Ајмо да покушамо мало о несташицама и скупоћи из перспективе малог потрошача.
Енергенти су у рукама Русије.
Вјештачко ђубриво производи се у азотарама и цијелокупну производњу истог у својим рукама држе Бјелорусија и Русија, а то му дође на осто.
Од те двије компоненте зависи и храна, односно сјетва, прихрана, принос, жетва, што ће све утицати на цијени исте.
Принцип понуде и потражње одређује цијену.
Нормално биће и вјештачких несташица, кризног маркетинга, психолошког притиска, да се стварају залихе, пуне замрзивачи.
Коме је стало до сува љеба без меса.
И снадбијевање електричном енергијом услијед недостаткаа нафте лако може бит доведено у питање.
Из свега можемо закључити непотребно гомолање залиха сигурно вам неће помоћи да преживите.
Еу ће прво заврнути славине малим поданицима у предсобљу, поготово овим на брдовитом Балкану.
Зато нама ће бити најбоље да се убрзо ријеши ситуација у Новорусији, да становноци и западних простора те велике Југославије схвате да им је боље са Русима него да биду топовскп месо за нечије интересе.
Нпр. Руси имају лизинг уговоре са ЕУ произвођачима авиона и неких 520 авиона је у Русији, без могућнсти летења.
ЕУ је искучила Русију и СЕФТ тако да није у могућности, ни да лизинг кућама чији су авиони на основу санкција еу пријезмљени у Русији плате рате, нити евентуалне пенале.
Такође, лизинг куће немају ни довољно пилота да оду по авионе и да имају, авионе немају коме да уступе.
Њихов банкрот изгледан у датој ситуацији.
Да ујка Сем је инсистирао на санкцијама Русији, поготова на забрани летова руским компанијама.
Сада Боинг нуди тим истим компанијама своје авионе на лизинг.
Све у свему кад велики послују мали банкротирају.
Да обиљежава се и егзодус Срба из Сарајева.
Прође 26 година, а неке ране никад не зарасту.
Вјечна памјат браниоцима огњишта.
