петак, 29. децембар 2017.

Неопроштено Свештеник Духови дуж Дрине Ангелина Петровић у Нишу

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу своја три посљедња романа представила Ангелина  Петровић књижевница из Београда, рођена у околини Сарајева, у једном прелепом амбијенту у подножију Требевића.

Њено детињство, младост и образовање били су везани за жељезницу, па је тако и завршила своје школовање и радила као професор физике испуњавајући жељу свог оца, али је њена мајка у исто време усадила у њи жељу према читању, што је у неком зрелом добу афирмисало као писца.
До сада је написала седам романа са тематиком психотрилера и збирку новела.
Не пише да би се додворавала публици, већ да њене књиге нађу пут до читаоца.
Сагледавајући целокупно књижевно стваралаштво ауторке Ангелине Петровић, а са освртима и на њено властито поимање света, свим присутним љубитељима писане речи покушано је  да, бар једним делом, расветлие и приближе  њене идеје, ставове и литерарне принципе, образложила је Ивана Станковић из Библотеке "Стеван Сремац".
 У ту сврху  представили су три психотрилера ове ауторке: „Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“.
Ово књижевно вече је, својим музичким наступом, оплеменила Наталија Здравковић.
О утисцима књижевне вечери у Нишу, Ангелина Петровић је написала „Библиотека "Стеван Сремац "Ниш - кућа где књига ведри и облачи примила је у наручје моја ткања. Срећна и поносна на Ивану која је читавој вечери дала онај смисао који и сама дајем јунацима својих прича. Хвала мојим драгим колегама из Ниша јер су дошли и подржали моје вече, посебно хвала Браци, јер је дошао из Беле Паланке и тиме показао колико је духовно велики човек. Захваљујем се младој Наталији на тренуцима подарене лепоте. Хвала публици.
 "Читајте наше књиге " слоган Издавачко продуцентске куће Цепелин.
Братислав Браца Петровић, књижевник  из Беле Паланке своје утиске види овако „Једно предивно вече. О Ангелини нема шта да причам, књиге, њена духовна чеда, говоре све. Само им се придружујем. Но, овом приликом бих хтео да истакнем, што ме посебно одушевило, професионалност библиотекара ове библиотеке Иване Станковић. Свака част! Иначе, хвала Анегелина, но, за праве људе сам прелазио друмове и друмове и тек ћу да прелазим. Нека смо живи и здрави!


уторак, 26. децембар 2017.

Топ туристичка понуда

Јуче је на Палама у Ски центру "Равна планина" пуштена у рад Гондаола за превоз туриста и то представља  бисер туристичке понуде не само Пала и Источног Сарајева, већ цијеле Републике Српске, те да је погодна дестинација и за туристе из држава у окружењу.


У Ски-центру "Равна планина" на Палама јуче је свечано пуштена у рад кабинска жичара, која је дио пројекта "Јахорина-експрес", који ћекада буде завршена да повеже  Пале и Јахорину.

Ски-центар "Равна планина" у понуди има седам и по километара ски-стаза урађених према највишим стандардима, а главна стаза дужине 1.400 метара задовољава све свјетске стандарде које се користе за одржавање Фис-трка. 
Систем вештачког осњежавања који је у функцији омогућава скијање и поред неповољних временских услова, мале количине природног снијега и релативно високе дневне температуре.
Директор "Мајнекса" Вељко Голијанин захвалио је гостима за подршку и поновио да је данас окончана прва фаза изградње гондоле ка Јахорини. 

Он је подсјетио да је ово прва оваква гондола у БиХ, да има 19 кабина, а да свака превози десет скијаша, односно да је њен укупни капацитет 2.200 путника на час. 

"Туризам је за град Источно Сарајево једна од најважнијих привредних грана, што смо пројектовали и нашом развојном стратегијом. Изузетно сам задовољан да се овај центар придружио Јахорини, Требевићу и Романији као топ-туристичким дестинацијама", рекао је Вуковић новинарима, након промотивне вожње гондолом. 
"Град Источно Сарајево, путем Туристичке организације, уврстиће Ски-центар `Равна планина` у комплетну туристичку понуду Источног Сарајева", поручио је Вуковић, изражавајући увјерење да ће град, општине и институције на нивоу Републике Српске подржати овај пројекат чији је коначни циљ изградња гондоле до Јахорине. 
Честиткама су се придружили и Начелник општине Пале Бошко Југовић и предсједник СО Пале Предраг Вучићевић и захвалили се представницима компаније "Мајнекс" што на достојанствен начин презентују општину Пале.





Извор СРНА

субота, 23. децембар 2017.

„Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“. Ангелина Петровић

У среду 27. децембра 2017. у 19.00 сати Народна библиотека „Стеван Сремац“ Ниш угостиће књижевницу Ангелину Петровић.

Овом приликом биће представљена три последња романа ове ауторке: „Неопроштено“, „Свештеник“ и „Духови дуж Дрине“.
Ангелина Петровић је рођена у Довлићима, у селу надомак Пала, у Источном Сарајеву, од оца Момира Нешковића и мајке Бранке, рођене Андан.
До своје треће године живела је у Устипрачи, малом месту на обали реке Миљацке.
Први сукоб са животом доживљава у четвртој години, када је спасена из набујале реке Миљацке.
Са родитељима и братом сели се у Београд 1970. године, јер отац проналази нови посао у Србији. Насељавају се у малом месту надомак Београда, у Реснику.

Ангелина Петровић члан је Удружења књижевника Србије и добитник Златне значке (2014), националног признања за допринос у области културе и стваралаштва. Свој први роман, под насловом "Психа" објавила је 2011. године. Награђен је књижевном наградом "Пегаз - печат времена". Инспирацију и надахнуће годинама проналази у делима Достојевског, Толстоја, Ремарка, Гетеа, док су јој узори из српске књижевности Иво Андрић, Десанка Максимовић и Милош Црњански.

четвртак, 21. децембар 2017.

Прва жена архитекта у Немачкој је била Српкиња из Ниша

Јованка Бончић је прва жена са дипломом инжењера у Немачкој. Академско звање, ова рођена Нишлијка, стекла је давне 1913. године. Како је, пре више од једног века, забележено у берлинским “Илустрованим новинама” (фотографија лево), Бончићева је прва дипломирана студенткиња Високе техничке школе у Дармштату.

У Дармштату, данас граду науке, 18. јула 1913. ова Нишлијка је стекла звање архитекте и диплому инжењера. Рођена је 1887. године у Нишу, од оца Михаила и мајке Катарине, а студије архитектуре започела је у Београду.
Отишла је у Немачку након одслушаног 7. семестра и стечене праксе у Српским државним железницама. У градићу на западу ове европске земље поред образовања, Бончићева је нашла и љубав свог живота, Украјинца Андреја Катеринића.
После вишегодишњег живота по источноевропским метрополама, овај брачни пар инжењера, 1922. године је дошао у Београд. Јованка је српској престоници оставила зграде Учитељског и Ветеринарског факултета. Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Ковиљачи.
Након Другог светског рата је пензионисана и остала је да живи у Београду до своје смрти 1966. године.
jovanka-boncic-u-novinama
И награда и улица

Колико је Јованка Бончић значајна у немачком “граду науке” потврђује и чињеница да једна награда коју додељује Универзитет у Дармштату, као и једна улица у студентском кампусу носе њено име. Од пре две године награда “Јованка Бончић” додељује се женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке. Нажалост, у Нишу још нема ниједно обележје.

Није једина Српкиња
Како пишу франкфуртске “Вести” Бончићева није једина Српкиња која је пре више од 100 година студирала у иностранству. Професорка Љубинка Трговчевић-Митровић са Факултета политичких наука, каже да је тих година у Европи било доста студенткиња из Србије.
„Само као стипендисткиње Краљевине Србије на Циришком и осталим европским универзитетима високошколске дипломе у том периоду стицало је 45 студенткиња“, каже професорка Трговчевић-Митровић.
Најистакнутије у Циришком кружоку биле су управо српске студенткиње Милена Бота из Крушевца, Ружица Дражић из Шапца, Милева Марић (Ајнштајн) из Новог Сада и многе друге.
Извор – gradjevinarstvo.rs

среда, 20. децембар 2017.

Руски кутак у Нишу

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ уз присуство званица и гостију отворен је Руски кутак, према раније  потписаном Меморандум о сарадњи између Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану и Народне библиотеке „Стеван Сремац“ којим је постављен правни основ за изградњу „Кутка руске литературе“ при Народној библиотеци „Стеван Сремац“.
То несумљиво за значај има поновни повратак неоправдано запостављене руске књижевности у Ниш.


У уметничком делу програма наступили су Снежана Спасић  и Александар Васов чланови групе NASSA.

Како је планирано, након опремања, „Руски кутак“ при Народној библиотеци у Нишу би требало да има један од највећих књижних фондова на руском језику на Балкану, са преко 3.000 наслова класичне и савремене литературе.

Истинске вредности увек нађу пут до своје публике.

АНО «Руска Хуманитарна Мисија» (РХМ) — је непрофитна организација, основана ради остваривања хуманитарне, правозаштитне и филатропске делатности са циљем пружања помоћи страдалима у социјалним, националним, религиозним и војним конфликтима, жртвама репресије, избеглицама, привремено расељеним лицима, а такође са циљем учвршћивања мира, пријатељства и слоге међу народима, предупређивању социјалних, националних и религиозних конфликата.



недеља, 10. децембар 2017.

Међународни дан људских права

Данас је Међународни дан људских права утврђен Универзалном декларацијом о људским правима још 1948. године.

FrontalBlogChallenge
Права имају сви на папиру, а у суштини стање је такво да се и најосновнија ускраћују.
Министар финансуја у Влади Србије изјави да грађани имају право на пензују, али не и износ.
Министае нажалост задире у стечено право појединца, тврдњом да ће неке пензије бити смањене.
То је правно неодрживо и он сам то зна, али је добро за маркетинг и поене код широких маса.
Право на рад и адекватан приход од рада радно способним је доведен до најнижег нивоа.
Радник чак није у могућности да одлучује ни колико ће бити уплаћивано у пензиски фонд и тако његову будућу пензију одређује послодавац.
Пензије су такве да стварају социјалне случајеве.
Прича о добровољбум пензиским фондовима за велику већину радника је утопија.
Остваривање права из пензиско инвалидске и социјалне заштите су ходање босог по трњу.
Права бораца и ветерана који бранише Србију су минорна и законски не регулисана.
Једино послодавци и политичари имају сва права и користе их не размишљајући о правима оних због којих су у таквој позицији.


Поледица и снијег и у Нишу

Ови метеролози посташе озбиљни предсказивачи. Има да угрозе ове разне баба гатаре.
Најавише снијег у Нишу између суботе и недеље и погодише.
Прије снијега у суботу паде киша, а температура је била око 0-е па је на тлу стварана поледица. Исту је прекрио снијег и ето већ у најави проблема за возаче, а богами и пјешаке.
Зимска служба ЈКП Медијана није одреаговала на вријеме. Оправдано, дневна температура јуче  била је ближа окотобарској него децембарској.
То већ изазива проблеме у саобраћају поготово на успонима у вишим предјелима града.
Аутобуси на градским линијама почели су поједине станице да прескачу јер возачи нису у могућности да се на узбрдицама безбједно зауставе нити крену.
И ове зиме осташе сви изненађени и затечени, као и сваке.

субота, 09. децембар 2017.

Градоначелник Источног Сарајева на 32 Експозиму у Београду


ПОДРШКА ТУРИСТИЧКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ИСТОЧНО САРАЈЕВО И ОЦ ЈАХОРИНA

У хали 4 Београдског сајма у току је 32 Expozim. Ски центри Сарајевско романиске регије престављени су на неколико штандова.

Ски центар "Равна планина"  ове године представио је своје потенцијале на овом престижном Сајму.


Туристичка организација Источног Сарајева и Удружење Хотелијера Јахорине имају свој штанд гдје се посјетиоци могу информисати о њиховој понуди.

Олимписки центар "Јахорина" ове године самостално представља своју понуду.


Овогодишњи Сајам и излагаче из Источног Сарајева обишао је и градоначелник Ненад Вуковић.

Помирио је и политички сукобљене излагаче и требају сви да му буду захвлни на томе.

Сајам се затвара у недељу 10.12.2017. године у 20.00. часова.
Улаз је 300 рсд.
Излагачи нуде попусте од 10-50% на производе и услуге.

петак, 08. децембар 2017.

Рестауиране иконе цркве Светих Архистратига у Нишу

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, заједно са протојерејем-ставрофором Бранисловом Цинцаревићем, старешином Саборног храма, примио је у Малој Саборној цркви г. Драгана Сучевића, рестауратора Завода за заштиту споменика културе из Београда, проф. Франца Цурка, рестауратора и музејског саветника, и др Мишу Ракоцију, историчара уметности и стручног саветника Завода за заштиту споменика културе из Ниша, који су предали 27 конзерваторски обрађених икона из иконостаса храма Светих Архистратига (Малог саборног храма).

У сусрет обележавању 200 година најстарије куће у Нишу, према речима оца Бранислава Цинаревића, Епархијски управни одбор је донео одлуку о рестаурацији и конзервацији иконостаса и икона у Малом храму, и уз подршку Града Ниша, тај посао поверио Републичком заводу за заштиту споменика културе и професору Францу Цурку, рестауратору и музејском саветнику из Ниша.
Извор Епархија Нишка

Почео велики попис Нишлија у свету

Свеобухватни попис српске дијаспоре је кренуо из Ниша. Реализује га Удружење за сарадњу са дијаспором „Матица“, уз подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије.За директан приступ пописном обрасцу, кликните ОВДЕ.



Позивају се припадници дијаспоре који су рођени, или су само живели, у Нишу, Алексинцу, Сврљигу, Мерошини, Ражњу, Дољевцу и Гаџином Хану, или су пореклом из ових крајева, да учествују у првој фази Пописа дијаспоре Нишавског управног округа.

Пописом дијаспоре Нишавског управног округа евидентираће се највећи могући број спољних миграната, по угледу на регуларни републички попис сталног становништва. Прикупљени подаци користиће се искључиво у статистичке сврхе и у складу са Законом о заштити података о личности Републике Србије“, каже руководилац пописа Иван Kалаузовић Иванус.

У Стратегији очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону из 2011. године каже се да „не постоје апсолутно прецизни подаци о броју припадника дијаспоре, јер никада није извршен попис, али оперише се бројем од око четири милиона“.

Ниш, трећи српски град, седиште Нишавског управног округа, има нарочито велику дијаспору. Па ипак, број Нишлија и других становника овог округа у расејању, међу којима су грађани Алексинца, Сврљига, Мерошине, Ражња, Дољевца и Гаџиног Хана, се не зна, уосталом као ни број Срба у свету.
Извор Грађанин.рс

Замена шина на Палилулској рампи

Јуче су на Палилулској рампи у Нишу започети радови замене
шина и уређења пружног прелаза. 
Радове изводи Жељезница Србије, а Град Ниш је издвоио одређена средства за ту инвестицију. 
У питању је реконструкција три пружна прелаза у Нишу.
Треба напоменути да пруга у правцу Бугарске пролази кроз град.
Да не заборавимо у току је изградња проjекта на основу које ће бити пруга према Бугсрској измештена са садашње трасе ван градског језгра где сад пролази.
Колико је садашња инвестицја реконструкције пружних прелаза и средстава уложених из градског буџета оправдана, ако ће овај пружни правац ускоро бити стављен ван функције, процените сами.
Измештање пруге  ће у наредном периоду довести до значајнијег растерећена саобраћаја у периоду кад пролазе возови.
Ова пруга никад није била елитрифицирана, будућа ће сигурно.


четвртак, 07. децембар 2017.

Предавање о божићном посту

Синоћ је у Народној библиотеци „Стеван Сремац“, пред заинтересованом публиком одржано предавање о Божићном посту. 

Говорећи о овој теми, свештеник Иван Цветковић је указао на то да основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих јеванђелских врлина.
После завршеног предавања заинтересовани су постављали питања свештенику везано за пост.

уторак, 05. децембар 2017.

Импресија“ даровала Нишлијама вече севдаха и мерака (ФОТО)

„Имам једну жељу“, „Не клепећи нанулама“, „Мој дилбере“, „Стани, стани Ибар водо“, „Милица, једна у мајке“, само су неке од песама које је оркестар „Импресија“ свирао са солистима на концерту који је трајао скоро два сата. Овај концерт се звао „Чувари извора“, а у изворној, традиционалној музици уживале су пођеднако све генерације Нишлија јер је сала Дома војске била препуна

Вече севдаха и мерака оркестар „Импресија“ започео је колом „Пашона“, а затим су уследили наступи солиста чије је извођење староградских, изворних песама и севдалинки загрејало публику у сали Дома војска.
Опширније на Нишким вестима