Седмог јула СПЦ прославља Рођење Светог претече и крститеља Господњег Јована- Ивандан. У народу познат и као Св. Јован биљобер. На тај празник плету се венци од пољског цвећа. Од тог празника ваља се скупљати и љековито биље.
Сваке године овај празник свечано се обољава у Манатиру Светог Јована у селу Горњи Матејевац, општина Пантелеј Ниш.
Јуче је у близини Манастира избио пожар изазван нечијом непажњом на дивљој депонији, о томе је писаоно на Порталу Нишке вести.
Међутим, овај Манастир познат је и по томе, што у његовом кандилу већ шеснаест година непрекидно гори благодатни огањ донет са Хростовог гроба.
Било је то овако:
Игуман Илија је 1993. године донео свети огањ из Јерусалима.
Од тада чуда не престају да се дешавају. Доношење светог огња било је велики догађај.
Сваке године овај празник свечано се обољава у Манатиру Светог Јована у селу Горњи Матејевац, општина Пантелеј Ниш.
Јуче је у близини Манастира избио пожар изазван нечијом непажњом на дивљој депонији, о томе је писаоно на Порталу Нишке вести.
Међутим, овај Манастир познат је и по томе, што у његовом кандилу већ шеснаест година непрекидно гори благодатни огањ донет са Хростовог гроба.
Било је то овако:
Игуман Илија је 1993. године донео свети огањ из Јерусалима.
Од тада чуда не престају да се дешавају. Доношење светог огња било је велики догађај.
Временом, богомоља, до које се стиже макадамом и лошим шумским путељцима, скоро је заборављена. Тек понеки верник и залутали туриста дођу до цркве на сврљишким планинама. А тамо, огањ и даље гори! Отац Илија је у међувремену умро у Светој земљи. Јован Мандић је један од ходочасника који је са њим донео огањ из Израела.
– Пренели смо га у железничком фењеру – каже Јован Мандић. – Када се свети огањ изнесе, народ који га први узме биће срећан. Протосинђел Јован Стојановић, старешина манастира, пре неколико година је открио богатства ове богомоље.
– Поред огња, чувамо икону са ликом светог Јована, која је мироточива од 1998. године – причао је отац Јован.
Судбина се често најављивала у овом манастиру. Отац Илија је 1998. године, годину дана пре НАТО бомбардовања, од пријатеља из Грчке тражио помоћ да се протумачи што се наше кандило непрестано љуља и када нема ветра, и добио је јасан одговор да стиже опасност са небеса.
– Чувамо два ребра и кости светаца из Јерусалима, а икона нам је исцелитељска. Захвални верници су од сребра излили сваки орган који им је излечен по боравку у овом манастиру.Отац Јован је причао је и да је један припадник 63. падобранске јединице пре одласка на Космет дошао у манастир и да му је поклоњен примерак Светог писма.
– Требаће ти – тако му је речено на извињење војника што у Бога до краја не верује. На Космету је погођен, а зрно је остало у Светом писму.
После Октобарске револуције у Русији, у манастир долазе руске монахиње, које ту оснивају школу за слепе. Према једном предању, војвода Стеван Синђелић се са својим ратницима причестио у манастиру пре погибије на Чегру.
И данас постоје остаци камених грађевина које су делиле Карађорђеву Србију и Отоманску империју на почетку 19. века. Граница је тик до извора са водом за коју народ верује да је чудотворна.
Извор: opanak.net
