Јуче је у Србији био државни празник. 11. новембра прославља се Дан побједе савезника над Њемачком, Аустроугарском и њиховим савезницима у Првом свијетском рату.
Да зарад некадашњег братства и јединства на балканском нивоу, сада упакованог у еу логику и зарад мира у њиховом тору то зову Дан примирја.
Оних милионтриста и нешто десетина хиљада Срба заслужује да њихови потомци не прослављају Дан повједе.
Политика, у Србији нажалост сада обиљежава Дан примирија.
Тим поводом је делегација Удружење за очување традиција из балканских и првог великог рата са сједиштем у Нису боравила у Бугарској, као гости Амбасадора Србије.
Бугари су у том рату били наши непријатељу.
Тренутно расположење према Српском јединству можда се најбоље очитава кроз иницијативу Филозофског факултета из Ниша, чије се руководство залаже за сарадњу на регионалном нивоу.
Иницијатива је упућена и Филозофском факултету у Српском Сарајеву, са овогодишње свечане академије поводом дана факултета.
Свечаној академији присуствовао је и Декан филозофског факултета из Приштине.
Тужно, ко се позива на сарадњу.
Представа "Аудиција" у Сава центру, односно онај детаљ о Сребреници, довољно говори, шта се може очекивати од такве сарадње.
Највише би вољели да се варамо.
Нема коментара:
Постави коментар