Приказивање постова са ознаком РЕГИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ-СЕМБЕРИСКО-ПОДРИЊСКА РЕГИЈА. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком РЕГИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ-СЕМБЕРИСКО-ПОДРИЊСКА РЕГИЈА. Прикажи све постове

среда, 19. април 2017.

ПРВИ Васкршњи фестивал црквених фолклорних ансамбала

Фестивал се одржава први пут у нашем граду  са благословом Епископа Рашко – Призренског Теодосија администратора Епархије нишке. На свечаном отварању од 20 сати  ансамбла народних игара и песама Kосова и Метохије „Венац“.

Сутрадан, у недељу 23. априла од 20 сати у Светосавском дому наступиће сви учесници Првог васкршњег фестивала.

Своје учешће најавили су: Српско добротворно и просветно друштво „Свети Василије Велики“ – Братунац Република Српска, Српско културно уметничко друштво „Свети Деспот Стефан Лазаревић“ – Сребреница, Црквено културно уметничко друштво „Свети Никола“ – Варјаш Темишвар, Румунија, Kултурно уметничко друштво „Свети Јован Владимир“ – Бар, Црна Гора и домаћин Црквено играчки ансамбл „Бранко“ из Ниша.

Први васкршњи фестивал црквених фолклорних ансамбала финансира Kанцеларија за односе са црквама и верским заједницама, под покровитељством Епархије нишке и Града Ниша.
Извор:
niskevesti.rs

недеља, 08. мај 2016.

Први фестивал црквено играчких анасмбала-Васкршњи концерт у Нишу

Синоћ је у Светосавском дому у Ниши, као што смо најавили, по благослову његовог переосвештенства Епископа Теодосија, одржан Васкршњи фолклорни концерт, Црквено играчких ансамбала.

Према ријечима Миљка Петровића, уметничког руководиоца Црквено ирачког ансамбла " Бранко" из Ниша, циљ је да ово постане Фестивал Црквено играчких ансамбала СПЦ из Србије, Републике Српске и дијаспоре.

Уверен је да ће следеће године на Васкршњем концерту у Нишу бити већи број Црквено играчких ансамбла.

На Првом фестивалу црквено играчких ансамбала наступили су:
Србско културно уметничко друштво "Свети деспот Стефан Лазаревић"-Сребреница Република Српска

Српско добротворно културно уметничко друштво "Свети Василије Велики" Братунац Република Српска

Црквено играчко ансамбл "Бранко" Ниш


Одржавање Првог фестивала Црквено играчких ансамбала у Нишу помогли су Епархија Нишка
Саборна црква у Нишу
Црква Светих цара Константина и царице Јелене из Ниша

Улаз на  концерт био је слободан.

субота, 07. мај 2016.

ВЕЧЕ ФОЛКЛОРА У НИШУ-НАЈАВА

Вечерас ће у Светосавском дому у Ниши, по благослову његовог переосвептенства Епископа Теодосија, са почетком у 19.00 часова бити одржан Васкршњи фолклорни концерт.

Наступају:
Србско културно уметничко друштво "Свети деспот Стефан Лазаревић"-Сребреница Република Српска

Културно уметничко друштво "Свети Василије Велики" Братунац Република Српска

Црквено играчко ансамбл "Бранко" Ниш

Господин Миљко Петровић, уметнички директор "Бранка", својим радом и залагањем труди се да нишкој публици представи фолклор Срба из Републике Српске, довођењем Културно умјетночких друштава из тог подручија.
Уједно узвратним гостовањима тамошњој публици представља фолклор Ниша и Јужне Србије.

Улаз на вечарашњи концерт је слободан.

недеља, 07. јун 2015.

ШЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА И ГАСТРО КУЛТУРЕ „БИЈЕЉИНА-ТУРИСТ 2015″

Фото Општина Нишка Бања
Овогодишњи шести Сајам туризма и гастро културе „Бијељина-турист 2015“ одржан у Етно селу „Станишићи“ у хотелу Рас ( сала Москва ), гдје је на око 500 метара квадратних своју понуду изложило 129 излагача. Највећи број излагача био је из Републике Српске. Међу излагачима били су присутни и излагачи из Србије и Федерације БиХ. Учесници су Туристичке организације, Туристичке агенције, хотелијери, привредни субјетки чија је дјелатност везана за угоститељство и туризам, произвођачи здраве хране, удружења која су представила гастро понуду својих локалних заједница или промовисали своје манифестације. Своју богату понуду представили су и удружења и појединци који се баве израдом рукотворина.
Првог дана сајма испред организатора поздравну реч упутио је Јован Љубојевић, директор Туристичке организације Бијељина, док је Сајам испред градске управе Града Бијељина свечано отворио Миле Пејчић, Начелник одјељења за привреду и пољопривреду. Сајам је отворен уз културно-умјетнички програм Хора „Свети Ђорђе“. Другог дана сајма одржана је презентација гастро културе. Своју гастро понуду представили су хотели, ресторани и удружења- произвођачи здраве хране.
Градска општина Нишка Бања је представила своје културно-историјско наслеђе, носиоца здравственог туризма Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“, могућности за авантуристички туризам и сеоски туризам као и разне туристичке атракције и догађаје.
Председник Опстине Нишка Бања, Зоран Видановић и председник Скупстине Мр Саша Јовановић обавили су разговоре са директорком Туристичке огранизације Републике Српске, Надом Јовановић и директором Туристичке организације Бијељине, Јованом Љубојевићем, у вези успостављања сарадње на реализацији програма од обостраног интереса а са заједничким циљем обогаћења и унапређења туристичке понуде.
Сарадња ће се одвијати кроз размену информација о програмима и активностима, израду конкретних промотивних материјала који у најбољем светлу и сагласно високим стандардима пословања презентују туристичку понуду и производе, планирање и реализацију заједничких промотивних наступа на сајмовима у земљи и иностранству, заједничко учешће у домаћим и иностраним пројектима који ће имати делотворне ефекте на даљи развој туризма.

Извор: Општина Нишка Бања

недеља, 02. новембар 2014.

СЛОБОДАН ПАВЛОВИЋ ИЗ СЕМБЕРИЈЕ УЛАЖЕ У ЛЕСКОВАЦ

Захваљујући наслову Пред инвеститором само одабрани новинари сајта "Јужних вести" сазнадосмо једну дивну за нас информацију која се тиче сарадње коју промовишемо.

Наиме Слободан Павловић родом из Бијељине Република Српска,који сада живи у Чикагу,заинтересован је за улагање на подручију Лесковца,конкретно у "Поречје" Вучје.
О тој сарадњи остварени су већ неки договори приликом посете Градоначелника Лесковца Горана др Цветановића Чикагу 14.10.2014.године којом приликом је разговарао са бизмисменом Павловићем.

До сусрета у Лесковцу дошло је пре неколико дана и информацију о томе можете прочитати овде.
Наставићемо да пишемо о овоме са допуњеним информацијама...

среда, 06. август 2014.

ПОНОВО ПОПЛАВЕ У БиХ

"Не треба нипошто кривити политичаре и функционере за кишу. 
За лоше насипе и одводе, и за чишћење корита они имају одговорност.
На Балкану се ништа не рјешава системски него само стихијски. 
Е сад нас киша стихијски жели докрајчити а ми за то лијека тј. система немамо"написа Драган Мочевић Сарајлија из Бањалуке,човјек чија ријеч у овом виртуалном свијету има своју тежину.

 
И описа суштину проблема који се тренутно дешавају на подручију БиХ,а изазвани су најновијим обилним падавинама које су изазвале нове поплаве и  додатне невоље,свима којима је брига већ преко главе од мајских поплава.
Наша је жеља да вас замолимо да помогнете својима ближњим колико и како можете,јер осим вас никог немају!

недеља, 15. јун 2014.

Српско Сарајево и Подриње викендом

Друштво,ИсточноСарајево,Видовдан,Дан одбране,Култура,Туризам,Концерт 



На подручију градске општине Источно Ново Сарајево,према наводима Начелника општине у току су завршни радови на изградњи Градског парка у којем ће бити пстављен споменик Гаврилу Принципу исти онакав каков је требало да буде постављен у Београду,али из неких разлога то није урађено.
Споменик ће бити откривен на Видобвдан 2014.године,када ће и парк биоти званично предат становницима Општине и Града на коришћење.
Сута се на Војном гробљу "Мали зејтинлук" на Равној Романији обиљежава Дан одбране Сарајевско романиске регије.




У Вишеграду је у јуче одржана културно-туристичко-привредна манифестација "Златне руке Подриња"
Представиле су се жене Подриња у спремању традиционалних јела,шивењу,везу,ткању и плетењу.
Према ријечима Директора Туристичке организације Вишеград ,манифестациа је у потпуности оправдала очекивања.

Такође јуче је у Андрићевграду на Његошевом тргу испред Храма Светог Цара Лазара,одржан концерт Дјечијег хора "Јединство" из Бањалуке








петак, 28. март 2014.

ВЛАЈКИ: У СРЕБРЕНИЦИ НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА

СРЕБРЕНИЦА, 25. МАРТА /СРНА/ - У Сребреници је вечерас промовисан роман "Геноцид" у којем аутор Емил Влајки свједочи о злочинима Бошњака над несрпским становништвом током посљедњег рата у Сарајеву.

 

"Геноцид није само убијање људи. Геноцид има много шире значење и подразумијева уништавање свега што је вијековима стварано. У БиХ су сви жртве геноцида који је провела међународна заједница и дио домаћих шовиниста, преображених из бивших комуниста", сматра Влајки.

Он је оцијенио да у Сребреници не може бити говора о геноциду, јер геноцид прво подразумијева убијање жена и дјеце што овдје није био случај, јер су они евакуисани.

"Оно што се догодило у Сребреници можете звати како хоћете, али то не може бити геноцид", тврди Влајки.

Влајки, који је потпредсједник Републике Српске, током промоције у сребреничком Културном центру рекао је да је у роману описао шта се десило прије 20 година и да се "ту види како се тих година стварао геноцидни менталитет у Сарајеву које је било опсједнуто споља, али исто толико и изнутра".

Он је истакао да је и сам једва живу главу извукао из тог града, те додао да му се чини да се и сада стварају исти услови као и пред рат 1992. године.

"Постоје и сада одређене снаге којима није стало до мира и до зарастања рана него и даље настоје да стварају хаос. Надам се, не са истим посљедицама као онда", рекао је Влајки.

Према Влајкијевим ријечима, и садашња ситуација је бременита мржњом, неразумијевањем, нетолеранцијом и борбом за територију, што је посебно карактеристично за бошњачку страну из чијих редова већина све што је српско карактерише геноцидним.

"Како да неко живи са неким заједно коме сваког дана каже да је геноцидан?Плашим се да и данас нема толеранције на овим просторима, као што је то било деведесетих година прошлог вијека и да се ништа унутар онога што се назива `тамним вилајетом` није промијенило", рекао је Влајки.

Он је истакао да је сам преживио два геноцида, јер му је у другом свјетском рату настрадала породица са мајчине стране због јеврејског поријекла, а да је једва преживио у посљедњем рату.

Новинар Лидија Жарић рекла је да Влајкијев роман "Геноцид" има у себи и белетристике, али је у суштини аутобиографска књига која свједочи о ратним страхотама у Сарајеву, али је и анатомија садашњег стања у БиХ.

Она је навела да књига, коју је објавила београдска Издавачка кућа "Филип Вишњић", говори о кризи савременог човјечанства, новом свјетском поретку, геноциду над Србима и терету који се ставља српском народу.

О роману је говорио и директор Издавачке куће "Филип Вишњић" из Београда Дејан Мастиловић.

Организатор и домаћин ове промоције било је Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из овог мјеста чији је предсједник Милан Јовановић рекао да промоција ове књиге у Сребреници представља признање за "Просвјету".

недеља, 23. фебруар 2014.

СВА СВЈЕТЛА ЋУПРИЈЕ НА ДРИНИ

До краја ове године вишеградска камена љепотица синуће као звијезда Сјеверњача...Још није познато каква ће расвјета бити, али се старији Вишеграђани сјећају седамдесетих година прошлог вијека када је њихова камена љепотица, на родост туриста, бљештала пуним сјајем

 
Пише: Радоје ТАСИЋ

ВИШЕГРАД, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Наредне грађевинске сезоне на мост Мехмед-паше Соколовића на Дрини вратиће се неимари, грађевинци турске фирме "ЕР БУ", да заврше потпуну реконструкцију "моста коме равна нема".

Пројектом је предвиђено да се Ћуприја, на свој 437 рођендан, освијетли као што је, својевремено учињено и са мостом на Неретви у Мостару.

Још није познато каква ће расвјета бити, али се старији Вишеграђани сјећају седамдесетих година прошлог вијека када је њихова камена љепотица, на родост туриста, бљештала пуним сјајем.

Општина је тада финансирала радове на освјетљењу старог моста, а причало се да је делегација грађана путовала у Београд да за мишљење пита и нобеловца Иву Андрића, који је, према тој причи, само поновио "да се све троши и осипа, а траје вјечно као на Дрини ћуприја".

Тада су у све лукове овог бисера на води уграђене специјалне армиране сијалице које су својом чудном жућкастом свјетлошћу, како су говорили Вишеграђани, издизали ћуприју изнад воде и земље и спајали је са небом и облацима.

"Посебан угођај је био у ведрим љетним вечерима када је вода била мирна и кад су се између обала `видјеле` двије Ћуприје, она у води и она над водом" - прича Душко Андрић, стари угоститељски радник.

Он каже да се возачима који су путовали новим путем из правца Устипраче према Вишеграду, иза кривине у Незуцима, одједном отварао нестваран призор и као из воде и таме изронио би освијетљен мост са једанаест лукова.

И ограда моста, њен унтурашњи дио, био је дискретно освијетљен сијалицама уграђеним у камене блокове како не би сметао возачима и пјешацима приликом преласка преко Ћуприје.

Вријеме и људски немар постепено су на "два млаза воде спојена у ваздуху" - учинили своје. Прегорјевала је једна по једна сијалица, а вода уништавала инсталације, и ћуприја се вратила свом праисконском миру – тами.

Тако је дочекала предратну реконструкцију, ратна збивања, налете воде од "поводња" 1992. године.

Да не би остала у потпуном мраку на обалама су невјешто постављена два рефлектора која су "бола очи“ само пјешацима, јер је саобраћај давно био забрањен ћупријом. А, онда се и рефлектори погасише.

Своју прву расвјету задужбина везира Соколовића /српског дјетета одведеног у "данку у крви" у Стамбол/, добила је након аустроугарске окупације.

О томе Иво Андрић у роману "На Дрини ћуприја" пише:

"Нова власт је увела и стално осветљење вароши. Већ прве године постављени су главним улицама и по раскрсницама фењери на зеленим дирецима у којима су горјеле петролејске лампе. Фењере је чистио, пунио и палио високи Фехрат...

Тако је осветљен мост на неколико места, па и на капији. Тај фењер на капији имао је да издржи дугу борбу са мераклијским навикама оних који воле у мраку да певају, пуше или разговарају на капији, као и са разорним нагонима младића у којима се мешају и сударају севдах, чамотиња и ракија...", написао је Андрић.

До краја ове године вишеградска камена љепотица синуће као звијезда Сјеверњача. На радост Вишеграђана и свих оних који се радују сусрету са лијепим старим градом Вишеградом.

недеља, 26. јануар 2014.

СЛИЈЕДИТИ ПУТ БОГОЉУБЉА И ЧОВЈЕКОЉУБЉА

БИЈЕЉИНА, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ - Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом синоћ је на Светосавској академији у Бијељини позвао народ да слиједи пут богољубља и човјекољубља који води у живот вјечни.

 

"Живот нас потомака Светога Саве мора бити пун позитивних плодова, јер и Бог и људи ће нас препознати по дјелима", поручио је владика Хризостом.

Отварајући Светосавску академију, владика је подсјетио да је дух човјека слика Божија у човјеку и пожелио да се празник светитеља и просветитеља прослави достојно и молитвено.

У бесједи о Светом Сави, свештеник Јефрем Савин је рекао да је овај визионар и миротворац био омиљен међу свим балканским народима, да храмови њему посвећени постоје на пет континената, а да је лик Светог Саве насликан чак и у једној католичкој цркви у Риму.

Према његовим ријечима, Свети Сава је учио да су молитве и добра људска дјела према ближњима и водио је и води народ тим путем кроз вијекове.

"Спасава вјера која кроз љубав дјела", цитирао је бесједник Светога Саву.

Светосавску академију организовала је Светосавска омладинска заједница у Бијељини, а у богатом програму наступили су црквени хор "Свети Ђорђе", ученици Основне школе "Кнез Иво од Семберије" и бесједници Правног факултета.

субота, 18. јануар 2014.

"НОСТАЛГИЈА" ВОЗИ ДО 25. ЈАНУАРА


МОКРА ГОРА, 17. ЈАНУАРА /СРНА/ - Музејски воз "носталгија" који вози чувена локомотива парњача саобраћаће до 25. јануара, потврђено је у "Шарганској осмици" у Мокрој Гори. 
Након паузе од 1. новембра до 25. децембра, због ремонта локомотива и вагона старих и стотину година, "ћира" сваки дан вози од Мокре Горе, преко чувене пружне петље Шарганска осмица, до жељезничке станице у Јатарама.

Стара "ћирина" композиција од 1. новембра не саобраћа од Мокре Горе до Вишеграда.

У Музејско-туристичком комплексу у Мокрој Гори кажу да интересовање за вожњу старим "ћиром" не опада и да је прошле године превезено око 70.000 путника.

Цијена карте током зимске сезоне је 300 динара или око 6 КМ, без обзира на узраст путника.

петак, 10. јануар 2014.

"ПОДРИЊЕ" САДРЖИ ВИШЕ ОД 100 ПРОЈЕКАТА

САРАЈЕВО, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да пројекат "Подриње" садржи више од 100 различито рангираних пројеката, а њих циљ је да повежу становништво Српске и Србије.

 

Цвијановићева је објаснила да пројект "Подриње" укључује и мостоградњу, пројекте туристичког карактера, као и оне који се односе на културу и здравство.

"Ресурс који пружа Дрина је огроман и желимо да се он стави на располагање грађанима и да сви од тога имају благодет. Овај пројекат је отворен и за Федерацију БиХ и за Црну Гору", рекла је Цвијановићева за БХ радио један.

Цвијановићева је подсјетила да је на недавној заједничкој сједници влада Србије и Републике Српске разговарано о пројекту "Подриње" и гасоводу "Јужни ток".

"Ти пројекти су одавно на нашем дневном реду, пратимо докле је дошла реализација и дајемо сугестије ресорним министарствима и различитим управама, институцијама и агенцијама како треба побољшати рад да би се убрзала реализација пројеката", навела је Цвијановићева.

Напоменувши да се пројекат "Јужни ток" увелико реализује на подручју Србије, Цвијановићева је рекла да је формирана заједничка радна група која ради на припреми документације и законских ријешења како би се пројекат реализовао на простору Републике Српске.

Премијер Српске је навела да је пројекат "Јужни ток" понуђен и отворен за Федерацију БиХ са којом су и предвиђене одређене заједничке активности.

Она сматра да ови пројекти могу промијенити привредну слику Републике Српске, јер ће приликом њихове реализације бити мобилисана домаћа радна снага и компаније.

"Морамо почети да се на озбиљан и пристојан начин понашамо према могућностима које нам се отварају и ставити им се на располагање", рекла је Цвијановићева и додала да гасовод "Јужни ток" предвиђа успостављање двије гасне централе на простору Републике Српске.

Говорећи о дионици аутопута "Добој - Прњавор" која треба да буде завршена до 2015. године, Цвијановићева је подсјетила да је ријеч о великом инфраструктурном пројекту који ће мобилисати велики број домаће радне снаге и домаћих компанија.

"Аутопут има развојну компоненту и треба да допринесе привредним активностима у Републици Српској", каже Цвијановићева.

Коментаришући оптужбе опозиције на рачун градње аутопута у Републици Српској, Цвијановићева је нагласила да је аутопут потребан Српској, те подсјетила да страни инвеститори дају замјерке на лошу комуникацијску структуру, коју је потребно унаприједити.

недеља, 29. децембар 2013.

КОВАЧ: ДОВЕДЕНО У ПИТАЊЕ ФУНКЦИОНИСАЊЕ ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 29. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Начелник општине Источна Илиџа, Предраг Ковач оцијенио је данас да понашање и поступци власти Републике Српске доводе у питање функционисање локалних заједница, односно опстанак становништва у њима.

 

Ковач је на конференцији за новинаре у Источном Сарајеву нагласио,да се Влада Републике Српске и скупштинска већина у Народној скупштини према локалним заједницама "односе тако као да у њима живи неки други народ, а не становништво Републике Српске".

"Прикупљени новац од ПДВ-а се не распоређује равномјерно, а сада постоје и најаве да ће домови здравља прећи на трезорско пословање и да ће локалне заједнице додатно морати издвајати још пет одсто из буџета за њихово финансирање", рекао је Ковач, додајући да из године у годину локалне заједнице добијају значајно мања средства од индиректних пореза.

Ковач је оцијенио да је алармантна информација да ће Пореска управа Републике Српске путем својих локалних представништава "Шумама Српске" отписати дуговања која имају према локалним заједницама.

"Уколико власт настави да се на овакав начин односи према локалним заједницама, ми ћемо бити приморани да све оно што нам Влада налаже да радимо не радимо и да одбијамо све наредбе чији је циљ урушавање функционисања локалних заједница", навео је Ковач.

Градоначелник Бијељине,Мићо Мићић рекао је да Влада покушава да комплетан терет кризе пребаци на локалне заједнице, наводећи да се буџети локалних заједница из године у годину смањују, док је буџет Републике Српске за 10 одсто повећан.

Мићић,  навео је да су општине и градови добили упутство од Министарства финансија Републике Српске да смање буџете за 10 до 15 одсто, а неки и више.

Према његовим ријечима, локалне заједнице оптерећује и преношење неких надлежности на њих, што не могу издржати.

петак, 27. децембар 2013.

ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН "ВЕЛИКИ РАТ" АЛЕКСАНДРА ГАТАЛИЦЕ

ЗВОРНИК, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У зворничкој "Народној библиотеци и музејској збирци“ представљен је роман "Велики рат" Александра Гаталице и уручене награде највјернијим читаоцима.

 

Гаталица, новинар и књижевник из Београда, говорио је синоћ о свом роману који је доживио 20. издање.

"Радња се хронолошки одвија за време Првог светског рата, али је то, у ствари, роман о смрти епохе која је претходила том рату, која се звала `лепом епохом`, а неки су је звали и `дивном епохом`. У једном дану све се претворило у нешто најстрашније, што генерације нису могле ни да замисле", рекао је Гаталица.

Он је додао да се у роману сусреће доста ликова, јер је требало осликату тако лијепу епоху у свим њеним аспектима, у свим културним срединама, која се буквално суновратила у "Велики рат".

"Говорећи о том рату, заправо, много говорим и о томе шта су људи унели у њега, како су унели своја надања и како су изнели своја страдања", појаснио је Гаталица.

"Велики рат" је 11. књига Александра Гаталице, за коју је 2012. године добио "Нинову" и награду "Меша Селимовић". За циклус приповиједака "Век" добио је награду "Иво Андрић", тако да је употпунио збирку од три највеће награде које прозни писац на српском језику може да добије.

Гаталица је похвалио посјећеност манифестацији у зворничкој "Народној библиотеци", истичући да је то за њега показатељ да књига има читаоце, не само у Србији већ и у Републици Српској, Црној Гори и Македонији, односно свуда гдје се чита и говори српским језиком.

У овој библиотеци традиционално се на крају године проглашавају читаоци који су највише читали и којима је директор ове установе Негосава Стјепановић уручила бесплатне чланске карте и пригодне поклоне.

недеља, 11. новембар 2012.

'Пријатељи Илијаша' - Прикупљено 60.000 КМ за спомен-обележје

Цафе.ба / Срна

Удружење грађана "Пријатељи Илијаша 'прикупило је око 60.000 КМ како би се за 900 погинулих бораца и цивила из тог краја изградило спомен-обележје у порти манастира Свете Петке у бијељинском насељу Пет језера.
'Prijatelji Ilijaša' - Prikupljeno 60.000 KM za spomen-obilježje
Предсједник Удружења Миленко Зупур рекао је да је синоћ у Бијељини организовано донаторско вече на којем је скупљено 18.000 КМ, те да од градске управе очекују 5.000 КМ, као и значајна средства из Торонта, где ће ускоро бити организовано "Илијашке вече".

"Надамо се да ћемо скупити 100.000 КМ, колико нам је потребно да бисмо подигли спомен-обележје у порти манастира Свете Петке", рекао је Зупур Срни.

Он је додао да је у току изградња трема у оквиру којег ће се налазити спомен-обележје, за које Удружење издваја 60.000 КМ, као и 20.000 КМ за трошкове набавке плоче и исписивање имена погинулих бораца, цивила и несталих овог краја.

Удружење је одлучило да приступи подизању заједничког спомен-обележја свим погинулим борцима, цивилима и несталим српским јунацима за време одбрамбено-отаџбинског рата, у периоду 1992-1996. године, на простору општине Илијаш.

Епископ зворничко-тузлански Василије дао је благослов за подизање споменика у порти манастира Свете Петке.

Одлука о изградњи спомен-обиљежја у Бијељини проистекла је из чињенице да се највећи број Илијашани након Дејтонског споразума за БиХ, настанио у Бијељини и суседним општинама - Зворнику, Брчком, Милићима и Братунцу.

У манастиру Свете Петке у Бијељини већ две године одржава се парастос погинулим борцима и окупљањем и саборовања обележава слава Удружења "Пријатељи Илијаша" у прву суботу после Илиндана.
Izvor: Cafe.ba / Srna

недеља, 04. новембар 2012.

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 780 ГОДИНА МИТРОПОЛИЈЕ СРЕБРЕНИЧКЕ

СРЕБРЕНИЦА, 4. НОВЕМБРА /СРНА/ - Дочеком моштију Светог деспота Стефана Лазаревића и служењем свете архијерејске литургије данас ће у храму Покрова Пресвете Богородице у Сребреници бити обиљежено 780 година од оснивања Митрополије сребреничке.

 
Дочек честица моштију Светог деспота Стефана Лазаревића, које ће се чувати у сребреничком храму, очекује се у 10.00 часова, рекао је Срни сребренички свештеник Александар Млађеновић.

Свету архијерејску литургију служиће Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије уз саслужење свештенства Епархије.

Свети деспот Стефан Лазаревић, син Светог цара Лазара, био је српски владар, законодавац и пјесник. Након шест вијекова враћа се у Сребреницу гдје се још налазе зидине тврђаве коју је саградио и гдје је једно вријеме столовао.

Формирање Митрополије, чије је сједиште било у Сребреници, говори да је овај град у то доба био развијен економски и духовни центар који је имао изузетно важан значај у историји српског народа.

Сребреничка Српска православна општина очекује да ће обиљежавању овог јубилеја присуствовати велики број званица и вјерника. 



 РТРС
Православни вјерници из Сребренице дочекали су јутрос у Храму Покрова Пресвете Богородице мошти Светог деспота Стефана Лазаревића.


ВИДЕО: Обиљежавање 780 година Митрополије сребреничке трајање: 0:00
Доношењем честица моштију Светог деспота Стефана Лазаревића, које ће се чувати у сребреничкој цркви и служењем свете архијерејске литургије обиљежава се 780 година од оснивања Митрополије сребреничке и 600 година од када је Сребреница дата на управу деспоту Стефану Лазаревићу.

Светој архијереској литругији у сребреничкој цркви присуствовао је велики број вјерника из свих крајева Републике Српске, а највише њих, организованим превозом дошло је из Бијељине, Власенице, Хан Пијеска, Добоја, Брода и Лопара.
Свети деспот Стефан Лазаревић, син Светог цара Лазара, био је српски владар, законодавац и пјесник. Након шест вијекова враћа се у Сребреницу гдје се још налазе зидине тврђаве коју је саградио и гдје је једно вријеме столовао.
Формирање Митрополије, чије је сједиште било у Сребреници, говори да је овај град у то доба био развијен економски и духовни центар који је имао изузетно важан значај у историји српског народа. Сада, 780 година касније, Сребреница поново добија значај у православљу какав заслужује, каже протојереј српске православне цркве Сребренице, Александар Млађеновић.
Мошти Светог деспота Стефана Лазаревића у Сребреницу донио је епископ зворничко-тузлански Василије који је потом у Храму Покрова Пресвете Богородице, уз саслужење свештенства Епархије, служио Свету архијерејску литургију.

петак, 27. април 2012.

SPOMENIK KARNO OSATICA SREBRENICA









Znatan broj lica koja su dovedena u srebrenicke zatvore je oslobodjen putem razmene: jedan za jedan ili svi za sve. Najznacajnije razmene izvrsene su 13. avgusta 1992. godine kada je oslobodjeno dvanaest lica srpske nacionalnosti. Rec je uglavnom o mestanima srpskog sela Karno,medju kojima su bile i cetiri zene i Milos Jevtic iz Umke kraj Beograda,koji se zatekao u poseti kod rodjaka. Oni su drzani u zgradi gde je nekada bio Stab opstenarodne odbrane. Sledeca razmena izvrsena je 16. oktobra iste godine i tom prilikom su oslobodjeni Veselin Sarac, Drago "Postar", Nedeljko Radic, Zoran Brankovic i Bubanja Nedeljko. Svi oni su bili u jadnom stanju, prebijeni, prljavi, u soku. O njihovom fizickom izgledu, kao i izjave o tome sta su doziveli u zatvoru, postoji i video zapis. Tukli su ih svakodnevno. Hranu nisu dobijali. Higijenski uslovi su bili kao za zivotinje. Svedoci su ubistva pod batinama. Svojevremeno je, 28. septembra, muslimanska strana za njihovo oslobadjanje trazila 50 tona brasna tip 500. Srbi su prihvatili, a muslimani odmah odustali. (Muslimani nisu znali da Srbi imaju brasna samo za dva naredna dana ili jedva nesto vise od tri tone i da kolicinu od 50 tona ne bi mogli nabaviti ni za narednih deset dana, makar svi, od dece do staraca, ostali bez hleba.) Poslednja veca grupa oslobodjena je, odnosno razmenjena za odgovarajuci broj muslimana, sredinom februara 1993. godine u Skelanima. U toj grupi je bilo oko 25 lica, uglavnom zena i dece, koja su se skoro istog casa po izvrsenoj razmeni razisla. Uzimajuci u obzir i izvestan broj manjih grupnih ili pojedinacnih razmena (Nikolic Milosava, Nikolic Ratko, koji je od 12. januara do 26. februara omrsavio 25 kilograma, i dr.), iz srebrenickih zatvora je pusteno oko pedeset lica srpske nacionalnosti. Ne ulazeci detaljnije u njihove licne sudbine, koje su gotovo po pravilu bile veoma teske, bitno je da su se ta lica nasla na slobodi i medju svojima.



Medjutim, ne mali broj uhvacenih civila ili zarobljenih branilaca srpskih sela ubijeni su od njihovih strazara, islednika, komandira i drugih muslimana koji su imali pravo da raspolazu njihovim zivotima. Danas nije moguce znati koliko je Srba ubijeno u Srebrenici od kada su Alijini bojovnici zavladali ovim gradicem i okolnim selima. Izvesno je da su tu zivot izgubili: Subotic (DJordja) Radivoje (1954), Karno, Srebrenica, koga je sa grupom milicionera uhapsio Meholjic Hakija; Jovanovic Uros (1921) iz Fakovica koji je bio toliko isprebijan da su ga bez svesti dovezli u nekim kolicima u bratunacki Dom zdravlja; Ljubica (Drage) Gagic (1950), koja je izvrsila samoubistvo jer nije bila u stanju da podnosi zlostavljanja kojima je bila izlozena posebno od Zulfe Tursunovica, jednog od muslimanskih staresina. Na Petrovdan 1992. u selu Zalazje se predala grupa od 7-8 branilaca sela. U grupi su bili i Slobodan Ilic, sudija iz Srebrenice, kao i jedan od brace Rakica... Njihova sudbina je neizvesna. Dragomir (Jevte) Mitrovic (1929), je uhvacen dok je cuvao ovce, zverski je pretucen i podlegao povredama 12. avgusta 1992. godine. (Svedok ovog ubistva u zatvoru je Slobodan Petrovic iz Obadi, opstina Srebrenica.) Oktobra meseca u zatvoru je ubijen i Dragutin Kukic (1954). Njega je udarcem cepanice usmrtio "Kemo iz Pala" (Mehmedovic Kemal, 1962. Pale, Srebrenica). Svedok ovog ubistva je Dragutin Sarac koji se tada nalazio u istom zatvoru.



SPOMENIK SRPSKIM ZRTVAMA KARNO

1.Krivicna prijava MUP-a RS Centra javne bezbednosti protiv sledecih lica: Oric
Naser, Bektic Nedzad, Meholjic Hakija, Sejdinovic Saban, Sejdinovic Hakija,
Tursunovic Zulfo.U obrazlozenju se kaze da su Muslimani napali Medje
15.05.1992. i da je tada stradala Andric Petrija, a ranjen Subotic Vidoje kojem je Zukic Husein pomogao da dodje do Bajine Baste.Nakon napada na Medje, Srbi odlaze u muslimansko selo Greben jer su im Muslimani garantovali bezbednost.
Posle toga Greben posecuju u vise navrata Bektic Nedzad i Meholjic Hakija sa
vojskom, trazeci od Srba da predaju oruzje, posle cega pocinje stradanje gradjana Medje.Zatim se navodi da je najverovatnije po naredbi Orica, a pod komandom Bektic Nedzada ubijen Subotic Radivoje 20.05.1992. i to tako sto mu je pucano u predelu grudnog kosa.Isto tako su Sejdinovic Saban i Hakija oko 25.05.1992. iz Grebena u Medje odveli Gagic Milojka, tukli ga i zatim ubili,a sutradan su mu opljackali kucu i zapalili je. Posle ovoga se navode imena ubijenih civila (datum nepoznat), cija su tela pronadjena u stali:Djuric Vojisav, njegov gluvonem i mentalno retardirani sin Novak, Petrovic Krsto i Jevtic Radoje. Ubijene Srbe je zakopao Gagic Petar koji sada boravi u Krnulama.18.04.1997. izvrsena je identifikacija ove grobnice kao i ekshumacija.U tekstu dalje pise da su posle sklanjanja u Greben, Srbi iz Medja pohapseni i odvedeni u Srebrenicki zatvor koji je bio lociran u zgradi suda u Srebrenici.Potom se navode imena pohapsenih Srba i isto tako pise da je se, pretucena od strane Tursunovica, Gagic Ljubica otrovala u zatvoru sircetnom kiselinom kako bi sebi skratila muke.U pomenutom periodu ubijeno je osam civila iz Medje, a radi rasvetljavanja zlocina obavljeni su informativni razgovori sa odredjenim ljudima kao i druge radnje.
2.Sluzbena zabeleska o razgovoru sa Savic Desimirom na okolnosti stradanja
civila iz sela Medje.Svedok kaze da, kada je srpska vojska oslobodila Srebrenicu, rodbina je shvatila da Djuric Vojislav ( iz Medja, zaseok Crni Vrh), koji je inace bio penzionisani milicioner star 74 godine i njegov mentalno retardirani sin Novak, nisu medju zivima vec da su pobijeni od strane armije BiH u Srebrenici.Pretrazivajuci selo nakon oslobadjanja Srebrenice u cilju pronalaska svojih rodjaka svedok je uspeo pronaci mesta gde su obojica sahranjena.Svedok kaze da je pored ove dvojice bilo ubijeno jos dva civila i samo zna za jednog da se prezivao Filipovic.Svedok isto kaze da je Gagic Petar iz Novog Sela sahranjivao ove ljude nakon sto su ih Muslimani pobili.On takodje navodi da je saznao da su ubista ovih ljudi pocinili: Meholjic Hakija, Bektic Nedzad,Sejdinovic Saban i Sejdinovic Hakija.Svedok isto navodi da je Gagic Petar nakon razmene pricao da se Gagic Ljubica ubila u pritvoru popivsi esenciju koju je imala skrivenu u torbi zbog mucenja u zatvoru u Srebrenici, gde je provela duzi period vremena.
3.Sluzbena zabeleska-razgovor sa Petrovic Milenkom.Svedok navodi da u vreme napada Muslimana na zaseok Crni Vrh i Karno SO Srebrenica nije bio u selu.Iz dnevnih novina je saznao da mu je otac Krsto ubijen u prvoj polovini maja 1992. On kaze da je od Srba u selu, posle napada, ostalo samo cetiri coveka i to Milinkov otac, Jevtic Radoje, Djuric Vojislav i njegov gluvonemi sin Novak i sve njih su Muslimani pobili.Za Gagic Milojka se ne zna sudbina, a svedok kaze da je cuo da su Muslimani u maju 1992. ubili na ulazu u selo Karno Subotic Radivoja, a u Karnu je ubijena i Andric Petrija.
4.Sluzbena zabeleska- razgovor sa Jevtic Milanom na okolnosti stradanja
njegovog oca Radoja.Svedok kaze da u vreme kada je njegov otac ubijen, nije bio u selu tako da se ne moze izjasniti o detaljima.Iz novina je saznao za napad na selo.Isto tako navodi da su tada oko 20 Srba iz sela Muslimani zarobili , 11-12 zamenili, a ostale pobili, medju kojima je bio njegov otac. I on kaze da Gagic Petar zna vise o ovome.
5.Sluzbena zabeleska o ekshumaciji 4 lesa iz dve grobnice u selu Medje, zaseok
Crni Vrh.Radi se o civilima koji su pobijeni u prvoj polovini maja 1992. od strane Muslimana sa podrucja Srebrenice.U pocetku se daju zvanicne informacije: ko je prisustvovao ekshumaciji i gde se tacno grobnice nalaze.Iz prve Grobnice je izvadjeno dva lesa muskog pola.Prvi je identifikovan kao Petrovic Krsto, a drugi kao Jevtic Radoje.Iz druge grobnice su isto tako iskopana dva muska tela i to Djuric Vojislav i njegov sin Novak.Dalje u tekstu se opisuje civilna odeca koju su nosili pobijeni.Lekari specijalisti su se izjasnili da su sva cetiri lica pobijena iz vatrenog oruzja,a pucanje je bilo iz blizine.
6.Zvanicna zabeleska MUP-a RS Centar javne bezbednosti Zvornik da su
pronadjena grobna mesta sa cetiri lica, Djuric Vojislava i Novaka, Petrovic Krsta i Jevtic Radoja i da su u toku identifikacije mesta sahrane Gagic Ljubice i Djuric Petre.
7.Sluzbena zabeleska – razgovor sa Gagic Petrom.Svedok kaze da je u maju
1992. najveci deo Srba napustio selo.U selu su ostali sledeci civili:Gagic Milojko,
Gagic Andja, sam svedok, Gagic Mileva,Andric Petrija, Simeunovic Velimir sa
suprugom Radojkom, Subotic Radivoje,Gagic Ljubica,Gagic Cvijetin, Subotic
Ilinka supruga od Vidoja, Andric Milovan,Subotic Mladen i Gagic
Danica.15.05.1992. selo je napadnuto i svi su se razbezali.Svedok je u tom
trenutku kod sebe imao pusku PAP za sopstvenu odbranu, ali je nikada nije
upotrebio.Pod samim nebom na njivi, poginula je Djuric Petrija.Prilikom sahrane svedok je dobro video da je njena glava bila smrskana.Isto tako na dan napada u obe noge je ranjen Subotic Vidoje kome je Zukic Husejin pomogao da dodje do hidrocentrale Bajina Basta odakle je prebacen u bolnicu.Nakon dva-tri dana preostali Srbi su otisli u muslimansko selo Greben gde su im Muslimani obecali da im se nista nece dogoditi.Posle par dana u selo su stigli Bektic Nedzad i Meholjic Nurija koji su sakupili Srbe kod kuce Zukic Fadila i trazili da im se preda oruzije, jer su navodno pronasli spisak naoruzanja kod ubijenog Gorana Zekica. Dok se svedok nalazio u Grebenu, jedno jutro su po njega dosli Hakija i Nedzad i odveli ga u Crni vrh da sahrani izginule Srbe u Crnom Vrhu.Dolaskom u Crni Vrh u stali Jovicic Petra pronasao je mrtvog Djuric Vojisava.Glava mu je bila ogromna-natekla.Ostalu trojicu, Djuric Novaka, Jevtic Radoja i Krstu je pronasao na gomili u stali.Glave su im bile razmrskane.U sahranjivanju su mu pomogli Ahmet Alic i Abid Selimovic.Nakon sahrane Abid je napravio krstove i stavio na obe grobnice.Svedok misli da je Subotic Radivoje ubijen 24.05.1992.
posto ga je Andric Milovan pronasao za stolom ubijenog.Nakon sahrane u Crnom Vrhu, svedok, pred kucom Alic Elhema u Grebenu, nalazi Gagic Milojka Subotic Radivoja koji su bili vezanih ruku na ledjima, a tu su bili Hakija i Nedzad sa njihovom vojskom.Dana 15.07.1992. u selo je dosao Nedzad Bektic sa vojnicima pa su u zatvor odvedeni:Petar, Andja, Ljubica,Cvijetin,Danica, Subotic Mladen,Andric Milovan,Mileva, Simeunovic Radojka i njen muz Velimir.Zatvor je bio u Srebrenici u zgradi suda.Prvog jutra u zatvoru ih je posetio Oric sa dve zene. Jednog dana u zatvor je dosao Tursunovic Zulfo koji je po ulasku u zatvor dograbio Ljubicu i dugo je udarao Ljubicom o zatvorski zid.Od nje se trazilo da im preda radio-stanicu koju ona nikada nije imala. Izmucena Zulfinom tucom Ljubica je popila esenciju koju je sakrila kod sebe kada je kretala u zatvor i u
teskim mukama u zatvoru umrla.Zivela je oko sedam dana, a lekarska pomoc joj nije ukazivana.
8.Krivicna prijava MUP-a RS Stanica javne bezbednosti Bratunac protiv
Meholjic Hakije i drugih nepoznatih izvrsilaca zbog osnovane sumnje da su
izvrsili krivicno delo ratnih zlocina protiv civilnog stanovnistva pocetkom maja
1992. napadom na srpsko selo Medje, zaseok Crni Vrh i tom prilikom su ubili
neduzne civile Djuric Vojislava, njegovog sina Novu, Petrovic Krstu i Jevtic
Radivoja i opljackali imovinu mestana, a nakon toga selo potpuno spalili. Prijava se odnosi i na Subotic Radivoja i Gagic Milojka. Dalje u tekstu stoji opis dela koji je vec dat u izjavama svedoka pa nema potrebe da se ponavlja.
9.Sluzbena zabeleska o obavljenom razgovoru sa Subotic Mladjenom i Gagic
Petrom iz Medja , zaseok Karno, na okolnosti boravka u logoru za civile u
Srebrenici.Oni na pocetku teksta kazu da su nekoliko njih nabavili oruzje
samoinicijativno, da bi se branili u slucaju napada. Zatim kazu da je 11.05.1992.
Meholjic Hakija dosao sa svojom vojskom u selo i trazio da grupa seljana podje sa njima u Crni Vrh da sahrani Djuric Vojislava i njegovog sina Novu, Petrovic Krstu i Jevtic Racu koje su oni pobili kada su napali taj zaseok. Za ovu svrhu odabrali su: Gagic Milojka, Gagic Petra, Subotic Radivoja i Subotic Mladjena, ali su Radivoja vratili u selo, a ostale su odveli da sahrane poginule i istog dana su ih vratili. Kada je muslimanska vojska posla iz sela svezali su i poveli sa sobom Subotic Radivoja i Gagic Milojka i odveli ih u nepoznatom pravcu.Posle dva dana cetvorica nepoznatih muslimanskih vojnika odveli su Radivoja do ulaza u selo i ubili ga na putu pucajuci mu u ledja. Milojka je Hakijina grupa odvela prema Klotijevcu i o njegovoj sudbini se nista ne zna. 16.05.1992. u selo dolazi Bektic Nedzad i poziva seljane da dodju u Greben i obecava im bezbednost zivljena u Grebenu , ako predaju oruzje, sto su oni i uradili. Ali 15.07.1992. vojska sa Bekticen na celu dolazi u Greben, sve ih kupi i odvodi u Srebrenicu gde ih zatvaraju u prostoriju u kojij je pre bio Stab TO. Iz prostorije su izlazili napolje samo kada su hteli ici u toalet.Jeli su jedan put dnevno i to uglavnom parce hleba sa dzemom, nekada peceno jaje , ali retko, tako da su jedva prezivljavali.Tek tri dana pred razmenu poceli su im davati malo supe, makarona i krompira.U prostoriju gde su bili zatvoreni, pored strazara ulazili su svi koji su hteli, provocirali su ih, govorili da ce ih pobiti, terali ih da ustaju i govore «meraba», a neki su ih i tukli.Glavni za saslusavanje je bio Tursunovic Zulfo , koji je svakodnevno dolazio i tukao ih svim i svacim i pretio da ce ih poklati.Najvise je zlostavljao Gagic Ljubicu, koju je desetak dana izvodio iz zatvora, negde je odvodio, maltretirao i tukao, a potom je vrecao u zatvor.Posle nekog vremena ona vise nije mogla izdrzati i popila je esenciju koju je ponela od kuce.Posto joj je esencija nagrizla grlo, ona je kukala u zatvoru i trazila da joj pomognu, ali oni nisu hteli dovesti doktora, pa je ona u najvecim mukama umrla u zatvoru.Tada su doveli jednog coveka u belom mantilu koji je samo rekao da je mrtva.Osim Zulfe, u zatvoru ih je tukao i jedan milicioner kojeg niko ne poznaje i Saban iz Prohica
koji je umesto noza za pojasom nosio komad testere.Od mladica iz Zlijebca i
Bujakovica koji su isto bili zatvoreni , ostali su saznali da u Srebrenici ima jos
jedan zatvor, negde u centru grada prema autobuskoj stanici, velicine 2x2 metra i u toj prostoriji su zidovi, prema njihovom kazivanju, isprskani krvlju. Dana kada su svi uhapseni selo je spaljeno od strane komsija Muslimana iz sela Vucici, Greben i muslimanske Medje.Prvo su pokrali sve sto se moglo pokrasti pa su onda sve i zapalili.Ukupno je u Karnu popaljeno 15 kuca sa svim pratecim objektima (5 kuca u zaseoku Subotici, 6 kuca Gagica, 3 kuce Andrica i jedna Simeunovica).
10.Krivicna prijava protiv Bektic Nedzada i drugih NN izvrsilaca zbog osnovane
sumnje da su izvrsili krivicno delo ratnog zlocina protiv civilnog stanovnista i
izvrsili protivpravno zatvaranje civila sela Medje-Karno srpske nacionalnosti i
drzali ih u zatvoru u Srebrenici do 13.08.1992.U zatvoru su svi tuceni i na drugi
nacin maltretirani, a selo je totalno opljackano i nakon toga spaljeno.U opisu dela stoji ono sto su vec naveli svedoci pa nema potrebe za ponavljanjem.Kao dokazni materijal prilazu se izjave svedoka: Subotic Mladena, Andric Milovana, Gagic Petra i drugih razmestenih iz tog sela.
11.Ponovljena sluzbena zabeleska razgovora sa Subotic Mladjenom i Gagic
Petrom.
12.Zapisnik o saslusanju svedoka Gagic Petra.Svedok kaze da su 15. maja 1992. Muslimani iz okolnih sela izvrsili napad na selo Karno opkolivsi ga sa svih
strana. Prilikom ovog napada ubijena je Andric Petrija stara oko 60 godina, a
Subotic Vidoje star 65 godina je bio ranjen u noge.Telo ubijene Petrije je svedok video na mestu zvanom Polje i video je da joj je jedna slepoocnica bila
izbijena.Ranjenog Vidoje je video na mestu zvanom Surduk, sakrivenog ispod
plasta sena, iznad jednog potoka. Nekoliko dana posle napada na selo Hakija i
Nedzad Bektic su ispred kuce Abida Ukica skupili muskarce iz sela Karno.Pored
Petra iz Karna su jos dosli i Gagic Milojko, Subotic Radivoje, Subotic Mladjen i
Simeunovic Velimir.Hakija je rekao da oni treba da idu u Crni Vrh da se sahrane neki ljudi po srpskim obicajima.Tada je Nurija rekao da ostane i da ga dobro cuvaju .Odredili su samo Petra da podje u Crni Vrh, a Petar ne zna sta se sa ostalima dogodilo.Sa Petrom je u Crni Vrh poslo 10-tak muslimanskih vojnika iz okolnih sela medju kojima poznaje samo Nuriju i Bekira Alica iz Medja.Odveli su ga u jednu stalu gde je desno od ulaznih vrata bio zgrcen u klececem stavu les Vojislava Djurica, a u suprotnom delu od vrata njegovog sina Nove,Krste Petrovica i Jevtic Race koji su bili nabacani na gomilu jedan preko drugoga.Petar je , zajedno sa Muslimanima koji su bili sa njim, sahranio ove ljude; po dvojicu u jedan grob.Prilikom povratka u selo Medje , na terasi kuce Edema Alica, svedok je video svezane Gagic Milojka i Subotic Radivoja.Pored njih je stajao jedan muslimanski vojnik sa puskom na gotovs.Posle toga Radivoja svedok vise nije video , a samo je jednom video Milojka nekoliko dana kasnije kada su ga Muslimani sprovodili pred kucu pokojne Petrije Andric i terali ga da nogom provali vrata.Medju Muslimanima koji su ga sprovodili svedok je prepoznao Sabana iz Kovacica.Kasnije je svedok cuo da su Muslimani Milojka i Radivoja vise puta sprovodili u Klotijevac i vracali u Medje, a kada je svedok zadnji put video Milojka pred Petrijinom kucom , primetio je da je bio sav pocrneo , verovatno od batina i mucenja.Muslimani su Radivoja ubili 24.05.1992. u selu Karno.Svedok dalje govori o sprovodjenju u selo Greben , a potom u Srebrenicki
zatvor, kao sto su vec pominjali ostali svedoci.U zatvor u Srebrenici dolazio je
cesto Zulfo Tursum ( verovarno Tursunovic) i ispitivao je zatvorenike.Svedoka je tom prilikom udarao cizmom po nogama i pesnicama po glavi.Takodje je tukao i Ljubicu Gagic tako sto ju je uhvatio za kosu i njenom glavom udarao o zid, nakon cega se ona sama otrovala ispijanjem esencije.Svedok navodi i da su pred samu razmenu u zatvor dovedeni i neki Milos iz Fakovica , dvojica mladica koji su pre toga bili u Potocarima i neka Milena iz Bozica.Za vreme dok su oni bili u sobi u kojoj je bio prisutan i svedok, strazari su ih izvodili i posle izvesnog vremena vracali, a Petar je video na njihovom licu i telu da su bili batinjani.Najvise je bio batinjan Milos, a Milena je potpuno bila fizicki izmenjena od maltretiranja.Svi su
zajedno razmenjeni.U zatvoru su od hrane u toku dana dobijali samo po parce
hleba, a par puta je bila i neka corba.Vodu za pice nisu dobijali redovno pa su
cesto bili zedni.Svedok se seca da Milos pet dana nije nista jeo, trazio je vodu, ali mu strazari nisu dali.Vodu su dobijali u zavisnosti od volje strazara.Tokom
boravka u Grebenu sva imovina zatvorenika je pokradena i popaljena.Petru je
zapaljena kuca, stala, magaza, susara i drugi pomocni objekti.Svo pokucanstvo je popljackano, a od stoke je oterano: jedna krava i sest ovaca, a ubijena je jedna svinja i sest prasadi.Takodje je nestalo i 25 komada zivine.
13.Jos jedna izjava Gagic Petra gde on samo malo slikovitije opisuje iste
okolnosti.Malo je bolje opisan zatvor u Srebrenici:soba je bila mala, u njoj se
moglo leci,ali se nije moglo potpuno ispruziti, na podu je bio prostrat samo jedan linoleum,a nije se imalo cime pokriti.Prva tri dana nisu dobijali nikakvu hranu, vec samo po malo vode, a nakon toga dobijali su po jedno parce hleba.U daljem tekstu svedok navodi maltretiranja od strane Tursunovic Zulfe.Svedok je licno video kada je Gagic Ljubicu Tursunovic Zulfo uzeo rukama za glavu i njenom glavom nekoliko puta udario o zid.Nakon toga se svim prisutnima obratio rekavsi da ce se on licno vratiti drugi dan i da ce ih sve poklati jer nece da trosi municiju na njih.Odmah nakon Zulfinog izlaska Gagic Ljubica uzima flasicu sa esencijom i pocinje da je pije, a Simeunovic Velimir je istu flasicu od nje uspeo oteti, a u tom trenutku je usao strazar koji je uzeo flasicu esencije od Velimira te je rekao da su je oni pokusali naterati da se ubije i da je to bio dogovor. Medjutim, istina je da niko od prisutnih nije znao da je Ljubica imala esenciju, jer zene prilikom ulaska u zatvor nisu pregledali.Svedok kaze da je zbog svih dogadjaja u zatvoru doziveo
sok i danas oseca posledice toga, vise puta se nocu budi, cesto je nervozan,a i
danas oseca neki strah kada se seti svih tih desavanja. 14.Potvrda Gagic Petra o izvrsenoj razmeni.
15.Sluzbena zabeleska razgovora sa Gagic Danicom u vezi sa smrcu i sahranom Gagic Ljubice iz Karne u julu mesecu 1992.Svedok kaze da je dan posle njihovog pritvaranja u zatvor dosao Tursunovic Zulfo i psujuci svima srpsku majku pitao je Ljubicu gde su joj sinovi i gde je radio stanica.Ona je odgovorila da ne zna gde su joj sinovi i da ne zna nista o radio stanici.Potom je Zulfo istukao Ljubicu rukama i nogama da bi je u jednom trenutku uhvatio za lice i jako glavom udario o zid i njoj je krenula krv i na usta i na nos.Zulfo je otisao govoreci da ce ih sve pobiti kad se vrati.Posle ovoga je Ljubica popila esenciju i umrla kao sto su naveli ostali svedoci.U daljem tekstu stoji licni opis Gagic Ljubice.
16.Izjava Gagic Cvijetina na okolnosti koje su mu poznate u vezi izvrsenih ratnih zlocina, ubistava, paljenja objekata i pljackanja sela Medje sa svim zaseocima. Ovaj svedok prvenstveno navodi imena svih 17 lica koja su zarobljena u zaseoku Karno prilikom napada Muslimana pod komandom Bektic Nedzada i Meholjic Hakije 15.05.1992.Svedok dalje navodi iste cinjenice kao prethodni svedoci pa nema potrebe da se ponavlja ( odvodjenje u zatvor, samoubistvo Gagic Ljubice..).Cvijetin kaze da su prilikom napada na Medje sa zaseocima Karno, Radacevici,Valtovici i Crni Vrh Muslimani zapalili sve kuce sa pratecim objektima, zapalili su i osnovnu skolu i tom prilikom polupali i crkvena vrata na crkvenom objektu u Medjama, opljackali su i celu imovinu.Dalje se navode imena svih ljudi iz Karna,Radacevica, Valetovica i Crnog Vrha kojima su spaljene kuce.Pored ovoga svedoku je poznato da je Saban iz sela Prohica oterao Gagic Milojka kojeg su navodno ubili na putu u Medjama.Ovo je svedok video svojim ocima i Sabana dobro poznaje.Pored ovoga poznato mu je i da su tih dana ubili Petric Aleksu i zapalili ga u njegovoj kuci, a ove okolnosti su dobro poznate
Peric Milevi.Ona je tom prilikom uspela pobeci preko sume, a govorila je kako su je mucili i da je videla svojim ocima kako su zaklali Peric Aleksu, ali ona ne
poznaje lica koja su to ucinila.Sama je izjavila da su nju zatvorili u svinjac i vukli za kosu.
17.Zapisnik o saslusanju Gagic Danice.Vec je davala izjavu povodom smrti
Gagic Ljubice.Ona u ovoj novoj izjavi kaze da se do pocetka rata u selu zivelo
normalno i sa komsijama Muslimanima nije bilo nikakvih problema.
Medjusobno su se posecivali i pomagali.Kada je rat poceo ovi odnosi su se
poremetili.Danica kaze da su, posto su Muslimani zauzeli selo, kod njih dosle
zene Muslimanke i na njihovu intervenciju i garanciju da se Srbima nista nece
desiti, odvedeni su u muslimansko selo Greben.Dok su boravili u Grebenu
njihovo kretanje je bilo ograniceno, a bili su smesteni u porodicama familije
Zukica, koji su im na neki nacin i pruzili zastitu.Bili su smesteni u kucama
Sabana, Ramiza , Huseina, Alije, Fadila svi sa prezimenom Zukic, kao i kod
Edema, cije prezime svedok ne zna.Svi napred navedeni Muslimani muskarci,
izuzev Edema isli su u akcije napada na srpska sela Brzane i Krnici. Danica zna
ovo zato sto je jednom prilikom Sabanova zena Hajra pokazala Sabanov ves koji je bio krvav i rekla joj je da je to od ranjenika iz akcije u Krnicima.Srpske zene u Grebenu su stitile Muslimanke od mogucih napada muslimanske vojske koja se kretala po selu.Srbi u Grebenu nisu oskudevali u hrani ni vodi kao ni u osnovnim potrebama higijene.Danica potom govori o odvodjenju u zatvor u Srebrenicu kao i ostali svedoci pa nema potrebe da se ponavlja. Ona kaze da je se Ljubica otrovala esencijom posle mucenja od strane Zulfe Tursunovica i Danica navodi da joj je, jos pre nego sto su napustile Greben, Ljubica rekla u poverenju da se nece dati ziva u ruke Muslimanima da je muce i da je spremila esenciju da je popije ako je napadnu.Kada se Ljubica otrovala Muslimani nisu hteli da joj pruze medicinsku pomoc iako su znali sta se desilo.Treci dan je dosao Zulfo Tursunovic i rekao joj je :»Kurvo jedna, znas kako treba da se ponasas u zatvoru « dodavsi « drugi put kad dodjem gadjacu te iz pistolja kroz resetku.» Ljubica je umrla u
Danicinom krilu posle sedam dana na velikim mukama.Danica isto tako kaze da
su muskarce povremeno tukli u sobi i to se i uglavnom desavalo kada je se vojska vracala sa ratista..Vojnike koji su tukli muskarce ona ne poznaje, a medju njima je zapazila da je najekstremniji bio Zulfo Turunovic.Cetvrtog dana nakon dovodjena u zatvor je doveden i neki Milos iz Vrankovine kod Fakovica i on je najvise tucen, a posle dvadesetak dana u zatvor je dovedena i Milena Rankovic iz Bozica.Treci dan po njenom dovodjenju dosao je Nedzad Bektic, malo je ispitivao, a zatim su je odveli u posebnu sobu odakle su je vratili svu pretucenu.Danica kaze da su mogli da cuju njeno kukanje.Milena joj je rekla da je medju muslimanskim vojnicima prepoznala Ahmu iz Lijeska kod Skelana.Od hrane su dobijali samo po parce hleba od crnog ne prosejanog brasna.Desilo se da dva dana nisu dobijali ni hranu ni vodu i ta dva dana su Danici bila najduza u zivotu.Takodje su oskudevali u pijacoj vodi koju nisu dobijali ni po nekoliko dana.Naime, dobijali su na par dana po litar vode za sve u sobi.Jednom prilikom strazar Hasan iz Strubara doneo je litar vode pomesane sa mokracom.Zatvorenici su popili ovu vodu da bi utolili zedj posle cega su imali strahovite stomacne bolove..Nisu imali uslova za higijenu , tako da se poslednjih 20 dana nisu ni umivali.Razmenjeni su 14. avgusta 1992. a na razmenu su doveli jos dva mladica, jedan pod imenom Zlatan iz Mastajinica kod Bukajovica, a drugi iz Bradica kod Fakovica .Na njima su se videli tragovi velikog mucenja jer su im se na glavi telu videle velike modrice i rane.Zlatanov brat je ubijen u Krnicima.
18.Ponovljena sluzbena zabeleska o razgovoru sa Gagic Danicom u vezi sa smrcu i sahranom Gagic Ljubice.
19.Zapisnik o saslusanju svedoka Subotic Vidoja.Svedok kaze da je osmog maja 1992. sa Subotic Mladjenom i Gagic Milojkom posao kod Muslimana u Gruicice da sa njima pregovaraju o tome da ih Muslimani ne napadaju.Poveo ih je Selimovic Abid, ali ostali su se brzo vratili pa je na pregovore svedok otisao sam.U Gruicicima je bilo puno Muslimanskih vojnika koji su galamili i pretili mu. Sa svedokom su razgovarali Dahmo Alic, njegov otac Dula, Hasan Alic i Hasan Vejzovic i oni su trazili od svedoka da preda puskomitraljez i radiostanicu koje on nije imao.Govorili su mu kako su okolne sume pune muslimanskih vojnika sto je svedoka uplasilo i on je otisao kuci.Svedok je nakon par dana otisao kod Edema Alica u Medje i zamolio ga da omoguci da se Srbi iz Karna izvuku i spasu.On je to odbio uz pretnju da ce ga zaklati i naterao ga da ode i proveri da li se u Crnom Vrhu nalazi srpska vojska.Na svom putu za Crni Vrh svedok saznaje za ubijene Krstu Petrovica, Radoja Jevtica, Vojislava Djurica i njegovog sina Novaka. Pri povratku u Medje Edem Alic srece svedoka i govori mu da su «oni u Crnom Vrhu poklani kao jagnjad» i po njegovom ponasanju svedok sumnja da je
i on ucestvovao u klanju. 15. maja 1992 prilikom napada na selo svedok biva
ranjen u obe noge i donji deo stomaka. Pao je, a zatim uspeva da odpuze do
jednog sena gde nalazi snahu Ilinku, a deset metara dalje lezala je mrtva Petrija
Andric pogodjena metkom u potiljak.Ilinka odlazi dalje, a svedok ostaje pored
sena i te noci ga nalaze Muslimani Zukic Husein i njegovi sinovi i odvode ga
svojoj kuci u Greben, a posle dva dana ga odvode na Perucac, a potom u Bajinu
Bastu odakle odlazi u Uzice na lecenje. Prolazeci kroz muslimanska naselja
mestani i vojnici su mu pretili da ce da ga ubiju, ali je Husein sa sinovima uspeo
da ga zastiti. Zukic Husein pricao je svedokovom bratu, Subotic Manojlu, da je na Vidoja pucao neki Smailagic iz Osmaca.Svedoku je u selu zapaljena kuca, a cigla odvucena, zatim susara, ambar, salas, dve stale, svinjac i kokosinjac.Ukradene su mu poljoprivredne masine: kosacica, elektricni mlin za zito, kazan i ostali poljoprivredni alati. Odvedena mu je krava sa dva teleta, a ubijeno je 15 svinja. Pokucanstvo je opljackano i pogorelo.
20.Zabeleska razgovora sa svedokom pod imenom Simeunovic Radojka.Svedok kaze da su na njenu kucu u napadu 15.05.1992. bacene 2 bombe.Medju napadacima je prepoznala sina od Vehabije sa Osmaca i sina od Muje zvanog «Mevkic» koji je nosio carapu na glavi kako ne bi bio otkriven. I ona govori o Andric Petriji i Subotic Vidoju i isto tako govori u odlasku u Greben i slanju Edhema Alica u Karno da pozove Srbe iz Karna u Medje.Takodje kada je kretala svojoj kuci videla je kako pred kucom Gagic Milojka sedi Nedzad Bektic sa oko 50 vojnika.Ona je isto upoznata sa odvodjenjem Subotic Radivoja i Mladjena kao
i Gagic Milojka. 24.05.1992. je ubijen Radivoje Subotic, a tog istog dana
Muslimani su nju i njenog supruga Velimira poterali na streljanje, ustvari poterao ih je Sejdinovic Saban, sin Alme iz Pralica, i tada je u selu videla Gagic Milojka vezanih ruku .Saban ga je sa jos jednim vojnikom vodio u selo Medje.Vodeci ga, Saban je Milojka tukao nogama.Nakon toga Milojko je ubijen.Te noci svedok je bila sa suprugom u selu Medje i tada su joj Muslimani odrali ovce.Za Subotic Radivoja kaze da je nadjen mrtav odvezanih ruku i videla je da je on pogodjen u leve grudi, trbuh i desno rame. 27.05.1992. poceli su Muslimani da pljackaju selo i imovinu. Alic Ahmo joj je iz ambara pokupio zito. Te noci nastaje opsta pljacka sela i Radojka sa Velimirom bezi u Greben. 28.05.1992. dva Muslimana ih opet teraju u Karno. Osman, za kojeg ona misli da se preziva Kusturica, im trazi da predaju oruzje koje vise nisu imali. Sve do 14.07.1992. su boravili u Grebenu kada su poterani u zatvor u Srebrenicu. Nakon dva-tri dana Tursunovic Zulfo dolazi u zatvor, tuce i maltretira i Gagic Ljubicu koja se posle vise maltretiranja otrovala esencijom i bez lekarske pomoci u zatvoru je umrla. (Svedok ovde navodi nesto sto ostali do sada nisu rekli, a to je da je milicioner Nurija doneo 1 litar mleka kako bi dali Ljubici, malo pre nego sto je ona umrla).
21.Zapisnik o saslusanju Simeunovic Velimira. Ovaj svedok kao i ostali svedoci
govori o ubistvima koja su u pocetku pocinjena u selu i odlasku u Greben, a u
Karno su se vracali preko dana da bi namirivali stoku.Jedino je svedok sa svojom suprugom Radojkom nocevao u selu.Svedok kaze da su 15 maja 1992 u jutarnjim satima kod njega dosli njegovi prijatelji Edem Alifendic iz Grebena i njegov brat Sefko.Dok su sedeli i razgovarali iznenada je pocela jaka pucnjava prema svedokovoj kuci.Sefko je odmah izasao da vidi o cemu se radi i vise se nije vracao, a Edem je ostao sa svedokom.Sa Edemom je svedok izasao ispred kuce u jedan zaklon i videli su da su napad izvrsili neki Muslimani iz Osmaca.Prilikom ovog napada je poginula Andric Petrija, a ranjen je Subotic Vidoje.Posle ovog napada svi odlaze u Greben gde su zene bile smestene u razlicite muslimanske kuce, a muskarci u kucu Huseina Zukica i njegovog sina Fadila gde ih pojedinacno ispitivao Nedzad Bektic uglavnom o oruzju i municiji koje su navodno posedovali.Kasnije se ispitivanje nastavljalo u Medjama u kuci Abida Ukica gde ih je pored Bektica ispitivao i Hakija ( Meholjic).Prilikom ispitivanja nisu ih tukli i maltretirali.Hakija je pitao gde su bombe koje je imao Milun iz Brezara.Hakija je i samog svedoka optuzivao da ima municiju pa je Nedzad Bektic sa jos 15-20 vojnika poveo svedoka kuci u Karno da izvrse pretres.Posto je kljuc od kuce ostao kod Velimirove zene otisli su pred Milojkovu kucu gde su vec bili ostali stanovnici Karna. Posto su kod Milojka i Radivoja nasli nesto oruzja, Muslimani su ih vezali i oterali u selo Medje. Svedok nije video Radivojevo ubistvo, ali je na sahrani video da je Rdivoje bio izresetan rafalom. Sa Milojkom svedok ne zna sta se dogodilo, ali je cuo od Danice Gagic da je bio strahovito mucen isecen na komade i sahranjen na groblju.Danici je o tome pricao Ahmo Alic iz Grujacica.Nakon ovoga svedok i njegova supruga ostaju jedini u selu i tih dana su mogli da vide kako Muslimani ulaze u selo, pljackaju napustene kuce i stoku odvode sa sobom.Kada su ovo videli oni beze u Greben kod svog prijatelja Edema Alifendica.Po selu se nisu kretali jer je postojala opasnost da ih neki Musliman ubije iz osvete, tako da su i sami domacini koji su im pruzali utociste bili u opasnosti.Isto su se hranili kao i domacini Muslimani koji ih nisu
maltretirali.U medjuvremenu Subotic Manojlo i njegova zena Milena su uspeli da se izvuku u Bajinu Bastu jer su potkupili neke Muslimane da ih puste.Zatim svi odlaze u Srebrenicu i svedok navodi imena svih koji su bili u grupi.U zatvoru su spavali na podu, a dobili su samo par cebadi. Svedok kaze da je zaboravio da iznese jos sledece pojedinosti: Tokom njegovog boravka u Grebenu, povremeno su nailazile neke Muslimanske patrole iz Leskovika koje je predvodio Osman Kusturica. Osman je svedoka tom prilikom ispitivao i trazio je od njega da mu preda radio stanicu, oruzje i municiju koju je navodno ilegalno posedovao i zakopao, a to im je ispricao Andric Milovan.U vezi toga vodili su svedoka njegovoj kuci u Karno da im pokaze gde je oruzje.Tom prilikom su mu pretili da ce ga ubiti, prinosili su mu noz ocima, usima i nosu govoreci mu da ce mu ih iseci, a Osman ga je i tukao pesnicama po ocima. Prilikom ovih ispitivanja prisusvovao je i Milovan Andric koji je svedoka po njihovom naredjenju tukao drvenim stapom po ledjima i ostalim delovima tela. Svedok je, usled povreda od
ovih batina, lezao pet dana u Edemovoj sobi nepokretan.Od daljeg batinjanja i
povreda zastitio ga je Edem Alifendic i njegovi sinovi. Milovan Andric je pretio
svedokovoj supruzi da ce i nju srediti kao i samog svedoka. Dalje svedok govori o
dogadjajima u zatvoru u Srebrenici i mucenju Ljubice Gagic.On je bio taj koji joj
je oteo flasicu esencije.Svedok kaze da, iako su trazili od strazara da joj obezbede
pomoc, nije joj pruzena lekarska pomoc. Samo joj je strazar Nurija Jusufovic
donosio mleko, ali ona nije mogla da pije. Svedok kaze da su njemu zapaljene
dve kuce, dve stale, cardak i ambar, kao i druge pomocne zgrade. Od stoke mu je
opljackano petoro goveda i tri svinje.Opljackano mu je svo pokucanstvo i
poljoprivredni alati. Prema njegovoj proceni,vrednost opljackane i unistene
imovine mogla bi biti oko 150.000 DM.
22.Sluzbena zabeleska razgovora sa Gagic Cvijetinom na okolnosti smrti i
sahrane Gagic Ljubice iz Karna. Svedok prica o dogadjaju sa Gagic Ljubicom
koji su vec ostali dali u svojim izjavama pa nema potrebe da se ponavlja. Posle
ovoga svedok daje licni opis Gagis Ljubice.
23.Zapisnik o saslusanju svedoka Subotic Mladjena. Svedok kaze da, koliko se on
seca 7. maja 1992. Muslimani su iz zasede napali neka vozila kod Jadra i ubili
neke Srbe iz Brezana i Turije i tom prilikom su ubijeni: Radosav iz Brezana,Mica
Mitrovic, Zoran Vukosavljevic i Simo Tanasijevic. Iz straha da i njihovo selo ne
bude napadnuto, svedokova supruga je zajedno sa Radovanom Andricem, Ginom
i Milunom Gagicem iz bezbednosnih razloga napustila selo, a svedok je ostao
sam u kuci. Dalje kaze da je tih dana cuo za ubistvo Petrovic Krste, Jevtic Radoja,
Djuric Vojislava i njegovog sina Novaka za koje se kasnije pricalo da su ih pobili
Alic Redzep, Alic Sejdin, Alic Mehmed i Alic Bekir. Ovaj svedok navodi iste
dogadjaje kao ostali svedoci, samo sto pominje jos jednu cinjenicu koju ostali
nisu pomenuli, a to je da su pre nego sto su otisli u Greben, Muslimani trazili od
njih da pored oruzja predaju i zito i druge namirnice koje su pokupili Muslimani,
vlasnici kuca u kojima su se Srbi iz Karna smestili u Grebenu. Svedok kaze da
dok je bio u Grebenu, jedan od sinova Asiba Zemirlica mu je rekao da je video
ubijenog Radivoja Subotica na mestu zvanom Breg. Mladjen je trazio da ode da

ga sahrani i to mu je dozvoljeno.Sa njim su posli jos i Alic Nurija, Abid Alic i jos
neki, a pridruzio im se i Simeunovic Velimir.Na telu Radivoja Subotica svedok je
video 5-6 tragova od metaka koji su usli u telo, a kada ga je prevrnuo video je da
mu je leva kljucna kost bila razvaljena, verovatno prilikom izlaska jednog od
metaka.Na saci leve ruke bio je otkinut vrh malog prsta.Svedok dalje kaze da je
zapazio da je glavni organizator za Muslimanske akcije u Medjama i sire na tom
podrucju bio Abid Ukic iz Medja u cijoj kuci su odrzavani svi znacajni sastanci
Muslimana. Svedok je takodje uocio da je njihovim oruzanim snagama
komandovao i predvodio ih Nedzad Bektic i Hakija Meholjic, a kod Huseina
Zukica sa svojom vojskom je dolazio i Zulfo Tursunovic. Svedok dalje govori o
odlasku u Srebrenicki zatvor i kaze da ih je dan po njihovom dovodjenju posetio
Naser Oric sa jos dve devojke i ispitivao ih gde su im deca i slicno, ali ih nije
tukao. Dalje se navodi incident sa Gagic Ljubicom, a posle toga svedok kaze da je
pocetkom avgusta 1992. u njihovu sobu doveden Milos Jevtic iz Vranjkovine.
Njega su svakog dana izvodili na ispitivanja i vracali ga pretucenog sa vidnim
povredama na glavi i telu. Od nekih strazara svedok je cuo da bi oni Jevtica
verovatno ubili, ali su videli da je osunecen pa su odustali od toga. Isto tako,
svedok kaze da je u prvoj polovini avgusta dovedena i Milena Rankovic iz Bozica
i da je bila sva modra oko ociju i po licu, a kosa joj je bila proredjena, verovatno
od cupanja. Nju su svakodnevno izvodili iz sobe, a ona je po povratku u sobu
pricala da su je tukli i maltretirali.Na tri dana pred razmenu dovedeni su i jos dva
mladica iz Bujakovica koji su takodje bili modri od batina, a svakog dana su ih
vodili na saslusanje. Pre dovodjenja oni su bili zatoceni u zgradi SUP-a u kojoj je
bio i muslimanski Stab.Oni nisu pricali kako su se Muslimani ponasali prema
njima prilikom ovih saslusanja, ali su se zalili da su u zgradi SUP-a bili tuceni i
maltretirani. I on, kao i ostali svedoci, govori o losim uslovima u zatvoru, losoj
hrani i uslovima za higijenu –naime, nije im bilo omoguceno da se umivaju ili
kupaju zbog cega su dobili vaske. Kada je selo spaljeno svedoku je zapaljena
kuca, dve stale, susara, svinjac, cardak, supa, garaza i kokosarnik. Od stoke su
odvedene dve krave, dve junice, a ubijena su i dva vepra.Opljackano je celokupno
pokucstvo i poljoprivredne masine.
24.Jos jedna izjava Subotic Mladjena u vezi ubistva Gagic Ljubice. On navodi
sve kao i ostali svedoci, samo malo slikovitije opisuje mucenja. Svedok kaze da je
treci ili cetvrti dan u zatvor dosao Tursunovic Zulfo sa svoja dva sina u pratnji.
Poceo je sve redom ispitivati gde su im sinovi, a zatim je nekoliko puta nogom
udario Velimira Simeunovica te mu rekao da treba lepo da sedne pitajuci ga
koliko ima godina. Ovaj mu je odgovorio 71. Zulfo je rekao da ima 72 godine i da
po sumi tera i starije i mladje od sebe, psujuci im cetnicku majku. Zatim je prisao
Gagic Cvijetinu te i njega udario nogom u predelu njegovih nogu ili stomaka, te
prelazi na Gagic Petra koga je udario dva do tri puta sakom u teme glave, a Petar
ga je molio «nemoj mene brate tuci», a Zulfo mu je rekao da mu on nije brat,
psujuci mu cetnicku majku. Zatim je prisao Andric Milovanu pitajuci ga za
njegovu decu, a Milovan je rekao da je njegova cerka pre nekoliko dana poginula
u Jadru, na sta mu je Zulfo odgovorio «pa zar je i ona cetnike sluzila», ali ga nije
tukao. Zulfo je zatim pitao «ko je Gagic Ljubica» i kada se ona javila pitao je gde
joj je radio stanica. Ljubica mu je rekla da ne zna sta je radio stanica, na sta je

Zulfo prisao Ljubici, uhvatio je za kosu koja je bila gumicom vezana u rep, te joj
vise puta udarao glavom o zid, zbog cega je Ljubica pala na patos.Zulfo je rekao
da ce isto vece doci u ponoc i sve ih poklati. Nakon ovoga Ljubica ispija esenciju.
Drugi dan u zatvor je dosao Tursunovic Zulfo i obratio se Ljubici koja nije znala
za sebe «kucko jedna jesi li ziva?» te ponovo rekao da ce ih sve pobiti . Ljubica je
nakon sedam dana u bolovima umrla bez pomoci doktora, nije joj pruzana
nikakva pomoc, a jedino je svedok zamolio jednog strazara po prezimenu Djozic
da donese litar mleka, sto je on i uradio. Lovocuvar Husein sa Belih Voda je
doneo dva cebeta kako bi umotali i sahranili Ljubicu. Svedok je bio jedan od ljudi
koji su je pokopali. Svedoku se licno Zulfo prilikom boravka u zatvoru obratio sa
pitanjem gde mu je sin. Posto mu je svedok odgovorio da mu se sin nalazi u
Svajcarskoj , Zulfo ga je pitao ko to moze potvrditi, na sta je svedok rekao da to
moze potvrditi Hakija Meholjic, na sta mu je Zulfo rekao da mu jebe mater i
njemu i Hakiji pa je otklopio preklopni kundak od puske koju je nosio u ruci i
istom zamahnuo da svedoka udari, ali to nije ucinio vec se okrenuo i izasao iz
zatvora.Nakon toga je strazar zatvora svedoku rekao da je dobro prosao jer nije
trebao spominjati Meholjica jer Zulfo nije u dobrim odnosima sa njim od napada
na Zalazje. Dok je svedok boravio u zatvoru dovedeni su jos i Milena iz nekog
sela kod Srebrenice, kao i Jevtic Milos iz Vrankovine, a koji je se iz tog sela
odselio pre 30 godina u Beograd. Milos je krenuo iz Beograda da obidje svoje
selo koje nije video dugo vremena, gde su ga pronasli u mestu Poznanovici i tu
zarobili i doveli u zatvor u Srebrenicu. On je bio pretucen jer su se na licu videle
modrice. Nekoliko dana nakon njegovog dolaska, dosao je Tursunovic Zulfo sa
svoja dva pratioca koji su po svedokovom misljenju bili njegovi sinovi i oni su
tukli Milosa udarajuci ga nogama u prsa, psujuci mu cetnicku majku govorili su
mu i zasto je on dolazio uopste iz Beograda, a on im je govorio da mora neko biti
svedok paljenja srpskih sela, a onda im je psovao ustasku majku. Nakon toga su
ga izveli iz zatvora i odveli u Stab i vratili ga nakon izvesnog vremena
pretucenog, a Milos je tada rekao svedoku da su ga «osunetili».Svedok se takodje
seca da je Milena pricala zenama u zatvoru da su sa njom svasta radili, a od svih
tih muka joj je pocela opadati kosa sa glave.Svedok jos kaze da mora napomenuti
da je prilikom boravka u selu Medje saznao, dok je bio u drustvu sa Besimom
Ukicem, od Sabana, zvani «Pamuk» iz Osmaca, da je u mestu Korijen ubijen
Krstajic Novak, rodjen 1976, iz sela Brezani. Njega su ubili Muslimani iz Osmaca
dok je isao putem za Fakovice da donese cigare na Brezane.
25.Izjava Gagic Mileve koja se ne moze procitati jer je kopija jako losa.
26.Izjava Gagic Milije vezana na okolnosti drzanja stanovnika Karna u zatvoru u
Srebrenici i na okolnisti ubistva njegove majke, Gagic Ljubice. Svedok kaze da je
prilikom napada pripadnika jedinica BiH, koje je predvodio Hakija Meholjic, na
selo Karno imovina njegove porodice spaljena, a otac Milojko Gagic ziv
zarobljen i kasnije likvidiran. Svedok kasnije navodi da je iz razgovora sa
prezivelim stanovnicima Karna (koji su vec dali izjavu o ovom dogadjaju) saznao
za njegovog oca i kako ga je Saban vodao kroz selo pre nego sto je bio ubijen,
kao i za njegovu majku Gagic Ljubicu, koja je popila esenciju nakon mucenja od
strane Tursunovic Zulfe.
27.Zapisnik o ekshumaciji tela za koje se pretpostavlja da je Gagic Milojko. Daje

se opis mesta i opis tragova na licu mesta.
28.Zapisnik o identifikaciji posmrtnih ostataka Gagic Milojka.
29.Uverenje o identifikaciji tela Gagic Milojka.
30.Potvrda o smrti Gagic Milojka.
31.DNA izvestaj.
32.Izvod iz maticne knjige umrlih na ime Gagic Milojka.
33.Zapisnik o identifikaciji posmrtnih ostataka Gagic Ljubice.
34.Zapisnik o idntifikaciji mrtvog tela Gagic Ljubice.
35.DNA izvestaj.
Наша Сребреница