ДВА РАЗЛОГА ЗА ТУГУ

Јуче два сазнања натјераше сјету у моје мисли,сазнање да нас је напустио човјек који је уљепшавао наше дјетињство и да је потребна помоћ човјеку који је радио свој посао за државу која му то не враћа на адекватан начин.

Државо да ли те има или све зависи од појединаца који су те узурпирали?

 

 

 

Отишао дивни човјек,"највећи Енглез међу Србима и највећи Србин међу Енглезима" ТИМОТИ ЏОН БАЈФОРД,пошаст овог свијета у облику тумора однио је битку коју су дуго водили. 

Многи га се сјећају из времена нашег дјетињства у Сарајеву памте га по НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК.

Сазнадох то из ИЗГУБИО БИТКУ РЕДИТЕЉ НЕДЕЉНОГ ЗАБАВНИКА

и растужих се из простог разлога што нам је толико много дао како у Србији тако и на просторима западно од Дрине.

А како му је враћено?

Поново сам чуо за њега када је објављено да болује од рака и кроз шта пролази и онај осјећај горчине који моће да захвати обичног човјека као и многе испунио ме како Држава може бити незахвална према своји заслужним грађанима,а он је својим радом допринио да многе генерације стасају и науче нешто поред ТВ екрана.

Да ли то данас имамо? Тешко,зато и живимо учећи се на репризама.

Живот иде даље, остаће лијепе успомене на дјетињство,многе његове серије из којих и данас можемо много тога научити или бар упоредити са овим што нам се данас сервира па видјети да ли смо напредовали или назадовали.

Међутим ријека живота тече даље зато је и неопходно да исправљамо оно што можемо исправити,а можемо ево једне могућности ПОМОЗИМО САБРАТУ И САБОРЦУ ДА ЗНА ДА НИЈЕ САМ.

Ради се о пензионисаном припаднику Војске Србије који моли за помоћ.
У тексту су подаци са његовим текућим рачуном,а још боље би било ако неко може да му обезбиједи превоз до Француске.
Написах јер се надам да ће бити користи.
Вјерујем!