|
М |
арихуана.
По некима „Божја биљка“, а насупрот томе стоји став да је велико зло
које хара светом. Чињеница која се не доводи у питање је да је, на легалан или
илегалан начин, доступна било коме било где. То доказује чињеница да је
више
од половине одраслих Американаца, преко 128 милиона људи, пробало марихуану,
иако је она према савезном закону илегална дрога. Занимљиво
је да је Kраљевина Југославија у једном тренутку постала један од највећих
произвођача и извозника кудеље и кучине (влакна од конопље) у Европи. До 80-тих
година XX века постојале су и оранице марихуане. У свету се марихуана (Cannabis) све више легализује. Велике силе као што су
Русија, Канада, Индија, Немачка, као и добро позната Холандија, наше комшије
Хрвати и још 40 земаља легализовало је и/или декриминализовало ову биљку.
Зашто?
Медицинска употреба
Први
аргумент јесте употреба у медицинске сврхе. Марихуана има одређену количину ТХЦ-а (Тetrahydrocannabinol је из
биљке први изоловао Др. Рафаел Мешула, те схватио да га у биљци има у
концентрацији 3-40% у зависности од начина узгајања). Ова супстанца нема границу предозирања, те је
безбеднија од лекова. Упореба се показала делотворно као аналгетик, антидепресив
и показала је одличне резултете код пацијената оболелих од рака. Повећава
количину серотонина и ендорфина, па би пацијентима оболелима од душевних
болести и ПТСП-а пружила задовољство у сличној мери као и лекови, само
природним путем. Смањује осетљивост на бол слично као azot-suboksid.
Процват економије
Легализација
марихуане би подстакла раст економије. Индустрија марихуане (за одрасле и
медицинску употребу) у САД би по проценама до 2025. године могла да премаши
приход од 24 милијарде долара. Туризам, банкарство, храна, некретнине,
грађевинарство и транспорт су неке од индустрија које имају користи од легалне
марихуане. Додали би се милиони долара од савезних пореза, а диловање
наркотицима би се смањило јер не би било исплативо. Нарко-мафија не би имала
прихода и стога би и та врста криминала нестала. Марихуана се сматра лаком дрогом, али је њено
поседовање тешко кривично дело (у Србији) за које се, по члану 246 Кривичног
закона, може добити казна затвором 3-12 година. Легализацијом, полиција не би
била оптерећена и овом врстом криминала.
Млади као конзументи
По
истраживањима из 2017. у Холандији канабис конзумирају највише млади од 20-24
године. Двадесетогодишњаци имају највише искуства са канабисом (32,4% испод 20-24
година и 29,7% испод 25-29 година).
Сматра се
да, уколико би се легализовала марихуана, њена конзумација ограничила би се на
одређену годишњу доб, а да конзументи не би постали стриктно зависни од
употребе.
Истраживачи
са Медицинског факултета Универзитета у Вашингтону открили су да „стопа
употребе марихуане од стране младих опада, упркос чињеници да више америчких
држава легализује или декриминализује употребу марихуане и да се повећао број
одраслих који користе дрогу“. Било који проблем решио би се увођењем
рестрикција на старост (као што се цигарете не продају млађима од 18 година), количину
конзумације, вожњу и активност у стању измењене свести. Број саобраћајних
несрећа смањио би се употребом нарко-тестова. У САД, већ сада постоји закон
који обавезује грађанина који је више пута приведен за вожњу у алкохолисаном
стању, да плаћа уређај који би активирао ауто тек након алко-теста(дувањем у
пумпицу).
Расизам пред нама
Иако
белци и црнци
користе марихуану отприлике једнако , црнац у САД има 3,73 пута веће шансе да буде ухапшен због поседовања
марихуане. У Ајови, држави са највећом неправдом, црнци имају 8,3 пута већу
вероватноћу да буду ухапшени због поседовања марихуане него белци. У Њујорку
15,8% случајева поседовања марихуане који укључују белце резултира пресудом, у
поређењу са 32,3% који укључују црнце и 30% хиспаноамериканца. Зато се по истраживањима сматра да извршење
забране марихуане расистичко, јер су људи несразмерно погођени.
Социјана прихватљивост
Упоредимо
сада штетност „социјално прихваћених наркотика“. У легалне дроге спадају алкохол и никотин, као и
многи лекови (попут лекова за смирење, против болова, седативи...). Ове дроге
су легалне, а имају највећи број смртних случајева (у 2012. години 3,3 милиона смртних
случајева, или 5,9% свих глобалних смртних случајева приписује се конзумацији
алкохола, док пушење цигарета узрокује отприлике један од сваких пет смртних
случајева у САД сваке године), док код марихуане није познат ни један случај
предозирања, а уз рестрикције или посебна предавања о конзумацији би се
спречили и негативни ефекти свакодневног коришћења. Конзументи би добијали
органску марихуану, а не ГМО (сканк) и тиме би мање угрожавали себе и друге.
Занимљиво је да је УН склонио марихуану са листе дрога IV
степена
(хероин).
По свему горе приказаном, а има још много тога,
чини се да марихуана више помаже него што штети. Толики светски примери су пред
нама и гледамо како свет мења своје перцепције и како се то одражава.
Инвестиција ризика изгледа исплативо када се узму у обзир сви позитивни ефекти.
Била она „Божија биљка“ или не, чак и од Бога дано добро постаје лоше када се
злоупотреби, тако да за све треба да постоји граница.
Перспектива је битна, видите ли зло или лек?
“Herb is
the healing of the nation, alcohol is the destruction.” Bob Marley
