МАЛЧАНСКИ БЕРБЕРИН ОТЕО ДВАНЕСТОГОДИШЊУ МОНИКУ КАРИМАНОВИЋ

И информативни портал Славија из Источног Сарајева, пренио је извјештај Вечерњих новости о несталој девојчици у Нишу.

Сумња се на отмицу. 

Нинослав Јовановић

Отмичар је вероватно "Малчански Берберин", Нинослав Јовановић из села Малча општина Нишка Бања. Повратник, осуђен због превара и силовања на петнестогодишњу робију, да би дело силовања поновио 2005. године док се налазио на условном допусту.

У октовру 2018. године привођен је због извршења кд Прогањања, члан 138а КЗ РС, како је тада известио Блиц.

Према фотографији Јовановића, објављеној у Блицу, стиче се утисак да је  запослен у ЈКП Медијана Ниш. Основ запослења је небитан. Важно је да је добијао средства пореских обвезника која је могао искористити за приступ друштвеним мрежама путем којих је извршио кд Прогањања.

Осуђен је на 5 месеци затвора и казну је одслужио.

Вјештачењем је утврђено да се ради о урачуњљивој особи, која има одређено девијантно понашање ( шишање женске косе доводи  именованог  до узбуђења), па је ваљда има подршку владе Финске, пошто је и после одслужене казне од 5 месеци поново заппслен у ЈКП Медијана, како пишу Јужне вести.

Међутим, остаје непознаница зашто Суд, Завод за извршење казни, ПУ Ниш, Социјаална служба, нису прописали и спроводили меру сталног надзора над истим или обавезе његовог свакодневног јављања, поготово после извршеног кд Прогањања.

Сада су ангажоване велике полициске снаге на проналаску осумњиченог за отмицу дванестогодишње девојчоце. И девојчица коју је силовао 2005. године имала је дванест година.

Верујемо да је у њему остало довољно људскости да поново не почини силовање или убиство недужне девојчице.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ У НИКШИЋУ, ВУЧИЋ И ЂУКАНОВИЋ У ДРАЧУ

Данас Свети Василије Острошки окупи у Никшићу Србе из Црне Горе, да се Богу помоле и запросе милост Његову да уразуми неразумне из власти.

Многи Срби из Србије, Републике Српске остали су на граници због одлуке те власти да им не дозволи да буду у Никшићу са браћом.

 Богу је тако било угодно.

Матица Србија, бар званична, стиче се утисак незаинтересовано реагује на дешавање у Црној Гори, везано за приједлог спорног Закон о слободи вјероисповијести.

Можда и није тако.

Баш на данашњи дан кад је Свети Василије Острошки Чудотворац окупио Србе у Никшићи у Драчу су разговарали Предсједници Србије и Црне Горе, управо они који одлучују о свим питањима. 

Једна њихова ријеч и Срби у Црној Гори и Свештенство могу бити спокојни.

Све зависи од међусобног интереса, споменутих Предсједника.

Ипак, вјера је оно што нас је одржало. 

Свети Василије Чудотворац угодник је Божији који благодат и моћ против лукавог има и ако Богу буде угодно закон неће бити усвојен.

ИСТОРИЈА: САРАЈЛИЈА ФЕХИМ МУСАКАДИЋ-СРБСКИ ЈУНАК

Фехим Мусакадић, рођени сарајлија био је српски добровољац у Првом светском рату и официр Српске војске који је за јунаштво одликован највећим ратним орденом Краљевине Србије, Карађорђевом звездом са мачевима.

Фото Видовдан.орг

Фехим Мусакадић скроу лево, поред њега на слици седе и мајор Југословенске војске Захарије Остојић, непознати и извесни Радуновић. Фотографија је настала у зиму 1942/43, негде у источној Босни.

Након рата вратио се у свој родни град и постао начелник жандармерије у Сарајеву. 
Био је и члан главног одбора Српско-муслиманског просвјетно-културног друштва ”Гајрет”, које се борило за учвршћивање свести муслимана у Аустроугарској и њиховој припадности српском националном корпусу и културном моделу.

Чим је избио Други светски рат, Мусакадић се повезао са својим ратним другом са Цера и Солунског фронта пуковником Драгољубом ”Дражом” Михаиловићем, који га распоређује у Источну Босну, у штаб војводе Петра Баћовића како би радио на органозовању борбе против окупатора. Касније током рата одлази у Херцеговину, где у Коњицу оснива чувени Коњички муслимански четнички батаљон.

Заробљен је и стрељан од стране партизана Јосипа Броза Тита 1943. године у Странама код Улога (данас општина Калиновик).

Фехим Мусакадић је био човек који је искрено живео за Српство, њему служио, њиме се поносио и, напослетку, за њега дао и свој живот. Један од преживелих четника који је успео да умакне са стрељања у коме је убијен Мусакадић, касније је сведочио да је Мусакадић, пред саму смрт, гледајући митраљезима у очи узвикнуо: “Живео Краљ, живео Дража, доле Тито!“

Слава српском јунаку Фехиму Мусакадићу за кога сигурно 98% Срба никада није чуло! Не смемо да заборавимо своје јунаке и људе који би могли да буду прави пример у будућим односима између муслимана и Православаца, нарочито у Рашкој и БиХ.

Извор: https://twitter.com/Dmitrovic__?s=09

У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ МАЛИХ СЦЕНА И МОНОДРАМЕ

Проглашењем побједника синоћ је у сали Културног центра Источно Ново Сарајево завршен 24. Међународни фестивал малих сцена и монодраме.

Награду за најбољу представу је добила представа „НЕДОЗВАНИ“, НАСТеатар Горњи Милановац.

Најбољом монодрамом је проглашена монодрама „СВЕТОЗАР Т'РЕЋИ“ у извођењу Ивана Перковића.

За најбоље глумице су проглашене Тања Бошковић и Рада Ђуричин, за глуму у представи „ПРИМАДОНЕ“.

Утиске Тање Бошковић, којао Источном Сарајево носи у срцу, прочитајте у ексклузивној изјави за Славија инфо.

Награду за најбољег глумца је добио Златан Видовић за глуму у представи „УСАМЉЕНИ ЗАПАД“.

Специјалну награду жирија за бриљантну глуму је добио Дражен Шивак који је извео монодраму „МИСТЕРО БУФО“.

Културни центар Источно Ново Сарајево се захваљује свима који су били дио 24. Међународног фестивала малих сцена и монодраме.

Паљанин– добитник европске Награде за животно дјело

Вељко Голијанин – добитник престижне награде за животно дјело

1. 

   Вељко Голијанин фото Паљанске новост

Вељко Голијанин, рођени Паљанин и власник Грађевинског предузећа „Мајнекс“, недавно је добио престижну европску награду, а то је Награда за животно дјело у 2018. години.
Господин Голијанин је новару Паљанских новости говорио о плановима реализације проекта "Јахорина експрес" чијом реализацијом треба да се гондолском жичаром повежу Пале са Олимписким центром "Јахорина".
Цјелокупан интрвију са господином Вељком Голијаном можете прочитати на сајту Паљанских новости.