Без сарадње невладиног сектора и институција нема јаког цивилног друштва
23 ЈУНА, 2022
Министар просвјете, науке и технолошког развоја Србије Бранко Ружић истакао је данас на регионалној конференцији на Палама да је сарадња невладиног сектора и јавне управе веома важна, јер без ње нема јаког цивилног друштва.
„Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије сваке године расписује јавни позив за невладин сектор, а ове године издвојено је 400.000 динара за више од 30 организација из области образовања и одрживог развоја“, истакао је Ружић који је на Економском факултету присуствовао Другој регионалној конференцији „Сарадња институција, јавног и приватног сектора и невладиних организација“.
Он је поручио да је важно да Србија и Република Српска заједно раде на очувању националног идентитета, те подстакну изучавање историје и културе у што ранијем школском узрасту.
Батрић Шекара, извршни директор Мреже невладиних организација Републике Српске која је и организатор конференције, рекао је новинарима да је циљ скупа јачање сарадње цивилног друштва и институција.
Он каже да ће са саговорницима донијети закључке у вези са бољим радом републичке управе, стварање повољног амбијента за развој цивилног друштва, а у наредном периоду направити и приједлог споразума о сарадњи институција и цивилног друштва у Српској.
„Можемо рећи да је сарадња Мреже невладиних организација Српске са Владом Републике Српске коректна. Желимо да та сарадња буде унапријеђена јер постоји основ за то“, изјавио је Шекара.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да локална заједница има изванредну сарадњу са невладиним организацијама.
Он каже да цивилни сектор може бити задовољан чињеницом да је општина Пале међу 21 локалном заједницом која учествује у регионалном програму локалне демократије на западном Балкану /РеЛОаД/ у БиХ.
Југовић је рекао да сва јавна предузећа и институције чији је оснивач општина Пале имају један циљ – да раде у функцији грађана, односно цивилног друштва.
„Онолико колико цивилни сектор буде задовољан толико ће и његове институције и предузећа бити успјешна, а тиме и општинска управа“, нагласио је Југовић.
Kонференцији су присуствовали представници привреде, министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Ћорић, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Kошарац, амбасадор Бјелорусије за БиХ са сједиштем у Мађарској Владимир Улахович и први секретар Амбасаде Павел Пигал, као и представници невладиних организација и други гости.
Циљ овог скупа је јачање демократске културе дијалога и сарадње институција власти и организација цивилног друштва у Републици Српској, подстицање развоја цивилног друштва и добре управе у Српској са жељом да преузму одговорност за утврђивање потреба и интереса грађана и креирање јавних политика усмјерених ка њиховој реализацији.
Организатор регионалне конференције је удружење Мрежа НВО Републике Српске, уз подршку Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије и Олимпијског центра „Јахорина“. У склопу програма су додијељене посебне захвалнице Арно Гујону за помоћ Србима у регији и дијаспори и исказану хуманост, као и “Вестима” и њеном оснивачу Душану Видаковићу поводом 30 година излажења и информисања дијаспоре, те стварања хуманитарног моста са матицом и Републиком Српском.
У пратећем програму конференције вечерас је одржана промоција књиге доктора Славка Ждрала „Борба моја за животе других – сјећања 1992-2020“.
Kњига „Борба моја за животе других“, чувеног хирурга из Источног Сарајева Славка Ждрала, у којој је описана улога медицинских радника у Одбрамбено-отаџбинском рату и стварању Републике Српске, представљена је вечерас на Економском факултету на Палама.
„Kњига говори о прошлом, злом времену које се догодило и представља велику катаклизму која је однијела велики број жртава“, рекао је Ждрале новинарима.
Он је рекао да је књигом желио да од заборава сачува борбу медицинског особља које је у протеклом рату несебично пружало помоћ болесним и рањеним.
„Ми смо помагали онима који су били у првом ешалону и зато сматрам да су здравствени радници чинили други ешалон и један од стубова одбране Републике Српске“, навео је Ждрале.
Он је додао да је учешће медицинског особља у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату карактеристично јер они нису мобилисани, већ су добровољно кренули и учинили што су учинили због своје хуманости и етике.
Ждрале је нагласио да је учинак српских љекара на сарајевском подручју признат у цијелом свијету и због тога је желио да каже да то није радио појединац, већ организовани људи – здравствени радници.
„Овом књигом желим да укажем на те људе и тим који сам водио. Желим да се зна за све њих, без обзира коју су улогу имали“, испричао је Ждрале.
Према његовим ријечима, оног тренутка када је на подручју Сарајева почео рат више од 150.000 људи је остало без икакве здравствене заштите, а српске снаге на терену нису имале ниједну озбиљнију болницу.
„У том хаосу здравствени радници су створили све то. Имали смо неколико болница на овом подручју. То је један огроман и немјерљив допринос, а то знамо ми и они које смо спасили“, истакао је Ждрале.
Ждрале наводи да је у књизи посебно описао егзодус сарајевских Срба, те да размишља да прикупи још документације и направи допуњено издање.
Након промоције књиге је отворена изложба фотографија поводом 30 година од оснивања Републике Српске.
rеža NVO RS
