СРБИН, СРБИНУ, СРБИН

Сензитивним душа иде на корак испред тијела, нисте зна ли за то? 
Потврдили и психолози и психијатри, а крозживотни опит доказали многи светитељи.

Можда је управо сензитивност, ма колико нам се чинила као оптерећење дар милости Божије. Није моје да тумачим.

Мене боли разједињеност оних који ствараша Српско Сарајево и преживише у том стварању. Њихова разједињеност сигурно неће допринеијети изградњи нашег Српског Сарајева, нити извести пред лице правде све оне који су побили сарајевске Србе само зато што су друге вијере и националног опредељења, а много мање због тога што су били непријатељи тог тамо режима или превише богати.

То је апсурдност вјерских сукоба.

А мигранти из исламских земаља све више насељавају подручије Ф БиХ, размишљајте о томе.

Неки људи који живе у Београду због својих заслуга око одбране Српске и Српског Сарајева и данас се боре за то исто С. Сарајево, али из различитих позиција. 
Кроз удружења "Представништво Републике Српске у Србији", "Завет отаџбини", "Част отаџбине" и разна друга. 

Mного боде у очи што је Србин, Србину, Србин.

Изузетно лоше изгледа када Србин, по имену и презимену, инсистира обољежавање датума ког су припадници ВРС, са својих одбрамбених положаја дејствовали по ватреним тачкама непријатеља у Сарајеву.

Можда су те ватрене тачке биле заштићене цивилима, али то је била стратегија непријатрљске војске и за колатетарну штету изазвану дејством јединица ВРС, морају одговарати официри непријатељске војске.

Да, истина се зна, али она није у служби тренутно наметнуте политичке правде.

Мртви не заборављају, а оставили су преживјелима и са једне и друге стране линије разграничења да памте.

Памте о Срби, Силос, Виктор Бубањ, Златиште, Казане и многа друга мијеста хдје њихови сународници, који осташе да у току рата живе у Сарајеву оставише кости, само зато што су Срби.   

Заслужују они једну спомен Цркву или Крст негдје на Златишту, али требало је о томе 4 дуге године, од протеклих избора Србома из различитих политичких опција да се договоре и нису могли.

Сви имају своја оправдања и ставове.

Искрено Републици Српској сада је неопходна промојена власти, па је за очекивати да Савез за побједу, освоји власт на нивоу Српске, што ће допринијети развоју средина које су на локалном нивоу биле под влашћу тог Савеза, а одлазак Милорада Додика у Предсједништво БиХ, могло би допринијети, из чланове његове коалицоје у институцијама Р.БиХ, ојачавању позиције Републике Српске у оквирима дејтонске БиХ.

Октобар је још далеко, а скупови на Тргу Краине у Бањалуци и даље трају.

Само зато што је Србин, Србину, Србин.
Доказ томе је и убиство у Хан Пијеску, и напад на малољетницу од стране старца у згради Суда у Нишу.
Ипак, није увијек све како изгледа.