МИСТИЧНИ ЖДРАЛОВИ

Баке су нагониле унуке, па чак и своје синове и мужеве да извуку каиш из панталона и рашире га у правцу кретања јата ждралова, вјерујући да ће им на тај начин олакшати даљи пут...

 

Пише: Радоје ТАСИЋ

ВИШЕГРАД, 21. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Пролазак ждралова некад је у вишеградским селима био посебан и мистичан догађај - кад су "у клину" пролазили небом, баке су дозивале унучад и упозоравале их да случајно "чакију" /мали ножић/ тог момента не забоду у земљу, јер се вјеровало да ће то пореметити њихов ред у ваздуху и да ће се птице дезоријентисати и погубити.

За прелет ждралова изнад села било је везано и неколико занимљивих обичајних радњи.

Деведесетогодишњи Десмир Шимшић из вишеградског села Столац присјећа се да су баке нагониле унуке, па чак и своје синове и мужеве да извуку каиш из панталона и рашире га у правцу кретања јата ждралова,вјерујући да ће им на тај начин олакшати даљи пут.

"Никад нисам сазнао због чега су ждралови за сеоско становништво били мистичне птице, изузев што се они помињу у неколико народних пјесама које су се пјевале уз гусле", објашњава старина Десимир.

Кад умукне посљедњи крик ждралова на небу изнад ријека Дрине и Рзава, онда на њихову воду почињу да слијећу јата дивљих патки.

Оне лете без реда и поретка, скоро бешумно и слијећу на глатку површину ријеке, "орући" ногама ледену воду.

Посљедњих година, посебно од када су формирана акумулациона језера ХЕ "Бајина Башта" и ХЕ "Вишеград", у њиховој топлој води пливају многе дивље патке.

Пролазници их хране бацајући хљеб у воду, па ови пернати љепотани "забораве" гдје су пошли, селећи се на југ, и остану цијелу зиму на радост дјеце и љубитеља лијепих птица.

Забиљежено је да се један дивљи патак "призетио" уз двије питоме патке на купалишту, на Дрини у Међеђи, одуставши од селидбе у далеке крајеве.

Постоји 14 врста великих ждралова и 145 мањих барских кока.

Кад нестане хране у сјеверним подручјима, селе се према југу до удаљености 6.500 километара.

Јато дневно пређе од 100 до 1.000 километара.

У вријеме селидбе птице се споразумијевају криковима, и то код слабе видљивости и ноћу. Претпоставља се да се птице оријентишу према магнетном пољу земље.