четвртак, 13. фебруар 2020.

ФОЛКЛОРНО НАСЛЕЂЕ СРБА ИЗ БРАДИНЕ И ЖИВОТ И ТРАДИЦИЈА СРБА СА ВЛАШИЋА

У оквиру манифестације РОДУ У ПОХОДЕ у Градској кући у Нишу, одржана је промоција књига "Фолклорно наслеђе Срба из Брадине" и " Живот и традиција Срба са Влашића".

Аутор књига Горан Ковачевић рођен је у Илијашу гдје је провео дјетињство до фебруара 1996. године, када је приморан да се одсели у Требиње гдје завршава школовање.
Тренутно живи на подручију Српске Илиџе.
Од дјетињства био је члан фолклорних друштава.

По доласку у Српско Сарајево од стране руководства СКУД "Бошко Вујадин" понуђено му је мјести кореографа.
Од тада се почиње интересовати и за фолклорно наслеђе Срба на подручију РБиХ.

Према његовој изјави, на то га је у прво вријеме постакла чињеница да су многа локална културно умјетничка друштва изводила кореографије  са различитих подручија, а врло ријетко локалних Срба.

У Земаљском музеју налази нотне записе игара са подручија села Брадина, општина Коњиц.

То га инспирише да прикупи историуску, етнографску и фолклорну грађу и сачува богато наслеђе Срба тог подручија од заборава из простог разлога јер од маја 1992. године Срби који су преживјели масакар тамо више не живе.

Управо разлог што је морао напустити своје родно огњиште, вјероватно га додатно инспирише да прикупи грађу за књигу.

Стицајем околности, сарадника налази у Нишлији рођеном у Брадини господину Рајку Ђорђићу, одличном познаваоцу поријкла Срба из Брадине, историји саме Брадине и фолклорном и етнографском наслијеђу Срба из Брадине.

Према ријечија Ковачевића потрудили су се да обраде како годишњи обичајно-фолклорни  циклус тако и комплетан животни циклус од рођења до уснућа Срба из Брадине.

Књига је првенствено намјењена етнографима, кореографима из свима који су заинтересовани за традицију и обичаје Срба на подручију БиХ.

Такође и друга књига престављена на промоцији са случном је тематиком, а врло је значајна што од 1995. године на подручију Влашића Срби више не живе или су присутни појединачно.


У оквиру промоције књига представљене су и народне ношње Срба Сарајевског поља, Брадине, Влашића, Купреса, Хрецеговине, а Ковачевић је са поносом истакао остварени пројекат, реконструкцију народне ношње Срба са подручија Саса-Сребренице.