Приказивање постова са ознаком ИСТОРИЈА1. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ИСТОРИЈА1. Прикажи све постове

субота, 28. април 2018.

Промоције нових издања Центра за византијско-словенске студије и Ценра за црквене студије Универзитета у Нишу

У великој сали Универзитета у Нишу, одржана је промоција издања Центара за Византиско-Словенске студије и Црквене студије, који функционишу у оквиру овог Универзитета.


На  промоцији било је речи о самосталним издањеима ова два Центра.
Византијско-словенска чтенија I

Црквене студије бр. 15

Божидар Вуковић и српска књига у Венецији

О раду Центара говорио је проф.др Зоран Николић кординатор свих Центара који функционишу на Нишком универзитету.


O "Византијско-словенским чтенијима I" говорио је проф.др. Бранко Георгијев, редовни професор Филозофског факултета у Нишу и Заменик управника Центра за Византиско словенске студије.
Чтенија I су зборник радова везаних за период византије настао на прошлогодишњем скупу Византолога у Нишу.
Састоји се од 35 радова разврстаних у неколико целина и кроз њих се обрађују теме теологије, књижевности, уместности, архитектуре византиског периода.
Можда мало незанимљиво у односу на велики број ријалити програма.


О  15 броју научног часописа "Црквене студије" и књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" говорио је проф.др Драгиша Бојовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу.

Говорећи о књиги "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији", проф Бојовић нагласио је да је књига рађена поводом обиљежавња 500 година од оснивања српске штампарије у Венецији, коју је основао Божидар Вуковић подгоричанин 1519. године.
Поред издавачког рада вуковић је у то време испољавао и поитичка интересовања и залагао се за ослобођење Скадра уз помоћ Хазбуршке монархије, али како нагласи проф. Бојовић, ни њему тада нису хтели помоћи, па ни ми данас са те стране не треба да очекујемо било какву помоћ, ако није у њиховом интересу, а на нашу штету.

Јубилеј "Божидар Вуковић и српска књига у Венецији" Центар за црквене студије обиљежава ове године, зато што се 2019. године обележава осам векова од аутокефалности СПЦ, нагласио је проф.Бојовић.

Професор Бојвић истакао је и  да у оквиру Међународне мреже PAX BYZANTINO-SLAVA функционише и електронска библиотека чија издања можете пигледати на овом линку.

недеља, 21. јануар 2018.

Најстарије разгледнице Ниша

Разгледнице су, показало се, несумнјиво драгоцен документ о развоју и времену градова, тако да захвалјујући њима и ми у Нишу сада имамо представу о трговима, улицама, мостовима, вредним здањима и другим објектима којих више нема.

Пред вама су најстарије разгледнице на којима је приказан Ниш. Потичу са краја деветнестог века, тачније из 1899. године, а штампане су у Немачкој.

Иначе прве разгледнице градова у Србији појавиле су се 1896, године, а издавач је био београдеки књижар Велимир Валожић.
Детаљније на Нишким вестима

четвртак, 11. јануар 2018.

Обележено 140 година слободног Ниша (фото)

У Официрском дому данас је одржана свечана седница Скупштине града Ниша. Добитницима је додељено највише градско признање, награда „11. јануар“. Овај дан се слави јер се навршава 140 година ослобођења од Турака односно дан када је српска војска ушла у слободни Ниш.
Опширније на порталу Грађанин

недеља, 12. новембар 2017.

Дан побједе не дан примирја

Јуче је у Србији био државни празник. 11. новембра прославља се Дан побједе савезника над Њемачком, Аустроугарском и њиховим савезницима у Првом свијетском рату.

Да зарад некадашњег братства и јединства на балканском нивоу, сада упакованог у еу логику и  зарад мира у њиховом тору то зову Дан примирја.

Оних милионтриста и нешто десетина хиљада Срба заслужује да њихови потомци не прослављају Дан повједе.

Политика, у Србији нажалост сада обиљежава Дан примирија.

Тим поводом је делегација Удружење за очување традиција из балканских и првог великог рата са сједиштем у Нису боравила у Бугарској, као гости Амбасадора Србије.

Бугари су у том рату били наши непријатељу.

Тренутно расположење према Српском јединству можда се најбоље очитава кроз иницијативу Филозофског факултета из Ниша, чије се руководство залаже за сарадњу на регионалном нивоу.
Иницијатива је упућена и Филозофском факултету у Српском Сарајеву, са овогодишње свечане академије поводом дана факултета.
Свечаној академији присуствовао је и Декан филозофског факултета из Приштине.
Тужно, ко се позива на сарадњу.
Представа "Аудиција" у Сава центру, односно онај детаљ о Сребреници, довољно говори, шта се може очекивати од такве сарадње.
Највише би вољели да се варамо.

четвртак, 26. мај 2016.

Прича о изградњи цркве Св.Георгија у Трнову

За вријеме владавине Аустро-угарске монархије овим просторима,Трново је имало важан стратешки положај јер се налазило на путној комуникацији Сарајево-Трново-Калиновик-Улог-Невесиње,која је имала велики значај за превоз роба и путника.И Трново и Калиновик у то вријеме били су сједишта важних аустро-угарских војних касарни.
Црква Светог Георгија у Трнову

Пред крај 1883.године, кроз Трново је на пропутовању за Калиновик пролазио један од водећих аустро-угарских војних старјешина,генерал Чулин.
На прелазу Рогој,упао је у засједу неког хајдучког одреда који се затекао у овим крајевима и ту је убијен,заједно са својом пратњом.
И данас се та окука на Рогоју зове Чулиновића окука.
Аустро-угарске власти су посумњале у Србе трновског краја и након кратке и неосноване истраге,да би показали свој лажни велики успјех у истрази, привели су тројицу Срба, Николу и Ђура Пржуља из Доброг Поља и Данила Ђорема из села Шивоље.
Завезане и под пратњом су их довели на десну обалу ријеке Жељезнице и без претходног суђења из чисте одмазде сву тројицу објесили.
Како је остало упамћено,тог истог дана,након њиховог погубљења из Беча је у касарну стигла депеша да су праве убице генерала Чулина пронађене и ухваћене у Црној Гори,те да се осумњичени ослободе.

Велика брука и срамота аустро-угарске жандармерије у Трнову прочула се Сарајевом и цијелом Босном,па чак и до Беча.

Посрамљени аустријски локални званичници тражили су начин да се искупе за своје свиперо дјело и да одобровоље српски народ.Како би их умирили,понудили су да им изграде цркву у центру Трнова,будући да је и поред парохије која је постојала,Срби нису имали (средњевијековна православна црква је срушена доласком Турске на ове просторе,око 1400.године).
Локацију за градњу цркве аустро-угарске власти су пронашле у центру Трнова и све до насеља Оламина, неких 12 дунума земље коју су откупили од удовице неког Халиловића,иако се она бунила и чак у затвору завршила због тога.Осим земље, власти су дале и одређену своту новца,а остатак су прикупили богатији парохијани,њих 18 који су за изградњу цркве дали по једног вола свако.
Остатак народа је давао онолико колико је могао и црква је изграђена у периоду 1884-1886.

Први свештеник који је обављао службу у новоизграђеној трновској цркви повећеној Светом великомученику Георгију,био је Ристо Максимовић.Сама изградња цркве и посвећења великомученику има симболику у жртви коју су невини Срби поднијели за вријеме аустроугарске окупације и својим животима платили њену цијену.

До дана данашњег гробови тројице невино убијених људи,два Пржуља и једног Ђорема,налазе се на локацији гдје су и покопани и нажалост њихови гробови су скоро неозначени.

Тужна прича.

Извор ФБ профил Данијел Грујић

петак, 01. април 2016.

РОГАТИЦА АНТИЧКИ УРБАНИ ЦЕНТАР

(Уз вијест да је ископан још један антички споменик у Рогатици)

Да се прво подсјетима Лапидаријума у Нишкој тврђави.


Мало је градова на  подручју Сарајевско-романиске регије који посједују тако давне камене документе о свом муниципалном и комуналном уређењу као Рогатица. 
Са ФБ Туристичке организације Рогатице

Један број ових споменика је почетком 1962. године сакупљен и смјештен у парк који припада рогатичкој болници. Ова збирка античких камених споменика, тзв. лапидариј, је нешто по чему се Рогатица разликује од многих других градова, а састоји се углавном од жртвеника и надгробних споменика, који потичу из периода од II до IV вијека. Већина ових споменика садржи богате рељефне декорације или натписе на латинском језику. Фонд античких споменика у Рогатици са натписом, тзв. епиграфскх споменика, ових дана обогаћен је за још један драгоцјен примјерак, који је ископан прије неколико дана у Рогатичком пољу, током радова на регулацији корита ријеке Ракитнице. 

Непосредно по проналаску споменика, ангажован је др. Глигор Самарџић, доцент на катедри за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву, чија је ужа специјалност историја старог вијека, како би се утврдила његова намјена. Према ријечима доктора Самарџића, ради се о жртвенику посвећеном богу Либеру који потјече из периода од I до III вијека нове ере. Жртвеник је обичног облика, какви се неријетко сусрећу на простору некадашње римске провинције Далмације. У горњем дијелу споменика истакнута је на три стране стреха, са уклесаним акротеријама и рељефном розетом у средини. Задња страна није обрађена, док је горња површина храпава, што указује да се олтар није користио за жртве, него за полагање завјетних дарова. Споменик је једним дијелом оштећен, одбијен је дио десне бочне стране, услијед чега је мало оштећен и натпис. Наредних дана се очекује детаљнија научна обрада, након које ће се знати више чињеница о овом споменику, који је тренутно смјештен у кругу Територијалне ватрогасне јединице Рогатица.

Професор Самарџић је посјетио и Туристичку организацију општине Рогатица, како би прегледао и дао свој суд о каменим римским споменицима пронађеним 2014. године у Сјеверску, односно Пљешевици, а који се тренутно налазе у просторијама Туристичке организације.

среда, 30. јул 2014.

"ОКО СОКОЛОВО" ИЗНАД ДРИНЕ

Овог пута морамо похвалити Јавни сервис,због прилога о "Оку соколовом".
 Да није било Јавног сервиса и прилога, многи од нас никад не би сазнали да је Драгутин Матић , славно Око соколово,  извиђач у Првом светском рату,из околине Гаџиног Хана.
Гаџин Хан је општина која припада Нишавском округу и спада у ред неравзијених општина на подручију Србије.
Становништво је претежно опредељено за пољупривреду и столарство,са малим бројем производних капацитета од којих је најзначајнији "РЕСОР".

Пропада кућа извиђача из Првог светског рата
Драгутин Матић из околине Гаџиног Хана био је извиђач у Првом светском рату.
Његова фотографија која је снимљена случајно изнад Дрине, препознатљива је широм света, као симбол истрајности српског јунака.
Е сада о нашој суморној стварности и незаинтересованости за очување битних ствари из наше историје најбоље говори стање његове родне куће у селу Калетинац и стање у којем се она тренутно налази.

1 oko sokolovo 2 nn.jpg
Његова кућа у родном Калетинцу у Заплању склона је паду, није обележена и до ње се, због шибља и високе траве, тешко стиже.

Добри људи сетише се да одају почаст,изразе захвалност и сачувају од заборава прву жртву напада аустроурагске војске на Србију,Душана Ђоновића, који је као шеснестогодишњак положио свој живот за слободу Србије.
Зашто,онда Ниш и Гаџин Хан,дозвољавју да много значајнија личност наше историје,која је ушла у многе уџбенике и енциклопедије као обичан војник и синоним србске одлучности и истрајности падне у заборав,а његова родна кућа буде у стању у каквом јесте.
Ово је позив свима да учине нешто.

недеља, 27. јул 2014.

Стефан Немања и Барбароса у Нишу

Синоћ је у Цркви Светог Пантелејмона,
 где се по предању одржао сусрет Стефана Немање и Фридриха Барбаросе 27.јула 1189.године,
 тим поводом одржана свечана академија.
 Окупљене,а међу њима и представнике Града и градских општина,те разних институција послије извођења државне химне,

благословио је Епископ нишки Јован др Пурић.

Његово Преосвештенство се обратио присутнима пригодном беседом у част наведеног јубилеја говорећи о личности Стефана Немање потоњег Светог Симеона Мироточивог и о нераздвојивости једног дела те личности од другог.
Обиљежавање овог значајног јубилеја било је донекле синболично иако има изузетну важност за град Ниш,а сам Свети Симеон Мироточиви за СПЦ и цјелокупан Српски народ.


субота, 28. јун 2014.

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ВИДОВДАНА У НИШУ И САРАЈЕВУ

Видовдан у Сарајеву,Српском Сарајеву и Нишу,ове године због јубилеја 100 година од сарајевског атентата обиљежава се са низим манифестација издвоили смо само неке

На данашњи велики дан  Видовдан рођен је ТРИФУН ТРИФКО ГРАБЕЖ на Палама, члан Младе Босне и учесник Видовданског атентата, његов Потомак живи у Нишу и са поносом носи то славно презиме.

Видовдан је поводом 100 годишњице од почетка Првог светског рата обележен и Сарајеву храбро и достојанстевно како приличи потомцима славних предака, као и у Српском Сарајеву откривањем споменика хероју Гаврилу Принципу,а на Палама  између осталог и откривањем спомен плоче припадницима Младе Босне.

Поред тога у Сарајеву на Грдском гробљу у Капели "Свети арханђели Георгије и Гаврило"  служен је помен припадницима Младе Босне чији су земни остаци ту сахрањени.

У Нишу Видовдан ове године биће обиљежен и Свечаном Видовданском академијојм у Порти Саборне цркве.

четвртак, 26. јун 2014.

ТОПЛИЧКИ ГВОЗДЕНИ ПУК

Синоћ су  у Дому војске Ниш, Народна библиотека "Стеван Сремац" и Гранизон Ниш организовали промоцију књиге војног историчара и пуковника у пензији Мирка Доброчанина "Гвоздени пук" у оквиру обиљежавања стогодишњице од почетка Првог светског рата.

Нама је интересантна била промоција управо у Нишу из простог разлога јер се промовисана књига односи на српске Војнике са овог подручија,који су били припадници славног Гвозденог пука из Прокупља.

Поред тога сам аутор Мирко Добричанио је већи дио свог живота провео у Сарајеву гдје је службаовао као официр ЈНА и био организатор и оснивач првог Гусларског друштва у тадашњој СФРЈ које је организовано у Сарајеву.


Управо је и кроз ту организацију немјерљив доприниос господина Мирка Добричанина,очувању културе,традиције и обичаја Срба на подручију Сарајевско романиске регије,на чему смо му неизмјерно захвални.

Сама промоција,као и тематика књиге,још једном је показала да је јавност изузетно заинтересована за нашу славну историју и вријеме када су наши преци под водством Краља Петра првог Ослободиоца,кренули у коначно ослобађање ових подручија,од Турског царства,а потом и у наметнути рат против Хазбуршке монархихје,дајући немјерљив допринос свеукупној победи Српске војске.

Нека је вечни помен Јунацима! 

среда, 25. јун 2014.

Почело обиљежавање вијека од почетка Великог рата

Од јуче је у ЦЕКОВИЋА КУЋИ на Палама отворена изложба Кинематографије Републике Српске у сарадњи са Кинематографијом Србије поводом СТОГОДИШЊИЦЕ ОД ПОЧЕТКА ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА.
У току је и турнир у одбојци на пјеску ПАЛЕ 2014. гдје су већ познати четвртфиналисти.
Данас је обиљежен дан Универзитета у Источном Сарајеву.
Универзите на подручију Источног Сарајева и источног дијела Републике Српске постоји већ 22 године.
Нажалост на подручију Општине Источна Илиџа све је више захтјева за Једнократну новчану помоћ,због врло тешке привредне и економске ситуације у којој се налази становништво ове градске општине.
Са подручија Источног Сарајева за данас толико.

недеља, 22. јун 2014.

ИНАТ ЈЕ НЕШТО ШТО НАМ НЕ МОЖЕ НИКАКО КОРИСТИТИ

Мало о историји,обиљежавању вјека од почетка Великог рата,инату или осјећају кривице,унијатизму и сталној потреби да се доказује оно данеше мало некоме може много да значи и потврђивање да је наше само опно што подјелимо са другима
"Будимо људи..”
Захваљујући Радоју Тасићу,новинару из Вишеграда,многе занимљивосто подриња постале су доступне широј јавности.
Тасић је дописник многих агенција међу којма је и Срна,која је у издању од 11.јуна ове године,објавила  његову репортажу о Звонима Манастира Добрун код Вишеграда, којом нас он уводи у 21.сликарску колонију у Вишеграду.
И Његова светост патријарх српски Павле поручио је из овог манастира: "Будимо људи..”
Зашто нам је то битно,па из простог разлога што се око нас дешава нешто чудно,а на шта је наопходно скренути пажњу,по нашерм скромном мишљењу свима који вјерују у добронамјерност браће са запада констатацијом Како да Срби Православци поштују степинца?

Везано за осврт Московске патријаршије на тренутна дешавања и однос међу Западном и Православном црквом.
Нисмо позвани да се о овој теми упуштамо у неко дубље анализе,али вјерујено да Руска Православна Црква има изграђене ставове по овом питању који могу да буду на корист и Српском народу,с обзиром на све што смо доживљавали од унијата са запада.
У контексту свега овога иде и најава обиљежавања вијека од почетка Првог свјетског рата коју обиљежавају власти у Федерацији БиХ, на шта је Ненад Тадић написао изузетан осврт у тексту Кад ријечи стрељају осврћучи се на натпис постављен у Федеративном Сарајеву питањем какав би био жовот да су 1945 године на разним мјестима у Сарајеву постављени натписи "Овдје су Хрватски или Муслилански злочинци побили толико и толико Срба"?
Зашто ли то тада није постављено,јер да јесте можда до овога данас не би ни дошло.
Дана сје дошло до једне апсурдне ситуације да Руководство града Источног Сарајева,да ли због константног притиска пропагандом која им је наметнула осјећај кривице прихваћа и реализује организацију Бициклистичке трке градаове два единтета Српско и Федеративно Сарајево "Сарајево Гранд при",а у склопу федеративног обиљежавања почетка Великог рата.

Међутим увијек има и оно можда,можда је ипак у инат Републичкој власти Републике Српске и Западном дијелу Републике Српске који су против било какве заједничке организације са федеративном влашћу БиХ,наведене прославе, на шта је реаговао представниг партије која врши Републичку власт у Српској Сташа Кошарац Осуђујући тај потез руководства Српског Сарајева.
Није наше ни да критикујемо,ни осуђујемо,наше је да вас обавјестимо о свему што се дешава у Завичају,а на шта можемо као појединци на овај или онај начин да утичемо,јер сматрамо да нисмо позвани да увијек забијамо главу у пијесак и чекамо да други ријеше наша интересовања.
Они ће их ријешавати онако како њима одговара.
На крају желико да вам скренемо пажњу на апел Генералног секретара Црвеног крста Републике Српске да ће још дуго времена становништву поплављених подручија БИТИ ПОТРЕБНА НАША ПОМОЋ!
Ето данс се одлучисмо за можда мало суморније ствари. 



четвртак, 12. јун 2014.

Двије изузетне промоције у Нишу и С.Сарајеву поводом вијека од Великог рата

У години обиљежавања вијека од почетка Великог рата,када многи скептично и са страхом провлаче информације о томе,да не би повриједили некога јуче је у просторијама Библиотеке "Стеван Сремац" у Нишу,откривена Спомерн плоча гдје се налазило Сједиште владе Николе Пашића.
 Такође, промовисана је и књига "Ратна престоница Ниш" Видосава Петровића.

Вечерас је од 19.00 часова  у  Источног Новог Сарајева планирана промоција књиге Рука анђела аутора Жељка Пржуља из С.Сарајева Према ријечима аутора у Роману се кроз судбину породице Тодора Вујића говори по пошасти првог рата.



Такође напомиње да је ово први ропман из трилогије о страдању Срба на подручију БиХ у вријеме Првог свјетског рата.
Влада изузетно велико интересовања за вечерашњу промоцију у С.Сарајеву те организатор очекује да ће се тражити столчица више.
Роман који је издала Компаниоја "Новости" појавио с епрошле недеље у кљижарама широм Србије и изазвао је велико интересовање.

субота, 31. мај 2014.

Парастос и помен Стевану Синђелићу и Чегарским јунацима

И ове године зањег дана маја месеца обележена је годишњица славне Битке на Чегру .
извор НТВ Ниш
Битке од пре 205 година после које је настао јединствен споменик на свету , направјен од српских лобања ,чегарских јунака као опмена бунтовном Српском народу тог перида од стране турске власти .
Многи су писали о томе , али неопходно је рећи о нечему другом везаном за обележавање годишњице .
Годинама још од времена социјализма на брду Чегар обијежава се годишнњица Битке на Чегру .
Од 2012. године и пред Спомен костурницом Ћеле кула почело се са служењем Литургије и Парастоса на месту где су донијете лобање Јунака са Чегра .


Без обзира што су многе лобање однијете од стране родбине , или било кога другог , или су једноставно уништене усљед небриге ипак само место где су биле све сабране на једно место даје овом споменику посебну светост поготво што је јединствен у свету .

Међутим, Нишлије немају навику доласка и обиласка овог јединственог споменика па тако не долазе ни на Литургију и Помен Чегарским јунацима.
Остаје нам нада да ће следеће године у оквиру обиљежавања годишњице Боја на чегру бити много више Нишлија просутних на Парастосу који се служи пред спомен костурницом "Ћеле кула" поготово из разлога што данас у пригодној бесједи послије Литургије и Парастоса рече протонамјесник нишки Цинцаревић да је свако мјесто гдје се налчазе кости мученика који су положили своје животе за ближње Свето мјесто,а да ти мученици по милости Божијој излазе директно пред лице Божије.
Ето два разлога да следеће године буде више Нишлија на Парастосу пред Ћеле кулом,благодарност Чегарским мученицима и молитва за њихове душе.

среда, 12. март 2014.

ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ НИКАОНОР СВЕТОГОРАЦ

Често се питамо,који је прави пут и само нам се каже.

На духовном окупљању на Хиландарском метоху у Нишу,често се могу сазнати многе занимљивости везане за духовни живот и много значајног у вези многих Срба који су ишли путем Светог Саве,трудећи се да им сам Господ буде јединио мјерило савршенства.

Пре неко вече слушасмо дивно  КРАТКО ПОДСЈЕЋАЊЕ О ЖИВОТ СВЕТОГ СТАРЦА НИКАНОРА СВЕТОГОРЦА,који је негдје тамо осамдесетих од градских власти Ниша добио садашњи простор како би се обновио Хиландарски метох,који је некада био у непосредној близини Саборне цркве у Нишу.
Метох је за Светога старца био од изузетног значаја јер га је одередио за своје вјечно пребивалиште уколико би се представио на територији Србије.
У "Кратком подсјећању на живот светог старца Никаонора Светогорца"може се прочитати срж његовог дјелања као посљедњег Проигумана Манастира Хиландара  ЧУО САМ ОД СВОГ ДУХОВНОГ ОЦА

Преподобни Старац Никанор Светигорац у Епископије Новозеландској и Аустралиској већ се прославља као Светитељ,због многих чудеса која се дешавају на том простору захваљујући његовим молитвама пред Богом.
У недељу Сиропусну служена је Архијерејска Литургија у Илијану,о чему можете прочитати ОВДЈЕ

Према добијеним подацима Епископ Новозеландски и аустралиски г.г.Иринеј,поднио је захтев СПЦ да се Свети старац Никанор канонизује јер се на његовом гробу дешавају многа чудеса и сви који му приступају са искреном вјером и молбом,добијају помоћ од моштију светог старца Никанора.
Многа су свеједочења да се око његовог гроба шири чудан миомирис и да често његов гроб у ноћи свијетли.
Бог је још једном удостоио Сбрбе великог достојанства да једа велики Србин на тлу Аустралије буде са Светитељским моштима које исцјељују и благодат дају том далеком континенту ширећи у вејечности истиниту Љубав Христову.
Искрено се надамо да ће ускоро Преподобни старац Никанор Хиландарац бити канонизован.

Представљена монографија поводом обележавања стогодишњице од почетка I светског рата

 12.03.2014. НТВ
 
(ВИДЕО ПРИЛОГ СА ПРОМОЦИЈЕ)


Поводом обележавања стогодишњице од почетка И светског рата у градској општини Медијана представљена је монографија др Милоша Ђорића, ауторке Драгане Бедов.

Ово је прва промотивна трибина о знаменитим Нишлијама коју организује Народни музеј, а све имају за циљ да сачувају од заборава људе који су много допринели развоју културног, привредног, политичког и верског живота града, кажу организатори.

“Сутон и уздах, дело и књижевна судбина Милоша Н. Ђорића” ауторке Драгане Бедов из Новог Сада представља живот и рад овог знаменитог Нишлије који је учествовао у И светском рату, прешао Албанију и стигао на Крф. После рата је завршио медицину, након чега је до своје пензије био шеф Кожног одељења опште болнице у Нишу, а истовремено је као књижевник објављивао дела.

Промотивна трибина Народног музеја о знамениитм личностима из прошлости Ниша, организована је у оквиру обележавања стогодишњице од почетка 1. светског рата, а покровитељ је ГО Медијана.

На трибинама ће бити промовисане Нишлије које су својим радом допринеле развоју културног, привредног, политичког и верског живота града, додају организатори.

петак, 24. јануар 2014.

СПОМЕНИК ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ У ИСТОЧНОМ НОВОМ САРАЈЕВУ

БАЊАЛУКА, 24. ЈАНУАРА /СРНА/ - На данашњој сједници Организационог одбора за припрему обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата одлучено је да споменик Гаврилу Принципу буде постављен у Источном Новом Сарајеву, изјавио је Срни начелник ове општине Љубиша Ћосић.

 

Ћосић је истакао да ће у Источном Новом Сарајеву бити постављен споменик идентичан оном који ће бити постављен на Калемегдану у Београду.

"Од градоначелника Источног Сарајева Ненада Самарџије и мене очекује се да обезбиједимо све услове и мјесто гдје ће споменик бити постављен", рекао је Ћосић, додајући да општина Источно Ново Сарајево већ има дефинисану локацију.

Према његовим ријечима, нема никаквих препрека да споменик буде постављен.

Он је додао да ће предложити да се организују још неке активности у Источном Сарајеву, јер је Сарајево веома битно за дешавања која су претходила Првом свјетском рату.

Ћосић је нагласио да је Одбором предсједавао предсједник Републике Српске Милорад Додик, а у раду су учествовали и предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, предсједник Народне скупштине Српске Игор Радојчић, предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић, министри Српске, академици, универзитетски професори...

Он је нагласио да је сједници Одбора из Источног Сарајева, осим њега, присуствовао и градоначелник Ненад Самарџија.

Према Ћосићевим ријечима, Организациони одбор има и свој Извршни секретаријат у чијем саставу су Самарџија и он.

"Организациони одбор и Извршни секретаријат имају обавезу да у наредних двадесетак дана припреме приједлог активности и програм рада који се односе на обиљежавање 100 година од почетка Првог свјетског рата", рекао је Ћосић.

четвртак, 23. јануар 2014.

Подаци о становништву и крсним славама парохије Пале објављени 1883. године

 20 децембар 2012 palelive

Једна од најстаријих фотографија Пала. Направљена вјероватно на самом почетку 20. вијека.


Подаци до којих смо дошли користећи Шематизам православне митрополије Дабро-босанске значајно се косе са подацима са којима су до данас располагали писци монографија о Палама. Званични податак са којим смо до данас располагали је био аустроугарски попис становништва 1895. године гдје су Пале, са околним селима, имале укупно 483 становника. Од тога броја, 440 становника живјело је од пољопривреде и сјече шуме, а 27 од службе. Подаци у Шематизму су много прецизнији, наведена су имена села, број кућа, душа и крсне славе које становништво слави. Ту су још неки занимљиви подаци, као нпр имена пароха у паљанској и мокрањској парохији.


Послије Берлинског конгреса 1878. Аустро-Угарска је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину. Православно живље у Босни и Херцеговини је најзад могло да одахне. Завршио се дуги период тешког живота под окупацијом Турака. Срби су најзад могли да крену у социјални, културни и вјерски препород, због мало бољих права која су добили у Аустроугарској монархији. 1883. године је објављен Шематизам православне митрополије и архидијацезе Дабро-босанске, који је уредио Ђорђе Николајевић архимандрит. У то вријеме Његово Високопреосвештенство архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански је био Сава Косановић.

У Шематизму је била видљива велика слобода писања, па су се по први пут свештеници дали у прикупљање историје о првим српским владикама у Босни и Херцеговини. На почетку текста се наводи да је по Мавру-Орбину у Босни 1141. године био владика Владислав, 1150. владика Милован, 1171. владика Радигост, 1191. владика Данил. У Шематизму је наведено и неколико детаља који говоре да је Српска православна црква најзад почела да обнавља своје православне објекте.


По први пут у Шематизму је објављен списак и попис православног живља у парохијама и списак православних објеката у Босни које је саставило локално свештенство.


Интересантни подаци о становништву су објављени за парохије Пале и Мокро, као и славе које породице у парохијама славе:


Пале - Парохија са 9 села цркве нема. Има кућа 278. Душа 2554. Родило се 1883. мушких 65, женских 54. Умрло мушких 36, женских 24. Вјенчано 21. Има села 9.

Славе св Јована: Маринковић, Ћосић, Самарџић, Шелец, Петровић, Кусмук, Ефендић, Ракић, Вуковић, Гуталј, Тадић, Булановић, Саматовић, Ћосић, Скокић, Старчевић, Савић, Симанић, Гајовић, Ћосовић, Раић, Форцан, Бјелица, Станишић, Нинковић, Шкипина.

Славе св. Саву: Достанић.

Лазареву Суботу: Шибоња, Лонцић, Брчкаловић, Голоигра, Шаренац.

Цвијети: Каравдић.

Ђурђевдан: Ковачевић, Ђукић, Нежић, Кунтош, Облетић, Терзић, Чечар, Абула, Глуавић, Газивода, Станаревић, Клачар, Курцуп, Тробок, Обрадовић, Аврамовић, Веселиновић, Јевтић, Вуковић, Гајовић, Бојанић, Пурковић, Церовић, Лелекур, Мачар, Дроца, Пелемиш, Церовина, Куроман, Чаџић, Бојат, Чајовић, Лелек, Батинић, Шуковић, Куреповић, Барвановић, Владичић, Гујић, Нешић, Лепировић, Ђукић.

Славе св. Димитрију: Милосавлјевић, Зликовац, Арнауче, Ћелперовић.

Св. Арх. Михаила: Каравнић, Фуртула, Шарац, Радовић, Пејовић, Кабларевић, Дилберовић, Павловић, Ерић, Мићановић, Бисаговић, Паприца, Станковић, Шарчевић, Нинковић, Јовичић, Симовић, Симанић, Брезовић, Печеница, Срдановић.

Славе св. Луку: Рудић, Веселиновић, Букера, Лучић, Петровић, Мирковић, Радојковић, Велјовић, Бачовић, Чворић, Чолопек, Вукотић, Данојлић, Милијановић, Матовић, Работић, Курцуп, Лазић, Јанковић.

Славе св. Симеуна Богопримца: Арелић, Лазаревић.

Св. Николу: Симић, Јасика, Ћирић, Краишник, Петровић, Југовић, Ерић, Цицовић, Живковић, Лазић, Ђокић, Благојевић, Гачанин, Симић, Ковачевић, Грчић, Бабић, Чоровић, Драшковић, Вуковић, Бојађић, Аћимовић.

Славе св. Архиђ. Стевана: Павичевић, Лазеревић, Полјаковић, Тошић, Нешић, Балтић, Антовић, Симатовић, Нинковић, Јаковлјевић, Ршумовић, Филиповић, Пупић.

Славе прор. Јеремију: Вујадиновић, Илић.

Аћима и Ану: Вукадиновић, Тешановић.

Св. Игнјатију: Витомировић.

Ђурђић: Јанковић.

Св. Петра и Павла: Тијанић, Херлета.

Еванг. Матеју: Драгинић-

Кралја Дечанског: Антонић, Бојанић.

Св. Пантелију: Сантрач, Торбосер.

Муч. Агатонина: Суботић.

Срђев-дан: Симић.

Св. Илију: Телетина.

Врачеве: Богдановић



кућадуше
Пале30223
Горовићи20162
Љубогошта30263
Хођиђед20139
Врхпрача36394
Боговићи895
Прибањ32293
Отоћина23 174
Шаиновићи79811
свега2782554


Парох протоп. Ристо Новаковић



Мокро - Парохија са 9 села цркве нема. Има кућа 269, душа 2451. Родило се 1883. мушких 63, женских 53. Умрло мушких 38, женских 21. Вјенчало се 22.


Свећари: славе св Јована: Скокић, Ћеремиџић, Ракић, Гутић, Василјевић, Бунијевац, Гавриловић, Петровић, Удовичић, Никочић, Опанчић, Баричанин, Јошиловић, Гацић, Крсмановић, Дериконја, Сандић, Вучевац, Ерић, Голић, Дрињак.

Славе св. Саву: Кузмановић.
Св. Трифуна: Анић, Дивчић.

Ћириловдан: Радић.

Лазареву суботу: Милинковић, Брчкало, Лонцић, Бабић.лаве Ђурђевдан: Вучићевић, Башовић, Лиздек, Кремановић, Краишник, Јанковић, Владичић, Грбић, Бојанић, Божић, Цинцар, Каришик, Ковачевић, Ђукић, Кусмук, Газивода, Клачар, Вуковић, Ждраловић, Церовина, Аврамовић, Лазић, Веселиновић, Тешановић, Вулиновић, Перишић, Анџић, Лакић, Вуковић, Границ, Јеремић, Ждралић, Букаловић, Голић.

Славе св. прор. Јеремију: Јокић, Ђурић.

Св.Пантелију: Петровић.

Св. Матију: Плакаловић.

Срђевдан: Мухаремовић.

Славе Лучин дан: Граић, Луцић, Прангалјевић, Раденковић, Шешлија, Јеринић, Пекић, Антонић, Сретеновић, Радовановић, Боровчанин.

Славе Митровдан: Чаваркапа, Трифковић, Батковић.

Св. Враче: Клисара, Богдановић.

Св. Ђурђица: Цинцар, Терзић, Марјановић, Шиповац.

Аранђеловдан: Симеуновић, Андрић, Ковачевић, Продановић, Крлјаш, Гавриловић, Даничић, Пантић, Шлјивић, Јовичић, Решић, Чодић, Танић, Лацкан, Фуртула.

Славе Мратин дан ( кралја Дечанског): Антонић, Старовлах.

Св Николу: Војновић, Стевић, Тривковић, Гаговић Кубура, Лопатић, Мајуш, Пандуревић, Јокић, Параџина, Југовић, Калајџић, Минић, Васић, Ерић, Петричевић, Матовић, Милинковић, Тадић, Вишњић, Милетић, Лововић, Гашанови., Бабић, Зироје, Орлић, Космајац, Петронић, Петровић, Ждерић, Томић, Велјић, Драгаш, Гранзов, Ћирић, Кубура, Лучић, Провић.

Славе св. Архиђ. Стевана: Пуркови. Мићић, Племић, Мичић, Симатовић, Варашчић, Сипић, Радоњић, Полуга,

Славе св. Петковицу: Пауновић, Малетић.

Св. Алимпију: Пастирић.

Св. Јована Златоуста: Продрибаба.

Св. Илију: Пастирић.


кућа душа
Мокро 45 422
Јеловци 40 387
Бјелогорци 41398
Реша 43436
Биоско39112
Козаревићи672
Петровићи 22268
Довлићи23220
Мочиоци10136
свега 269 2451



Парох: Коста Новаковић


среда, 01. јануар 2014.

УРАЂЕНА КОПИЈА САРАЈЕВСКОГ ПРЕПИСА ЗАКОНОПРАВИЛА СВЕТОГ САВЕ

САРАЈЕВО, 1. ЈАНУАРА /СРНА/ - Издавачка кућа Митрополије дабробосанске "Дабар" је, након двије године рада, успјешно завршила пројекат фототипског издања сарајевског преписа Законоправила Светог Саве, потврђено је Срни из Митрополије.

 

Ријеч је о вјерној копији оригиналне књиге која се чува у музеју Старе српске православне цркве на Башчаршији у Сарајеву, а која је настала средином 14. вијека, најкасније 1371. године, негдје у БиХ.

Писана је на пергаменту и садржи 367 листова.

Сарајевски препис Законоправила Светог Саве потиче највјероватније непосредно од преписа будимљанског епископа Теофила из 1252. године.

Према ријечима директора "Дабра" архимандрита Јована Гардовића, ова значајна књига, за коју влада велики интерес, обједињује законодавство за све друштвене и црквене институције из доба Светог Саве.

Он је најавио њену промоцију почетком године, највјероватније у манастиру Добруну.

У предговору овог фототипског издања подсјећа се да у овом немирном времену, пуном неизвјесности, када се на свјетским позорницама морална начела све више гасе, а себичност узима све више маха, Цркву као мајку, пуну љубави према својој дјеци обузима брига и страх.

"На мјесто Божјих закона који чувају достојанство човјека, обезбожени људски род све више истиче неке необуздане слободе којих би се посрамила и животиња, а не људско биће. Због тога наша света Српска православна црква износи пред своју вјерну дјецу, као најбољег од најбољих и најзаслужнијег од најзаслужнијих светитеља Саву, да обасја пут којим Србима ваља ходити у тамној ноћи глобалне антикултуре", наглашено је у предговору.

Ову капиталну књигу за штампу су приредили професор др Станка Стјепановић и јеромонах Серафим Глигић, а њено објављивање су помогли бројни дародавци, међу којима је Канцеларија за сарадњу са црквама и вјерским заједницама Владе Србије, Академија наука и умјетности Републике Српске, правни факултети из Београда, Бањалуке, Пала и Крагујевца, те Православни богословски факултет "Свети Василије Острошки" из Фоче.