ИЗЛЕТ ПРЕКО ВИШЕГРАДА ДО ФЕДЕРАТИВНОГ САРАЈЕВА

Jеднодневни излет до Федеративног Сарајева уз обилазак Вишеграда преко Туристичке агенције "ЕПИК ХОЛИДЕЈ" из Ниша топло препоручујемо.

План њиховог селедећег путовања планираног за 28.09.2019. године можете погледати овде.

Све похвалеи за превозника.

На овом линку можете видјети наш доживљај тог боравка у Вишеграду и Федеративном Сарајеву.
Е сад има и неких ситних недостатака који су нам упали у очи.
Реконструкцијом Ћуприје на Дрини која је рађена помоћу турских донација, уклоњена је стара калдрма која давала аутентичност и постављене су камене плоче.
Поглед на мост и сам боравак на њему том реконструкцијом одузели су онај дивни осјећај аутентичности коју је некад имала Ћуприја на Дрини.
Сувенири у Вишеграду су релативно приступачни, али је квалитет оних који имају и практичну примену врло је упитан.
Стање пута од граничног прелаза Добрун кроз Републику Српску је задовољавајуће. Нажалост у очи упадају делови шуме који су обољели, као и неодговорност појединаца да смеће и кабасти отпад одлажу на то непредвиђена места и локалитете поред самог регионалног пута.
Нажалост ти поступци оставњају негативну слику.

ЈЕДАН ДАН НА КОСМЕТУ

Носталгија чини своје, вуче да видите поново подручија на којима сте боравили.

Привукла нас је понуда о обиласку Метохије. Зочиште, Велика Хоча, Призрен, Свети Архангели, Грачаницa уз обилазак Газиместана.

 Све похвале за организатора, обећано испуњено.

Формалности на административном прелазу организоване, службеници професионални, контролу врши и доктор.

Косово прелазимо ауто путем "Ибрахим Ругова".

Садашња путна комуникација и некадашња неупоредива. Требало би сваки становник Србије да се запита где су завршавале толике паре одвајане за АПКиМ од 1945.године до 1999. године.

Метохија, као и сваки манастирски посед има ту неку чудну лепоту која се осећа изнутра.

Би Петровдан. Стижемо по плану у Манастир Зочиште. 

Све наше манастире обезбеђује полиција, све је било коректно и без проблема.

Литургија.

Боравак у Манастиру Зочиште лек је за душу. Толико лепо да је речима немогуће описати.

 Сам прилаз Манастиру је у благо речено у лошем стању, док је пут у село Зочиште у коме никад нису живели Срби новоизграђен.

Потом Велика Хоча. Српско село у Метохији. Познато по одличном и квалитетном вину и лози, за оне који имају истанчан укус.

Најбитније, велики број цркава, по чему је ово метохијско село специфично, задовољава и ону поклоничку и духовну потребу у сваком од нас.

Царски Призрен. Уређен град. Без Срба. Тужно. Пуне улице, а корона. Обилазимо Цркве у Призрену, у свакој порти, други свет. Мир који говори Косово и Метохија су Србија и део нас и наших душа.

Бистрица даје Призрену неку посебну лепоту, подсећа на Миљацку и сарајевску  Башчаршију.

Одлазимо до Архангела, његови темељи и зидине имају јачу снагу од нових грађевина у Призрену.

Прошли смо Метохију, осећамо да је наша у срцу и да се нећемо никад одрећи, јер би то значило одрицање од завета датог Богу, од светих Немањића.

Како се сада брзо стиже из Призрена до Грачанице у односу на оно време деведесетих.

Потом Грачаница. Тужно сазнање од кустоса, да 80% Срба из Грачанице никад није ушло у Манастир. Његова слободна процена или истина, нисмо сигурни.

Задржавање у манастиру релативно кратко уз поштовање наложеним мера, због сестринства које великим делом чине монахиње у позним годинама.

Замољени смо да Манастир напустимо пре почетка вечерње службе управо због њих. Нажалост корона сеје страх и тамо где је плодно тло, међу невестама Христовим.

Настављамо даље и долазимо до Газиместана.

Газиместан,  обезбеђује полиција. Дозволили су нам  приступ само под маскама и пристојном одстојању. Ветар хладан пробија. Испштовали и дозволили нам да се поклонимо сенима косовских јунака.Овај Петровдански обилазак Газиместана остаће урезан у сећање коју ни ветар који пробија груди, не може да помути.

Настављамо пут, прођосмо поред Приштине и Подујева, а сећања и даље навиру ли навиру, па до прелаза и настависмо пут ка Нишу.

У вечерњим сатима вратисмо се у Ниш, пуног срца и душе Божијег благослова из наших древних Светиња, али помало тужни због тога што чешће и слободније не можемо тамо отићи.
Ако Бог да сваку прилику ћемо искористити да одемо и да се напојимо Воде живе, Воде Христове.

Радост и Мир свима од Господа! 

НОВАКУ ЂОКОВИЋУ ЗЕМЊИШТЕ НА ЈАХОРИНИ

Како је објавила ТО Град Источно Сарајево Јахорина, а послије тога пренијели многи, СО Пале донијела је одлуку да се 400 метара квадратних на Јахорини уступи Новаку Ђоковићу.

Фото РТПС

Одлука је донијета након изненадног појављивања Новака Ђоковића у Федеративном Сарајеву са породицом на одмору.

Боравио је и у Високом на брду за које се вјерује да је настало изградњом пирамиде.

Било је необично да Новак Ђоковић за одмор не изабере Српско Сарајево.

Међутим, наводни неспоразум са руководством Општине Пале, око земњишта на Јахорини, могући је разлог такве Ђоковићеве одлуке.

Начелник Општине Пале, није желио да крши статут Општине по којем се земљиште на Јахорини не продаје и поклања као народно добро, док му није наложено са вишег мјеста.

Можда и није било неспоразума, већ је све добро смишљено, да би се пред становницима Пала, оправдала наметнута одлука СО Пале о уступању земљушта на Јахорини.

Опозиција у СО Пале, није се огласила због кршења стаута општине и додјеле земљишта Ђоковићу.

Додјела земњишта отишла је у други план, пошто је изненада Члан предсједништва РБиХ донио одлуку да уручи признање Републике Српске, Новаку Ђоковићу на Јахорини.

То је овјековјечено пред камерама.

Признање Републике Српске, додјељује и уручује Предсједник Републике Српске.

Али, због предизборног маркетинга и фотографисања у медијима одрађено је другачије.

Поштовање за Ђоковића он многе ствари ради да задовољи и интересе људи из свог окружења, па се тако у Високом састао са Ханком Палдум, без обзира што многи сарсјевски Срби имају одбојност према истој.

19 милиона СМС за финале Задруге

Јесте информација непровјерена.

Можда ипак није послато 19 000 000 смс порука. Тешко.

Ипак није на  одмет знати да у Цркви Богородице Љевишке у Призрену, влага прави проблем, а пошто је Црква под заштитом УНЕСКА, и Српске власти и привремене институције, опструишу обнову. 

Свештенику би помоћ добро дошла да спријечи даље ширење влаге.

Манастиру Девич, такође је неопходна финансиска помоћ, да се сестринству омогући боравак достојан данашњице.

Молитве тих монахиња и опстанак у таквим условима омогућава многима да могу гледати задругу и гласати.

Упутите и неки динар за оне који ће то знати да цијене.