Владика Кумановско-полошки Г. Г. Јоаким. Живи светац који хода земљом.

Jeromonah Petar Dragojlovic

 Има један ученик Патријарха Павла који му је, чини ми се, најсличнији. То је данашњи владика Кумановски Г. Јоаким (Јовчевски). То је светац који хода земљом и по понашању много личи на Патријарха Павла. Мислим да је он наследио највише његових дарова - молитвеност, скромност, истрајност, мудрост, смирење, подвижништво ... Ако га некада угледате, трчите да узмете Благослов Божији преко тог светог човека.

 

  Како је један пут причао Митрополит Амфилохије, он је као Митрополит једном приликом питао Патријарха Павла да ли да рукоположи за јерођакона па јеромонаха, тадашњег монаха Цетињског Манастира Јоакима (Јовчевског). Митрополит Амфилохије је размишљао у смислу - да ли је добро да га одмах рукополаже јер је недуго пре тога, мада већ у зрелој 47. години живота, брат Јоаким постао монах? Како је сам Митрополит знао да је монах Јоаким уствари дугогодишњи ученик Патријарха Павла, и његово духовно чедо док је Патријарх још био на Космету, решио је Митрополит да све провери са Патријархом, па га приупита: "Ваша Светости, шта мислите, да ли да рукоположим монаха Јоакима или да мало сачекамо?" Патријарх сав пун радости у мах одмах одговори: "Њега одмах можете рукоположити!" И ево и данас нашег доброг пастира словеснога стада - Епископа Полошко-кумановског Г. Јоакима како стопама Патријарха Павла смирено хода уским и трновитим путем који води у Царство Небеско.

 Искрено, никада нисам живео, и то годинама, са једним таквим човеком у истом Манастиру - Цетињском. Толику љубав и смирење у односу на друге, а толику строгост у односу на себе, нисам нигде и никада лично видео. Једном приликом, имао сам послушање да нешто доста касно пренесем тада још увек јеромонаху Јоакиму. Мислио сам да нешто чита или можда већ мало одмара, јер беше касно, и јер је читав дан био у Богословији и као професор и као дежурни васпитач, што је веома напорно. А знам да има проблема и са здрављем тј. са срцем. Закуцах на врата и после молитве чух - Амин. И видим седог и веома уморног монаха дуге браде како наслоњен једном руком на дрвену столицу, а у другој држи бројанице и моли се. Био је очевидно веома уморан и скрхан дневним обавезама. Можда је радио мале поклоне из монашког правила уз бројанице. Насмешивши се рече ми: "Реци оче Петре, о чему се ради? Кратко му пренесох послушање које је имао сутра обавити а које му је дато јер се нешто изненада променило у плановима и хитно је сутра требало одрадити. А он тихо рече - "Нека је благословено". Био сам задивљен. Човек који никада не пропушта ни једну Службу, човек који напорно ради са ђацима у Богословији од раног јутра до касно у ноћ и као професор и као васпитач и као исповедник, човек који има проблеме са срцем, такав човек у касне сате, иако сав скрхан од умора, неће да прескочи нити за јоту скрати правило за монахе. Баш је подсећао на Патријарха Павла. Увек је у свакој врлини много одскакао од свих нас и сви смо га волели. И монаси и ђаци. У Манастиру је био као нека сенка и толико пун Благодати и толико начитан, а у исто време толико скроман и врлинаст, да је пленио својим смирењем и својом љубављу. Благо браћи и сестрама у Куманову и Вардарској Македонији што имају оваквог молитвеника и смиреног архијереја Цркве Божије.

 Наш народ каже - ум царује, снага кладе ваља. Да, то је тачно. Али само ако је ум свети. А може се рећи и: Благодат царује - снага кладе ваља. А ево зашто. Пре једно 12 година, неки грмаљ од човека, који је предходно побегао из луднице дође у Цетињски Манастир. Нико није ни претпостављао да је овај човек ђавоиман већ се мислило да хоће да уђе у Митрополију да најави разговор са Митрополитом. Човек је био млађи, негде око 35 година, али баш огроман и сав као џин. Но, у једном тренутку ђаво је прорадио у њему и овај човек, у почетку наизглед миран, одједном је подивљао, и почео да виче и прети свима около. Шутнуо је и спољна врата на Митрополији и разбио их, па је кренуо да дивља и прети свима около. Ударио је том приликом и двојицу монаха и лакше их повредио. Кад је изашао напоље, кренуо је на још двојицу монаха, ваљда да их у своме лудилу удари. Наједанпут, створи се, као да је из земље изникао, малени растом владика Јоаким, који је иначе и веома крхке и слабашне телесне грађе. Појави се баш у тренутку кад је овај грмаљ поново хтео да уђе у Митрополију, и кад он крену, тада га владика Јоаким, на већ разбијеним улазним вратима, ухвати са обе руке и некако га стегну уз речи: "Стани брате, стани, стани". Мислили смо, шта ли ће сада бити. Овај грмаљ га може згромити. Сцена - Давид против Голијата. Међутим, владика Јоаким, тада још увек јеромонах, сву ту демонску силу укроти и порази Божијом помоћу и то тренутно и онај се грмаљ истог момента смири и као да потпуно издуши. Владика га је тако држао још пар секунди и извео у двориште Митрополије. Овај се потом тако смирио као да је изгубио сву снагу. И мирно је одведен из Митрополије. И тако је физички најслабији али духовно убедљиво најјачи члан Цетињског Манастира, смирио и на миран начин укротиио овог несретног човека.

СУТРА ПОЧИЊУ ПРИЈАВЕ ЗА ПОСАО

ТРЕБИЊЕ, 25. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У пет источнохерцеговачких општина сутра ће почети са радом пријавни центри у којима ће моћи да се евидентирају радници заинтересовани за посао у текстилној индустрији, коју би требало да покрене Привредно друштво "Никола Тесла".

 

Вршилац дужности директора овог привредног друштва Драган Вучетић рекао је да је планирано да буде отворено око 2 000 радних мјеста у текстилној индустрији у Требињу, Билећи, Љубињу, Берковићима и Невесињу.

Он је нагласио да су у овим херцеговачким градовима од раније постојали текстилни капацитети и квалификована радна снага, што је било пресудно да се један овакав пројекат покрене у овом дијелу Српске.

Вучетић је објаснио да је у првој фази планирано отварање 1 760 радних мјеста у текстилној индустрији и то 600 у Требињу, по 400 у Билећи и Невесињу, 240 у Љубињу и 120 у Берковићима, док је још 200 радних мјеста предвиђено за оштраче алата.

Он је раније рекао да постоји велика потреба њемачке текстилне индустрије за новим производним капацитетима, што је велика шанса за домаћу текстилну индустрију.

Према његовим ријечима, Њемачка због еколошких и неких других разлога враћа милион радних мјеста из Кине на подручја источне Европе, бивше Југославије и сјеверне Африке, те да Српска реално може омогућити запошљавање до 10.000 радника.

Влада Републике Српске је у октобру основала Привредно друштво "Никола Тесла" које се бави производњом, примијењеним истраживањем и експерименталним развојем.

Требиње - Допуна извјештаја о ратном злочину над Србима

СРНА

 

 

Центар јавне безбједности Требиње доставио је Тужилаштву БиХ допуну извјештаја против 19 лица због сумње да су починили ратни злочин над Србима на подручју општине Томиславград.

Постоје основи сумње да су ова лица током 1992. и 1993. године, над цивилима српске националности, починили кривична дјела ратни злочин против човјечности и ратни злочин против цивилног становништва, саопштено је требињског ЦЈБ.
У саопштењу се наводи да су осумњичени на овај начин прекршили и правила међународног права.

Говјештица крије тајне

19.12.2012  С. М.

 

Рогатица - За љубитеље спелеологије Рогатица би ускоро могла да постане једно од незаобилазних одредница захваљујући пећинама које се налазе на подручју ове општине.

Туристима је засад једино доступно подземно благо пећине Бања Стијена, популарног назива Мрачна пећина, која се налази у кањону ријеке Прача, двадесетак километара од Рогатице.

До Мрачне пећине први су допрли аустроугарски пустолови и дуго је била прва туристичка пећина у овом дијелу БиХ. О томе говоре и бројни записи на њеним зидовима.

- И док се о пећини Бања Стијена и њеном подземном благу у којем доминирају чаробне фигуре сталактита и сталагмита на масивним пећинским стубовима и феномену ове подземне куће доста зна, о сусједној Говјештици у коју се улази на капију ширине осам и висине 12 метара само десетину метара ниже тек ће се чути - казује директор Туристичке организације у Рогатици Небојша Голић.

Према његовим ријечима, на истраживању Говјештице се до сада се мало урадило. Најдаље је отишла група спелеолога из Болоње која је у августу ове године наизмјенично 13 дана истраживала њену унутрашњост.

- Они су утврдили да се ради о највећој пећини у БиХ. У неколико "дворана" чије су димензије око 100 са 50 метара које су дјелимично попуњене пећинским језерцима неупоредиве љепоте и са као суза чистом водом налази се велики број пећинских украса. У једној дворани чак су пронађене влажне наслаге костију пећинског медвједа, животиње која је, како научници тврде,  изумрла прије 20.000 година - каже Голић.

ИЗРУГИВАЊЕ СВЕТОСТИ КНЕЗА ЛАЗАРА

Курир је објавио данас у свом издању чланак,а нажалост пренијели су и многи други, у коме се изврће руглу најславнија личност Србске историје Косовског циклуса Кнез Лазар.Докле се иде са изругивањем најбоље говори наслов "Цар Лазар организовао геј параду"

Nele Karajlić: Car Lazar je organizovao gej paradu!

Stars,  07.12.2012.

Pilot-epizoda „Nadrealne televizije“ biće emitovana u ponedeljak na TV Prva, a autor obećava dobar humor

Kojo Lazar, a Vesna Trivalić Carica Milica

Mač s dve oštrice.
Nele Karajlić u saradnji s Prvom TV i produkcijskom kućom „Adrenalin“ predstavio je juče pilot-epizodu „Nadrealne televizije“. Gledaoci će u ponedeljak uveče na pomenutoj televiziji u 21.15 sati moći da vide kako je car Lazar organizovao gej paradu! Možda zvuči kao gruba šala koju je teško razumeti, ali autor „Nadrealista“ tvrdi da je svestan u šta se upustio.

- Lazar je morao organizovati gej paradu jer znao da će ga Turci napasti - kroz smeh je rekao Nele posle projekcije pilot-epizode.Skeč je zasnovan na prepucavanju cara Murata i cara Lazara u emisiji kod Olje Bećković, gde Turčin optužuje srpskog velikana za kršenje ljudskih prava. Da bi ga razuverio, Lazar se poziva na gej paradu, koju je još pre 700 godina organizovao i koja je još u to vreme zabeležena na amaterskom snimku.Posle pilot-epizode humorističkog serijala u kojem glume Nikola Kojo, Vesna Trivalić, Zoran Cvijanović, Miloš Samolov i mnogi drugi, TV Prva je pripremila još jednu, koja će biti emitovana tokom prazničnih dana. Ceo serijal počinje sledeće godine.

(M. K. V.)

Nele i Nikola Kojo zadovoljni onim što su snimili

 Ваљда је и највећим историјским лаицима па и деци у вишим разредима Основних школа познато да Кнеза Лазара, народ и Црква ословљава са Царе, од посвећења послије погибије у Косовском боју.Такво изругивање ма којој личности која је проглашена светом по било којој основи у Римокатоличкој цркви било би најоштрије осуђено и санкционисано од сваке западне Државе у којој би се тако нешто догодило.
Још више нормалног човека погађа сазнање да је идејни творац тог изругивања Неле Карајлић, човек чију су суграђани који су гледајући Топ Листу Надреалиста,постали убијеђени да све што се дешава у њиховом Граду и што су 80-десетих Надреалисти показивали извлачећи то из дневних политичких и међунационалниих дешавања немогуће и неостварљиво,одлучили послије 4.маја 1992.године да остану у Сарајеву сматрајући то својим градом и желећи да прихвате власт сарајлија друге вјероисповјести који су у потпуности преузели власт у дјелу града у коме су били већина.
У исто вријеме Карајлић је већ био у Београду и сва дешавања посматрао из безбједоносне даљине,а шта је било са његовим суграђанима,комшијама,познаницима,пријатељима,који су повјеровали у оно што им је кроз хумор приказивао,као идејни творац Топ Листе надреалиста најбоље говори толики број сарајвеских Срба којима се још увијек не знају гробови.
Сада тај исти у сред Београда,почиње са истом причом,подстакнут дневнополитичким догађајима и потребом једног малог круга људи да изфафоризује једну болесну групу поремећених особа,као и да оправда османлијске злочине над Србским народом,покушава да својим извртањем и изругивањем блати по светости Светог Цара Лазара,који је својом жртвом читавом народу Србском отворио пут према Царству Небеском,а на тај пут може кренути сваки појединац по својој слободној вољу.
Сада се поставља питање ако је у Сарајеву остало толико Срба који су били залуђени Топ Листом Надреалиста и исмијавањем тадашње врло озбиљне ситуације и знамо како су прошли,зар и овај садашњи покушај,ако га будемо нијемо посматрали и одобравали неће довести до тога да ће многи вјерујући у приказано закључити да је Парада нешто сасвим нормално јер се одржавала у вријеме Кнеза Лазара,не изводећи закључак да је то само данашња ситуација пресликана у ондашње вријеме.Нормално овдје не желимо никога да вријеђамо нити омаловажавамо његова схватања,али с обзиром да нам култури и свијест граде већ двије деценије разне сапунице са којима су се многи саживили и прихватају их као стварне неће нас изненадити да и епизоду која се приакзује у понедељак 10.12.2012. године на 1.српској (турској) прихвате као нешто што је стварно.
На крају можемо само закљчити да је срамотно што је опште дозвољено да се тако нешто сними и да се помисао конкретизује и да никао из ресорног Министраства не предузме ништа да се то спријечи.Можда је чак и ресорно Министарство платило да се тај пројекат изведе.
Срећа је да је кукољ много мање од жита и да на кукољ не треба обраћати пажњу,нити на овај умјетнички испад Нелета Карајлића.

Такође, нас мора испунити задовољство и радост знајући да је један сарајлија Милутин Тасић,пред сам крај свог живота у Херцег Новом,увео у Србски народ Немању Кустурицу.
Било би јако лијепо када би се Немања изјаснио на ово писање Курира и епизоду чији је идејни творац његов дугогодишњи пријатељ Неле Карајлић

Југ Српске окован снијегом. сеоска подручја без струје

08.12.2012  Aгенције

 

Требиње - Снијег који од ноћас пада на подручју општина Гацко и Невесиње проузроковао је нестанак електричне енергије у већем броју сеоских подручја, а због поледице и сњежних наноса отежан је саобраћај на локалним путевима.

Бројне кварове на електро-водовима електричари су покушавали да поправе током дана, али нису успјели због јаке вијавице.
Магистралне и регионалне саобраћајнице чисте се према плану, а међуградски саобраћај одвијао се уз мања кашњења.
У Требињу и Билећи током дана пало је 40 литара кише по јединици површине.
Висина сњежног покривача у Невесињу је 27, Гацку 25, а на Чемерну, гдје непрестано пада, пола метра.

Историја скијања на Јахорини

www.palelive.com

САОБРАЋАЈ

1912. године на Јахорини је изграђена железничка шумска пруга од Пала (829 м) до Пољица (1530 м) намењена за извоз дрвета. Пругу је поставио италијан Максим Фелтринели звани Малакорни, који је имао своје пилане на планини. Ова пруга се даље наслањала на железнички правац Вишеград - Сарајево, грађен од 1901. до 1904. године по наређењу цара Фрање Јосипа. Први друмски путни правац ка врху Јахорине грађен је дуж трасе пруге 1925. године када је генерал Ђорђе Томић за ту намену мобилисао војску и резерву. Овим путним правцем Фертинели је извлачио дрвену грађу са Јахорине до 1936. године. Након ИИ светског рата омладина је већ 1945. године изградила пут од Требевића и Пала све до Рајске долине. 1971. године је направљен пут од Близанаца до Бобанових рупа на Голој Јахорини до 1850 м / нв. Асфалтом је пресвучен правац од Сарајева преко Требевића до раскрснице Бистрица - Пале у дужини 26 км током 1971. и 1972. године. Остатак пута од 9 км од Бистрице до Јахорине је асфалтиран 1976. године, а касније и пут од Пала ка Јахорини.1971. године на Јахорину стиже и прва специјална машина за чишћење снега, тако да Градско саобраћајни предузеће из Сарајева уводи редовну аутобуску линију Сарајево-Јахорина. Овим је комплекс Јахорине добио на значају и на тај начин је омогућена свакодневна посета смучарима и грађанима Сарајева. Асфалтирањем путева и број посетилаца приватним возилима је знатно порастао.


ЖИЧАРЕ И СКИ ЛИФТОВИ
(Подаци добијени од Цвијана Голијанина који је од почетка руковао жичарама.)

 
Прва жичара на Јахорини
Прва жичара је довршена и отворена 1952/11/29. године. Она почиње на полазној станици од хотела "Јахорина" са надморске висине 1660 ми иде до врха 1885 м на Голој Јахорини. Дужина жичаре износи 1050 м, тип је једносед са 102 седишта капацитета 360 путника на сат. Од полазне станице до врха вожња траје 8 минута. Жичаром је прво управљао Смучарски савез БиХ од 1952/11/29. до 1958/11/26. године кад је припала Градском саобраћајном предузећу Сарајево. Поред жичаре су постојале смучарске стазе дужине 3660 м Стаза се спушта од врха Шатора (1885м/нв) на Голој Јахорини, преко Рајске долине до Кадина врела - Врхпрача 1000 м / нв. Ове стазе служе за смучање обичних смучара и за европска такмичења у спортовима на снегу. Одоздо од завршне станице код Кадине воде враћало се жичаром "Три" до жичаре "Један" и ту настављало ка Голој Јахорини.

Друга жичара на Јахорини
Друга жичара је довршена и отворена 1965. године. Она почиње на полазној станици Пољице са надморске висине 1530 ми иде до 1908 м / нв на "Зачаране дворе" испод "Огорјелице". Дужина жичаре износи 1641 м, тип је једносед са 148 седишта капацитета 360 путника на сат. Од полазне станице до врха вожња траје 12 минута. Жичаром управља "Градско саобраћајно предузеће" Сарајево. Дуж жичаре су и смучарске стазе које нису намењене за такмичења. Стаза од Голе Јахорине до Пољица је дужине 3000 м

Трећа жичара
Трећа жичара је довршена и отворена 1971/01/14. године. Она почиње на полазној станици од хотела "Јахорина" са надморске висине 1660 ми спушта се до 1329м/нв у место Жевње - Врхпрача. Дужина жичаре износи 1241 м, тип је једносед са 138 седишта капацитета 100 путника на сат. Од полазне станице до врха вожња траје 10 минута. Жичаром управља "Градско саобраћајно предузеће" Сарајево. Поред жичаре пролазе спуст и велеслалом стазе, и жичара је управо направљена за такмичења на снегу на дугим стазама, с Голе Јахорина до Врхпраче. Жичаре раде од првог снега у новембру до последњег у мају. Да ски стазе нису биле добро сређене сведочи и констатација аутора да је: Смучарске стазе на Јахорини треба очистити од стена и пањева, посути земљом, поравнати и посијати планинску траву. Само на таквим стазама се може скијати и на 5-10 цм дебљине снега, а тиме би се и продужила сезона смучања.

Ски лифт у Рајској долини

Ски лифт у Рајској долини довршен је и отворен 1972. године (Податак Радослава Џорџе, председника Сарајевског смучарског клуба) Овај ски лифт почиње на плазној станици у Рајској долини на 1655 м / нв и иде до врха 1855 м / нв на Крвавим локвама. Дужина ски-лифта износи 655 м, а висинска разлика 200 м Капацитет ми је 700 особа на сат. Ски лифтом управљају Сарајевски смучарски клуб и управа дома "Младост".
Ски лифт код дома "Партизан" довршен је и отворен јануара 1976. године (Податак Паје Ђокановић, управника дома Партизан). Полазна станица лифта је код дома Партизан на 1660 м / нв, а иде до 1800 м / нв иза Оштре главе на Голој Јахорини. Дужина ски лифта износи 450 м, капацитет је 600 особа на сат. Ски лифт је типа сидро и вуче по двојицу смучара. Ски лифтом управљају Смучарско планинарско друштво Јахорина-Сарајево и управа дома "Партизан". Са обе стране лифта постоји уређена ски стаза са два спуста лево и десно према дому Партизан. Дужина стазе је 450 м колико и дужина ски лифта.
Те 1976. године у изградњи је "једноужетна двоседа кружна жичара" са дужином трасе 1320 м, а лоцирана је западно од жичаре један на благо нагнутом платоу код велике кривине на Огорјелици. У плану је била и изградња ски лифтова за децу као и жичара Пале-Јахорина.
Од 1971. године на Јахорини је посвећена посебна пажња уређењу планине, објеката и жичара, а према узору на међународне ски центре са тежњом да Јахорина постане прави зимски Спортско-рекреациони центар. Половином јануара 1971. на Јахорину стиже прва специјална машина за набијање и равњање смучарских стаза и даје један нов и известан квалитет снежним теренима Јахорине.


Панорама Јахорине с почетка осамдесетих година

Тих седамдесетих година на Јахорини су верификоване смучарске стазе од стране Светске смучарске федерације - ФИС и то Стаза за СПУСТ дужине 3500м, са висинском разликом 887 м Почетак је на Голој Јахорини 1777 м / мв а циљ у Врхпрачи на 1090 м / нв. као и Стазе за велеслалом и слалом. Сваке сезоне се на Јахорини се одржавају 4-5 значајних такмичења са просечним учешћем по 100 такмичара. Јахорина је била организатор Европског и Светског омладинског критерија у смучању, што је тада представљало велику афирмацију планине.

Значајнија међународна такмичења одржана на Јахорини:
• 1957. године ИИИ Омладински шампионат алпских земаља;
• 1974. године у јануару ИИИ Европски омладински критериј а захваљујући Јахорини те исте године је одржан Светски шампионат у спусту;
• 1975. године у јануару Европски куп за мушкарце, као и Светско првенство за жене "Златна лисица" јер те године на мариборском Похорју није било снега;
• 1977. године у календар ФИС-а је увршћено такмичење Европског купа на Јахорини.



Такмичења у Рајској долини

СМЈЕШТАЈНИ КАПАЦИТЕТИ
После окупације Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске 1878. године, тадашња буржуазија у потрази за дивљачи долази у лов на Јахорину. Ово богато ловиште високе дивљачи привукло је и ловца вукел да направи ловачку кућу на Јахорини, код једног извора воде који ће касније добити и његово име - Вукелина вода. То је уједно и први објекат на овој планини за смештај странаца. Ловачка кућа изгоре. На том месту направише дом "Романија" са 60 лежаја, који је 1922. године изгорио.
После Првог светског рата (1914-1918), у 1923. години, долазе први љубитељи природних лепота на планину Јахорину. Те године је направљена зграда хотела "Шатор". У хотелу је било око 70 лежаја. До хотела се долазило шумским путем. По наредјењу краља Александра, генерал Ђорђе Томић 1926. године прави зграду Дома армије са 80 лежаја. Иако су изграђени објекти нудили удобан смештај, на Јахорину су још увек навраћали знатижељни посетиоци или групе који су долазили ради уживања у природним лепотама планине са мањим задржавањем. Теко је било све до ИИ Светског рата када су тада постојећи објекти уништени и спаљени
После Другог светског рата (1941-1945) обновљени су наведени спаљени објекти, а још 1947. године на Јахорину је доведено електрично светло. Изграђен је подземни кабал за струју и телефонске везе ... а онда почиње изградња:
• 1950. године направљен је Синдикални планинарски дом "Јахорина" са 95 лежаја.• 1955. године направљен је дом "Кошута" са 45 лежаја.• 1959. године изграђен је дом "Партизан" са 120 лежаја.• 1960. године изграђена је вила "Бистрица" са 44 лежаја.• 1961. године направљен је дом "Младост" са 94 лежаја.• 1975. године направљен је хотел "Јахорина" савремен комфоран објекат са 320 лежаја. Те исте године дом "Кошута" је више неупотребљив, а вила "Бистрица" је изгорила 1974. године
Изградњом водовода са врела Праче за туристичко насеље на Јахорини, капацитета 20 лит / сек обезбеђена је несметана употреба објеката. Обезбијеђена је љекарска служба преко целе године, отворена зграда поште и нови телефонски прикључци.
Хотел "Шатор"

Хотел "Шатор" Када је изгорила Вукелина Ловачка кућа, на локацији која по њему доби назив Вукелина вода, изграђен је дом "Романија" са 60 лежаја. (Податак Обрена Голијанина, старијег човека који је читав свој дуги век провео на Јахорини). Управник је био Немац Вајсиба. Капитулацијом Аустро-Угарске, Вајсибан оде у Аустрију а 1922. година и дом "Романија" изгоре.
На том месту у близини Вукелиних вода, већ наредне 1923. године, направише зграду данашњег хотела ком дадоше име по месту Шатор - хотел Шатор. Новац за изградњу хотела је дао Ђорђе Крстић, ондашњи председник Врховног суда у Сарајеву. (Податак Рада Томића - "Адаиџе" из хотела Шатор) Радове је изводио Мика Благојевић из Сарајева. Зграда од два спрата зидана је од камена, а трећи је од дрвета. У хотелу је било око 70 лежаја. Хотел је освијетљаван са лампом и гасом. До хотела није било аутомобилског пута, него само шумска цеста. Након отварања хотела, мештани су први пут видели скије на Јахорини. Скијаш се скијао испред хотела и изазвао чуђење код присутних.
• Крајем 1941. године Партизани Јахоринског одреда су упалили хотел "Шатор".• 1948. године УДБ-а доводи кажњенике који поново обновис изгорјели хотел. Тада су направили и терасу за сунчање и довели електрично светло. Кажњеници су изградили и пут до хотела. Хотел се снабдева водом из Вукелиног врела које се налази у близини зграде.• 1966. године извршена је доградња бара и просторија за Дневни боравак, одмор и разоноду. Собе су преуређене с увођењем топле и хладне воде и централног грејања. Реновиран је и лепо уређен ресторан са кухињом. Тада је хотел "Шатор" имао 120 лежаја намењених гостима и 20 лежаја за персонал.• Од 1948-1955. године хотелом "Шатор" управљао је Секретаријат за унутрашње послове Сарајева.• Од 1955-1958. године "шатором" управља хотел "Европа" из Сарајева.• Од 1958-1962. управља хотел "Јахорина".• Од 1962. године хотел Шатор преузима Студентски центар из Сарајева који је њиме управљао до ратних дешавања деведесетих година, када је хотел знатно оштећен. Данас хотел и даље чека на реновирање ...

 Војно одмаралиште "Јахорина"


Војно одмаралиште "Јахорина" 1925. године по наређењу краља Александра, генерал Ђорђе Томић је на Јахорини купио земљиште од солунског добровољца Живка Ћира из Касиндола и ту 1926. године направио Дом армије. Зграда је смештена на 1540 м / нв, озидана од камена на два спрата. Зграда је освијетљавана лампом са гасом и загреване пећима на дрва. (Податак Петра Карића - управника дома)


• 1941. године усташка војска је смештена у зграду дома. Крајем 1941. или почетком 1942. године Партизани Јахоринског одреда истерали су усташе и дом запалили.• 1946. године, одмах након завршетка рата, зграду дома су обновили и покрили заробљени немачки војници. Столарију у дому је градио КПД у Фочи 1947. године.• 1958. године извршена је адаптација зграде и опреме са 90 лежаја. Те године код дома је направљен депаданс са 60 лежаја. Све собе имају топлу и хладну воду, централно грејање, купатило на спрату, ресторан, простор за одмор и разоноду, терасу за сунчање. Одмаралиште се снабдева водом из централног водовода са врела Праче.

 
Такмичење у велеслалому код хотела Јахорина

Дом "Партизан"

Дом "Партизан" Налази се на Јахорини на 1660 м / нв. Изграђен је добровољним радним акцијама чланова Смучарског планинарског друштва "Јахорина" Сарајево. (Податак Паје Ђокановић - управника дома) На спомен плочи у дому пише следеће: "Дом смучарско-планинарског друштва ЈНА" Јахорина "изграђен је у част 40-годишњице КПЈ и СКОЈ-а и отворен је на Дан армије 22.КСИИ 1959. године ".
Дом је озидан од камена на два спрата и покривен лимом. Има терасу за сунчање. У дому има 17 соба иу депадансу 5 са ​​свега 120 лежаја. Има три купатила са тушевима, централно грејање, трпезарију, друштвене просторије, телевизор. Одмах поред дома је изграђен ски лифт. У почетку, дом се водом снабдевао са извора Паљске колибе, а касније из централног водовода са врела Праче.
Данас ни дом ни ски лифт нису у функцији.
Дом "Младост"

Дом "Младост" Налази се на 1702 м / нв код Рајске долине са идеалним погледом на северне падине Јахорине на којима се налазе смучарске стазе. Изграђен је 1961. године добровољним радним акцијама чланова Сарајевског смучарског клуба. (Податак Радослава Џорџе, ондашњег председника Сарајевског смучарског клуба). Озидан је са каменом на два спрата. У згради дома има 70 лежаја иу депадансу 24 - укупно 94 лежаја. Дом има у собама топлу и хладну воду, централно грејање, зеједничке тушеве, трпезарију, друштвене просторије, клуб салу, бар итд Раније се снабдевао водом из извора Бањглава, а касније из централног водовода.
Дом "Кошута"
Изграђен је 1955. године добровољним акцијама омладине која воли смучање. (Податак Алије Јахића - ек председника Туристичког друштва "Јахорина" са Пала). Зграда је направљена од дрвета и имала је заједничких 45 лежаја на спрат. Зградом је управљао Сарајевски смучарски клуб, а 1960. године зграду је откупило Предузеће "Енергоинвест" из Сарајева. Још седамдесетих година објекат је дотрајао и налазио се у рушевном стању. "Енергоинвест" је на истој локацији требало да направи нову зграду са 150 лежаја, што би данас требало да буде постојећи хотел "Кошута".
Вила "Бистрица"
Познатија је и као вила Извршног већа БиХ, направљена је 1960. године. Зграда је била озидана од камена са 44 лежаја у двокреветним собама и 4 апартмана, етажним тушевима и диско клубом. 1970. године вила "Бистрица" је била у саставу Градског саобраћајног предузећа Сарајево. Изгорила је 1974. године. Планирано је да буде обновљена што је касније резултуирало данашњим објектом хотела "Бистрица".
Хотел "Јахорина"

Хотел "Јахорина" Направљен је на 1632 м / нв. Првобитна зграда је изграђена 1950. - године и имала је 95 лежаја у организацији Синдиката БиХ и града Сарајево. Тада се звао Синдикални планинарски дом "Јахорина".
• 1957. године извршена је адаптација објекта у Ц категорију.• 1960. године овај објекат синдикати предају на управљање хотел "Европи" из Сарајева.• 1962. године формирано је самостално предузеће хотел "Јахорина" чији је оснивач општина Пале.• 1970. године, хотел улази у састав Градског саобраћајног предузећа Сарајево.• 1974. године ради се доградња старе зграде и озидана нова на пет спратова.
1975/01/14. године отворен је хотел "Јахорина" А-категорије. То је савремени објекат са 70 двокреветних и 24 једнокреветне собе у новом делу хотела и 8 двоктеветних и 8 трокреветних соба у старом делу хотела. Свака соба има купатило, а хотел поседује и затворени базен. Хотел нуди услугу изнајмљивања и сервиса ски опреме, а поседује и своју амбуланту. Поред хотела се налазе полазне станице једносједих жичара и то ТРЕЋЕ која се спушта у Врхпрача и ПРВЕ која води на Огорјелицу, као и ски лифтови. Гости са доње стране хотела излазе директно на ски стазу.

ОРГАНИЗОВАНО СКИЈАЊЕ НА ЈАХОРИНИ
САРАЈЕВСКИ СМУЧАРСКИ КЛУБ
Године 1933. у Сарајеву је основана прва самостална смучарска организација под именом Ски-клуб Сарајево. Све до рата 1941. године, овај клуб је чинио значајне напоре на унапријеђењу до тада непознатог смучања, као и такмичења у свим категоријама. У овом периоду одрађено је међународно такмичење у алпским дисциплинама на Јахорини. Много је учињено и на обезбеђењу материјалне базе за развој смучарства. Изграђени су домови на Црепољском и на Јахорини. Међутим, дотадашњи успешан рад клуба, као и све што је до тада учињено, уништено је за време рата. Многи активи чланови клуба у току рата су изгубили живот. Домови, који су са великим напорима и самоодрицања подигнути, уништени су, тако да се по завршетку рата морало почети изнова. Формирана су планинарско-смучарска друштва, која су се више бавила планинарством него смучарством. Тек 1954. године формирањем самосталне смучарске организације под називом Сарајевски смучарски клуб, почео је интензивнији рад на унапријеђењу смучарског спорта у Сарајеву.
Рад клуба, који је приликом формирања бројао 60 чланова, а 1975. године их има 500, углавном се одвија у два правца: уздизање квалитета у алпском смучању и подизање материјалне базе клуба, услова за успешан рад. Изграђен је дом "Младост" на Јахорини, капацитета 70 лежаја, лифт капацитета 700 особа на сат, изграђене су стазе врхунског квалитета за спуст, слалом и велеслалом, тако да су се на Јахорини могла одржавати сва такмичења у алпским дисциплинама. Такмичари овог клуба су углавном били доминантни на републичким БиХ такмичењима. Неколико чланова клуба је наступало и за државну репрезентацију. За свој успешан рад Сарајевски смучарски клуб је добио низ значајних признања:
1975. године, прослављајући 20-годишњицу свог постојања и рада, клуб је прихватио и организацију Европског купа у спусту. Да би обезбиједили потребне услове за одржавање овако значајне приредбе, уз помоћ свих заинтересованих у граду, у току лета направили су спуст стазу дужине 3200 метара са висинском разликом од 782 метра. Стаза ових димензија задовољава прописе ФИС-а и на њој се могу одржавати сва такмичења у алпским дисциплинама. Изградња стазе за спуст је допринела да Јахорина стане раме уз раме са осталим ски центрима у тадашњој Југославији па и Европи. Дугогодишњи председник овог клуба је био Радослав Џоџо.

Смучарско - ПЛАНИНАРСКО ДРУШТВО "ЈАХОРИНА" - САРАЈЕВО


Осећајући потребу да се припадници ЈНА и чланови њихових породица, као и резервне војне старешине организованије баве смучање, 1950/11/12. године основан је Смучарски клуб "Јахорина" - Дома ЈНА у Сарајеву. У првој години постојања учлањено је 800 чланова, од чега се око 200 активно бавило смучање. Смучарски клуб "Јахорина" је новембра 1951. године припојен Спортском друштву "22. децембар". На годишњој скупштини Спортског друштва, новембра 1954. године, клуб се поново осамостаљује и добија назив Смучарско планинарско алпинистичко друштво ЈНА "Јахорина". Идеја о изградњи смучарско-планинарског дома на Јахорини прихваћена је на годишњој скупштини 1957. године. Чланови друштва добровољним радним акцијама су изградили дом "Партизан" на Јахорини и отворили га 22. децембра 1959. године.

Исте године СПД Јахорина је добило друштвене просторије у дому ЈНА. Друштво је тада имало преко 800 чланова. 1960. године формирана је такмичарска екипа смучара омладинаца. Друштво је један од предлагача организовања смучарског "Јахоринског купа", а такође и организатор планинарског оријентационог такмичења "Јахоринске стазе", које је постало традиционално. Сваке године организује планинарски поход "Игмански марш". Ово друштво је дало крупан допринос у развоју смучарства и планинарства у Сарајеву и Босни и Херцеговини уопште. Друштво је добило много награда и признања за свој рад. 1962. године организација "Јахоринског купа" била је поверене овом друштву. Друштво организује смучарске курсеве за почетнике на којим је од свог оснивања до јануара 1976. оспособило око 3000 младих смучара. СПД "Јахорина" изградило јје добровољним радним акцијама ски лифт код дома "Партизан" на Јахорини и пустило га у рад 1976. године.

Подаци добијени од Ристе Курилић и Миливоја Николића, тадашњих потпредседника Смучарско - планинарског друштва "Јахорина" Сарајево.

Ниш: Отац Влајко - пензионер

С. БАБОВИЋ

 Човек не треба да се граби, посебно ако се презива Грабеж - каже отац Влајко

Протојереј ставрофор Влајко Грабеж

НИШ -НајпопуларниЈИ овдашњИ свештеника, протојереја ставрофора Влајка Грабежа, који је током последње деценије и по у Епархији нишкој био, модерно речено, пи-ар. Али овај необични духовник постао је познат и као велики заљубљеник у спорт: још 2009, свет је обишла његова фотографија на којој, ватрено, прославља злато наших ватерполиста на шампионату у Риму. Отац Влајко тада је први пут ставио ватерполо капицу на главу и од ње се више није раздвајао.
Отац Влајко Грабеж, рођен у Пецкој код Мркоњић Града, прогнан је из Дрвара кад и остали српски живаљ, 1995, после чега је дошао у Ниш. Због заслуга у приближавању црквеног живота народу, те сарадње са медијима и културним посленицима, дрварског попа - највишим признањем, правом на ношење напрсног крста - одликовао је лично патријарх Иринеј.
Свестрано ОТАЦ Влајко годинама је био свакодневни учесник јутарњег програма Радио Ниша, па је добио и награду "Златни микрофон". Истовремено, истраживао је старе рукописе, те пронашао оригинално издање "Охридског пролога" Светог Николаја Велимировића из 1928, штампано у Нишу.
После четири деценије дуге свештеничке каријере, отац Влајко каже да се није уморио, а пре свега се трудио да - демантује презиме ...
- У цркву сам ступио у најгоре време, био је комунизам, а мој отац Петар пола века појао је у дрварској цркви - каже саговорник "Новости".
- Умео сам да беседим у богомољи пред 5-6 верника, који су кришом дошли, па је и оскудица за свештенике била велика. Ипак, успели смо да обновимо цркву светог Илије у Бастаси, а најпоноснији сам био на нови храм Светог Саве у самом Дрвару, у којем је, 1989, прослављено 600 година од Боја на Косову.
Онда су дошле најтеже године: иако га је тадашњи владика далматински, високопреосвећени митрополит Николај одликовао чак три пута, прави мисионарски подухват започео је у Епархији нишкој. Тадашњи епископ Иринеј не само што му је спасао живот када се, после "Олује" буквално нашао на улици, већ га је довео у Ниш, примио у епархију и дао парохију.

- Ту сам најпре почео да организујем часове веронауке у Саборном храму, па је од те деце формиран и данас успешан, мали хор "Бранко" - каже отац Грабеж. - Ипак, најпоноснији сам на покретање "Видовданских свечаности", које трају од 1996, а међу Беседнић су се нашле многе познате личности: од легендарног фудбалског голмана Милутина Шошкића, до министра Драгана Шутановца. И иначе, највише сам радио са Војском, која данас блиско сарађује са Црквом.
Пре десетак дана, на скупу Дрварчана, одлучио је да породичну кућу поклони граду Дрвару. Каже, у Нишу је успео да се збрине, познато је да човек не треба да се "граби", посебно ако се презива - Грабеж.

И ДЕЦА У ЦРКВИ
СИН Влајка Грабежа, јеромонах Дамаскин, био је један од три најбоља магистра Богословије у Москви, те служио уз московског патријарха - пред Путином и Медведевим. Данас је у манастиру Ђунис, а ускоро креће на докторске студије у Грчку. Ћерка Божидарка завршила је Богословски факултет у Београду и предаје веронауку у новосадској гимназији "Исидора Секулић". Удата је за свештеника Миодрага Андрића, који служи у Саборној цркви.

ВУЧУРЕВИЋ: НЕЋЕ МОЋИ ДА СЕ НАСТАНЕ НИКАКВЕ ЕКСТРЕМНЕ ГРУПЕ

ТРЕБИЊЕ, 4. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Градоначелник Требиња Славко Вучуревић рекао је Срни да у овом граду неће моћи да се настане никакве екстремне групе нити појединци, чији је циљ угрожавање безбједности грађана и дестабилизација политичке ситуације.

 

Вучуревић је рекао да није упознат о било какавим кретању вехабија на подручју ове локалне заједнице.

У Центру јавне безбједности /ЦЈБ/ Требиње Срни је речено да нису добили никакву пријаву о кретању припадника вехабијског покрета на подручју које покриву Центар.

Портпарол ЦЈБ Рајна Парежанин рекла је да полиција провјерава сваку информацију која се односи на ову проблематику.

Мјештани села Ластва причају да је група вехабија долазила у требињско мјесто Гранчарево на сахрану једне Бошњакиње, али није познато да ли су били у сусједном бошњачком селу Скочигрм.

Мјештани Ластве причају да је 20-ак вехабија било у Гранчареву на сахрани једне Бошњакиње, чији је син припадник радикалног исламског покрета.

Један од мјештана рекао је да је видио вехабије да су на сахрани стајали одвојено од осталих, али да не зна да ли су одлазили у Скочигрм.

Мјештанин Ристо Бован, који има помоћне објекте у близина села Скочигрм, истакао је да у посљедње вријеме није примијетио ништа сумњиво, нити је видио лица која личе на вехабије.

У Скочигрму нема становника, а од порушених кућа једино је обновљена џамија која је отворена у августу 2010. године.

Поједини медији објавили су прије неколико дана да је на подручју мјесних заједница Јазина и Ластва примијећена група од 20-ак вехабија, који су обишли и село Скочигрм и распитивали се о власницима срушених бошњачких кућа.

Доктор Миодраг Лазић - Нишлија који је Сарајлијама много помогао

 Истакнути Нишлија који надалеко показује свима нишки дух и карактер Нишлија којима је у срцу Отаџбина и велика пожртвеност за помоћ свом народу ма где се он налазио.

Др.Миодраг Лазић данас у Нишу

Предсјесник скупштине града Источног Сарајева Мирослав Лучић уручио је Сребрену палкету града Источног Сарајева др Лазић 2013.године у Нишу 

Др. Миодраг Лазић српски примаријус, хирург и књижевник.
Због великих заслуга у пружања лекарске помоћи свима којима је она била потребна у тешким и судбоносним тренуцима за наш Народ у току ратних дешавања и великих заслуга у одбрани Отаџбине Патријарх Србски Господин Павле га је одликовао орденом Светог Саве.

Орден Светог Саве

Рођен је 1955. у Земуну гдје је завршио основну школу. Његов отац који је био официр ЈНА, добија прекоманду за Ниш. У Нишу је завршио гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години. Након специјализације је годину дана радио у Војној болници у Нишу, а након тога се запошљава на Хируршку клинику Клиничког центра у Нишу. У периоду од 1991. до 1996. је радио као ратни хирург добровољац.

У јулу 1992. се на кратко вратио у Ниш, након чега га др Дикић, тадашњи начелник санитета Првог корпуса Војске Републике Српске позива у име Министраства здравља Републике Српске да помогне оснивање ратне болнице у Мркоњић Граду. Пошто је болница у међувремену основана, умјесто у Мркоњић Град, др Лазић се у септембру 1992. поново као добровољац јавља у ратну болницу Републике Српске „Коран“ на Палама. У ратној болници Коран је провео мјесец дана након чега као шеф хируршке екипе одлази у новоосновану ратну болницу „Жица“ у Блажују (тада дио Српске Илиџе). Разлог за оснивање ратне болнице Жица је био близина линијама фронта, што је омогућавало и олакшавало бржи пренос рањених. Болница се налазила један километар од врела Босне, а назив Жица је добила по називу одмаралишта које се ту налазило у вријеме СФРЈ. У ратну болницу Жица је дошао као испомоћ на један мјесец, а остао је пуних 40 мјесеци. Пошто је на подручју тадашњег Српског Сарајева био једини хирург специјалиста за трбух и грудни кош, провео је двије године оперишући пацијенте на ширем ратишту Републике Српске, које је покривало 5 општина (Сарајевско романијска регија) са 100.000 становника.

У ратној болници Жица је обавио преко 3.500 хирушких операција под општом анестезијом и у врло течким ратним условима. Осим операција срца, изводио је све захвате којима се бави савремена хирургија. У овом периоду до фебруара 1996. је написао 16 стручних радова и узео учешће у три велика међународна конгреса, за шта је 1994. године добио звање примаријуса. Српско Сарајево је коначно напустио у фебруару 1996. године, када је један дио града према Дејтонског споразуму припао Федерацији БиХ. Хиљаде грађана Српског Сарајева су напустиле дијелове који су припали Федерацији БиХ у периоду од почетка 1996 до маја 1996. У дневнику је написао „Одлазим са тугом и сетом. Поносан сам што сам се борио и делио добро и зло са херојским народом Српског Сарајева. Тужан сам и сломљен због њихове трагедије.“.

Награде

• Патријарх српски Павле га је за заслуге у Републици Српској од 1992. до 1996. одликовао орденом Светог Саве.
• Прва награда Међународног сајма књига „Иницијал“ у Нишу за историсјки и аутобиографски роман „Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995)“.

Дјела (библиографија)

• Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА, Српско Сарајево (1996) ISBN-10: 8672920015 ISBN-13: 978-8672920017 [
• Injuri to children in the Sarajevo war zone (Suffering of children in Republic of Srpska during the war and postwar times), Phd Miodrag Lazić, Publisher: Republic of Srpska Documentation Center for war crimes research Banja Luka, Printing: GRADIF, Banja Luka, October 2001

Након што се из Српског Сарајева у фебруару 1996. вратио у Ниш, Миодраг Лазић је наставио да ради у Клиничког центра у Нишу. Постао је начелник Торакалне хирургије са трауматологијом и начелник Одјељења ургентне хируршке јединице Клиничког центра у Нишу. Данас је Начелник Ургентног Ценра Ниш