ДОБРО ДОШЛИ ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ!
Наш циљ је сарадња између Ниш и С.Сарајева,у областима туризам,привреда,култура,спорт,повезивање,промоција и да вам пренесемо све оно што се дешава у Завичају,а првенствено у Српском Сарајеву и Нишу,користећи се одабраним изворима.
Желимо да и овим путем представимо активности досадашње, а и будуће Удружења пријатељства-завичајног "САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ"
По угледу и нa друге градове у Нишу је јуче почео фестивал Улица отвореног срца.
Основне детаље о фестивалу можете погледати на званичној фб стрници Фестивала.
Позната трговинска компанија из окружења, која послује у Србији, нашла је свој интерес да подржи ову кампању.
Треба им честитати на маркетингу, а и да домаће компаније науче како се тражи пут до купца.
У тренутку нашег обиласка било је прилично заинтересованих Нишлија, кохи су обилазили штандове из радозналости и слушали свирку локалног џез бенда.
Декорација, у облику мреже направена још раније изнад тог простора, добила је своју сврху.
Као и светлосна јелка поставена ових дана.
Штандови су изложбено продајни и на њима се могу наћи разне ситнице из домаће радиности.
Другог дана у исто вријеме није било ни приближно заинтересованих као предходног дана. Како поред изложбено продајних тезги...
Тако и поред бине, на којој вечерас није било извођача.
Ипак, Улица отвореног срца, нажалост само је још једно бацање пјеска у очи, Нишлијама, услијед многих неријешених проблема.
Сама трговинска компанија износи доходак из Ниша, док Ниш од Београда добија средства за крпљење рупа.
Закрпа, на закрпу, тешко покрива рупу.
Радују се овом фестивалу, дјеца раду слаткиша, излагачи пошто су се надали да ће се представити публици и организатори и покровитељи јер наивним продају маглу да се брину о обичним грађанима.
Нажалост то им сваки пут прође, без обзира на све што се дешава, јер нада у неко боље вријеме, не умире и добро је док је тако.
Интересантно је што је у неком пеиоду везаном за догађања на Косову и Метохији био близак сарадник садашњег савјетнка Пресједника Србије, Тонија Блера.
Педи Ешдаун је 1998. године као дипломата и међународни представник и лични изасланик Тонија Блера, боравио на Косову и Метохији и давао подршку припадницима ОВК, директно се мјешајући у унутрашња питања једне суверене државе.
Аванзово је послије мисије на Косову и Метохији и 2004. године постављен је на функцију Високог претставника, међународне заједнице, за имплементацију мира у Босни и Херцеговини.
Остао је упамћен као особа која је највише користила овлашћења функције високог представника.
Његове одлуке у многоме су биле штетне наручито по Србе и Република Српска, односно њени становници трше данас штету због тих одлука.
Србија, бар онај њен здрав дио, коме је у онтересу очување Србије и њене будућности, требало би што хитније да Србију заштити од погубних потеза који се предузимају по савјетима Тонија Блера, управо због посљедица које је претрпила Република Српска, док је о њеној будућности одлучивао његов близaк сараднк Педи Ешдаун.
Нећемо овдје о пр наступу Министра, свако користи прилику за добру рекламу, па то била и трагедија, као ова у Доњем Међурову.
Нама је више у очи запао израз лица Директора Ургентног центра КЦ Ниш, др. Лазића.
Видљиво је на његовом лицу колико је тешко поднио, што је нажалост двоје пацијената подлегло на операционом столу. То га је нажалост вратило у период рата, када се трудио да спаси што више живота. Ипак вјерујемо да је његово огромно ратно искуство управо и помогло да у протеклом периоду успјешно организује рад Ургентног центра КЦ Ниш, што је резултирало јучерашњим адекватним и успјешним радом свих ангажованих екипа.
Несрећа се догодила на територији градске општине Палилула, иако су мештани Доњег Међурова достављали петиције за рјешавање тог пружног прелаза браницима или полубраницима. Алелсандар Ждрале, предсједник општине обишао је мјесто саобраћајне несреће и накнадно у име општине изјавио саучешће породицама настрадалих и ријечи охрабења повријеђеним и њиховим породицама.
Надлежни из Жељезница Србије, сматрали су да је тренутно ријешење довољно.
Испоставило се да није.
Према изјави Директора полиције, сумња се на одговорност Возача аутобуса.
Истрага ће утврдити све чињенице, а Суд ће пресудити.
Међутим, неспорно је да често наступају посљедице због адекватно необезбјеђених пружних прелаза. Неспорно је да никад неће бити одговоран систем или организација, већ увијек појединац. И одговорни из Нишекспреса већ су обавјестили јавност да је и возило било технички исправан и да је возач контролисан прије поласка у саобраћај. Организација је скинула одговорност са фирме. Жалосно је што ће се поново материјалном одштетом намирити бол, а тешко да ће се нешто по питању безбједности промијенити.
Има ријешење и за тај проблем, јако ефикасан, видео надзор на пружним прелазима. За неколико мјесеци ригорозног кажњавања сваког возача који не заустави возило испред пружног прелаза, остали возачи би стекли ту навику.
Као што сада везују појас и возе са упањеним свјетлима дању.
Синоћ је у центру Ниша, у Обреновићевој улици у близини локала фирме "Сантос Санторини" и других ексклузивних, који су обезбеђени надзорним камерама, претучен улични продавац наочара.
Обичан грађанин Ниша, који на одређеном месту у Побединој свакодневно стоји поред свог жутог постоља са наочарама.
Који су стварни разлози његовог сукоба, са два млађа припадника ромске мањине, није нам познато, али су повреде на његовом лицу од удараца биле видњиве.
Све се дешавало пред сведоцима, три младића, који се изгледа нису покушали да заштите нападутог, али су пристојно чекали да дају изјаву полицији.
Полицајци који су први дошли на лице места, очигледно су задужени да задрже учеснике и очевице до доласла "специјализоване" патроле.
Насилници су имали благо "не'ебавајући" став према тим полицајцима, свесни да су заштићени ко "бели медведи".
Слободна процена да се ради о повратницима у Ниш, по споразуму о реадмисији из земања ЕУ.
Нишлије (не)треба да се осећају безбедно, поготово што ово није први случај иживљавања. Више пита је нападана на истој локацији и хуманитарка Марина Адамовић.
Проф. Ана Вељковић: “Следите своје снове и будите на том путу истрајни. Само са вером у себе постајете јачи и успешнији.“
Марија Тошић: “Васпитање са собом треба да носи искреност, поштење, реч коју дајемо и дела која чинимо, како према другима, тако и према себи. Сваки наш излазак у јавност представља нашу породицу и оне који су дали све од себе да нам обезбеде најбоље услове и направе нас на
часне људе”
Исидора Тасић: “Не бојите се да пробате нешто ново што не познајете довољно, јер баш то нешто може да утиче на вашу промену и на ваш даљи развој”
Александар Петровић: “Верујте у себе! Не одустајте никада! Можете, ако желите, да дођете до звезда!”
Бранкица Спасић: “Без међусобне подршке и међусобног помагања не можемо да опстанемо”
Мила Павловић: "Ангажујте се! Радите на себи! Будите ведри и прихватите сваку шансу која вам дође!"
Пројекат се реализује уз подршку града Ниша
Проф. Ана Вељковић: "Следите своје снове и будите на том путу истрајни. Само са вером у себе постајете јачи и успешнији."
Нишки портал
Ана Вељковић, професор Географије у Гимназији „Бора Станковић“ и Правно -пословној школи у Нишу. Већ двадесет две године ради у настави. Ученици су њен неисцрпан мотив и инспирација за рад. Школску 2007/08. је завршила као најбољи разредни старешина најбољег одељења у Правно-пословној школи. Искуство прволигашке рукометашице пренела је на терен ученичког предузетништва. Већ 8 година ради са ученичким компанијама у обе школе, а школске 2014/15. је добила титулу Предузетникуса године и била ментор ученичке компаније „Греен Графитти“ која је била представник Србије на Европском такмичењу ученичких компанија.
Тим „Греен Графитта“ чине ученици: Александар Петровић, Марија Тошић, Мила Павновић, Исидора Тасић и Бранкица Спасић.
Ученичко предузетништво је њено опредељење. Рад са ученицима представља увек нови изазов, јер они доносе нове идеје и енергију.
Највећа јој је радост када сазна од својих некадашњих ученика да су успешни на студијама и у животу, те да знања која су стекли и савете које им је дала, су им помогли у томе. Она је рођени победник и њен менталитет преноси на своје ученике и сараднике.
Младим људима поручује да следе своје снове и да истрају у томе да их остваре. Само са вером у себе постају јачи и успешнији.
Марија Тошић: “Васпитање са собом треба да носи искреност, поштење, реч коју дајемо и дела која чинимо, како према другима, тако и према себи. Сваки наш излазак у јавност представља нашу породицу и оне који су дали све од себе да нам обезбеде најбоље услове и направе нас на часне људе.”
Нишки портал
Kао дете је била јако весела, друштвена у оригинална. Сестра јој је помагала и била њена подршка у свему, а жеља за напредовањем и учењем је увек била присутна.
Период у коме се бавила спортом је за њу и најлепши период у њеном досадашњем животу. Спорт је изузетно битан, каже Марија, не само због здравља и квалитетног начина живота, већ и због ефикаснијег организовања времена, тимског духа и свести колико се заправо морамо трудити, радити и веровати у наш циљ.
На наше питање: Kолико воли своју земљу? Марија је одговорила: "Морам рећи да нисам ни била свесна колико волим своју земљу, људе и начин живота, док нисам провела одређено време ван ње. Сматрам да нигде ником није истински лепше него у својој земљи, крај својих људи, у својој кући. Верујем да треба да се шири свест свих добрих ствари која наша мала земља са собом носи и да се сваког јутра треба подсећати колико има лепих ствари овде, а све мање помињати оне мање лепе ствари. Перцепција и начин на кој ћемо ми одлучити да гледамо наше окружење је први корак у тражењу среће, ма где год ми били".
Марија нам је говорила о васпитању и навела је да сваки наш излазак у јавност представља нашу породицу и оне који су дали све од себе да нам обезбеде најбоље услове и направе нас на часне људе. Подсећа нас да у жељи за доказивањем у друштву, млади често забораве на све принципе и манире којима их родитељи уче. Васпитање са собом треба да носи и искреност, поштење и реч коју дајемо и дела која чинимо, како према другима, тако и према себи, додаје Марија.
Маријина мајка воли да каже: "Живот је једна велика борба", а Марија ову поруку доживљава као један велики изазов. Она сматра да се ми никада не бисмо радовали успесима када би они долазили лако. Успех се гради из дана у дан, а та "борба" је само део игре која нам даје управо онолико колико можемо да поднесемо.
Мила Павловић: "Ангажујте се! Радите на себи!Будите ведри и прихватите сваку шансу која вам дође!"
Иако је још увек јако млада, сматра да децу треба васпитавати да могу да достигну шта год у животу пожеле. Сматра да треба подржати креативност детета и дозволити му да одабере само своје интересе, а онда га подржати да те интересе и усаврши. Захвална је својим родитељима на сваком датом савету и свакој заједничкој одлуци, јер без њих не би била ни приближно ова особа која је данас.
Гимназија је њу научила, чинећи сваку науку доступном, да буде жељна знања и да никада не престане да учи. Kомбиновање са ваннаставним активностима из области предузетништва, помогло јој је да схвати да жели да заврши основне студије из економије и финансија, и даље да усавршава своје знање на мастер студијама.
Kаже да се снови остварују једино свакодневним трудом и радом. Рецепт не постоји, али је битно дефинисати јасно циљеве, свакодневно радити и тако стварати осећај напредка који онда долази као мотивација. На крају и наградити себе и тако до циља…
За крај цитира Паола Kоеља којим се води: “Ако нешто довољно јако желиш, цела Васељена се уроти да ти помогне да то оствариш”.
Саветује да је добро бити радознао, постављати питања, тражити нове шансе, разговарати са људима и преузети иницијативу кад год је то могуће. Мисли да се управо од таквих људи стварају прави лидери.
Мила највише воли време проведено са породицом и пријатељима, уз чашу доброг вина и живу музику.
Александар Петровић: “Верујте у себе! Не одустајте никада! Можете, ако желите, да дођете до звезда!”
Александар Петровић је као мали цртао заставе земаља, а нешто касније је волео да чита и да сазнаје појединости о свакој држави на свету. Можда је необично, али данас зна и сваку заставу и да каже нешто о свакој држави на свету.
Гимназија га је, како каже, научила две ствари - како да учи и како да буде грађанин. Научила га је како да се носи са проблемима са којима ће се сусретати у животу.
Александар каже да ако неког занима рецимо Географија само, он нема потребу да учи јако детаљно Физику или Биологију, али учењем тих предмета он себе истренира да може да реши сваки проблем који се стави пред њега. Због тога сматра да је гимназија посебна и да вас припрема да постанете прави академски грађанин.
Kао студент мотивацију проналази у великим предузетницима попут Елон Муска или Билл Гатеса, и у њиховом ентузијазму и жељи да буду најбољи. За њих не постоји граница где планирају да се зауставе, објашњава Александар, већ и када дођу до неког великог успеха они гледају како да то претворе у још већи успех и у још већу победу. У том стадијуму новац више није ни битан, већ жеља за променом целога света. То је нешто о чему и он машта, а прва станица на том "путу до звезда" јесте факултет.
Нишки студенти, каже Александар, слободно време проводе у граду. Воле да оду у кафић, пивницу или ресторан. Разговарају на многе теме, како је коме протекла недеља, преко политичких, економских и друштвених питања и проблема, па све до теорија завере. Воле филмове и серије. Играју и Монопол и Ризико. Kаже да су то све начини како се ослободити стреса и наставити даље.
Kод људи највише цени искреност, поштење, тачност и одговорност. Kаже да ако је неко поштен и искрен, онда међу вама нема тајни и тад знаш да те никада неће издати, а то опет значи да заједно можете да учините велике ствари у будућности. Тачност и одговорност су само "бонус поени" у његовим очима. Одушеви се када неко дође тачно на време, по договору. Иначе увек чека некога бар 5-10 минута.
Бранкица Спасић: “Без међусобне подршке и међусобног помагања не можемо да опстанемо”.
Kао девојчица највише је волела да истражује природу и да фотографише неке тренутке које би касније можда и заборавила. Волела је и да црта.
Уписала је гимназију за коју је сматрала да ће јој пружити максимално искоришћавање свог пуног потенцијала. Помоћу секције предузетништво, закључила је чему тежи и нашла је свој циљ. Њен циљ је да се оствари као предузетник у будућности.
Сматра да размишљати позитивно буди у човеку наду и жељу да ради на себи, као и на другима. Без осмеха који блиста, нећемо привући људе својом харизмом и нећемо се пробити, наводи Бранкица.
Своје време са пријатељима проводи негде где је слобода највећа. Kада је лепо време, кеј је најлепши и најпријатнији за дуге ноћи дружења које ће се препричавати годинама, каже она.
У блисикој будућности себе види као особу која би радила са људима и била покретач разних акција, биле оне хуманитарне или не. Сматра да без међусобне подршке и међусобног помагања не моземо да опстанемо.
Исидора Тасић: “Не бојите се да пробате нешто ново што не познајете довољно, јер баш то нешто може да утиче на вашу промену и на ваш даљи развој”
Исидора Тасић је као мала била веома радознала и упорна, а досаду није никада себи дозвољавала. Интересовање, како функционише људско тело, и жеља да се помаже људима, су је одвели путем медицине.
Гимназију памти по врло динамичним и испуњеним данима са пуно обавеза и тестирања, али и са пуно смеха и доброг дружења. Велики моменат за њу је био и одлазак у Берлин са тимом Греен Графитти који је њој омогућио да себе и Гимназију представи и ван учионице.
У њеном животу има много људи који су је пуно тога научили и који су били њена инспирација. Посебно издваја бака – Гордану, учитељицу у пензији која је њу учила да чита, пише, рачуна, и која је са њом проводила сате причајући фанстастичне приче којих се сећа и данас. Бака – Горданина стрпљивост, толеранција, упорност, посвећеност, сигурност и љубав, Исидору данас чине онаквом каква јесте.
Срећна је када на крају дана схвати да је дала све од себе да тај дан искористи у потпуности и када све то може да подели са људима поред себе.
Читање је за Исидору веома важно из много разлога, а књиге које препоручује су: Злочин и Kазна (Ф. Достојевски), Норвешка шума (Х. Мураками), Плодови гнева (Дз. Стајнбек), Ловац у Житу (Дз. Селинџер)...
* Ова репортажа се реализује у оквиру пројекта за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији Града Ниша у 2018. години. Пројекат суфинансирају Град Ниш и Управа за културу Ниша.
Први већи снег ове зиме није изненадио предузећа задужена за одржавање нишкух улица.
Бар оних главних и приоритетних. Сви нишки Булевари били су очишћени и то више него солидно, с обзиром да је први облнији снег.
Опет, тротоари, пешачке стазе и други простори намењени за безбедно кретање пешака, као активних учесника у саобраћају су апсолутно лоше очишћени.
Осим, ако изузмемо традиционално самоиницијативно правњење пртина од стране појединих пешака.
Већина нажалост користи саобраћајне траке за кретање.
Надамо се повећаној пажњи како самих пешака, тако и возача, како би се избегле било какве последице.
Остаје нам нада да ће се снег брзо отопити или да ће комунална полиција предузети мере из своје надлежности да би јавне површине биле боље очишћене.
И пешаци нису споредни, они су попут возача, активни учесници у саобраћају, на Комуналним службама Ниша, остаје да им омогуће несметано учешће у саобраћају, на такав начин, да првенствено себе, а онда и возаче не угрожавају.
Снијег покрио Јахорину, ипак радили су и топови за вјештачко оснијежавање. Акумулационо језеро намјењено за употребу система вјештачког оснијежавања празно, по неким јер је "шупље ко сито", по другим због процијене да ће бити довољно природног снијега.
Опет ови други приказују и топове за оснијежавање у фнкцији па остављају у дилеми зашто је Језеро празно.
Битно је да на стазама има довољно снијега за безбједно скијање.
Пада и даље и то је добро за скијаше и све оне који желе зимовати на планини.
Зими се на планину долази због снијега.
Опет, снијег на путу може да направи проблеме возачима, који немају прилике да возе по снијегу.
Оно који су задужени за одржавање путева у зимском периоду тврде да су сви путеви проходни.
Сигурно онима који управљају возилима за чишћење снијега и непосредно кад та возила прођу. Прије тога и некоико сати послије, уколико снијег интезивно пада, као што зна на Јахорини, без ланаца се тешко може проћи. Доживљај једног твитераша. коме је добар домаћин пружио помоћ. Наравоученије, зими на планиину никако без ланаца. Мада то би могла бити и добра пословна прилика за незапослене момке. Неколико парова аутомобилских ланаца за снијег и шпарање од Тријангле до Јахорине, да се нађу при руци возачима у невољи. Опробано већ од Брзеће до Копаоника, функционише.
Има дјелова гдје само одабрани уживају у нетакнутој љепоти, а зато је неопходно одрицање од свих благодети зимовања и неизмјерна љубав према том ћошку на кугли земаљској.
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 12. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Свечаном академијом "Тражим помиловање" данас ће у Културном центру Источно Ново Сарајево бити отворен тродневни 17. Међународни фестивал поезије за дјецу и младе на којем ће бити додијељено 60 награда најбољим ауторима из Црне Горе, Србије, Македоније и БиХ.
Директор Фестивала Витомир Митрић рекао је Срни да је овогодишњи фестивал посвећен великој пјесникињи Десанки Максимовић.
"Мото овогодишњег фестивала инспирисан је циклусом пјесама `Тражим помиловање, лирска дискусија са Душановим закоником`, што је била и тема овогодишњег конкурса за младе пјеснике од 18 до 30 година", рекао је Митрић.
Он је навео да је на конкурс Фестивала "Трагом поезије Десанке Максимовић" пристигло 516 пјесама, које су послали 172 ученика основних и средњих школа и млади студенти из Црне Горе, Србије, Македоније БиХ, а пјесме је оцјењивала књижевница Дара Секулић.
"Међу првонаграђенима је и најбољи млади пјесник Теодора Кошарац из Братунца, студент Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Она је добитник награде `Радославница`, која се додјељује у знак сјећања на пјесника Радослава Самарџију", навео је Митрић и додао да ће њој припасти част да отвори фестивал.
Он је подсјетио да је ова манифестација од 2008. године утемељила награду "Плакета Благодарница", која се додјељује пјесницима за дјецу у Републици Српској за допринос и развој писане ријечи.
Добитници ове престижне награде за прошлу годину су пјесници Предраг Бјелошевић и Вид Вицко Вукелић из Бањалуке, а награде ће бити уручене на Свечаној академији када ће званично бити отворен фестивалски програм.
Митрић је рекао да на академији учествују Дара Секулић, Тоде Николетић, Дејан Алексић, Боро Капетановић, Вид Вицко Вукелић, Мирослав Кокошар, Јово Чулић, Велимир Ралевић, Дејан Ђоновић, Соња Падров Тешановић, Раденко Кела, Недељко Зеленовић, Марјана Петронић, Борис Ђорем, Евита Бојковац и Теодора Кошарац.
"На Свечаној академији биће приказан и анимирани филм `Детлић`, који је настао као илустрација истоимене пјесме Десанке Максимовић, у оквиру радионице анимираног филма 12. Међународног филмског фестивала `Први кадар` у Зворнику. Биће изведен и перформанс `Корак по корак` са анимацијом гранд гињол лутке Десанке Максимовић", прецизирао је Митрић, који је и директор "Форум театра", организатора овог фестивала.
Он је додао да ће у оквиру фестивала бити реализовано шест програмских цјелина посвећених Десанки Максимовић, која се сматра једном од најзначајнијих књижевних представника српског романтизма.
Првог фестивалског дана почеће и тродневна креативна радионица поезије "Нигде станка, нигде санка, цвеће, срце и Десанка", коју ће водити пјесник Тоде Николетић из Србије, један од тренутно најпопуларнијих пјесника за дјецу у региону.
Сутра увече биће уприличен и програм "Вече посвећено Десанки Максимовић -госпођица Десанка Максимовић", инспирисано романом Милована Витезовића.
Другог фестивалског дана биће одржан сусрет са пјесницима у подручним школама Источног Сарајева под називом "Јесење јутро поезије" и промоције књига поезије за дјецу.
Пјесникиња из Херег Новог Соња Падров Тешановић представиће збирку пјесама "Мама 0-24", млада пјесникиња Евита Бојковац из Дервенте представиће књигу "Ружичасто сунце и плави мјесец", за коју јој је додијељена плакета "Сима Цуцић" у Новом Милошеву, а она је и добитник Специјалне дипломе овогодишњег фестивала.
Јово Чулић из Бањалуке представиће књигу "Задња пошта Мадагаскара", Дејан Алексић из Краљева књигу "Шта сам оно хтео да кажем", а пјесник Вид Вицко Вукелић из Бањалуке промовисаће своју најновију књигу "Постоји нешто".
Мирослав Кокошар представиће најновију књигу "Баци бригу на весеље", а Тоде Николетић промовисаће своје најновије издање пјесама, док ће Дејан Ђоновић представити најновију књигу "Трема".
У оквиру фестивала биће организована изложба најбољих радова ликовног конкурса "Илуструј пјесму Десанке Максимовић".
Посљедњег дана фестивала, у петак, 14. децембра, у оквиру програма "Пјесме награђених" наступиће награђени на конкурсу из Источног Сарајева и пјесници гости фестивала. У оквиру овог програма биће одржана презентација креативне радионице поезије "Нигде станка, нигде санка, цвеће, срце и Десанка", чиме ће званично бити затворен фестивал.
"У оквиру издавачке дјелатности фестивала планирано је издавање звучне књиге награђених младих пјесника конкурса 17. фестивала поезије под називом `Трагом пјесме Десанке Максимовић`", закључио је Митрић.
Генерални покровитељ Фестивала је Министарство просвјете и кулутре Републике Српске. Генерални медијски покровитељ су Новинска агенција Републике Српске Срна и РТРС.
Јуче су у Војној болници Ниш, на основу препоруке Министарства здравља обављани превентивни, бесплатни, специјалистички прегледи на Интерном, ОРЛ и Неуролошком одељењу.
Превентивни!
За заинтересоване пацијенте, којима није утврђено неко обољење, а можда имају неке тегобе, а немају здравствено осигурање и материјалну могућност да те прегледе могу себи приуштиту.
Међутим, као и многе испланиране акције и ова је изгубила свој смисао.
Предност су имали заинтересовани који су се раније пријавили за прегледе у овом термину.
Доктори који су јуче у ВБ Ниш учествовали у овој акцији, потрудили су се да у оквиру својих могућности, прегледају и оне који су дошли, а нису били заказани.
И овом акцијом Војна болница Ниш, показала је да је Српска војска увек уз свој народ.
Једина замерка је што су о прегледима били упознати они који су често у ВБ Ниш, на прегледима, те су они и њима блиски били у позицији да закажу прегледе.
Остали грађани били су донекле дискримисани.
Очекујемо у наредном периоду побољшање овакве праксе.
Скупштина Србије усвојила је уредбу или нешто већ, о повећању обавезне таксе за јавни сервис за 70 динара.
Еј Скупштина. Значи да су грађани Србије сагласни с тим јер су ту одлуку донели њихови представници.
Да шта је 70 динара на оволика повећања и благостање, али с друге стране јавни сервис не испуњава сврху свог постојања, објективног и целокупно информисање и образовање свих генерација у Србији и шире.
Одлука Скупштине ступа на снагу од нове 2019. године.
То му дође као новогодишња честитка посланика онима који су им указали повјерење.
Него већи је проблем уколико Скупштина потврди потписивање споразума о илегалним мигрантима, ако нажалост представници Владе одлуче да потпишу тај споразум.
Искрено се можемо надати да ће Србија већу пажњу обраћати према свим категоријама својих грађана којима је потребна помоћ државе, као што пружају мигрантима.
Жалосно је да у Србији има и један бескућник, а отварају се центри за трајан смештај миграната.
Да се разумемо, немамо ништа против насељавања породица у срединама које културолошки и верски имају сличност са мигрснтским породицама.
Против смо прихватања војно способних миграната без породица, а таквих је највише.
Од малена је проводила време у породичном атељеу у дворишту куће, и одрастала је окружена људима који су се визуелно изражавали и били осетљиви на естетику. Прве аспирације ка томе чиме би се бавила су тада и настајале. За њу је успех бавити се оним што воли, и каже да је машта та која је неопходна у том процесу, јер је чини полетном и помаже јој на том путу остварења идеја, а инспирацију проналази тако што се труди да буде окружена стварима које воли.
Kако је живети и стварати у Паризу? Kолико је тешко или лако ускладити архитектуру, кинематографију и фотографију? Kакве планове има у некој блиској будућности? Шта је чини срећном и шта би поручила младим људима? На сваку од ових тема, а и више од тога, је за Нишки портал говорила Настасја Буђевац.
Замолили смо је и да нам каже нешто о чувеном Монтмартре – у, а њен одговор нас је одушевио, те парафразирамо њену изјаву. Она Монтмартре данас доживљава као један велики вашар где људи неартикулисано троше новац на беспотребне ствари, и као такав, он за њу представља једну врсту јефтине разоноде.
Редакција Нишког портала жели посебно да јој се захвали на одвојеном времену и више него професионалном приступу током наше комуникације. Захвалили бисмо се на послатом видео материјалу који је сама направила у Паризу, а на наше смернице и питања, и додајемо да на крају није било тешко, ни најмање, направити коначну композицију емисије из серијала „Наши узори“ и да је она са пуним правом Наш узор.
Рођена је у Нишу, новембра 1993. године. Након средњошколског образовања у нишкој Гимназији „Бора Станковић“ уписује архитектуру на Универзитету у Београду где завршава Основне академске студије и прву годину Мастер студија. Учествује на изложбама у Београду и Нишу као излагач у оквиру различитих медија (фотографија, архитектура, графика...).
Након навршене прве године Мастер студија у Београду, своје образовање наставља на париском факултету „ЕНСА Ла Виллетте“ на коме дипломира са мастер тезом на тему кинематографије коју прати краткометражни документарни филм који снима у париском предграђу. У међувремену излаже серију аналогних фотографија у париској галерији „Ла Беллевиллоисе“.
Тренутно живи и ствара у Паризу.
Пројекат се реализује уз подршку града Ниша
Током емисије је коришћена музика која је у оригиналу преузета са YоуТубе канала. Сва ауторска права у потпуности задржава аутор. Наводимо линкове преузете музике:
Рyан Адамс - Дамн, Сам (И Лове А Wоман Тхат Раинс)
Феист – Гатекеепер
Ницк Драке - Wинтер ис Гоне
Kевин Аyерс - Маy И (студио версион)
* Ова репортажа се реализује у оквиру пројекта за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији Града Ниша у 2018. години. Пројекат суфинансирају Град Ниш и Управа за културу Ниша
Због здравствених проблема аутора отказана је промоција књиге "Шта ми ово треба", Емира Кустурице, која је у организацији СКЦ Ниш, требало јуче да буде одржана у Нишу. О накнадном термину организатор ће јавност обавестити накнадно.
У промоцији учествова ће и Манојло Мане Вукотић, власник издавчке куће "Вукотић медија". Дан ветерана 4. децембар, у знак сећања на потписано примирје у Првом балканском рату обележен је у Војној болници у Нишу.
Председник општине Палилула, Александар Ждрале, положио је венац, на споменик учесницима Балканских ратова. Више о 4. децембру, као Дану ветерана прочитајте ОВДЕ.
У сали Културног центра у Источном Новом Сарајеву од 04. до 08. децембра траје 23. међународни фестивал малих сцена и монодраме,који ће отвориће Крушевачко позориште представом Јована Стерије Поповића „Женидба и удадба,“ у режији Бојана Вељовића.
У програму Фестивала учествоваће позоришта из Босне и Херцеговине, региона, а по први пут и из Русије. У званичном, такмичарском програму Фестивала представиће се пет позоришних комада, као и четири монодраме.
Селекција је, по квалитету изабраних комада изузетно уједначена, па ће тако и одлука о побједницима бити својеврстан изазов за чланове жирија.
И ове године додјељују се фестивалске награде: награда за најбољу представу у цјелини, најбољу монодраму, најбољег глумца и глумицу Фестивала.
Градоначелник Источног Сарајева и предсједник Организационог одбора Фестивала Ненад Вуковић, директор Фестивала је Младен Јанковић,селектор Фестивала Љубо Божовић
Продаја улазница за овогодишњи фестивал почела је , 27. новембра , по цијенама од 5 КМ за монодраме и 10 КМ за представе.
Потребна средства за реализацију Фестивала обезбјеђена су кроз пројекте на конкурсима Министраства просвјете и културе Републике Српске, Министарства културе и информисања Републике Србије, Града Источно Сарајево, те уз помоћ општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Туристичке организације Источно Сарајево.
Више информација о овогодишњем фестивалу погледајте на САЈТУ општине Источно Ново Сарајево. Фестивал се затвара представом "Хор бечких дечака" у режији Ирфана Менсура, Сарајлије који је гимназиске дане провео у Нишу.
Да још једна фарса правосудних органа БиХ, ослобађајућа пресуда Насеру Орићу, као што је била фарса и оптужба која се заснивала на убиству три заробљеника.
Насер Орић је био комадант и самим тим по хашком праву и одговоран по командној одговорност, као што су били одговорни и осуђени Срби, који директно нису чинили злочине, али су били предпостављени онима који су их чинили.
Насер Орић је и наређивао и лично чинио.
То је и доказано, а ипак је ослобођен.
Правоснажно.
С друге стране Горан Сарић, школовани официр, са завршеном Војном академијом, прошао је голготу Суда БиХ да би доказао да није командно одговоран за оно што се дешавало на подручију Сарајева, Братунца, Зворника, а поготово Сребренице.
Доказао је да нема командну или било какву другу одговорност за извршена недјела над наоружаним и у борби ликвидираним или заробљеним припадноцима тадашње тзв Армије БиХ.
Недопустиво је да је доказивао своју невиност и за злочине које је над својим суграђанома и сународницима извршио или наредио лично Насер Орић.
Зато и не постоји знак једнакости између Горана Сарића и Насера Орића.
Политичко је мотивисано и вријеме изрицања ослобађајуће пресуде Горану Сарићу, да би се само дан касније изрекла ослобађајућа пресуда и Насеру Орлићу.
У правду правосидних органа БиХ више нема корости да се надамо.
Остаје само нада да Горан Сарић неће себи наметнути осјећај кривице што је његова ослобађајућа пресуда изједначена са пресудом Насеру Орићу и што је изједначен са неким ко је наређовао и вршио злочине над становницима Сребренице и Братунца без обзира на националну и вјерску припадност.
Нека је на част свиједоцима који су лажно свиједочили у Орићеву корист, памтиће их потомци жртава по томе.
