уторак, 7. август 2018.

ДАН СЈЕЋАЊА У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ, ПРЕБИЛОВЦИМА И МОЛЕБАН ЗА РАСПЕТО КОСОВО И МЕТОХИЈУ

Дан сјећања на прогом Срба из Републике Српске Краине одржан је 04.08.2018. године.

Ове године било је у Бачкој Паланци у заједничкој организацији Влада Србије и Републике Српске, уз симбилично учешће Младена Иванића, српског члана предсједништва БиХ, мада вуше личи на организацију СНСД и СНС-а. 
Присуство господина Иванића вјероватно више значи да би Вучић ћурак за подршку до октобра могао октенути према Савезу за побједу.
Све је то политички маркетинг.
Они који прате дешавања на плитичкој сцени занају да је некада СНСД кога преставља Милорад Додик био близак ДС и тадашњем председнику Србије Тадићу, а сада већ четврти пут на Дану сјећања соји уз Вучића. 
Занимљива промјена.
Наложена вероватно из неке од заинтересованих амбасада.
Занимљиво каква је то љубав у јавности.

Велики број становника Србије окупио се на обиљежавању Прогома ове године у Бачкој Паланци, исто као прошле године у Алексинцу.

Из Ниша отишла су два аутобуса и неколико комбија.
Колико се трудили, нисмо могли доћи до информације да су неко удружење или прогнани из РСК који живе у Нишу, били укључени у организацију превоза или да су сами путовали до Бачке Паланке.
Нажалост све се свело на активисте појединих странки и њихове породице.

Можда су у питању дневнице и сендвићи или налог централе да општински одбори морају послати одређен број чланова и синпаизера.

Вјероватно да је слична организација била и из Републике Српске. 

Све за предсједнике странака. 

Служи народ њима умијесто они народу. 

Пред Богом ће и једни и други одговарати.

Два дана касније у Републици Српској Савез за повједу обиљежава , без синболичног учепћа власти Републике Српске, годишњицу страдања Срба у Пребиловцима.

Политичко или идеолошко разједињење Срба у Републици Српској процјените сами и видите коме је на корист.
Све се ради у интересу октобарских избора.

У току је и  ријешава се и питање старуса Косова и Метохије.
Косоварима је сада битно да ријеше водоснадбијевање и зато им је неипходна контрола над Браном "Газиводе", а то је нажалост једини адут који је Србима остао у руци за преговоре.

Уствари води се битка између Велике Британије и Њемачке, али ми смо ситни да схватимо те њихове ратове. Па и Албанија је створена не као држава народа већ  као вијештачка творевина, као сада тзв. Косово.


Остаје нам само да у свему подржимо став Епархије Рашко Призренске и свештенства и надамо се што се тиче Косова и метохије у милост божију.

Читати натписе у окупираним медијима како отпорашки ђак Ђурић, сада републички функционер напада Архимандруита Манастира Дечани Саву Јањића, више је него жалосно.

Стрепимо да се не остваре процијене Емила Влајкија да у Босни и Херцеговини добијемо територије Републике Српске и Републике Српске Босне и Херцеговине, а то би онда довело до ријешења да Неретва и Босна буду границе између Србије и Хрватске.
То би значило још много крви међу сва три народа.