu došli direktno vec preko Dalmacije), iz Dalmacije (Macure, Balaci, Kauri, Marcete, Crnobrnje, Bursaci, Rodici, Torbice, Mudrinici, Drce), od Livna (Šormazi, Trkulje, Kucine), od Grahova ili Unca (Krnete), od Unca i Drvara (Kecmani, Trubarci, Bokani, Zorici, Karani, Šipke, Grbici), od Unca ili Petrovca (Morace, Banjci, Medici), od Petrovca (Bjelobrci, Stupari, Balabani, Drljace, Tubini, Latinovici) i od Sanskog Mosta, Kljuca i Jajca (Predojevici, Kacavende, Bundale, Jajcani, Curguzi).

Ovu podjelu treba, svakako, uslovno primiti jer, npr., uopšte ne spominje licke doseljenike.

Ipak, ona približno odreduje raniju postojbinu Knežopoljaca i njihovo porijeklo.

0 porijeklu dosta jasno govore i neka prezimena kao što su: Licani, Dalmacija, Kaurin i sl.

Tako je ustanovio porijeklo stanovništva Knešpolja Milivoje Rodic, koji je o govoru Knešpolja napisao citavu studiju od 31 do 56 strane u Zborniku krajiških muzeja od 1974. godine.

Granica Knešpolja ide Unom od Kozarske Dubice do Srpske Kostajnice, odatle rijekom Strigovom na šumu Pastirevo i Karan, pa dalje obuhvatajuci sela G. Jutrogoštu, Crnu Dolinu i Veliko i Malo Palancište prelazi preko Kozare i izbija na selo Moštanicu, a odavde se putem Moštanica-Dubica spušta opet na Unu.

Na ovom prostoru smješteno je pedesetak knežopoljskih sela, od kojih su veca: Citluk, Strigova, Dvorište, Jutrogošta, Jelovac, Palancište, Kriva Rijeka, G. Gradina, Meduvode., Mljecanica, Slabinja, Brekinja i druga« (313,34)

U literaturi postoje oskudni podaci o naseljavanju muslimanskog stanovništva u ovom kraju.

Prilikom osvajanja danasnje Bosanske krajine, od 1463. godine pa dalje, kad su zauzeli Kozarac 1518. godine, Turci pocinju naseljavati muslimanski živalj.

Novodoseljeni muslimanski živalj uglavnom se zadržao u ravnici, a povecavao se primanjem islama od strane pravoslavnog stanovništva u nastojanju da zadrže svoje ranije posjede.

Poslije osvajanja kozarske Dubice, u varošicu su se pored Turske vojne posade naseljavali vecinom muslimani.

Najprije su naseljavane muslimanske porodice iz okolnih i daljnih mjesta.

Porodice Pezici, Šerici, Pašagici i Kocanovici doseljene su pri povlacenju Turaka iz Ugarske.

Porodica Nizamje turskog, a Arnautovici arnautskog porijekla.

Cigani(Romi) su doseljavani kao zanatlije.

Poslije pada Kostajnice pod Austriju 1678. godine, dio njenog stanovništva smješten je u Kozarac.

Kozarac je u periodu turske uprave bio iskljucivo naseljen Muslimanima, dijelom doseljenim iz Kostajnice, Novog Grada, Starog Majdana, Kljuca, Like pa i Albanije (402,13).

Godine 1689. Austrijanci su zauzeli Udbinu i tada su preseljavali Muslimane u ove krajeve.

Tako su se doselili i prvi stanovnici Prijedora.

Tu je ranije postojala šuma Lug.

Vjerovatno je da su ovo mjesto osnovali izbjegli poturceni Srbi iz Like.

Prema odlukama Karlovackog mira (1699) kojim je završen becki rat, prostrane oblasti dotadašnjeg turskog carstva, sjeverno od Save i Dunava pripale su Austriji.

Muslimansko stanovništvo iz krajeva pripalih Austriji iseljavalo se u turske provincije Balkanskog poluostrva.

Mnogi su došli u ove krajeve i tu se naselili.

Narocito veliku migraciju muslimanskog stanovništva u ove krajeve imamo poslije pada Like 1699. godine pod Austriju.

Kad se Turska morala povuci iz tih krajeva, povlacili su se i Muslimani unutar novih granica turskog carstva (215,10).

Pored begova, koji su bili posjednici zemljišta, muslimansko stanovništvo bavilo se zanatstvom.

Begovi i pojedine imucnije muslimanske porodice imali su svoje majdane za topljenje rude (215,10).

Kao što sam naveo, prvo stanovništvo Prijedora potice od poturcenih Srba prebjeglih iz Like.

Nakon novog rata 1739. godine granice su ponovo pomjerene u korist Turske, te je došlo do novog naseljavanja izvan

zidina grada. Prostraniji ravnicarski predjeli s obje strane Sane služili su kao plandište i ispašište za stoku, a uzdignutiji dijelovi kao žitna polja.

Vjerovatno su prvi doseljenici iz Like i Udbine zatekli ponekog starosedioca nemuslimana kojima je ostrvo Svinjarica

na desnoj strani Sane služilo kao plandište za njihove svinje i krupnu stoku. Izbjeglice naseliše Svinjaricu.

Teren je bio šumovit i od tog su gradili drvene kuce.

Najstariji dio Prijedora nastao je na strvu Svinjarici.

Mjesto je izabrano radi lakše odbrane od neprijatelja.

Sana je znacajna saobracajnica pa je i to uticalo na izbor mjesta naselja.

Postoji predanje da je neki Hadži-Pašo, porijeklom iz Like, koji je imao tri brata i išao na hadžiluk u Meku, osnovao Prijedor.

U Prijedoru postoji grob nekog Paše koji je umro 1780. godine. Postojalo je predanje da je taj Pašo prije dolaska u Prijedor živio kod Cazina. On je prije bio udbinski aga.

Predanje kaže da se naselio Hadži—Pašo. Njegovi potomci prozvaše se Hadžipašici.

Hadži-Šaban, sin Pašin, unuk Ibrahim-beg i praunuk Mehmed-beg bili su kapetani Prijedora, pa se njihovo potomstvo prozva Kapetanovici.

Prvi doseljenici bili su Pašici, nazvani po spomenutom Paši, docnije Kapetanovici.

Zatim su se doselili Suljanovici, Crnalici ranije zvani Dizdarevici, Babici, Recšici, Grozdanici, Canici i Oklabdžici.

Još u ovom vijeku bilo je u Lici Grozdanica, Canica i Oklabdžica, ali oni nisu Muslimani.

Te porodice su dobile vece parcele zemlje naseljene pravoslavnim i siromašnim muslimanskim stanovništvom, sa obavezom da u slucaju rata podignu izvjestan broj vojnika.

Druge muslimanske porodice naselile su se XIX vijeku iz okolnih mjesta iz Ališica, Lušci Palanke (kod Sanskog Mosta), iz Ljubije, Hambarina, Cejreka, Tomašice, Kozarica i Carakova.

Docnije tokom toga vijeka doseljavale su se muslimanske porodice i dalje iz krajeva: iz Kulen-Vakufa, Bihaca, Kljuca, Kozarske Dubice, Cazina, Ðakovice, Elbasana, Prizrena, Tikveša, Podgo;rice i iz Male Azije (274,12).

Poslije bombardovanja Beograda 1862. godine preostalo muslimansko stanovništvo se moralo iseliti iz Srbije.

Pošto je ovaj kraj tada bio slabo naseljen, turske vlasti su jedan dio tih iseljenika, oko 100 porodica iz Beograda, Užica i Valjeva, doveli u Kostajnicu.

Tako se naseljavalo ovo podrucje muslimanskim stanovništvom. Vecina doseljenika je došlo iz teritorije koju je tad okupirala Austrija, iz Like, a kasnije iz Srbije.

Ostali dio je došao iz drugih podrucja naše zemlje, a nešto manji broj iz Turske i Albanije.

file:///C|/Users/Vedran/Desktop/Istorija%20Kozare%20i%20Potkozarja.htm[29/11/2008 3:29:23 PM]