СВЕТИ СТЕФАН ОСТАЈЕ ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Уставни суд БиХ својом спорном одлуком, оспорио Закон о дану Републике Српске.

Фотографија са портала РТРС 

Ко да Србима треба закон да славе Дан Републике Српске.

Свети Архиђакон Стефан штити Републику Српску и Срби прослављају свог заштитника, а оспоравање вјерских права и слобода је недопустиво.

Уосталом и Предсједавајући Предсједништва БиХ истиче да ће Република Српска и даље прослављати Дан Републике Српске, што би се могло тумачити као званичан став Републике Босне и Херцеговине, да је заснован на сагласности.

Овако, једни ће оспоравати, други се неће обазирати, трећи ће подржавати једне или друге, а некад час једне, час друге, па тако у круг.

Од случаја до случаја.

И на то све Чеда Јовановић постаје Комшићев савјетник. 

До'ро је он, бар ће Срби имати кога да псују у бијесу.

Закон је за Србе доношен да би се кршио, тако ће бити и овај пут.

А што ће Чеда Јовановић често да штуца, сам је тражио.

ИЗРЕЧЕНА ДОЖИВОТНА-СРБИ МОРАЈУ ДАЉЕ

Правоснажном исполитизованом пресудом Радован Караџић, као легитимни предсједник Републике Српске изабран од стране народа Републике Српске, данас је у Хашком трибуналу осуђен на доживотну робију.

Овим су дефинитивно осуђени Срби, као народ, а не појединац.

У већини медија, међу ударним информацијама, везаним за изрицање пресуде у Хагу, била је да одбрана није успијела да докаже Караџићеву, невиност у дијеловима на које се жалила у првостепеној пресуди.

То значи да је жалба Тужилаштва усвојена.

Нажалост, ова правоснажна пресуда само ће још више отежати и онако незавидан положај Србима у Хрватској, Федерацији БиХ и привремено окупираној територији Косова и Метохије.

Нормално неће на основу ове пресуде бити скинута кривица ни са Срба из Републике Српске ни Србије, већ напротив.

Једину корист имаће поједини срби који су радећи за нечије интересе тврдили да су Срби вршили ратне злочине и починили геноцид у Сребреници.

Остаје нам и даље да носимо терет колективне кривице за све што се што се дешавало од 1990. године на овамо, а што ће трпити и будуће генерације.

Њихов пут треба да буде усмјерен према очувању етничког и државног простора гдје ће живјети у слободи и миру достојанствено као Срби.

Уједињени у Републици Српској и Србији као јединственом државном простору.

ДАВИДОВА И ПРОГРОМА ГОДИШЊИЦА

Ексхумације, постадоше србски усуд. О овој из Бања Луке, посљедњој још се прича.

Угасише један живот, на данашњи дан прије годину, а још не открише, мотив.

Можда је младић био добар у хаковању, па је дошао до повјерњивих података везаних за шверц оружија,  у који су укључени високо позиционрани државни функционери.

Неко је покушао са уцјеном инкримисаних и тиме је ставио мету на младића.

Тражена је правда, а пут до ње је спор, а за многе и недостжан.

Власти су дозволиле младићевој мајци, да тијело покојног сина, однесе са собом, ваљда да појединце мање савијест пече.

О тој ексумацији и превозу ријетко који пробуџетски медиј је извјестио. Ударна вијест била је да је младићев отац наводно наставио живот са другом женом у Аустрији.

Послије годину дана њихове заједничке борбе за истину ријалотизовама публка вјероватно је очекивала њихово међусобно поморење, због доживјељене трагедије.

Живот није бајка.

Оних многобројних екхскумација из Сарајева 96-сте или са Косова и Метохије послије 99-те и 2004. ријетко да се сјете.

Међутим, управо те не смијемо да заборављамо.

Горе поменута је можда и превише исполитизована, а резултат је још већа подјрљеност у граду на Врбасу.

Март је изузетно тежак за Србе, почевши од егзодуса сарајевских Срба 1996. године, преко прогрома Срба са Косова и Метохије 17/18. март 2004. године, када је и 2018. године настрадао младић у Бања Луци.

Памћење и подсјећање других је наша обавеза.

СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО

Синоћ, када је обиљежавана годишњица прогрома Срба са Косова и Метохије 17.03.2004. године, у Светосавском дому у Нишу, одржана је промоција романа Српско срце Јоханово, Веселина Џелатовића.

Ово је прва промоција овог романа у Нишу, пред заинтересованом публиком.

Поему Српско срце Јоханово, на основу које је написан роман можете прочитати овдје.

12.МАРТ, РОЂЕНДАНА, УПОКОЈЕЊА И ПРОЦЕС

На данашњи дан родио се Ратко Младић, тренутно сужањ у хашком казамату, коме не дозвољавају да посјети гробове мајке, брата и кћерке.

Прославља рођендан и једна трећина Колективног предсједништва Републике БиХ.

Првом можемо пожелити да његова жртве не буду узалуду, а другом да исправи све грешке које је раније према Републици Српској, свјесно или несвјесно починио, јер сад је у могућности.

Чудна је та повезаност међу њима.

Нажалост, на даншњи дан обиљежавамо годишњицу смрти Драгана Гагија Николића, ненадмашног београдског шмекера.

Он је међу малобројним заслужио мјесто у Алеји великана.

Данас је и годишњица смрти супруга можда тренутно најбогатије удовице у Србији, власнице "Викторија групе", која ведри и облачи на пољупривредном небу Србије и сељаке доводи до пропасту.

Занимњиво да је њен покојни радо био виђен гост код Канцелара, као и сада Актуелни.

Чудна је та повезаност.

Причало су о залагању покојног за Србију, као што се прича и о садашњем.

Има ОВА ИЗЈАВА, његова из 1996. године у Бања Луци, која много говори, о његовом ставу према ономе који је на јучерашњи дан 2006. године умро у Хагу.

Као што је покојни имао жену, о којој се сад прича, тако и актуелни има брата о коме ће се причати.

Сарадња међу њима је могућа.

Битно је да је Србији Бог подарио непресушно богатство да се свака политичка династија може намирити.

За Србе они свакако не маре.

Данас је одржано и рочиште Момчилу Перишићу због шпијунаже у корист ЦИЈ-е.

Апсурда, судити некоме за нешто што сада остављамо доступним тим за које је наводно радио.

Можемо се само запитати да ли је Србија стала из њега када је самостално доносио одлуке о заштити војника и породица у Задру извлачења блокираних из Чапљине, заштите угрожених у Херцеговини, предузимањем активних борбених дејстава.

Као и давања сваке врсте подршке Куму који данас прославља рођендан који се трудио да сачува Србе западно од Дрине од новог геноцида, јер су један већ преживјели у Другом свјетском рату.

Успио је у томе и зато га чека осуда, од оних које је побиједио.

Перишић је једини за кога можемо рећи да уз Милошевића, али не политичара, можда има командну одговорност за употребу силе, која је изазвана због дејства супротне стране или не залагања тада актуелних политичара.

Наше је било да се присјетимо свега значајног што поменути учинише за Србе с обје стране Дрине.

Да подсјетимо оне који заборавише, да је један период свог живота Перишић послије Билеће провео у Нишу и да је ожењен Сарајком.

Ето по томе је значајан овај дан за промоцију.

ИЗНЕНАДНА СМРТ ПРОФЕСОРА И ПОЖАР У НИШУ

Почео је Велики пост. Нека је свима који посте на спасење.

У Нишу је јуче изненада преминуо директор Гимназије 9.мај, професор Небојиша Лекић, сахрана је у сриједу.

На Клиници за анестезију и интезивну његу, послије задобијених повреда у пожару, 22.02.2019. године, када је покушао да спаси мајку, преминуо је Горан Илић Чони, репер  и радник ЈКП "Медијана".

Према извјештају полиције узрок пожара била је неисправна електрична инсталација.

Јутрос је поново наводно неисоравна електручна инсталација довела до пожара око 4.30 часова, у кући Узије Азировић из насеља преко пута Аутобуске станице. У кући је живјела седмичлана породица од чега троје дијеце.

Нико није повријеђен. 

ВЕШАЧКА СТЕНА У БЕОГРАДУ УМЕСТО У НИШУ-И СМРТНО И ВЕЧНО

Сташа Гејо, кћерка понатог алпинисте из Ниша, Слободана Геја, годинама се припремала и вежбала на инпровизованој "стени" направљеној између зграда на Булевару Зорана Ђинђића" у Нишу. 

И Ниш је  Сташи у оквири својх могућности у томе помагао, а увек се могло и више и боље. 

Сташа је до сада постала захваљујући, таленту, раду  балкански, европски и светски шампион у спортском пењању на вештачким стенама.

Нормално уз беспоштедно залагање њених родитеља који су поднели највећи терет у организационом смислу да Сташа дође до тих резултата.

Занимљиво је да Завод за спорт и медицину спорта Републике Србије, реализује пројекат изградње вештачке стене за пењање.

Цена изградње од 1,2 милиона евра изазива код многих подозрење.

Код Нишлија и незадовољство из простог разлога што је изабран Кошутњак, а не нека локација у Нишу.

Слободан Гејо и даље живи у Јелашници, селу поред Ниша у градској општини Нишка Бања.
У Ниш се са родитељима, још као дечак доселио из Вучитрна, где је рођен.

Објавио је роман "И смртно и вечно" посвећен његовим доживљаима на разним планинама у издању Нишког културног центра.

Нама остаје нада да ће Република Србија и Београд препознати и потребу Ниша да улаже у спорт. 

Ниш тренутно има најбоље алпске скијаше у Србији и њима је потребна подршка. Они су изборили право за учешће на следећим Зимском опимписким играма у Кини и надају се подршци Републике Србије да оду и представљају Србију на тој олимпијади.

70 ГОДИНА МОНАШТВА ОЦА ДИОНИСИЈА ПАНТЕЛИЋА

У организацији Центра за црквене студије из Ниша, у Светосавском дому, отворена је конференција О православном монаштву и представњен је Зборник радова "Православно монаштво", посвећен седамдесетогодишњици монашке службе оца Дионисија (Пантелића) из Манастира Липовац код Алексинца.

Атмосфера приликом отварања скупа

Промоцији су присуствовали његова светост патријарх српски г.г. Иринеј и његово преосвештенство епископ нишки г.г.Арсеније, без чијих благослова по ријечима проф.др Драгише Бојовића, отац Дионисије није пристајао да да' свој благослов за отпочињање на уређивању Зборника.

Свој посљедњи рад овом зборнику подарио је академик Владета Јеротић.

Проф.др Драгиша Бојовић, директор Центра за црквене студије из Ниша, који је издавач овог зборника захвалио се свим ауторима на њиховом доприносу.

Према најави организатора, сутра од 10.00 часова у Манастиру Липовац, почиње стручни део конференције.

Зборник се може набавити код издавача, Центар за црквене студије, по цени од 2000 рсд.

СВЕТОСАВСКИ САЈАМ КЊИГА У НИШУ

Јуче је отворен 15. светосавски сајам књига, у организацији Медивест кат-а из Ниша.

Сајам се одржава у просрору Официрског дома, на Нишавском кеју, од 05-11. марта.

Овогодишњи Сајам отворио је Мухарем Баздуљ, босанац по рођењу, али Србин по опредјељењу и држављанин Републике Србије.

Синоћ је публици представио и свој роман "Квадратни корен из живота".

Радно вријеме Сајма је од 10.00-20.00 часова, цијена улазнице је 50,00 рсд.

Издања разних излагача могу се наћи по цијени од 100,00 рсд и 200,00 рсд.

Свакодневно до затварања Сајма предвиђене су презентације књига и других популарних аутора.

15.Светосавски сајам књига - Распоред преосталих књижевних вечери:

СРЕДА, 6. март

17:00х - Саша Димитријевић, "Варден", Југословени у Норвешкој 1942-1945, 

гост на промоцији Арне Санес Бјернстад, амбасадор краљевине Норвешке у Београду

18:30х - Саша Миљковић, "Ко је започео рат", дипломатске преписке европских дипломата с почетка првог светског рата

ЧЕТВРТАК, 7. март

17:00х - Зоран Пешић Сигма, збирка поезије "Биће све у реду"

18:00х - Звонко Карановић, романи: "Три слике победе", "Четири зида и град" и "Више од нуле"

ПЕТАК, 8. март

16:30х - Свечана додела награда издавачима

17:00х - Вера Цветановић, збирка песама "Расадна Кап"

18:00х - Виолета Јовић, роман "Бивалвиа"

СУБОТА, 9. март

17:00х - Весна Илић Николић, збирка поезије "Бацкгроунд"

18:00х - Биљана Станојевић, збирка поезије "Волиш ли ти мене, а ?"

19:00х - Горан Стојичић, приповетке "Бесани"

НЕДЕЉА, 10. март

17:00х - Владанка Цветковић, збирка поезије "Успомене срца"

18:00х - Татјана Живковић, збирка поезије "Црне степенице"

19:00х - Велибор Веља Петковић, кратке приче "Међеђедовина"

ПОНЕДЕЉАК, 11. март

17:00х - Удружење стваралаца Ниша, "Знамените личности Ниша"

Поред Мухарема, на овогодишњем Сајму наш фаворит је и Велибор Веља Петковић, Тузлак по рођењу, Нишлија по опредјељењу, са књигом кратких прича "Међедовина".

САРАЈЕВО 2014-МАЛИ МИ ЈЕ ОВАЈ ГРОБ-ФЕСТИВАЛ ТЕАТАР НА РАСКРШЋУ

У Нишу ће од 11-19. марта бити одржан први такмичарски фестивал позоришних представа, са простора Балкана, под називом, Театар на раскршћу.

19. март - У част награђених - Арс Мориенди Тхеатре Гроуп Тхессалоники, изводи представу Сарајево 1914 - Мали ми је овај гроб, по тексту Биљана Србљановић, у режија Таноса Никаса.

Одличан текст Биљане Србљановић, који је први пут поставио Дино Мустафић оснивач политичке партије "Наша странка" у Сарајеву и директор ЈУ МЕЕС-Међународног позоришног и филмског фестивала у Сарајеву
Из његове перспективе Чубриловић је био зли монструм без душе, који је својим идејама залудио Гаврила Принципа и остале припаднике Младе Босне.
Они су упропастили својим поступцима живот многим који су могли да трпе поданички положај и живот без права на истинску слободу.
Биљана Србљановић, сигурно тако није замишљала своје јунаке док је писала текст.
Поставка њеног комада, у част учесника такмичарског дијела, само је потврда њене величине као драмског писца.
Искрено се надамо да ће глумци ансамбла из Солуна и редитељ представе Мали ми је овај гроб, Танос Никас, на прави начин представити публици стварну идеју Биљаниног текста.

Редитељ и глумци из Солуна ипак све то доживљавају из једне другачије перспективе и неоптерећени нашим локалним погледом на то вријеме и околности које се стално преплићу међу балканским народима. 

11. марта на дан Народног позоришта Ниш биће изведена представа "Путујуће позориште Шопаловић"у режији Тања Мандић Ригонат, Народно позориште Ниш и свечано отворен Фестивал.

Од 12-18.марта биће изведне представе у такмичарском програму и то:

12. март - Народно позориште Сомбор, Ауторски пројекат Kокана Младеновића, по мотивима драме Радослава Златана Дорића Kад би Сомбор био Холивуд, режија Kокан Младеновић

13. март - “Међународни театарски фестивал - Сцена МЕСС” Сарајево, по мотивима Анархије у Баварској Р. W. Фассбиндера, Wе аре борн накед ан тхе рест ис…, режија Флориан Фисцхер

13. март - Kраљевско позориште "Зетски дом" Цетиње, Kарл Маркс/Драматург и адаптација: Ведрана Божиновић, Kапитал, режија Андраш Урбан

14. март - Хрватско народно казалиште у Вараждину, Софокле/Драматург и адаптација: Иван Пеновић и Озрен Прохић, Филоктет, режија Озрен Прохић

15. март - Народно позориште у Београду, Душан Kовачевић Балкански шпијун, режија Татјана Мандић Ригонат

16. март - “Иван Радоев” Драма анд Пуппет Тхеатре Плевен, Антон Павлович Чехов, Вишњик, режија Василиј Сенин

17. март - Драмски театар Скопље, Давид Алдриџ/Драматург: Сашка Бошкова, Фестен, режија Зоја Бузалковска

18. март - Словенско народно гледалишче Марибор, Ивор Мартиновић по филмском сценарију Лукина Висконтија, Енрика Медиолија, Николе Бадалука, Сумрак богова, режија Далибор Матанић

Такође, као локал патриоте издвоили би преставу Нишког народног позоришта "Путујуће позориште Шопаловић" 11. марта и Представу Сцене МЕСС Сарајево која се изводи 13. марта.  

Циљ фестивала је да покаже разноврсност националних различитости народа на простору Балкана, кроз позоришне представе из различитих држава, те да промовише позоришну умјетност.

Организатор фестивала је Народно позориште Ниш, које је смјештено на прометној нишкој раскрсници, као и сам Ниш, на раскршћу различитих балканских култура.

На фестивалу биће изведене представе које обрађују текстове од античке драме до савремених аутора, а биће представљени и индивидуални уметнички пројекти. 

Фестивалски жири ће доделити награде за најбољу представу, режију, четири глумачке награде, за костимографско и сценографско остварење, за оригиналну сценску музику, за сценски покрет, као и специјалну награду Фестивала. Осим ових, биће додељене и награда округлог стола критике и награда жирија публике. 

Биће разноврстан и пратећи програм и радионице, гдје ће бити представљене књиге, отвотена изложба, водоти се разговори о представама и позоришту.

Народном позоришту Ниш Удружење пријатељства завичајно "Сарајлије-Нишлије" желе срећан Дан позоришта и ного успијеха у раду.

ДАНАС СУ ЗАДУШНИЦЕ

У колективном сјећању Срба, задушнице су увијек имале посебно мјесто. Поготово оних који су изгубили најмилије у некој катастрофи.

Ратних катастрога на етниччком србском простору никад није недостајало, зато су задушнице толико заначајне за Србе.

Свештенство и мнонаштво СПЦ и вјерујуићи,  кроз вијекове моле се за све упокојене у Господу, а већина нас мирјана, сјетимо се мртвих само на задушнице.

Ове задушнице посебан значај имају за сарајевске Србе, марта мјесеца они су са својих вјековних гробова из дијела Сарајева гдје су гедерацијама живјели, понијели своје синове и кћери према Равној Романији и Малом Зејтинлуку да на србској земљу буду поново сахрањени до васкрсења.

Пореба наших упокојених, који се нису покајали за вријеме свог овоземаљског живота је за нашом сталном молитвом, да им с еопросте гријехови и да послије Страшнох Суда по милости Божијој уђу у радост Господара Свога. 

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Господе, Боже наш, сети се слугу Твојих који су преминули у вери и нади у Вечни Живот. Као Добар и Човекољубив, опрости им грехе и обриши неправде, ублажи, отпусти и опрости им сагрешења вољна и невољна. Избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују Твојим вечним добрима, припремљеним за оне који Тебе љубе. Иако сагрешише они од Тебе не одступише, него чврсто вероваше у Тебе, Бога у Тројици слављенога: Оца и Сина и Светога Духа, и све до последњег даха исповедаху, Јединицу у Тројици и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив и њихову веру у Тебе урачунај им уместо дела, и као Милосрдан упокој их са Светима Твојима. Јер нема човека који би живео и не би сагрешио, Једини Ти си без греха, а правда Твоја је правда вечна. Ти си Једини Бог доброте, сажаљења и човекољубља; и славу узносимо Теби, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове. Амин

1.МАРТ НИЈЕ ПРАЗНИК У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Данас, дан независност прославља онај дио Босне и Херцеговине у којој су Срби статистичка грешка.

Све је започело убиством србског свата у Сарајеву.

Та творевина настала на референдуму тог првог марта органозованог паралелно са планираним нападом на србске сватове, слави данас, своје међународно признање.

Монструозно.

Жалосно је што србин из Љубушког, Миро Лазовић, рођен, 1954. године, о тешком положају Срба у току задњег етничког рата, на територији данашње ФБиХ, новинару, одговорио да је био толико сиромаша, да без чуне, не би имао чиме да се игра, представник Срба у Федерацији БиХ.

Препис изјаве Мире Лазовића пронађен је ОВДЈЕ.

Међународна заједница, као организација, од тог периода увелико губи свој кредибилитет, бар овај њен западни дио и сателити које формира.

Нажалост највише трпе грађани тих држава сателита, формираних од те међународне заједнице.

Довољно је погледати који је степен исељавања становника из дијела БиХ који данас слави.

Управо таква међународна творевина као дио данашње дејтонске БиХ, мучно је подсјећање на све што су Срби у авнојевској Босни и Херцеговини преживавали, а кулминирало је међуетничким сукобом од 92. до 95. године и стваеањем данашње заједнице под присилом.

У Републици Српској данас све институције нормално раде, док је у Федерацији БиХ државни празник, као још једана нелогичност те међународно склепане творевине као што је данашња Република БиХ.

Мађународна заједница, да има неку снагу и важност тог првог марта 1992. године инситрала би на формирању такве БиХ, у којој би Срби који су је из својих разлога прихаватили били равноправан народ са већинским народом у таквој БиХ, а не прогањани, затварани, мучени и убијани све до марта 1995. године. Довољан доказ тога је и логор Силос у Тарчину, као и широм такве БиХ.

 Тако су прошли Срби који су прихватили ту БиХ.

О таквој творевино нека брину они који је створише, наша је дужност према оних 24000 браће, којо су уложили своје жовоте у темеље Републике Српске, да се старамо о њеној будућности, ради будућих покољења.