Јуче је парастосом у Цркви Светог Илије у Илијашу, општини у Федерацији БиХ, која сада припада Федерстивном Сарајеву, а коју су прије 25 година напустили Срби, почела годишњица обиљежавања Егзодуса сарајевских Срба.
Срби из Илијаша, можда су поднијели и највеће жртве у одбрани и очувању својих огњишта, а потом су иста напустили не прихватајући да живе под влашћу дојучерашњих крвника.
Сви сарајевски Срби чија су огњишта, по дејтонском споразуму припали ФБиХ, жртвовали су своја огњишта зарад постојања Републике Српске.
Односно више због етнички чистог простора између Србије и БиХ у сливу ријеке Дрине.
То је већа жртва коју су сарајевски Срби поднијели према Србији, него стваарање Републике Српске, јер су њу Срби створили и одбранили током отаџбинског рата.
Подручије сарајевске котлине је простор најжешћих борби и највећих жртава
У знак сјећања на све оне који за одбрану огњишта положише своје животе и затим напустише иста настало је Српско Сарајево.
Град поноса и пркоса, обичног народа, али и чудних комбинација политичара и тајкуна.
 |
| Фото Град Српско Сарајево |
Ове године у оквиру манифестације обиљежавања егзодуса организована је и представа Седми дан, рађена по истоименом роману Горана Врачара.
Према предвиђеном протоколу данас је делегација Града Српског Сарајева, као и сваке године положити вијенце поред великог Крста на спомен гробњу Мали Зејтинлик на Равниј Романији.
Коначно ове године у организацију и обиљежавање активно се укњучила и Влада РС, односно Премијер својим присуством. Била је присутна и делегација Скупштине Републике Српске.
Чекало се 25 година на то. Тек са промјеном власти на градском нивоу становници Српског Сарајева, дочекали су да Република стоји иза овиљежавања тог значајног дана везаног за њихово колективно памћење.
Срамота!
Српско Сарајево биће вјечно док је гробова оних који га одбранише.
