НИ ДАНА РЕПУБЛИКЕ НИ БРАТСТВА НИ ЈЕДИНСТВА

Прође и овај некадашњи државни празник, у народу познат као "свињокољ", вријеме када се некад припремало месо за зиму.

Негдје се то звало " пошек".

Сада многи више нису у ситуацији да себи приуште на тако занимљив начин, обиљежавање тог некадашњег значајног дана, за народе и народности некадашње СФРЈ и међусобно јачање њиховог братства и јединства.

Ваљда је власт зато и одлучила да то више није ни празник, ни нерадни дан, а у просјеку мало ко и ради, осим пензионера који су и највише се радовали Дану републике.

Министар одбране, садашњи у Србији, некад се кроз ЈУЛ, заклињао у тај празник, данас тешко да се и сјетио.

Чак је дозволио да се и грб некадашње државе СФРЈ, који се налазио на згради Команде копнене војске у Нишу, замени другим грбом, чије је постављање  у току.

Питање је да то није само зато да се "турци не досјете", па да умјесто некадашњих народа и народност сада братство и јединство почнемо градити са мигрантима и повратницима по споразуму о редмисији.

На Дрини граница за нас не постоји

Ми вас поздрављамо с пјесмом ДАН РЕПУБЛИКЕ у нади да ћемо братство учврстити међу становницима округа у Србији, а онда тако братски повезани у љубави, милошћу Божијом окрепљени и оснажени у јединство , прихватити и сву осталу браћу која остадоше у новонасталим државама чији народи и народности, погазише завјет о братству и јединству.

Истинско братство и јединство Србима је дато кроз вјеру православну и Свету Тројицу, заступништвом Пресвете Богородице.

Све остало је " шупља прича" и лаж.

У НИШКОЈ ТВРЂАВИ "УЋИТКАН" СВИЈЕДОК САРАДНИК?

Ускоро се у Источном Сарајеву отвара Државни затвор, са истом намјеном као оног на Бутмиру или можда Зеници.

Размишљали смо да би било добро да Државни затвор из Источног Сарајева успостави сарадњу са КПЗ Ниш.

КПЗ Ниш јуче је на тренутак био у центру пажње медија, због јучерашњег догађаја у Нишкој тврђави.

                              Фото Б92

Да наслов Робијаш убијен у сачекуши, сигурно привлачи пажњу и повећава читаност, оних који су заинтересовани за сензацију, али и забринутост код грађана који мисле својом главом. Према писању медија убијен је извјесни Иван Илић из Јагодине, који се налазио на издржавању казне у КПЗ Ниш. Затвореник. Човјек коме је законом ограничена слобода и који је свој живот, слободу и права предао у власт држави правоснажном судском пресудом. О његовом животу и дневном распореду сада су водили рачуна службеници КПЗ Ниш.

Суд и КПЗ Ниш, требали су због дјела за које је издржавао казну и околности везане за случај, да процијене колико је његова безбједност угрожена.

Можда су одговорни и знали, али се појединац полакомио на понуду и омогућио је екзакуторима да обаве посао.

Уколико се у најкраћем року не именују одговорни за овај несвакидашњи пропуст према осуђенику КПЗ Ниш и не открију налагодавци и извршиоци грађани би требало да се забрину.

Ако Институције које не штите оне који су им законом повјерени да чување, како могу обични грађани очекивати да ће бити заштићени.

Криминалци су постали сарадници државних службеника или то само тако изгледа одлучите сами.

Желимо сретан почетак рада Државног затвора у Источном Сарајеву, кад почне са радом и да нема овако непријатних догађаја.

САРАДЊА НАРОДНОГ МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И НАРОДНОГ МУЗЕЈА ИЗ НИША

Потписан Протокол са Народним музејом у Нишу

Поводом потписивања Протокола о сарадњи, делегација Музеја Републике Српске је 23. новембра 2018. године посјетила Народни музеј у Нишу.

Протокол су потписали директор Музеја Републике Српске Миладин Савић и директор Народног музеја у Нишу, Ненад Спасић, а потписивању су присуствовали музејски савјетник Милка Ђукић, археолог Музеја РС, те помоћник директора Народног музеја, Весна Црноглавац, виши кустос археолог.

Овај Протокол о сарадњи Народног музеја у Нишу и Музеја Републике Српске дефинише међусобне односе са циљем иницирања, јачања и унапређења заједничких пројеката и програма у области музејских дјелатости. Поред тога, Протокол обухвата организовање, размјене и одржавање тематских музејских изложби, размјену професионалних искустава из области музеологије, размјену особља како би се спровели заједнички пројекти као и размјену информација од заједничког интереса.

Потписивање овог Протокола представља нови, значајни корак за Музеј Републике Српске. Већ потписани споразуми са Енографским музејом у Београду и Музејом Војводине у Новом Саду, уродили су до сада бројним изложбама те реализованим пројектима и музејским програмима, који јачају музејску дјелатност у цијелом региону.

ПРАВОСЛАВНО ЈЕДИНСТВО И НОВИ ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ЦАРИГРАДА И МОСКВЕ

Петак, 23. новембар, Нишки културни центар, био је место два врло занимљива догађаја.

Од 18.00 часова концерта младих таленaта полазника Школе певања Снежане Спасић.

Дивно је било слушати ту предивну омладину која има жељу да искористи свој дар ради очувања богате традиције Ниша и Србије.

Од 19.00 часова у сали поред у организацији Културног клуба "Црњански" и Дружине Светог краља Милутина из Ниша одржано је предавање проф.др Зорана Чворовића на тему "Православно јединство и нови односи Цариграда и Москве".

Најзанимљивији детаљи тог предавања су да је тзв. " Критски свеправославни сабор" обезбеђиван од стране агената ФБА-ја и финансиран новцем из Америке.

Према професору Чворовићу свих седам досад одржаних Сабора било је због догмстских питања, тј. суштинских разлика у животу Православне цркве.

Аудио снимак предавања послушајте ОВДЕ.

Он сматра да је Цариградска патријаршија у некој врсти застрањености у "источни папизам", из разлога што Царигрсдски Патријарх, одлуке о суштинским питањима живота Православне цркве доноси самостално, попут римског папе.

Посљедња одлука о давању аутокефалности Украсинској правослсвној цркви само говори у прилог томе.

За неупућене само " мајка црква" може дати аутолефалност Укрсинској цркви, а то је Руска прсвославна црква.

Позивање Цариградске патријаршије да је у седамнестом веку дала самосталност Украинској православној цркви, у време када је Русија била у врло тешком положају, најбоље говори о самој Цариградској патријаршији. Као и даља историска дешавања кад се Русија опоравила те је тадашња територија Украинске православне цркве поново враћења упод јуриздикцију Руске православне цркве, што је Цариградска патријаршија тада беспоговорно прихватила.

Такође, проф Чворовић је нагласио да по канонима свака одлука која је старија од једног просечног животног века, а у то време то је било између 30 и 40 година, остаје трајна, што значи да је Руска православна црква, мајка Украинске православне цркве и да јој само она може дати самосталност.

Занимљива је да Цариградска патријаршија  у неким ранијим историским раздобљинма у прошлом веку дала самосталност и Пољској, Финској и још неким другим православним црквама те да су на тај начин и цариградски Патријарси почели да имају живу цркву, тј паству. То им је циљ и са Украином.

Мада по професору Чворовићу, што се тиче Украине, она је изнуђен потез пошто није успио критски сабор, који је финансиран од стране САД-а, а чије су одлуке требало да умногоме оправдају свакодневне животне девијантности које пропагира глобализам.

Професор Чворовић је убеђен да је изненадни долазак председника Русије Путина на Свети Гору у време одржавања "критског сабора" утицао да исти не буде свеправославни и да његове одлуке не буду обавезујуће.

Такође, његова недавна посета Кијевско пешчарској лаври, према професору Чворовићу говори у прилог томе да ће политика бити умешана и у решавање питања црквених односа унутар Укарине.

Као битну констатацију напоменуо је да су од осамдесет и три Епископа Украинске православне цркве Московске патријаршије, само тројица отишли код предсједника Порошенка на договор о успостављању с Укараинске правосдлавне цркве, и да су Епоскопи из западног дела Украине.

Професори Бојовић и Чворовић после предавања

Свешенство и монаштво та три Епископа наводно је већ позвало своје Епископе да се изјасне о остајању у саборности са  Украинском православном цеквом Московском патријаршијом.

Одлично предавање које је присутним много разјаснило однос између Цариградске и Мосовске патријаршије.

Релативно мали број присутних је једина негатовност овог дивног предавања.

Део издања Културног центра "Црњански"

ПРОФ.ДР.МИЛОШ КОВИЋ У НИШУ

На Филозофском факултету у Нишу у организацији Департмана за историју, пред препуним анфитеатром, данас је одржао предавање ванредног професор Фикозофског факултета из Бегорада, професор доктор Милош Ковић, на тему "Сто година од ослобађања и уједињења (1918-2018): Наслеђе, искуства, поруке".

Предавање је организованао у част 140. година постојања нишке Гимназије "Стеван Сремац".

Данас је и амарички амбасадор Кајл Скот посјетио Филозофски факултет у Нишу.

Број присутних најбоље говори о заинтересованости студената о ономе што он има да им каже.

Међутим боде у очи приступ уредника званичног факултетског сајта који ова два данашња гостовања обрађују на различите начине. што се најбоље може видјети на овом и овом линку.

Истицање Скотове улоге и Амбасаде САД, а не навођење бар основних теза из излагања проф.др Ковића говори о некој врсти подчињености Филозофског факултета у Нишу, што може бити врло опасно за развој нашег друштва.

Извор:filfak.ni.ac.rs

Kреативност је смисао живота" - Марко Марјановић и Марк Раинеy

Марк Раинеy је псеудоним Марка Марјановића, српског независног гитаристе, певача, композитора и продуцента. Његове меланхоличне и једноставне мелодије су последица одрастања у малом граду и борбе да буде прихваћен у њему онакав какав он јесте. Његова поезија писана је на српском језику, док као Марк Раинеy користи енглески да би се изразио.

                   Фото Нишки портал

Почео је да свира гитару када му је било шеснаест година. Из прва научио је да свира десну гитару а онда две године касније одлучио је да научи и леву, коју и дан данас највише практикује. Та чињеница да је рођен са шест прстију одваја га од осталих гитариста и чини га јединственим због начина свирања, а уједно и страст коју посвећује свом инструменту. Никада није ишао на часове гитаре а начио је да свира скидајући песме бендова Нирвана, Јоy Дивисион, Марилyн Мансон и загребачког састава Азра.

Четири године био је гитариста и певач индие бенда "Тхе Цомбс" са којим је поред локалног успеха имао и доста запажених концерата широм земље. Бенд Тхе Цомбс на пролеће 2011. године издаје први и једини албум "То Оур Wеалтхy Цоусинс". Након тога Марко се потпуно посвећује писању песама и уживо наступима под именом Марк Раинеy.

Прво званично издање под псеудонимом Марк Раинеy ЕП "Стаy" излази за онлине издавачку кућу Балканроцк Рецордс недељу дана пре Марковог наступа на Нишвилле Јазз Фестивалу.

Почетком јесени 2013. године Марко у својој соби приводи крају снимање материјала за свој први самостални албум који носи назив "Фареwелл Сwеетие" који се такође може бесплатно преузети са сајта Балканроцк Рецордс-а.

Албум Фареwелл Сwеетие, који чини осам песама, Марко описује као интимни водич кроз његова искуства са људима, успонима, препрекама, успоменама и сновима. Девета бонус песма је ремиx песме "Тиес" који је радио, Марков велики пријатељ, Душан Влајић.

Након албума излазе синглови, којима се приближава сензуалном алтернативном р’н’б-ју, Wант То, Хеавен Сингс, Легс и Аслееп.

Спот за песма Легс, за који је ексклузивну промоцију радио „Ц-хеадс“, магазин о фотографији, моди, музици, путовањима, сеxу, уметности и култури младих, Марка је довео на насловне стране регионалних новина и часописа и био је пропраћен од стране водећих домаћих медија.

Режисер и продуцент Милош Тасић 2018. године завршава филм под називом „Раинеy“ којим приказује, кроз стилизовану и драматизовану причу о Марку, његову борбу са највећом несигурношћу, са којом се бори још од раног детињства и како прераста у локалну звезду чиме постаје симбол наде и упорности.

У мају 2018 године РТС-ова емисија „Место за нас“ посвећена је Марку са називом „Пут до снова“. У њој аутори емисије наводе:„Представљамо вам младог кантаутора из Ниша - Марка Марјановића. Са овим момком, познатији у уметничком свету као Марк Рејни, разговарали смо о његовом музичком изразу, сновима, страховима, поезији и љубави. Марко је, како га и пријатељи доживљавају, јединствен по снази, подршци и инспирацији коју другима даје. Узор вредан дивљења.” Један од саговорника у емисији је и Маркова разредна из Административно биротехничке школе, Ана Ивић-Вељковић.

Марко Марјановић је дипломирани-мастер правник, али постоје вероватно и гори начини да човек сам себи упропасти живот, каже он и смеје се као и увек.

Пројекат се реализује уз подршку града Ниша

ОРИГИНАЛ ИЛИ ФАЛСИФИКАТ

Упитан квалитет производа у трговинском центру "Подземни пролаз" Ниш.

Сваком од нас је сигурно у интересу да купимо квалитетну гардеробу. Одабир пада на маркиране произвођаче. Међутим, оно што је маркирано понекад није оригинал.

До тога смо дошли на основу разговора две наше суграђанке у градском аутобусу у Нишу.

Из њиховог разговора дошли смо до податка да власници локала из подземног пролаза доносе делове гардеробе код једне од њих и етикете маркораних произвођача, те у својим локалима продају ту гардеробу као маркирану.

Цена је примерена марки, али квалитет не одговара траженој цени.

Фотографије су са инернета.

ПУЊЕНЕ СУВЕ ПАПРИKЕ

Рецепт Сарајлије научен у кухињи Нишлијке.

По неком оргиналном старом рецепту са југа Србије то се ради ОВАКО.

Међутим, поента је у набавци сувих паприка.

Пошто је субота пијачни дан у Нишу, неопходно је баш тај дан отићи на "тврђавсју" пијацу, да се пронађу адекватне суве паприје са петељком по повољној цијени.

Уз суве паприке, купите и остало потребно за пуњење истих. Састојке свако може изабрати по својој жељи. 

Користио сам зелен, маст, мљевену  јунтину, црни лук, чукану паприку, со и зачине.

Кад гледате како то Нишлика припрема изгледа једноставно, да не кажемо, "просро ко пасуљ".

Међутим, није нимало једноставно очистити паприке од петељки, а да не попуцају. Цака је у врелој води и стрпљењу код вађења петељки.

Кад се то успојешно заврши, онда се паприке лагано натакну на прст или два да се рашире. Овдје је потребно бити њежан, не запињите ко сивоње суве паприке имају дно.

Следеће је да припремљеном смијесом за пуњење пажљиво папуните паприме.

Пуни се колико може стати. Напуњене паприке затвори колутовима кромпира, мркве, целера...

Поређати у шерпу, прелиту врелом машћу, залиту водом и кувату на тихој ватру, док не буду готове.

Појели су све и шерпу су омазали, то указује да су наше успјеле.

ГРАН ПРИ ЗА ФИЛМ "НУКЛЕАРНЕ СЈЕНКЕ

Јуче у Зворнику завршен 12. Међународни фиклмски фестивал "Први кадар".

Предсједник овогодишњег жирија био је директор Нишког култирног центра Срђан Савић

Према писању  /СРНА/ - Гран при "Стећак кнеза Павла" за најбољи филм 12. Међународног филмског фестивала "Први кадар" додијељен је пољском аутору Мареку Лешчевско за филм "Нуклеарне сјенке".

Стручни жири је објаснио да изненађујуће зрело остварење младог аутора Лешчевског беспријекорно стилизованим филмским језиком, без иједне изговорене реплике, осликава посљедице свеопште нуклеарне катастрофе водећи кроз опустошени постапокалиптични свет.

"Капија Зворника" за најбољу режију припала је Рози Хани Цигле из Њемачке за документарни филм "Породични живот".

"Цигле нам, наоко хладним, реалистичким и објективним редитељским поступком, са дугим кадровима, у успореном монтажном ритму и без покрета камере, у маниру великих северноевропских сликара реалиста, презентује живот једне породичне заједнице на изолованом сеоском имању", наводи жири.

"Печат Кнеза Павла" за најбољи кратки играни филм у селекцији "Кратке приче" додијељен је филму "Прави мушкарац не плаче", аутора Лукаса Кастана.

Кастан је са искреном емпатијом и уз упечатљив и дискретан глумачки наступ Алфонса Ларе у улози оца, на свјеж и оригиналан начин презентовао много пута испричану причу о хендикепираном дјечаку који, упркос великој жељи, неће успјети да оствари своје снове.

Награду "Печат кнеза Павла" за најбољи филм у селекцији "У фокусу" добило је остварење "Анатомија чуда", аутора Алесандре Калесие.

"Печат кнеза Павла" за најбољи документарни филм у селекцији "Екс Ју у фокусу" отишао је у руке Александра Рељића за филм "Енкел", док је "Печат кнеза Павла" за најбољи кратки играни филм у селекцији "Екс Ју кратки" припао остварењу "Посљедњи запис" Леонида Шејке.

Жири је филмску клапу за најбољи студентски документарни филм у селекцији "Нови погледи" додијелио филму "Обележени" Јована Допуђе, а филмску клапу за најбољи студентски кратки играни филм у селекцији "Кључ за филм" дао је филму "Кинески зид" Александре Одић.

Специјалне награде добили су кратки документарни филмови "Кратки обитељски филм", Игора Безиновића за аутентичан редитељски приступ испитивању истине и "Исти" Дејана Петровића за изузетно документарно свједочанство о релативности поимања људске слободе.

Специјалне награде додијељене су и за документарни филм Радослава Т. Станишића "Неприлагођени филмски гроф" за комплексан увид у ауторски опус једног неправедно занемареног филмског ствараоца Мила Ђукановића, који је дао изузетан допринос развоју југословенске, црногорске и српске филмске умјетности, те за кратки играни филм "Марија" Јураја Приморца за причу о трагању за милошћу и правдом у хаосу савременог свијета.

Специјалне дипломе добио је филм "Челичне ратнице" Јелене Миле, за спој посебног коришћења документаристике у играном филму о женама добровољцима у Првом свјетском рату и ратовима на Балкану, те Радослав Т. Станишић за специфично увезивање идеје и архивске грађе у обликовању филмске фигуре редитеља Мила Ђукановића.

Награде и специјалне дипломе награђеним ауторима уручили су градоначелник Зворника Зоран Стевановић, чланови жирије и извршни директор 12. "Првог кадра" Витомир Митрић.

Стевановић је захвалио продукцији "Први кадар" Источно Сарајево што је омогућио Зворничанима не само да погледају нове документарне филмове, него и да млади људи буду у прилици да и сами добију теоретска сазнања о креирању и снимању документарних и анимираних филмова.

Овогодишњи "Први кадар" отворен је 12. новембра у Културном центру у Источном Новом Сарајеву премијерним приказивањем играног филма "Границе кише", Николе Мијовића и Властимира Судара.

Међународни филмски фестивал завршен је вечерас у Дому омладине у Зворнику додјелом награда најбољим филмовима, њиховом пројекцијом и веома запаженим наступом етно-састава "Катера" из Источног Сарајева.

Отварању фестивала претходило је отварање изложбе фотографија аутора Александре Јованић и Чарне Манојловић "Храбре жене путују кроз време".

Помоћник министра просвјете у Влади Републике Српске Тања Ђаковић рекла је на отварању да је "Први кадар" препознао два најважнија стратешка опредјељења Министарства просвјете и културе - развој публике и децентрализацију културе.

Мото 12. Међународног филмског фестивала био је "Први кадрирај!", а у његовом пратећем програму реализовани су ДокМастерсКлас "Умјетност документаризма - портрет у документарном филму", чији је предавач била филмски редитељ Чарна Манојловић, затим промоција филмског часописа "Филаж", вече лауреата, као и пројекције филма "Челичне ратнице", Јелене Миле из Шведске и филма за дјецу "Злогоње", Рашка Миљковића из Србије.

Покровитељ фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а ову јединствену манифестацију подржали су Удружење филмских радника БиХ, општина Источна Илиџа, општина Источно Ново Сарајево и град Зворник.

Медијски покровитељи су Радио-телевизија Републике Српске и Новинска агенција Републике Српске - СРНА.

ДАН ПЕШАДИЈЕ У НИШУ

Команда копне војске у Нишу, на Тргу краља Милана обележила свој дан.

Присутни чланови Команде и Комаданти јединица из Гарнизона Ниш. Део јединица представио је средства и опрему и способности својих припадника.

Направили смо неколико фотографија, а о самом дешавању поводом данашњег дана можете више прочитати на овом ЛИНКУ.
Наше је да се надамо у боља времена када ће чланови Команде копнене војске код надлежних градских и републичких органа издејствовати признавање заслужениг статуса и демобилисаним припадницима некадашње ЈНА и њених насљедница Војске Југославије и Војсје Србије и Црне Горе које је наслиједила, а који су учествовали у борбеним дејствима на простору бивше СФРЈ и у рату против НАТО агресора.
Све уз доношење правичног закона о Борцима и ветеранима и члановима породица погинулих.

ОСВЕШТАНА ВОЈНА КАПЕЛА У БОЈНОЈ БОЛНИЦИ НИШ

Данас када СПЦ прославља Свете лекаре и басребренике Козму и Дамјана, лекарску славу, у кругу Воје болнице Ниш, његово преосвештенство владиканишки г. Арсеније, освештао је обновљену Војну капелу посвећену овим Светитељима.

Фото Сарајлије-Нишлије

Војна капела изграђена је 1918. године, а много деценија није била у богослужбеној употреби.

Милости Божијом, данас је поново освећења благодловом владеике Арсенија и враћена у богослужбену употребу особљу и пацијентима Војне болнице Ниш.

Литургију у Војној капели вршиће надлежни Војни свештеник, једном у току недеље.

Владика Арсеније у беседи нагласио је да Доктори "не раде посаво" већ врше службу из љубави према Богу и  ближњем и да је зато њихов позив и тежак и одговоран. 

Опширније можете прочитати на следећем ЛИНКУ.

Више фотографија у АЛБУМУ.

ЖЕЉА ЗА ЗАРАДОМ БИТНИЈА ОД НЕЧИЈЕ СМРТИ

Субота је пијачни дан у Нишу.

Нишлије иду у набавку, а они који производе поврће, воће и млијечне производе, суботом највише пазаре.

Тада и болесни иду у набавку, без обзир аколико временске прилике утичу на њихово здравље.

У суботу је наш, адиминистратор, на свом ФБ профилу објавио вијест као "ФБ белешку".

Уствари овде није поента у наведеној вијести, већ у чињеници да троје уличних продаваца који су сваки дан на мјесту гдје је екипа Хитне помоћи, покушавала да реанимира нашу суграђанку, нису се помјерали са тог мјеста.

Па и у тренутку када су постављене и инпровизоване траке за огранчавање проласка.

Да многи су пролазећи " бацили" поглед из чисте знатижеље настављајући даље по својим плановима.

Међутим, троје уличних продаваца, стајало на можда метар од жене која је умирала.

Забрињава тај недостатак солидарности услијед жеље за зарадом.

Још више због чињенице, да два члана породице једног од тих продаваца раде у једном Јавном градском предузећу.

Ипак вјерујемо да је обо само случајност.

Сутра су Свети Козма и Дамјан, освештавање обновљене Капеле у Војној болници.

Литургија почиње у 09.00 часова.

Ни педаљ назад! Само напред ка успеху!" - Матија Десанчић

Архитекта се бави планирањем и пројектовањем разних објеката. Ствара објекте и просторе узимајући у обзир масу, форму, текстуру, светлост, трошкове, конструктивна и енергетска ограничења, саму функционалност објекта, његову практичну оправданост, друштвено – социјалне потребе, тренутне трендове, да би дошао на крају до решења које ће бити и уметничко дело. Тако данас, савремена пракса обједињује у архитекти инжењерска знања и његов уметнички таленат.

Фото:Нишки портал

О архитектури као инжењерској дисциплини у уметности стварања, њеном смислу и циљевима, са освртом на прошлост, а са погледом у будућност, говориће студент архитектуре Грађевинско – архитектонског факултета Ниш, Матија Десанчић. Активан је и у Студентском парламенту факултета. Зна шта студенти желе и верује да стварају интелектуалну елиту која је нова и другачија од оне предходне, али свакако базирана на правим вредностима.

Матија ће нам говорити и о томе колико је важно да један архитекта мисли главом, а да при том слуша срце...

Матија није само будући архитекта, он је и аматерски глумац у Академском позоришту СKЦ Ниш. За архитектуру воли да каже да му је „као жена“, а да му је глума „љубавница“. Насмејао нас је, па смо га питали како успева и да ли успева да буде истовремено и добар архитекта и добар глумац и где у тој вези проналази разлог за срећу.

За емисију из серијала „Наши узори“ Матија Десанчић је, између осталог, поручио свима нама, а посебно младим људима, да на путу ка својим циљевима не одустају и „Ни педаљ назад! Само напред ка успеху“ !

Пројекат Наши узори,   Нишки портал,  реализује уз подршку града Ниша.

ОБНОВА КРОВА КАПЕЛЕ У КОЈОЈ СУ САХРАЊЕНИ ПРИПАДНИЦИ МЛАДЕ БОСНЕ У ФЕДЕРАТИВНОМ САРАЈЕВУ

Обнова крова Капеле (костурнице) припадника Покрета "Млада Босна" који су учествовали у организовању ослобађања народа ондашње БиХ од колонизатора оличених у Францу Фернинанду.

Капела је подигнута на градском гробљу "Баре" 1939. године.

Фотографије су са твитер налога Драгана Моћевића захваљујући чијем залагању су многи сазнали за ово.

МЛАДИЋ СА СОКОЦА УДАРАО КОЛЦЕМ БРЕЗУ НА ПАЛАМА

Сигурно је већину оних који су обавјештени потресла вијест о Александру Брезу, са Пала који се тренутно налази у вејештачкој кому у Болници "Кошево" у Федеративном Сарајеву.

О разлозима зашто је завршио тамо можете прочитати овдје.

Нас међутим, са ове дистанце иако нисмо у могућности да сазнамо све аспекте предузетих или непредузетих мјера, осим онога што прочитамо, забрињава чињеница о наводној лоше пруженој медицинској заштити Алексдандру од стране особља Дома здравље и Хитне помоћи на Палама и Болнице "Србија" у Источном Новом Сарајеву.

Вјерујемо, да такав начин пружања ургентне медицинске помоћи нема везе са политичком опредјељењем настрадалог нити његових сродника, али да се одмах оградимо, нисмо ни упознати са том опредјељеношћу.

Сматрамо да је недопустиво да се према било ком пацијенту неко односи на такав начин. 

Ако је у питању неки политички ривалитет, то је за сваку осуду, али с друге стране, ако је до компликација у наведеном случају дошло услијед нестручности медицинског особља наведених институција, онада је то за озбиљну бригу свих становника Источног Сарајева.

Овдје нећемо сада о томе, како ће у негативној конотацији институције и медији у Федеративном Сарајеву искористити овај случај.

"Без рада нема успеха" - Урош Милојевић

Настављамо реемитовање проекта "Нишког портала" Наши узори који су реализовали уз помоћ града Ниша.

Ако сте прошле сезоне посећивали Народно позориште у Нишу, на ’’даскама које живот значе’’ свакако сте видели и Уроша Милојевића. Гледаћете га и у овој, новој сезони. Овај млади глумац ужива у свом послу, а то се на сцени и види. Активан је и на друштвеним мрежама, посебно на Инстаграму где су бројни они који прате његов рад и пружају му подршку.

Kо је заправо Урош чућете у емисји ’’Наши узори’’, али је сигурно и да ће вас мотивисати да више радите на себи, јер он управо то стално чини – вредно ради. Kао дечак је желео да свира виолину, али је ипак жеља да постане глумац била успешнија. Љубитељи позоришта имају прилику да његов рад прате у Рефлектор театру, Битеф театру, нишком Народном позоришту... Искуства има и ван позоришта.

Млади га можда и најбоље познају захваљујући друштвеним мрежама тачније Инстаграму. Профил цацаиуки који води заједно са колегиницом Славицом Љујић побрао је бројне симпатије. О томе најбоље говоре бројеви – више од 37.000 људи прати њихов рад. Занимљиве животне ситуације Урош и његова колегиница преносе на духовит и веома шармантан начин. И тешко да се некоме њихов рад не допада.

Од Уроша можемо пуно тога научити. Између осталог, он нам потврђује и да када радите оно што волите, посао вам никако не пада тешко.

НАШИ ПРЕЦИ НЕ ПОТКЛЕКОШЕ ПРЕД ХАЗБУРШКИМ УЛТИМАТУМОМ, АЛИ ИМ СЕ ДАНАШЊЕ РУКОВОДСТВО СРБИЈЕ ДОСТОЈНО НЕ ОДУЖУЈЕ

Од прослављања, заинтересованих Удружења од почетка операције пробоја "Солунског фронта", преко скромног обиљежавња 1. новенбра дана ослобољења Београда у Првом светдком рату, свечаном академијом у Сава центру, где је већа важност дата Председнику него нашим славним прецима, ваљда  под притиском насљедница Хазбуршке монархије, најављени су вишедневни војни маневри на неколико локација у Србији, вероватно са циљем подизања морала код наших грађана.

Наталијина ромонда синбол примирија у 1 светском рату

Искрено смо очекивали да ПРОСЛАВА у Сава центру буде достојна свих оних јунака са Мачковог Камена, Кајмајчалана и других славних места где су извојевали бриљантне побједе српски сељаци предвођени нашим славним војводама на челу са краљом Петром.

Испоставило се нажалост да нема код оних који одлучују о томе  достојанства каквог је било код Мишића, Бојовића, краља Петра, па њихове славне побједе не прослављају када то раде све земње победнице, већ како насљеднице Хазбуршке монархије условљавају.

Сами маневри за оне који су упућени у стање наше Војске и система одбране, свјесни су да је то својеврстан маркетинг, а не показивање стварне борбене готовости јединице.

Једино је термин одржавања маневра тенпиран у време када све земље победнице прослављају победу у Прваом светском рату, па се надамо да ће мо и ми прославити победу, а не Дан примирија.

Најбоњи показатељ стања у Војсци је одустајање од најављене параде и организовање маневра.

Остаје нам само нада да се неће остварити она предпоставка Шаиванчанина, да нас очекује рат са Косоварима и Хрватима.