ПЕЋИНА ОРЛОВАЧА

У паљанском насељу Сумбуловац које се налази на путу Вишеград-Пале-Сарајево или Зворник-Соколац-Пале-Сарајево налази се спелеолошки комплек пећине Орловача.Недавно је обиљежен почетак овогодишње сезоне туристичких посјета.

Извор:Викенпедија

Чланови Црквеноиграчког насамбла Бранко из Ниша
 у Орловачи са домаћинима из Подргаба

Посјете овом ријетком примјеру природне љепоте са водичем планиране су од уторка до суботе у терминима од 09.00, 12.00 и 15.00 часова, а цијена улазница је за ђецу два KМ, за организоване посјете одраслих три KМ и четири KМ је појединачна посјета.

Прошле године чланови Црквено-играчког ансамбла "Бранко" из Ниша приликом гостовања у Источном Сарајеву, посјетили су и ову пећину.
Утисци једне од учесница су више него позитивни, поготово је била одушевљена сручним водичима, који су их упозбавали са Орловачом.
  

Општина Пале препознала је значај својих природних богатстава и труди се да валоризује та богатства и све туристичке потенцијале претвори у туристичке производе.

„Ми смо урадили лед расвјету у пећини Орловача и оспособили је за туристе које ће водич упознати са њеним љепотама“, казао је он и додао да се општина труди да створи амбијент како би се и на овај начин могла стварати нова радна мјеста и остварити профит.

Туризам је шанса за Пале и сви се труде да поред Јахорине, искористе и сва друга природна богатства и на тај начин у најбољем свјетлу представе општину.

У наредном периоду општина планира да заврши имовинско правне послове када је у питању проширење пута до пећине и његова изградња, као и обезбјеђење паркинг простора.

Kовачевић начелник општине Пале, нагалсио је да  у сарадњи са италијанском регијом Пијемонте спроведен пројекат уређења пећинске инфраструктуре и околине.

„Ако су Италијани 2012. године препознали пећуну Орловача као туристички ресурс онда и ми морамо бити свјесни колико је ово значајно“, истакао је он.

Стручни сарадник за културноисторијска и природна добра општине Пале Младен Самарџић истакао је да је пећина Орловача откривена 1975. године, до 2002. године је била сакривена за посјете и тада је отворена за посјете уз најаву до 2008. године када су посјете постајале интензивније.

Самраџић је нагалсио да је од 2008. године општина Пале почела интензивно да улаже у инфрструктуру пећине, а 2010. године је у сарадњи са покрајином Пијемонте урађена стаза и кућа за туристичке раднике, а 2014. године је отворен музеј и тада су почела интензивнија истраживања.

„Орловача је изванредан спелеолошки објекат,у коме је живио Пећински медвјед, далеки предак мрког медвједа ,прије 16. 000 година.Kости пећинског медвједа пронађени су на удаљености од 400 метара од улаза у пећину.Пећина је и станиште најугроженије групе сисара у Европи-слијепог миша“, казао је он.

Према његовим ријечима пећина је уљепшана низовима драперија различитих форми. Потпуни пејзаж обогаћују саливи попут окамењених водопада,дајући пећини амбијентални дизајн.Бигрене каде различитих величина испуњене водом дају комплетан инвентар пећинског накита.

Он је додао да су у пећини пронађени остаци пећинског медвједа, али и остаци грнчарије стари неколико хиљада година.

Самарџић је истакао да је њен потенцијал велики и да сада има 560 метара стазе за обилазак са новом лед расвјетом.

Он је истакао да имају добру сарадњу и са странинм спелеолозима и долазили су стручњаци из Шпаније, Италије, Србије, Хвартске који су одушевљени пећином Орловача.

Директор Туристичке организације града Источно Сарајево Бранка Спасојевић истакла је да је значајнао да постоји стално радно вријеме за псојете пећини Орловача јер многе групе које долазе у Источно Сарајево заинтересоване су за Орловачу.

Инспектор спелеологије Мирослав Kуртовић истакао је да је био на челу четворочлане екипе која је први пут 1975. године дошла у пећину Орловача.

Kуртовић је нагласио да су ишли уским путевима и да је то био најкомпликованији хоризонтални улазак у пећину.

Он је рекао да су словеначки спелеолози пећину Орловача назвали Постојина у малом.

Више фотографија можете погледати овдеје

Извор:Општина Соколац

СНИЈЕГ У АПРИЛУ

Шире подручије оба Сарајева јуче  25.априла освануло покривено снијегом. Послије онолико топлих дана карајем марта и у алприлу становници овог подручија остали су затечени.

Не толико због снијега који је пао, колико због наглог захлађења и његове количине.

Фото:Данијел Грујић

Дијеца су такође била изненађена.

Фото:Миљан Трифковић

Овко изгледа вожња кроз ссел Петровиће у априлу, 

На Јахорини су активирани и чистачи за уклањање снијега.

VIP Jahorina

Овдје можете видјети како је данас било доћи до Игмана

Снијег увијек ствара неку посебну идилу на Јахорини, као и свим другим планинама, а бијела боја је увијек боја чистоте.

Фото:www.palelive.com

Ипак април у Сарајеву,требало би да биде оспуњен сунцем и бехаром.

Природа и вријеме су се мало поиграли са становницима овог подручија,ма и шире.

Надамо се да то неће негативно утицати на повртларске културе и воће.

ЗАВРШЕНА СКИЈАШКА СЕЗОНА НА ЈАХОРИНИ

Према одлуци руководства ОЦ Јахорина 05.априла 20016. године званично је завршена скијашка сезаона на Јахорини 2015/2016.

Ни ове године временске прилике нису наручито биле наклоњене скијашима.

Мале количине природног снијега и релативни висока темпертура нису дозвољавали ни стварање услова за вјештачко оснијежавање, али надљудским напорима радника ОЦ Јахорнина било је много боље него предходих сезона.

У односу на предходне сезоне када је систем за вештачко оснијежавање врло мало радио, ове сезоне је био доста активан и створени су у односу на временске услове какви такви предуслови за коришћење скијашких капацитета на Јахорини.

Посебно треба похвалити залагање запослених који су и камионима довозили снијег и распоређивали га по најкритичнијим местима на стази.

Што се тиче власника смијештајних капацитета на Јахорини, они ни ове године нису наручити задовољи из простог разлога јер су због лоших временских услова за скијање имали отказивање унапријед резервисаних аранжмана, као и раније напуштање смијештајних капацитета од стране гостију.

Пошто је ОЦ Јахорина републички предузеће, интересовали смо се да ли власници Хотела на Јахорини могу очекивати неку помоћ од Владе Републике Српске, због губитака које су имали услијед лоших временских услова за скијање?

Генерални одговор НЕ.

Ипак Хотелијери са Јахорине шансу за боље пословање ОЦ Јахорина виде у његовом припајању Скијалиштима Србије.

Искрено се надамо да ће доћи до преузимања ОЦ Јахорине, од стране Скијалишта Србије, јер заједнички наступи побољшаће понуду ОЦ Јахорине и вјерујемо да ће заједничким пословањем превазићи проблема са вештачким оснијежавањем стаза и на тај начин омогућити оптимално коришћење скијашких стаза љубитељима скијања и када је недостатак природног снијега.

То ће онда омогућити и бољу попуњеност смијештајних капацитета на Јахорини, а самим тим и већи приход за Источно Сарајево и Републику Српску.

РОГАТИЦА АНТИЧКИ УРБАНИ ЦЕНТАР

(Уз вијест да је ископан још један антички споменик у Рогатици)

Да се прво подсјетима Лапидаријума у Нишкој тврђави.

Мало је градова на  подручју Сарајевско-романиске регије који посједују тако давне камене документе о свом муниципалном и комуналном уређењу као Рогатица. 

Са ФБ Туристичке организације Рогатице

Један број ових споменика је почетком 1962. године сакупљен и смјештен у парк који припада рогатичкој болници. Ова збирка античких камених споменика, тзв. лапидариј, је нешто по чему се Рогатица разликује од многих других градова, а састоји се углавном од жртвеника и надгробних споменика, који потичу из периода од II до IV вијека. Већина ових споменика садржи богате рељефне декорације или натписе на латинском језику. Фонд античких споменика у Рогатици са натписом, тзв. епиграфскх споменика, ових дана обогаћен је за још један драгоцјен примјерак, који је ископан прије неколико дана у Рогатичком пољу, током радова на регулацији корита ријеке Ракитнице. 

Непосредно по проналаску споменика, ангажован је др. Глигор Самарџић, доцент на катедри за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву, чија је ужа специјалност историја старог вијека, како би се утврдила његова намјена. Према ријечима доктора Самарџића, ради се о жртвенику посвећеном богу Либеру који потјече из периода од I до III вијека нове ере. Жртвеник је обичног облика, какви се неријетко сусрећу на простору некадашње римске провинције Далмације. У горњем дијелу споменика истакнута је на три стране стреха, са уклесаним акротеријама и рељефном розетом у средини. Задња страна није обрађена, док је горња површина храпава, што указује да се олтар није користио за жртве, него за полагање завјетних дарова. Споменик је једним дијелом оштећен, одбијен је дио десне бочне стране, услијед чега је мало оштећен и натпис. Наредних дана се очекује детаљнија научна обрада, након које ће се знати више чињеница о овом споменику, који је тренутно смјештен у кругу Територијалне ватрогасне јединице Рогатица.

Професор Самарџић је посјетио и Туристичку организацију општине Рогатица, како би прегледао и дао свој суд о каменим римским споменицима пронађеним 2014. године у Сјеверску, односно Пљешевици, а који се тренутно налазе у просторијама Туристичке организације.