 |
| Војислав Танкосић Датум рођења: 16. октобар 1881. Место рођења: Руклада (Кнежевина Србија) Датум смрти: 2. новембар 1915. Место смрти: Трстеник (Краљевина Србија) |
Био је пореклом из Босанскe Крајинe (или само Крајина), област у Босни. Заузима цијелу сјеверозападну Босну. Крајина у ужем смислу захвата само околину Бихаћа и предјел у завоју Уне с њене лијеве стране. Од аустроугарске анексије Босне и Херцеговине појам Босанска Крајина проширио се све до Врбаса. Ту се у 12. и 13. вијеку помињу жупе Пољичка, Псетска, Хумска, Горичка и др. Босански краљ Твртко I освојио је знатан дио Босанске Крајине, али је цијела област на лијевој обали Уне, од Крупе до Кладуше, одољела и Твртку и Хрвоју. Кад је Босна пала под Турке (1463), па послије и Јајачка бановина (1528), онда је од градова око Уне и Коране састављена Крајина, да штити хрватске и словеначке земље. Главни град био је Бихаћ. Од почетка 16. вијека водиле су се ту велике борбе између Турака и Аустријанаца. Средином 16. вијека заузели су Турци сав простор до Уне, а 1578. цијелу Крајину. Све до средине 19. вијека Босанска Крајина је била стално ратиште; из ње су Турци упадали у сусједне аустријске земље, па и даље.
Босанска Крајина у ужем смислу под Турцима је чинила засебан санџак, који је укинут средином 19. вијека, - а средиште му је било најприје у Острошцу, па у Бихаћу. У 19. вијеку Крајишници су се борили за независност од босанских паша и против рефорама (1834, 1837, 1843, 1846, 1848. и 1850). Посљедњу буну угушио је Омер-паша Латас 1851. и смирио Крајину.
У Б. К. су нађена преисторијска и римска насеља. Има много градова из средњег вијека и турскога доба.
Као потпоручник је учествовао у завери против краља Александра Обреновића и у Мајском преврату 1903. године.
У својству члана четничке организације упућен је зими 1903/04 у Скопље, Битољ и Солун, где је радио на организовању четничких акција у Македонији. За време свог боравка у Македонији учествовао је у борбама на Челопеку.
После аустроугарске анексије Босне и Херцеговине, формирао је у Прокупљу четничку школу у којој су припремани добровољци за извршавање специјалних задатака у Босни и Херцеговини.
Био је члан "Младе Босне" и централне врховне управе организације Уједињење или смрт (популарно зване "Црна рука").
У Првом балканском рату командовао је Лапским четничким одредом.
После Сарајевског атентата 1914. аустроугарска влада га је у ултиматуму упућеном српској влади сматрала одговорним за атентат, због чега је био притворен у штабу Дунавске дивизије I позива.
По избијању Првог светског рата постао је командант Добровољачког одреда у Београду, а затим Рудничког добровољачког одреда.
За време битке на Дрини 1914. командовао је посебном четом добровољаца и четника у састави Лимског одреда у источној Босни, потом код Лознице, Крупња, на Мачковом камену и др. За време повлачења српске војске 1915. као командант батаљона смртно је рањен у Игришту код Великог Поповића 31. октобра 1915.
Од последица рањавања умро је 2. новембра 1915. у својој 34. години живота у Трстенику. Његови војници су га однели и закопали у родном крају.
Касније су Аустријанци гроб откопавали да се увере да је мртав.
