ВЛАЈКИ: РУСИЈА ГАРАНТОВАЛА ПРЕКИД ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАСТАКАЊА

БЕОГРАД, 22. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Потпредсједник Републике Српске Емил Влајки изјавио је да је Русија практично дала гаранције Србији да неће бити даљег комадања њене територије, уз услов да не уђе у НАТО.

 

Влајки је оцијенио да је Русија "дала на знање дијелу политичког естаблишмента у Србији да се питање Космета више не потенцира", јер би то могло изазвати не само колатералне, него и друге посљедице, пошто српске елите нису до сада реаговале како је требало.

"То је нека врста дила. Руси су рекли Србима: `Можете ући у ЕУ, али не смијете у НАТО, иначе отпада свака помоћ`", рекао је Влајки на трибини о изборима на Космету, коју су организовали Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница.

Према ријечима Влајкија, Руси су, са становишта њихових реалних политичких интереса, процјенили да се у овом часу, са оваквом геополитичком ситуацијом не може ништа урадити да би Космет био враћен.

Влајки је рекао да политика која је направљена са Русијом иде на то да се сачува остатак Србије без Космета и оцијенио да је на правом путу дио српског естаблишмента, који је проруски настројен.

"Русија има могућности и интереса да одржи партнерство са Србијом. С друге стране, Србија и нема друге могућности, јер Запад увијек гледа на ову државу као на руског партнера.Колико год да је то болно, мислим да је у овом часу тај дио српских политичких елита на правом путу",сматра Влајки.

Он је оцијенио да је све што се од октобра 2000. године догађало на Космету представљало деградацију српства и дозволу за демонизирање српског народа и уцјењивање, при чему је српска политичка елита практично дала 15 одсто своје територије.

Влајки је навео да је изрицање "најсрамотније реченице :`Нећемо бранити Косово никаквим другим осим мирољубивим средствима`, практично била предаја Космета".

Предсједник Историјског пројекта Сребреница Стефан Каргановић оцијенио је да косметски Срби морају тражити рјешење које би их вратило у игру као актере и у средиште пажње.

"Једини потез који би косметски Срби могли да повуку је исти потез који су повукли Албанци 2008. године – морају да се окупе на неком косметском тргу и објаве декларацију о независности. То није коначно решење, али довољно је драматично да Русији пружи могућност да се ангажује и активно врати решавању проблема", закључио је Каргановић.

МИСТИЧНИ ЖДРАЛОВИ

Баке су нагониле унуке, па чак и своје синове и мужеве да извуку каиш из панталона и рашире га у правцу кретања јата ждралова, вјерујући да ће им на тај начин олакшати даљи пут...

 

Пише: Радоје ТАСИЋ

ВИШЕГРАД, 21. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Пролазак ждралова некад је у вишеградским селима био посебан и мистичан догађај - кад су "у клину" пролазили небом, баке су дозивале унучад и упозоравале их да случајно "чакију" /мали ножић/ тог момента не забоду у земљу, јер се вјеровало да ће то пореметити њихов ред у ваздуху и да ће се птице дезоријентисати и погубити.

За прелет ждралова изнад села било је везано и неколико занимљивих обичајних радњи.

Деведесетогодишњи Десмир Шимшић из вишеградског села Столац присјећа се да су баке нагониле унуке, па чак и своје синове и мужеве да извуку каиш из панталона и рашире га у правцу кретања јата ждралова,вјерујући да ће им на тај начин олакшати даљи пут.

"Никад нисам сазнао због чега су ждралови за сеоско становништво били мистичне птице, изузев што се они помињу у неколико народних пјесама које су се пјевале уз гусле", објашњава старина Десимир.

Кад умукне посљедњи крик ждралова на небу изнад ријека Дрине и Рзава, онда на њихову воду почињу да слијећу јата дивљих патки.

Оне лете без реда и поретка, скоро бешумно и слијећу на глатку површину ријеке, "орући" ногама ледену воду.

Посљедњих година, посебно од када су формирана акумулациона језера ХЕ "Бајина Башта" и ХЕ "Вишеград", у њиховој топлој води пливају многе дивље патке.

Пролазници их хране бацајући хљеб у воду, па ови пернати љепотани "забораве" гдје су пошли, селећи се на југ, и остану цијелу зиму на радост дјеце и љубитеља лијепих птица.

Забиљежено је да се један дивљи патак "призетио" уз двије питоме патке на купалишту, на Дрини у Међеђи, одуставши од селидбе у далеке крајеве.

Постоји 14 врста великих ждралова и 145 мањих барских кока.

Кад нестане хране у сјеверним подручјима, селе се према југу до удаљености 6.500 километара.

Јато дневно пређе од 100 до 1.000 километара.

У вријеме селидбе птице се споразумијевају криковима, и то код слабе видљивости и ноћу. Претпоставља се да се птице оријентишу према магнетном пољу земље.

КЕСЕРОВИЋ: РУСКИ ПАРТНЕРИ ДОНОСЕ ПРОСПЕРИТЕТ

Основни правци пословања РАОП-а у првој фази биће подијељени у два паралелна процеса - изградњу Ремонтне базе, каква још не постоји у југоисточној Европи, те развој домаћих брендова у сарадњи са највећим свјетским компанијама попут "Алстома", "Сименса", АББ-а...

 
Разговарао: Огњен БЕГОВИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 23. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Руски инвеститори, оснивачи предузећа "Електроинжињеринг", отварају врата привреди Српске на свјетским тржиштима и доводе нове партнере из електроенергетског сектора, истиче директор компаније "Електроинжињеринг" д.о.о. Бањалука Милан Кесеровић.

Партнери, који су инвестирали у фабрику "Енергоинвест-Расклопна опрема" /РАОП/ у Источном Сарајеву не доносе у Српску само свој капитал исказан у новцу, него и специфична знања у области електроинжењеринга и нове технологије.

Кесеровић у интервјуу Срни појашњава да ће основни правци пословања РАОП-а у првој фази бити подијељени у два паралелна процеса - изградњу Ремонтне базе, каква још не постоји у југоисточној Европи, те развој домаћих брендова у сарадњи са највећим свјетским компанијама попут "Алстома", "Сименса", АББ-а...

Он оцјењује да се Република Српска тренутно налази на прекретници, односно "на самом почетку процеса реиндустријализације која би у коначном збиру требало да означи нови почетак стварања вишка вриједности, односно почетак бољег живота свих грађана".

"У овом тренутку налазимо се пред веома важним задатком комплетног реструктурисања индустрије и сасвим новог приступа рјешавању проблема у сфери енергетике. Куповина РАОП-а само је прва фаза руских инвестиција", наводи Кесеровић.

Значај увођења ино-капитала у РАОП може се исказати ефектима по основу више различитих аспеката, почевши од основних и директних ефеката који су исказани у виду исплате новчаних средстава за куповину непокретне имовине.

Тиме ће бити намирен значајан број повјерилаца, укључујући Пореску управу као највећег повјериоца, до ефеката развојног карактера немјерљивих потенцијала.

Ефекти на локалну заједницу огледаће се у запошљавању локалног становништва - минимално 300 висококвалификованих радника у првом периоду, а у коначном збиру неколико хиљада.

Услиједиће и покретање инвестиционог циклуса, затим трансфер знања из иностранства, развој научних дисциплина усмјерених на високе технологије /одјељења техничких факултета/, стипендирање и развој младих кадрова као вид улагања у будућност предузећа.

Треба очекивати и директно повећање БДП-а, као и директно и индиректно повећање произведене електричне енергије. Повећањем учешћа домаће индустријске производње знатно се побољшава рејтинг у међународним финансијским институцијама, а улагањем у капитал -интезивне технологије ствара се реална претпоставка за убрзану индустријализацију Српске и БиХ.

Кесеровић појашњава да се ефекти на земље у окружењу односе на територијално приближене високе технологије и знања из области електроинжењеринга, могућност квалитетног ремонта и изградње нових постројења уз минималне трошкове транспорта и стални надзор.

Ту је и могућност блиске сарадње и укључености у производњу, развоја заједничке сарадње и наступа на тржиштима, школовања и дошколовавања кадра, као и доступност извора енергије.

"Желим да истакнем велику захвалност предсједнику и премијеру Републике Српске Милораду Додику и Жељки Цвијановић, министру индустрије, енергетике и рударства Жељку Ковачевићу и министру финансија Зорану Тегелтији зато што су имали политичку мудрост да препознају овако важан тренутак у историји развоја Српске", напомиње Кесеровић.

Руководство Српске је, подсјећа он, свакодневним ангажовањем и подршком омогућило да се пројекат који по свом значају превазилази национални карактер, започне баш у Републици Српској, иако су све државе у региону водиле озбиљне преговоре са инвеститорима из ове групе.

Група руских инвеститора, једна од највећих по обиму успјешнијих инвестиционих група у Европи, у својим компанијама запошљава више од 100.000 радника и располаже са капиталом од неколико милијарди евра.
Ово је њихова прва инвестиција на простору Балкана.

Групација је у рекордном року испунила своје финансијске обавезе и наставља да свакодневно улаже у покретање производње. У овом тренутку налази се у завршној фази преговора са разним инжењерским центрима у региону о куповини конструкторске документације, изградње прототипа и сертификације.

Ријеч је о сложеним пословима који захтијевају шест мјесеци интензивног рада и неколико милиона евра улагања, а да се машине у фабрици и не загрију.

С друге стране, комплетне линије производње биће модернизоване, а када се изврши завршна сертификација опреме у РАОП-у, биће купљене најсавременије машине за израду електро-техничке опреме.