ЕСАД ПАША

У времену када је опстанак Косова и Метохије доведен у питање више него икад и то захваљујући разједињености појединих  Срба, који су лични интрес ставили испред националног, кроз политичку ангажованост, неопходно је да се подсетимо на једног часног Албанца, који је много више од њих урадио за Србе.

Есад паша Топтани

Есад паша Топтани, био је премијер Албаније у време Првог светског рата, када се српска војска повлачила преко албанских врлети према обали јер је мислила да је ту чека спас. Разбијена нападом са три фронта, изнурен а борбама на Церу и Kолубари, лоше опремљена, болесна и гладна, изабрала је пут преко албанских планина радије него да потпише капитулацију или буде уништена. Писала сам јуче о улози цара Николаја ИИ Романова, који је уценио савезнике да би се покренули и послали лађе по живе лешеве који су месец дана, по зими, без заклона, очајавали у Драчу.

Да би уопште стигли до обале, имамо да захвалимо само Есад паши Топтанију који је издао проглас да српска војска може пролазити преко албанске територије и да се динар има сматрати као законско средство плаћања. Осим тога, сво следовање хране које је имао за своју војску дао је да се подели српској. 

Најгоре је тек уследило. Једини пролаз до мора је у уском кланцу и са само једним мостом на Белом Дриму, врло видљивим немачким авионима који би збрисали сваког ко би покушао да га пређе. Везиров мост је могао бити мост великог страдања да је Есад паша попустио под притиском Немачке и дозволио прелет авионима и бомбардовање српске војске. Обећавали су му, претили, притискали свим средствима али се паша није поколебао. 

Овај чин је сматран као чин издаје и убрзо после рата су га сменили а неколико година касније и убили у Паризу. У Албанији је синоним за издају.

Сахрањен је на српском војничком гробљу у Паризу. У мору крстова има и један полумесец и ту почива Есад паша. Ђаци не уче о њему, нигде се не спомиње. Не знају Срби да их не би било, да се њихови дедови не би вратили из Албаније да није било паше. 

У Београду постоји толико споменика мање заслужним људима а Есад паша нема споменик. Цар Николај га је добио тек пре неки дан.

Али је масон Мештровић, уз помоћ Велике масонске ложе Француске, добио простор и средства да подигне Споменик захвалности Француској, за оно што је урадила тек кад је била приморана. И све наплатила касније. 

Есад паша је своју "издају" платио животом.

Требало би мало више да знамо о људима који су заслужни за наш физички опстанак.

У ЗДРАВОЈ ТРАДИЦИЈИ ЗДРАВ СРБСКИ ДУХ

Данас поподне на Тргу краља Милана у Нишу, чланови Андамбл "Оро" СКЦ-а одржали су јавну пробу.

Циљ пробе био је промовисање физичке активности кроз његовање фолклорне традиције и као најава наредних наступа Ансамбла у Нишу.

                  Народни оркестар 

Наступају 02.06.2019. године на целовечерњем концерту у Парку Светог Саве поводом Светог цара Константина и царице Јелене, Крсне славе и Дана Ниша.

20.06.2019. године у дворушту Бановине, зграда Универзитета у Нишу, концерт свих група Ансамбла "Оро".

У јулу је традиционални Међународни студентски фестивал фолклора.
Јавну пробу пратиле су заинтересоване Нишлије.

БЕЛИ ДУД, ФОНТАНЕ У НИШКОЈ БАЊИ

Сигурно знате да у близини Стационара "Радон" у Нишкој Бањи има бели дуд стар преко једног века који је пад заштитом као природно добро.

Бели дуд у Нишкој Бањи 2013 године

До пре неку годину, на том белом дуду, налазима се табла са обавештењем да се ради о природном добру, под заштитом државе.

Поред овог дуда на подручију Ниша постоји још шест различитих врста дрвећа старих преко једног века који су проглашени природним добром и стављених под заштиту.

И до сада се у склопу редовних годишњих активности о тим добрима старала бивша ЈКП " Горица", односно сада ЈКП"Медијана".

Од ове године за посебно одржавање само тих добара биће издвајано 360 хиљада рсд годишње.

Бели дуд у Нишкој Бањи 2019. године

Вјерујемо да ће посетиоци Нишке Бање када Бели Дуд буде адекватно обележен и истакнут за успомену фотографисати се поред истог.

Поред тога, у Нишкој Бањи до почетка љетње туристичке сезоне планирана је реконструкције фонтана и централног трга у Нишкој Бањи између "Старог купатила" и Стационара "Зеленгора". Идеја је да се за 30 милиона рсд, врати стари изглед том простору, какав је изгледао 1977.године уз дораду светлећих ефеката и прскалица на фонтанама.

Чак је набављена и оригинална смеса за премаз која је коришћена у том периоду.

Почели су припремни радови.

Фото Општина Нишка Бања

Том реконструкцијом биће завршена комплетна обнова целокупног туристичког подручија које служи за опоравак и рехабилитацију гостију у Нишкој Бањи.

Верујемо да ће квалитет радова бити на далеко већем нивоу од реконструкције рекреативних стаза које су урађене прошле године средствима из фонда еу за прекограничну сарадњу.

Фото Општина Нишка Бања

Ипак, Нишка Бања, овог викенда биће и домаћин еврипским бициклистима у брдском бициклизму јер се на падинама Суве Планине одржавају у суботу и недељу трке које се бодују за еврипски куп и доносе бодове за квалификацију на ОИ у Јапану 2020 године.

ОНО КАД НАС ПОЈЕДИНАЦ ПРАВИ ИДИОТИМА

Недеља и нормално да је ЈГПП Ниш редуковао поласке.

Конкретно из Нишке Бање има у 18.40, затим у 19.27, те потом у 20.14. часова.

Свакодневно користимо ту градску линију и ред вожње се углавном поштује.

Вечерас није било поласка у 19.27 часова. 

Позвали смо диспечера у ЈГПП Ниш,  негдје око 19.33 часова.

У 19.45 часова довози возач празан аутобус Ниш експреса до кружног тока у Нишкој Бањи зауставља аутобус на задњој станици.

Реакција негдје око тридесетак путника који су чекали полазак у 19.27 часова је олакшање.

Међутим, возач покреће аутобус, пролази поред затечених путника на полазној станици у Нишкој Бањи и одлази у правцу Ниша.

Није било реакције, толико смо више постали убијени у појам.

Полазак у 20.14 часова из Нишке Бање редовно је кренуо.

Поставили смо питање кондуктеру негдје око Брзог Брода зашто предходног поласка није било. Сазнали сми да се тај аутобус покварио на Леденој Стени.

Упознали смо кондуктера да је возач довезао празан аутобус до Бање и вратио се према Нишу.

Кондуктер се видно изнервирао, јер је било у питању резервно возуло.

Прокоментарисао је:" То је возио "Пингвин", а кад неког тако зову јасно је какав је као човек. Нажалост један војник чини целу јединицу лошом".

Нећемо улазиту у тумачење коментара кондуктера, можемо само закључити да џпс у аутобусима који саобраћају на градским линијама не функционише поуздано и да диспечери из ЈГПП Ниш немају адекватан увид гдје се које возило у ком тренутку налази.

Порески обвезници и корисници превоза имају право да знају како се користе средства из градског буџета за превоз, односно имају право да захтјевају боље организован превоз. За то је задужен ЈГПП Ниш, као градско предузеће, односно диспечери који тамо (не)раде, а примају плату.

Знамо да ово неће стићи до надлежних, али бар нек грађани прочитају како нас појединац прави идиотима, па можда се окупе, удруже, сложе и почну мијењати оне који их праве идиотима.

"МЕДВЕДИЦЕ" ЛУТКАРИМА ИЗ НИША

На завршеном, јубиларном 20. ЛУТФЕСТУ, професионалних луткарских позоришта, одржаном у Источном Сарајеву, Давор Динић, члан Луткарског позоришта Ниш, освоио је награду "Медведице", стручног жирија за анимцију, плеса шеика у представи " Мала принцеза".

Детаљније о награђеним и образложењима стручног жирија о представама  на 20. Лут фесту можете прочитати ОВДЕ.

Предходно од 03-07.05.2019. Луткари из Ниша учествовали су на Петом фестивалу дечије умјетности у Сарајеву представом "Зачарани град".

Реч је о фестивалу драмског, литерарног, музичког и ликовног карактера који афирмише стваралаштво за децу и дечије стваралаштво. 

СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ

Јавна расправа о приједлогу Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова породица погинулих бораца, одржава се у Србији, заинтересованост изузев представника разних Борачких удружења синболична јер се не говори о неисплаћеним дневницама

                                        Фото Миодраг Мокан
Поплаве, невријеме, Сана угрозила Приједор, дјечака однијела вода у Жепчу, они источније уз Саву и поред Дрине, исчекивали да невријеме и бујуце прођу поред њих.

Колико се могло схватити, од поплава из 2014. године урадило се толико да се угрожени могу поуздати само у наду.

Тај злослутни талас прије него дође до Србије, негдје скрену, те неко прокоментариса да нас и невријеме заобилази.

Они који имаше вјеру и наду добро прођоше.

Ипак ће Србија бити ту увијек да помогне свима около, а највише Српској, као млађој сестри и треба тако.

За народ у Србији колило остане, а међу тим народом спадају и борци, војни инвалиди, њихове породице и породице погинулих бораца.

Тренутно је јавна расправа о приједлогу Закона који би од стране Србије требало да заштити побројане категорије, на адекватан начин.

Приједлог закона је писан да сва досадашња ријешења која су у употреби из многих законских и потдазонских аката уврсти у јединствен Закон, али са дијелимичним ускраћивањима досадашњих права и врло тешко остваривањем нових.

О министарству које би штитило права побројаних категорија демобилисани борци и инвалиди могу само да сањају.

На јавним расправама се окупе представници разних удружења, без потребне критичне масе својих чланова, да би се извршио адекватан институционални притисак на државу.

До сад је на три одржане јавне расправе било око 100(сто) учесника.

Врање и Лесковац попуњавали су Приштински корпус, подручије гдје се на свим нивоима водила борба за одбрану територијалног суверенитета Србије и из правца БЈР Македоније и Албаније.

И сад нема заинтересованих, за Закон, односно има, али су изгледа изневјерени од представника борачких и инвалидских удружења, а највише од Србије, па не желе да се појавњују.

У надлежном министарству управо то су и очекивали.

Борци би предложеним законом могли добити само легитимацију и ту би се њихово право завршавало. Поред признатог посебног стажа, који се не рачуна у ефективни и накнада за исти је симболична, да не кажемо срамна.

Законодавац у приједлогу изједначава инвалиде код којих је дошло до рањавања, повреде или озлоједе у непосредним борбеним дејствима у истом рангу са оним који су се повриједили ислојед алкохолисаности, због коришћења опојних супстанци или због самоповређивања да би избјегли даљи боравак у јединици или одлазак у зону активних копнених дејстава.

Борци са прве линије то не заслужују.

Посебно је иритантно што закон не признаје право борцима да се могу разболити и послоје дужег низа година, због доживљаја из рата, боравла у одређеним контаминираним подручијима, већ су то свели на одређен пременски период од завршетка рата.

Неправедно.

Мањкавости закона су вишеструке.

Нажалост сваком руководству политичких партија битније је ријешавање проблема оних категорија које им доносе сигурне гласове него потања бораца и инвалида.

Изгледа у Србији што се тиче статуса бораца и инвалида вриједи и даље она Лазаревићева " Све ће то народ позлатити".

Управо томе се и надају политичару, да би оно што су дужни дати борцима и инвалидима, птеусмјерили на другу страну.

УЗ БЕСМРТНИ ПУК

Ове године први пут је и на подручију Источног Сарајева одржана манифестација "Бесмртни пук" у част црвеноармејаца, који су ослободили Балкан од фашиста, заједно са свима припадницима ослободилачких покрета са ових простора који су се борили против заједничког непријатеља.

У многим градовима у Србији, већ више годима, а у Бања Луци, од пре неку годину.

Обиљежавање Дана победе, у Москви у маршу Бесмртног пука, узме учешће и преко милион учесника из Другог светског рата и њихових потомака.

Русија је као озбиљна држава у обележије своје Војске, поред петокраке, као синбола борбе против фашизма увела и ознаку белогардејаца, двоглавог орла, синбол Царске Русије.

На тај начин извршила је помирење међу Русима, по питању идеолошке подељености.

Србија и Српска, тешко да ће скоро тако нешто учинити, шта више у ознаке Војске и Полиције враћене су стилизоване ознаке из доба краљевине.

Тако и обележавање Бесмртног пука, везује се за припаднике партизанских одреда и  настављају се идеолшке поделе међу Србима.

Тешко онима који би попут нас да буду изнад тих идеолошких подела, јер су несваћени и одбачени и од онох који су за петокраку и оних којома је двоглави орао дражи.

Неће многи да схвате, да смо под петокраком изашли као победници против фашизма и да смо деведесетих под истом петокраком ушли у борбу за очување Срба, од потомака фашистичких слугу, а да је наша духовна снага у двоглавом орлу. 

Зато је он на кашама Руске војске изнад, као синбол духовне снаге.

Нека је свима срећан Дан победе, да га обележавамо што масовније уз наду да ће и међу Србима уз помоћ државе ускоро доћи до идеолошког помирења.

САБОР О СВЕТОМ ИЛИЈИ НИШЛИЈАМА БИТНИЈИ

Киша или стање у друштву, разлог су (не)свечарског провода Празника рада у Нишкој Бањи.

Туристички драгуљ, Ниша, Нишка Бања, као један од ослонаца туристичке понуде у који град улаже и планира да уложи уз помоћ државе одређена новчана средства, једно је од познатих излетишта Нишлија.

Прошле грађевинске сезоне преуређене су стазе за шетање на обронцима Коритњака. О уложеним средствима и квалитету радова нека оцену дају конпетентни.

Нама је занимљиво да су овог Првог маја, многе Нишлије управо шетале тим обновљеним стазама.

Верујемо да им је и поред влажног и облачног времена без кише било пријатно у тој шетњи и да те стазе неће користити само Првог маја.

Нека празнична атмосфера,како о Светом Илији, није се могла приметити, ваљда није било представника синдиката, а обични радници тешко да имају разлога и могућности да нешто славе.

То себи ипак могу приуштити само они из руководства јавних предузећа и градских служби, те сродних институција.

Радник је из године у годину доведен у позицију за пуко преживљавање, без перспективе за сигурну будућност.

Минимум петнест година радног стажа са плаћеним самодоприносима, који су од послодавца одређени на минимум, гарантују раднику најнижу старосну пензију.

Остаје непознаница сваког радника, када ће његов послодавац уплатити самодиприносе за време које је радник провео на раду.

Закон је јасан, али због лошег руководства синдиката, које се брине само о личним интересима, радници остају незаштићени.

Према структури путника у градском аутобусу, најбројнији излетници у Нишкој Бањи, били су средњошколци.

Добро је на млађима свет остаје.

Тако прође и овај Празник рада.

Различит од прошлогодишњег, пошто је вече уочи падала киша.