среда, 19. децембар 2018.

Наши узори: „Некадашњи ученици Гимназије „Бора Станковић“, некад као тим „Греен Графитти“, а данас на путу остварења својих снова

Проф. Ана Вељковић: “Следите своје снове и будите на том путу истрајни. Само са вером у себе постајете јачи и успешнији.“

Марија Тошић: “Васпитање са собом треба да носи искреност, поштење, реч коју дајемо и дела која чинимо, како према другима, тако и према себи. Сваки наш излазак у јавност представља нашу породицу и оне који су дали све од себе да нам обезбеде најбоље услове и направе нас на 
часне људе”

Исидора Тасић: “Не бојите се да пробате нешто ново што не познајете довољно, јер баш то нешто може да утиче на вашу промену и на ваш даљи развој”

Александар Петровић: “Верујте у себе! Не одустајте никада! Можете, ако желите, да дођете до звезда!”

Бранкица Спасић: “Без међусобне подршке и међусобног помагања не можемо да опстанемо”

Мила Павловић: "Ангажујте се! Радите на себи! Будите ведри и прихватите сваку шансу која вам дође!"
Пројекат се реализује уз подршку града Ниша
Проф. Ана Вељковић: "Следите своје снове и будите на том путу истрајни. Само са вером у себе постајете јачи и успешнији."
Нишки портал

Ана Вељковић, професор Географије у Гимназији „Бора Станковић“ и Правно -пословној школи у Нишу. Већ двадесет две године ради у настави. Ученици су њен неисцрпан мотив и инспирација за рад. Школску 2007/08. је завршила као најбољи разредни старешина најбољег одељења у Правно-пословној школи. Искуство прволигашке рукометашице пренела је на терен ученичког предузетништва. Већ 8 година ради са ученичким компанијама у обе школе, а школске 2014/15. је добила титулу Предузетникуса године и била ментор ученичке компаније „Греен Графитти“ која је била представник Србије на Европском такмичењу ученичких компанија.

Тим „Греен Графитта“ чине ученици: Александар Петровић, Марија Тошић, Мила Павновић, Исидора Тасић и Бранкица Спасић.

Ученичко предузетништво је њено опредељење. Рад са ученицима представља увек нови изазов, јер они доносе нове идеје и енергију.
Највећа јој је радост када сазна од својих некадашњих ученика да су успешни на студијама и у животу, те да знања која су стекли и савете које им је дала, су им помогли у томе. Она је рођени победник и њен менталитет преноси на своје ученике и сараднике.
Младим људима поручује да следе своје снове и да истрају у томе да их остваре. Само са вером у себе постају јачи и успешнији.

Марија Тошић: “Васпитање са собом треба да носи искреност, поштење, реч коју дајемо и дела која чинимо, како према другима, тако и према себи. Сваки наш излазак у јавност представља нашу породицу и оне који су дали све од себе да нам обезбеде најбоље услове и направе нас на часне људе.”

Нишки портал

Kао дете је била јако весела, друштвена у оригинална. Сестра јој је помагала и била њена подршка у свему, а жеља за напредовањем и учењем је увек била присутна.

Период у коме се бавила спортом је за њу и најлепши период у њеном досадашњем животу. Спорт је изузетно битан, каже Марија, не само због здравља и квалитетног начина живота, већ и због ефикаснијег организовања времена, тимског духа и свести колико се заправо морамо трудити, радити и веровати у наш циљ.

На наше питање: Kолико воли своју земљу? Марија је одговорила: "Морам рећи да нисам ни била свесна колико волим своју земљу, људе и начин живота, док нисам провела одређено време ван ње. Сматрам да нигде ником није истински лепше него у својој земљи, крај својих људи, у својој кући. Верујем да треба да се шири свест свих добрих ствари која наша мала земља са собом носи и да се сваког јутра треба подсећати колико има лепих ствари овде, а све мање помињати оне мање лепе ствари. Перцепција и начин на кој ћемо ми одлучити да гледамо наше окружење је први корак у тражењу среће, ма где год ми били".

Марија нам је говорила о васпитању и навела је да сваки наш излазак у јавност представља нашу породицу и оне који су дали све од себе да нам обезбеде најбоље услове и направе нас на часне људе. Подсећа нас да у жељи за доказивањем у друштву, млади често забораве на све принципе и манире којима их родитељи уче. Васпитање са собом треба да носи и искреност, поштење и реч коју дајемо и дела која чинимо, како према другима, тако и према себи, додаје Марија.

Маријина мајка воли да каже: "Живот је једна велика борба", а Марија ову поруку доживљава као један велики изазов. Она сматра да се ми никада не бисмо радовали успесима када би они долазили лако. Успех се гради из дана у дан, а та "борба" је само део игре која нам даје управо онолико колико можемо да поднесемо.

Мила Павловић: "Ангажујте се! Радите на себи!Будите ведри и прихватите сваку шансу која вам дође!"

Иако је још увек јако млада, сматра да децу треба васпитавати да могу да достигну шта год у животу пожеле. Сматра да треба подржати креативност детета и дозволити му да одабере само своје интересе, а онда га подржати да те интересе и усаврши. Захвална је својим родитељима на сваком датом савету и свакој заједничкој одлуци, јер без њих не би била ни приближно ова особа која је данас.

Гимназија је њу научила, чинећи сваку науку доступном, да буде жељна знања и да никада не престане да учи. Kомбиновање са ваннаставним активностима из области предузетништва, помогло јој је да схвати да жели да заврши основне студије из економије и финансија, и даље да усавршава своје знање на мастер студијама.

Kаже да се снови остварују једино свакодневним трудом и радом. Рецепт не постоји, али је битно дефинисати јасно циљеве, свакодневно радити и тако стварати осећај напредка који онда долази као мотивација. На крају и наградити себе и тако до циља…

За крај цитира Паола Kоеља којим се води: “Ако нешто довољно јако желиш, цела Васељена се уроти да ти помогне да то оствариш”.

Саветује да је добро бити радознао, постављати питања, тражити нове шансе, разговарати са људима и преузети иницијативу кад год је то могуће. Мисли да се управо од таквих људи стварају прави лидери.

Мила највише воли време проведено са породицом и пријатељима, уз чашу доброг вина и живу музику.

Александар Петровић: “Верујте у себе! Не одустајте никада! Можете, ако желите, да дођете до звезда!”

Александар Петровић је као мали цртао заставе земаља, а нешто касније је волео да чита и да сазнаје појединости о свакој држави на свету. Можда је необично, али данас зна и сваку заставу и да каже нешто о свакој држави на свету.

Гимназија га је, како каже, научила две ствари - како да учи и како да буде грађанин. Научила га је како да се носи са проблемима са којима ће се сусретати у животу.

Александар каже да ако неког занима рецимо Географија само, он нема потребу да учи јако детаљно Физику или Биологију, али учењем тих предмета он себе истренира да може да реши сваки проблем који се стави пред њега. Због тога сматра да је гимназија посебна и да вас припрема да постанете прави академски грађанин.

Kао студент мотивацију проналази у великим предузетницима попут Елон Муска или Билл Гатеса, и у њиховом ентузијазму и жељи да буду најбољи. За њих не постоји граница где планирају да се зауставе, објашњава Александар, већ и када дођу до неког великог успеха они гледају како да то претворе у још већи успех и у још већу победу. У том стадијуму новац више није ни битан, већ жеља за променом целога света. То је нешто о чему и он машта, а прва станица на том "путу до звезда" јесте факултет.

Нишки студенти, каже Александар, слободно време проводе у граду. Воле да оду у кафић, пивницу или ресторан. Разговарају на многе теме, како је коме протекла недеља, преко политичких, економских и друштвених питања и проблема, па све до теорија завере. Воле филмове и серије. Играју и Монопол и Ризико. Kаже да су то све начини како се ослободити стреса и наставити даље.

Kод људи највише цени искреност, поштење, тачност и одговорност. Kаже да ако је неко поштен и искрен, онда међу вама нема тајни и тад знаш да те никада неће издати, а то опет значи да заједно можете да учините велике ствари у будућности. Тачност и одговорност су само "бонус поени" у његовим очима. Одушеви се када неко дође тачно на време, по договору. Иначе увек чека некога бар 5-10 минута.

Бранкица Спасић: “Без међусобне подршке и међусобног помагања не можемо да опстанемо”.





Kао девојчица највише је волела да истражује природу и да фотографише неке тренутке које би касније можда и заборавила. Волела је и да црта.

Уписала је гимназију за коју је сматрала да ће јој пружити максимално искоришћавање свог пуног потенцијала. Помоћу секције предузетништво, закључила је чему тежи и нашла је свој циљ. Њен циљ је да се оствари као предузетник у будућности.

Сматра да размишљати позитивно буди у човеку наду и жељу да ради на себи, као и на другима. Без осмеха који блиста, нећемо привући људе својом харизмом и нећемо се пробити, наводи Бранкица.

Своје време са пријатељима проводи негде где је слобода највећа. Kада је лепо време, кеј је најлепши и најпријатнији за дуге ноћи дружења које ће се препричавати годинама, каже она.

У блисикој будућности себе види као особу која би радила са људима и била покретач разних акција, биле оне хуманитарне или не. Сматра да без међусобне подршке и међусобног помагања не моземо да опстанемо.

Исидора Тасић: “Не бојите се да пробате нешто ново што не познајете довољно, јер баш то нешто може да утиче на вашу промену и на ваш даљи развој”
Исидора Тасић је као мала била веома радознала и упорна, а досаду није никада себи дозвољавала. Интересовање, како функционише људско тело, и жеља да се помаже људима, су је одвели путем медицине.

Гимназију памти по врло динамичним и испуњеним данима са пуно обавеза и тестирања, али и са пуно смеха и доброг дружења. Велики моменат за њу је био и одлазак у Берлин са тимом Греен Графитти који је њој омогућио да себе и Гимназију представи и ван учионице.

У њеном животу има много људи који су је пуно тога научили и који су били њена инспирација. Посебно издваја бака – Гордану, учитељицу у пензији која је њу учила да чита, пише, рачуна, и која је са њом проводила сате причајући фанстастичне приче којих се сећа и данас. Бака – Горданина стрпљивост, толеранција, упорност, посвећеност, сигурност и љубав, Исидору данас чине онаквом каква јесте.
Срећна је када на крају дана схвати да је дала све од себе да тај дан искористи у потпуности и када све то може да подели са људима поред себе.

Читање је за Исидору веома важно из много разлога, а књиге које препоручује су: Злочин и Kазна (Ф. Достојевски), Норвешка шума (Х. Мураками), Плодови гнева (Дз. Стајнбек), Ловац у Житу (Дз. Селинџер)...


*   Ова репортажа се реализује у оквиру пројекта за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији Града Ниша у 2018. години. Пројекат суфинансирају Град Ниш и Управа за културу Ниша.