НЕ (ЛОМЕ) ХРАСТОВЕ

Да нам врате право на хлад и косеоник.

Део Зетске улице у Нишу, је једна од многих новопрпектованих и изграђених од 2000-те године. 

Пружа се од "Нишке пиваре", до Видиковца и веже на Мокрањчевом.

Нормално проектанти су размишљали и од уређењу зелених површина поред улице.

На сваких двадесетак метара са леве стране гледано из правца "Нишке пиваре", засађено је по једно дрво неког храста, коме очигледно не одговара земљиште.

Већ су се два стабла поломола од ветра, а на стаблима су уочљива ошећења уследе неке биљне болести, која је изазвала неотпорност тих стабала. 

Такви проблеми уочљиви су и на другим стаблима храста у овом дрвореду.

Сасвим другачија ситуација је код помоћног стадиона ФК Радничког у истој Улици. Тамо су засађена стабла чемпреса, која праве солидну хладовину и којима земљиште одговара.

Слично је и са дрворедом тополе у Мокрањчевој улици које су радници ЈКП "Медијана" прошле године орезали и исте су обновиле своје крошње и врло лепо изгледају, а најбитније да стварају неопходан хлад.                                                                                                                        

ВАШ ПУТ ДО ЗДРАВЉА ПОЧИЊЕ ОДАВДЕ

Црквена општина Нишка Бања, у порти Цркве Светог Пророка Илије у Нишкој Бањи добија парохиски дом.

Све то захваљујући труду пароха бањског оца Добрија, његовој преданој вишегодишњој служби и стрпљењу.

Богу је слава и хвала, да је отац Добри дочеко да на челу градске општине Нишка Бања буде господин Дејан Јовановић.

Данас је радове на изградњи парохијског дома обишао и градоначелник Ниша Дарко Булатовић.

Градоначелник је обишао и радове у парку између Старог купатила и Стационара "Зеленгора" који се изводе у циљу ревитaлизације тог парковског простора.

Такође, у оквиру данашње посете Нишкој Бањи најавио је и завршетак радова на бициклистичкој стази до Нишке Бање Булеваром Св.цара Константина и царице Јелене.

Упоредо са изградњом бициклистичке стсзе, ради се и мрежа атмосверске канализације и ревитализација коловозних трака.

Према информацијама објављеним на сајту општине за Светог Пророка Илију, крсну славу општине планиран је и концерт Топалка у вечереим сатима у цињу разоноде гостију и Нишлија.

Верујемо да ће ЈГПП наложити Ниш експресу да појача линију према Нишкој Бањи 2. августа.

Евидентан је проблем и викендом у вечерњим сатима где је гужва на станици у Нишкој Бањи велика, пошто је редукован број полазака после 18.00 часова, на око 40'.

ИЗЛЕТ ДО АПАТИНА

Возити се аутобусом од Ниша до Београда удобније је него од Београда, до Новог Сада, бар што се тиче квалитета асфалта.

Утисак је озбиљно, ауто пута према Новом Саду у једном (не)задовољавајућем стању што може утицати и на безбједност.

Или је разлог техничка исправност аутобуса, пошто је ситуација из правца Новог Сада потпуно другачија, а можда је тај правац недавно пуштен у експолоатацију.

Ако су перони аутобуских станица огледало града, онда подручије Војводине је у тешкој рецесији, која траје дуги низ деценија и даље напредује.

Политичко расположење чита се на билбордима и закључак је се да је актуелни окружен полтронима који на локалу постављају кадар сличан себи.
Тако је то од Броза на овамо.

Него туђа кућа, туђа брига ни код нас није боље, па да Нишлије гледају да ријешају своје проблеме.

 Ипак локал патриотизам је потребан.

Ниш би требало да добије нову аутобуску станицу.

Пошто ће она бити огледало из кога ће се моћи закључити да  команија Делта холдинг напредује, а Ниш, то већ зависи од Нишлија.

Витал, Јафа, Карнекс, Црвенка, све брендови који су били и јесу значајни у нашим животима, али су оронули, пред пропадањем, доказ лоше транзиције.

Манастир Ковиљ је из другог свијета у свој својој љепоти у оној  равници.

Добро је повремено негдје отпутовати, мада је изузетно напорно и дивимо се свима који често путују да би представили свој рад, организацију или дали подршку неком.

Стварно треба послије путовања из Ниша до Апатина бити одморан, расположен и способан за неке озбиљне активности.

Апатин је изузетно питом, бар је то наш утисак.

Као и свугдје у Војводини људи су спремни да вам објасне, помогну и упуте.

Улице су сређене и чисте, јавне зелене површине покошене па се осјећате непријатно да "скратите" негдје стазу.

Мало је компликовано снађи се када вас упућују на основу "ћошкова" лијево и десно, али може се успијети.

Предлажемо смјештај у "Хармонији", приступачне цијене, одлични услови, пријатни домаћини.

Други дан је много лакше.

Обала Дунава је изузетно лијепо уређена и за шетњу и одмарање. Има довољно клупа.

Комарци су досадни, као и свугдје, па није лоше обезбједити неку заштиту против истих да не кваре доживљај.

Посебно мјесто на обали Дунава заузима црква Светих Апостола Петра и Павла.
Налази се тачно на 1401 км тока Дунава, односно на његовој средини од извора до ушћа.

Тренутно се у Апатину одржавају Светоапстолски дани у организацији Црквене општине Апарин и Завичајног удружења "Никола Тесла" из Апатина.

У склопу тих свечансту у Цркви је одржано предавање Живот на Светој Гори и Света Гора у нашим животима.

Заинтересовани су могли чути врло аутентично и поучно свједочанство о животу на том врло занимљивом мјесту и како живот на Светој Гору утиче и на нас и наше животе.

Односно могли су научити да устројен начин живота на Светој Гори измијени искушеника и направи од њега кроз љубав послушног монаха, који све ради из љубави, а не покорносту.

Тамо се све раду из љубави, нормално увијек дође до несугласица, али монах од монаха  тражи опрост јер због устаљеног начина живота и распореда осјећа немир ако дан заврши са осјећајем да је неког узнемирио.

Тај рецепт би требали примјењивати и ми. Сигурно би било много мање несугласица и сукоба и владао би мир и разумијевање.

Добро је имати своје планове, али тежња да се остваре по сваку цијену може нас довести до врло непријатног душевног стања.

Онда се наши планови руше као кула до карата.

Послушност и смирење уз милосрђе, а све из искрене љубави са стрпљењем омогућиће сваком остваривање његових планова или бар оног дијела који му је на корист.

Како позитивно Света Гора утиче на наше животе најбољи примјер су "ампутирци" из Источног Сарајева који су пијешке стигли до Хиландара.

СВЕТИ ОГАЊ У МАНАСТИРУ КОД НИША-ПРАЗНИК-ПОЖАР

Седмог јула СПЦ прославља Рођење Светог претече и крститеља Господњег Јована- Ивандан. У народу познат и као Св. Јован биљобер. На тај празник плету се венци од пољског цвећа. Од тог празника ваља се скупљати и љековито биље.
Сваке године овај празник свечано се обољава у Манатиру Светог Јована у селу Горњи Матејевац, општина Пантелеј Ниш.
Јуче је у близини Манастира избио пожар изазван нечијом непажњом на дивљој депонији, о томе је писаоно на Порталу Нишке вести.

Међутим, овај Манастир познат је и по томе, што у његовом кандилу већ шеснаест година непрекидно гори благодатни огањ донет са Хростовог гроба.
Било је то овако:
Игуман Илија је 1993. године донео свети огањ из Јерусалима.
Од тада чуда не престају да се дешавају. Доношење светог огња било је велики догађај.

Временом, богомоља, до које се стиже макадамом и лошим шумским путељцима, скоро је заборављена. Тек понеки верник и залутали туриста дођу до цркве на сврљишким планинама. А тамо, огањ и даље гори! Отац Илија је у међувремену умро у Светој земљи. Јован Мандић је један од ходочасника који је са њим донео огањ из Израела.

– Пренели смо га у железничком фењеру – каже Јован Мандић. – Када се свети огањ изнесе, народ који га први узме биће срећан. Протосинђел Јован Стојановић, старешина манастира, пре неколико година је открио богатства ове богомоље.

– Поред огња, чувамо икону са ликом светог Јована, која је мироточива од 1998. године – причао је отац Јован.

Судбина се често најављивала у овом манастиру. Отац Илија је 1998. године, годину дана пре НАТО бомбардовања, од пријатеља из Грчке тражио помоћ да се протумачи што се наше кандило непрестано љуља и када нема ветра, и добио је јасан одговор да стиже опасност са небеса.

– Чувамо два ребра и кости светаца из Јерусалима, а икона нам је исцелитељска. Захвални верници су од сребра излили сваки орган који им је излечен по боравку у овом манастиру.Отац Јован је причао је и да је један припадник 63. падобранске јединице пре одласка на Космет дошао у манастир и да му је поклоњен примерак Светог писма.

– Требаће ти – тако му је речено на извињење војника што у Бога до краја не верује. На Космету је погођен, а зрно је остало у Светом писму.

После Октобарске револуције у Русији, у манастир долазе руске монахиње, које ту оснивају школу за слепе. Према једном предању, војвода Стеван Синђелић се са својим ратницима причестио у манастиру пре погибије на Чегру.

И данас постоје остаци камених грађевина које су делиле Карађорђеву Србију и Отоманску империју на почетку 19. века. Граница је тик до извора са водом за коју народ верује да је чудотворна.

Извор: opanak.net

БИЦИКЛИСТИ УЈЕДИЊУЈУ СРПСКУ СА СРБИЈОМ

Јубиларна 80-о годишњица бициклистичких Трка кроз Србију ове године стартује 30 јула у Источном Сарајеву.

Први дан вози се кружна трка на подручију Источног Сарајева у циљу промовисања туристичких потенцијала Јахорине, Требевића и Источног Сарајева.

Другог дана вози се етапа од Источног Сарајева преко Златибора до Прибоја, без задржавања на граници између Републике Српске и Србије, јер Дрина спаја, а не раздваја.
Многима у Федеративном Сарајеву засметало је што бициклисти Дрину из Републике Српске у Србију прелазе без заустављања.

Други дан намјењен је за промоцију Романије, Подриња, Златибора и Прибоја.

Трећа етапа вози се од Прибоја до Мионице.

Централно мјесто у туристичкој промоцији заузима Тара.

И задња етапа вози се преко Београда до Пожаревца, гдје је и циљ трке.
Више о бициклистичкој трци Кроз Србију прочитајте ОВДЈЕ.

АНТИФАШИЗАМ ГРЕШКОМ СУПРОСТАВЉЕН НАЦИОНАЛИЗМУ

Још нису пронађени починиоци физичког напада на младића 21.06.2019. године око 01.00 часова на Кеју Кола српских сестара. Мотив напада је наводно напис на мајици "антифашиста", објављено је у медијима.

На прво читање стиче се утисак да се младић затекао на пропутовању кроз Ниш са пријатељем. Да сусели поред Нишаве да попију пиво, где су били нападнути од групе бесних хулигана.

Међутим, друштвене мреже вриште "доста је било" лажи.

Младић већ пет-шест година студира у Нишу, где дошао са северо-истока Србије. Као студент јавно износи своје политичке ставове, што је и био стварни мотив напада на њега.

Напад никако не треба оправдати, али инсистирати да је натпис на мајици мотив напада више је него неозбиљно.

Такође, немогуће је упоредити Булаићев филмски национализам, са Светосавским. 

Булаићеве су створили антифашисти, чији предходници организоваше прве комуне, по узору на прве Хришћанске заједнице, које су функционисале по принципу од сваког према могућности, сваком према потребама, а све из љубави због Христа према сваком појединцу ради Христа.

Нема већег антифашисте од Христа, јер је његова љубав неизмјерна, али антифашисти од Шпанске револуције па на овамо до данас, као и фашисти немају љубави, осим према материјалном.

Колико су само антифашисти окрвавили своје руке о безбројне монахе и монахиње помесних прсвославних цркви, само зато што су својим животом покушавали да достигну најситнији ниво Најсавршенијег у Љубави.

Зар тим поступцима сами антифашисти нису доказали да су гори нацисти од фашиста, а онда националисте окривљују.

Нажалост, та идеологија се никад не мења, као што се на срећу неће променити ни завет Монаха и Монахиња било које Помесне православне цркве, дат Христу.

Као што се неће променити ни љубав искреног националисте према свом народу, ма којој идеологији припадао, својој држави и својој цркви, а све због Христа и кроз Христа.

Нападнути младић наводно и даље не зна, ко су нападачи, а полиција и даље интензивно трага за њима, док се оштећени не сети који су и не буду пронађени и приведени ИС, по налогу Тужиоца, због извршеног КД.

На крају неопходно је напоменути да су Мира Марковић и Слободан Милошевић били велики антифашисти, а ови данашњи их убрајају у своје љуте противнике. Њима је вероватно Борис Тадић био узор, а он је са позиције Председника Србије врло често ишао на ноге по њиховим критеријумима великом националисти Светом патријарху српском Павлу, коме је у животу и делатности узор био само Христ.

Заклети антифашисти у Нишу су и проф.др Зоран Перишић, Дарко Булатовић, Владимир Лазаревић, јер су о политици учили кроз састанке комунистичке партије чији су чланови били.

Све би најискреније замолили да међу антифашистима различитих идеолошких опција дође до међусобног помирења, а онда ће схватити да националисти имају безграничну љубав према свима њима увек кроз Христа и ради Христа.

ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ СИМПОЗИЈУМ "ПОСЊЕДИЦЕ БОМБАРДОВАЊА СР ЈУГОСЛАВИЈЕ ОСИРОМАШЕНИМ УРАНИЈУМОМ 1999. ГОДИНЕ

У Нишу је од 17. до 19. јуна одржан други научни симпозијум о посљедицама бомбардовања уранијумом СР Југославије 1999. године

Један од учеснка била је и академик Јелена Гускова, члан Сената Републике Српске.

О њеном излагању можете прочитати овдје.

Амбасадор САД, г. Карл Скот био је присутан дан раније на отвањању шестог Музичког едикта.

Иницијатор и овог научног скупа нагласио је да "Без помоћи државе неће моћи ништа да учине", односно да без закључака државне комисије неће моћи поднијети тужбу против чланица нато.

Надамо се да ће ова комисија пошто је састављена од представника, а и њихови страмачки насљедници, разних парламентарних странака своје закључке донисити објективно, пошто свој рад треба да заврше до 2021.године.

Међутим, треба узети са великом дозом резерве и закључке те комосије с обзиром да се нико од званичних државних представника није појавио у Нишу.

Према изјави организатора на овогодишњем симпозијуму пријављено је 35 радова из 10 земаља о посљедицама бомбардовања осиромашеним уранојумом.

Нажалост ни званичних представника из Републике Српске чија је територија гађана овом врстом муниције и Федерације БиХ којој је дио те територије припао Дејтонским споразумом није било.

Ипак своје учешће узели су научни радници из Републике Српске.

Остаје нам као и увијек само нада да ће државни представници Србије коначо бити у служби Срба и Србије.

Такође, очекујемо активније учешће представника Сарајевско романиске регије гдје су бомбардоване локације муницијом са осиромашеним уранијумом, као и са подручија Семберије и Бирача гдје сада живи становништво које има највише посљедица од тог бомбардовања.

Информације о организаторима и учесницима можете погледати овдје
Морамо изнијети искрено жаљење што утисци једног присутног посматрача изнијети на његовом ФБ профилу, иако као извор није релевантан потврђују наше ставове.

ЕКОЛОШКА (НЕ)КУЛТУРА

Јутрос су они који се баве туристичком промоцијом Јахорине једном фотографијом упозорили надлежне и (не)одговорне на честу појаву на простору ОЦ Јахорина.

Кажу упућени релативно уобичајна слика, којој доприносе понекад можда меки медо, крупна стока на испаши, пси луталице и ситне дивље животиње.

Наравно и неодговорни појединци.

Количина разбацаног смећа и  празан контејнер не искључују ни могућност да неко жели скренуту пажњу како комуналне службе површно обављају повјерене послове.

Ипак док није овако...

...има још наде за побољшање тренутног стања.

Поражавајуће је да је првообјављена фотографија изазвала низ коментара који упућују на закључак да је еколошка и комунална (не)култура становника Пала, општине са природним и туристичким потенцијалима на (не)задовољавајућем нивоу.

Остајемо у увјерењу да су то само појединачни случајеви, које су из оправданих разлога истакли незадовољни појединци.

Верујемо да ће надлежне институције предузети мјере да буде што мање таквих примјера.

Очекујемо и сарадњу свих на побљшању еколошке свијесту становништва поготово у вези са јавним површинама које су наше заједничке, а никако ничије.

• Зато је и неопходно да се поготово код младих развија осјећај одговорности према заједничком, као властитом, да би тај осјећај пренијели они будућим генерацијама.

Нажалост ове садашње које прупадају средњем и зрелом добу могу се научити само кроз санкције.

СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА НИСУ СИНОЋ БЛАГОСЛОВИЛИ "ПАЛИЛУЛСКО ВЕЧЕ"

Прослава градске славе Ниша започета је свечаном вечерњом службом , Св равноапостолних цара Константина и царице Јелене, у истоименој Цркви у Нишу.

Служили су њихова преосвештенства викарни епископ ремезијански г.г Стефан и нишки г.г.Арсеније уз саслужење монаштва и свештенства Епархије Нишке.

Прослава је настављена на сам дан славе архијхерејском литургијом и празничном литијом.

У вечерњим сатима одана је Свечана академија у Светосавском дому.

Беседник на овогодишњој свечаној академији био је уважени професор Горан Максимовић.

Прослава градске славе требало је да буде настављена традиционалном "Палилулском вечери" уз највљени културно уметнички програм.

Пљусак је спречио извођење дела програма, те су наступили само чланови Луткарског позоришта Ниш представом "Косић Босић".

Посета једног представника дипломатског кора донела је са собом и јак пљусак у Ниш. 

Председник општине Палилула, Александар Ждрале, најавио је да ће остатак културно уметничког програма који је био планиран синоћ бити изведен у току јуна месецу, о чему ће заинтересовани на време бити обавештени.

Нормално киша није спречила Палилулце да се окупе и прошетају Епископском улицом, попију нешто и презалогаје понуђене специјалитете.
Традиционално је у простору тржнице била организована и изложба рукотворина и домаћих производа.

ЕСАД ПАША

У времену када је опстанак Косова и Метохије доведен у питање више него икад и то захваљујући разједињености појединих  Срба, који су лични интрес ставили испред националног, кроз политичку ангажованост, неопходно је да се подсетимо на једног часног Албанца, који је много више од њих урадио за Србе.

Есад паша Топтани

Есад паша Топтани, био је премијер Албаније у време Првог светског рата, када се српска војска повлачила преко албанских врлети према обали јер је мислила да је ту чека спас. Разбијена нападом са три фронта, изнурен а борбама на Церу и Kолубари, лоше опремљена, болесна и гладна, изабрала је пут преко албанских планина радије него да потпише капитулацију или буде уништена. Писала сам јуче о улози цара Николаја ИИ Романова, који је уценио савезнике да би се покренули и послали лађе по живе лешеве који су месец дана, по зими, без заклона, очајавали у Драчу.

Да би уопште стигли до обале, имамо да захвалимо само Есад паши Топтанију који је издао проглас да српска војска може пролазити преко албанске територије и да се динар има сматрати као законско средство плаћања. Осим тога, сво следовање хране које је имао за своју војску дао је да се подели српској. 

Најгоре је тек уследило. Једини пролаз до мора је у уском кланцу и са само једним мостом на Белом Дриму, врло видљивим немачким авионима који би збрисали сваког ко би покушао да га пређе. Везиров мост је могао бити мост великог страдања да је Есад паша попустио под притиском Немачке и дозволио прелет авионима и бомбардовање српске војске. Обећавали су му, претили, притискали свим средствима али се паша није поколебао. 

Овај чин је сматран као чин издаје и убрзо после рата су га сменили а неколико година касније и убили у Паризу. У Албанији је синоним за издају.

Сахрањен је на српском војничком гробљу у Паризу. У мору крстова има и један полумесец и ту почива Есад паша. Ђаци не уче о њему, нигде се не спомиње. Не знају Срби да их не би било, да се њихови дедови не би вратили из Албаније да није било паше. 

У Београду постоји толико споменика мање заслужним људима а Есад паша нема споменик. Цар Николај га је добио тек пре неки дан.

Али је масон Мештровић, уз помоћ Велике масонске ложе Француске, добио простор и средства да подигне Споменик захвалности Француској, за оно што је урадила тек кад је била приморана. И све наплатила касније. 

Есад паша је своју "издају" платио животом.

Требало би мало више да знамо о људима који су заслужни за наш физички опстанак.

У ЗДРАВОЈ ТРАДИЦИЈИ ЗДРАВ СРБСКИ ДУХ

Данас поподне на Тргу краља Милана у Нишу, чланови Андамбл "Оро" СКЦ-а одржали су јавну пробу.

Циљ пробе био је промовисање физичке активности кроз његовање фолклорне традиције и као најава наредних наступа Ансамбла у Нишу.

                  Народни оркестар 

Наступају 02.06.2019. године на целовечерњем концерту у Парку Светог Саве поводом Светог цара Константина и царице Јелене, Крсне славе и Дана Ниша.

20.06.2019. године у дворушту Бановине, зграда Универзитета у Нишу, концерт свих група Ансамбла "Оро".

У јулу је традиционални Међународни студентски фестивал фолклора.
Јавну пробу пратиле су заинтересоване Нишлије.

БЕЛИ ДУД, ФОНТАНЕ У НИШКОЈ БАЊИ

Сигурно знате да у близини Стационара "Радон" у Нишкој Бањи има бели дуд стар преко једног века који је пад заштитом као природно добро.

Бели дуд у Нишкој Бањи 2013 године

До пре неку годину, на том белом дуду, налазима се табла са обавештењем да се ради о природном добру, под заштитом државе.

Поред овог дуда на подручију Ниша постоји још шест различитих врста дрвећа старих преко једног века који су проглашени природним добром и стављених под заштиту.

И до сада се у склопу редовних годишњих активности о тим добрима старала бивша ЈКП " Горица", односно сада ЈКП"Медијана".

Од ове године за посебно одржавање само тих добара биће издвајано 360 хиљада рсд годишње.

Бели дуд у Нишкој Бањи 2019. године

Вјерујемо да ће посетиоци Нишке Бање када Бели Дуд буде адекватно обележен и истакнут за успомену фотографисати се поред истог.

Поред тога, у Нишкој Бањи до почетка љетње туристичке сезоне планирана је реконструкције фонтана и централног трга у Нишкој Бањи између "Старог купатила" и Стационара "Зеленгора". Идеја је да се за 30 милиона рсд, врати стари изглед том простору, какав је изгледао 1977.године уз дораду светлећих ефеката и прскалица на фонтанама.

Чак је набављена и оригинална смеса за премаз која је коришћена у том периоду.

Почели су припремни радови.

Фото Општина Нишка Бања

Том реконструкцијом биће завршена комплетна обнова целокупног туристичког подручија које служи за опоравак и рехабилитацију гостију у Нишкој Бањи.

Верујемо да ће квалитет радова бити на далеко већем нивоу од реконструкције рекреативних стаза које су урађене прошле године средствима из фонда еу за прекограничну сарадњу.

Фото Општина Нишка Бања

Ипак, Нишка Бања, овог викенда биће и домаћин еврипским бициклистима у брдском бициклизму јер се на падинама Суве Планине одржавају у суботу и недељу трке које се бодују за еврипски куп и доносе бодове за квалификацију на ОИ у Јапану 2020 године.

ОНО КАД НАС ПОЈЕДИНАЦ ПРАВИ ИДИОТИМА

Недеља и нормално да је ЈГПП Ниш редуковао поласке.

Конкретно из Нишке Бање има у 18.40, затим у 19.27, те потом у 20.14. часова.

Свакодневно користимо ту градску линију и ред вожње се углавном поштује.

Вечерас није било поласка у 19.27 часова. 

Позвали смо диспечера у ЈГПП Ниш,  негдје око 19.33 часова.

У 19.45 часова довози возач празан аутобус Ниш експреса до кружног тока у Нишкој Бањи зауставља аутобус на задњој станици.

Реакција негдје око тридесетак путника који су чекали полазак у 19.27 часова је олакшање.

Међутим, возач покреће аутобус, пролази поред затечених путника на полазној станици у Нишкој Бањи и одлази у правцу Ниша.

Није било реакције, толико смо више постали убијени у појам.

Полазак у 20.14 часова из Нишке Бање редовно је кренуо.

Поставили смо питање кондуктеру негдје око Брзог Брода зашто предходног поласка није било. Сазнали сми да се тај аутобус покварио на Леденој Стени.

Упознали смо кондуктера да је возач довезао празан аутобус до Бање и вратио се према Нишу.

Кондуктер се видно изнервирао, јер је било у питању резервно возуло.

Прокоментарисао је:" То је возио "Пингвин", а кад неког тако зову јасно је какав је као човек. Нажалост један војник чини целу јединицу лошом".

Нећемо улазиту у тумачење коментара кондуктера, можемо само закључити да џпс у аутобусима који саобраћају на градским линијама не функционише поуздано и да диспечери из ЈГПП Ниш немају адекватан увид гдје се које возило у ком тренутку налази.

Порески обвезници и корисници превоза имају право да знају како се користе средства из градског буџета за превоз, односно имају право да захтјевају боље организован превоз. За то је задужен ЈГПП Ниш, као градско предузеће, односно диспечери који тамо (не)раде, а примају плату.

Знамо да ово неће стићи до надлежних, али бар нек грађани прочитају како нас појединац прави идиотима, па можда се окупе, удруже, сложе и почну мијењати оне који их праве идиотима.

"МЕДВЕДИЦЕ" ЛУТКАРИМА ИЗ НИША

На завршеном, јубиларном 20. ЛУТФЕСТУ, професионалних луткарских позоришта, одржаном у Источном Сарајеву, Давор Динић, члан Луткарског позоришта Ниш, освоио је награду "Медведице", стручног жирија за анимцију, плеса шеика у представи " Мала принцеза".

Детаљније о награђеним и образложењима стручног жирија о представама  на 20. Лут фесту можете прочитати ОВДЕ.

Предходно од 03-07.05.2019. Луткари из Ниша учествовали су на Петом фестивалу дечије умјетности у Сарајеву представом "Зачарани град".

Реч је о фестивалу драмског, литерарног, музичког и ликовног карактера који афирмише стваралаштво за децу и дечије стваралаштво. 

СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ

Јавна расправа о приједлогу Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова породица погинулих бораца, одржава се у Србији, заинтересованост изузев представника разних Борачких удружења синболична јер се не говори о неисплаћеним дневницама

                                        Фото Миодраг Мокан
Поплаве, невријеме, Сана угрозила Приједор, дјечака однијела вода у Жепчу, они источније уз Саву и поред Дрине, исчекивали да невријеме и бујуце прођу поред њих.

Колико се могло схватити, од поплава из 2014. године урадило се толико да се угрожени могу поуздати само у наду.

Тај злослутни талас прије него дође до Србије, негдје скрену, те неко прокоментариса да нас и невријеме заобилази.

Они који имаше вјеру и наду добро прођоше.

Ипак ће Србија бити ту увијек да помогне свима около, а највише Српској, као млађој сестри и треба тако.

За народ у Србији колило остане, а међу тим народом спадају и борци, војни инвалиди, њихове породице и породице погинулих бораца.

Тренутно је јавна расправа о приједлогу Закона који би од стране Србије требало да заштити побројане категорије, на адекватан начин.

Приједлог закона је писан да сва досадашња ријешења која су у употреби из многих законских и потдазонских аката уврсти у јединствен Закон, али са дијелимичним ускраћивањима досадашњих права и врло тешко остваривањем нових.

О министарству које би штитило права побројаних категорија демобилисани борци и инвалиди могу само да сањају.

На јавним расправама се окупе представници разних удружења, без потребне критичне масе својих чланова, да би се извршио адекватан институционални притисак на државу.

До сад је на три одржане јавне расправе било око 100(сто) учесника.

Врање и Лесковац попуњавали су Приштински корпус, подручије гдје се на свим нивоима водила борба за одбрану територијалног суверенитета Србије и из правца БЈР Македоније и Албаније.

И сад нема заинтересованих, за Закон, односно има, али су изгледа изневјерени од представника борачких и инвалидских удружења, а највише од Србије, па не желе да се појавњују.

У надлежном министарству управо то су и очекивали.

Борци би предложеним законом могли добити само легитимацију и ту би се њихово право завршавало. Поред признатог посебног стажа, који се не рачуна у ефективни и накнада за исти је симболична, да не кажемо срамна.

Законодавац у приједлогу изједначава инвалиде код којих је дошло до рањавања, повреде или озлоједе у непосредним борбеним дејствима у истом рангу са оним који су се повриједили ислојед алкохолисаности, због коришћења опојних супстанци или због самоповређивања да би избјегли даљи боравак у јединици или одлазак у зону активних копнених дејстава.

Борци са прве линије то не заслужују.

Посебно је иритантно што закон не признаје право борцима да се могу разболити и послоје дужег низа година, због доживљаја из рата, боравла у одређеним контаминираним подручијима, већ су то свели на одређен пременски период од завршетка рата.

Неправедно.

Мањкавости закона су вишеструке.

Нажалост сваком руководству политичких партија битније је ријешавање проблема оних категорија које им доносе сигурне гласове него потања бораца и инвалида.

Изгледа у Србији што се тиче статуса бораца и инвалида вриједи и даље она Лазаревићева " Све ће то народ позлатити".

Управо томе се и надају политичару, да би оно што су дужни дати борцима и инвалидима, птеусмјерили на другу страну.

УЗ БЕСМРТНИ ПУК

Ове године први пут је и на подручију Источног Сарајева одржана манифестација "Бесмртни пук" у част црвеноармејаца, који су ослободили Балкан од фашиста, заједно са свима припадницима ослободилачких покрета са ових простора који су се борили против заједничког непријатеља.

У многим градовима у Србији, већ више годима, а у Бања Луци, од пре неку годину.

Обиљежавање Дана победе, у Москви у маршу Бесмртног пука, узме учешће и преко милион учесника из Другог светског рата и њихових потомака.

Русија је као озбиљна држава у обележије своје Војске, поред петокраке, као синбола борбе против фашизма увела и ознаку белогардејаца, двоглавог орла, синбол Царске Русије.

На тај начин извршила је помирење међу Русима, по питању идеолошке подељености.

Србија и Српска, тешко да ће скоро тако нешто учинити, шта више у ознаке Војске и Полиције враћене су стилизоване ознаке из доба краљевине.

Тако и обележавање Бесмртног пука, везује се за припаднике партизанских одреда и  настављају се идеолшке поделе међу Србима.

Тешко онима који би попут нас да буду изнад тих идеолошких подела, јер су несваћени и одбачени и од онох који су за петокраку и оних којома је двоглави орао дражи.

Неће многи да схвате, да смо под петокраком изашли као победници против фашизма и да смо деведесетих под истом петокраком ушли у борбу за очување Срба, од потомака фашистичких слугу, а да је наша духовна снага у двоглавом орлу. 

Зато је он на кашама Руске војске изнад, као синбол духовне снаге.

Нека је свима срећан Дан победе, да га обележавамо што масовније уз наду да ће и међу Србима уз помоћ државе ускоро доћи до идеолошког помирења.

САБОР О СВЕТОМ ИЛИЈИ НИШЛИЈАМА БИТНИЈИ

Киша или стање у друштву, разлог су (не)свечарског провода Празника рада у Нишкој Бањи.

Туристички драгуљ, Ниша, Нишка Бања, као један од ослонаца туристичке понуде у који град улаже и планира да уложи уз помоћ државе одређена новчана средства, једно је од познатих излетишта Нишлија.

Прошле грађевинске сезоне преуређене су стазе за шетање на обронцима Коритњака. О уложеним средствима и квалитету радова нека оцену дају конпетентни.

Нама је занимљиво да су овог Првог маја, многе Нишлије управо шетале тим обновљеним стазама.

Верујемо да им је и поред влажног и облачног времена без кише било пријатно у тој шетњи и да те стазе неће користити само Првог маја.

Нека празнична атмосфера,како о Светом Илији, није се могла приметити, ваљда није било представника синдиката, а обични радници тешко да имају разлога и могућности да нешто славе.

То себи ипак могу приуштити само они из руководства јавних предузећа и градских служби, те сродних институција.

Радник је из године у годину доведен у позицију за пуко преживљавање, без перспективе за сигурну будућност.

Минимум петнест година радног стажа са плаћеним самодоприносима, који су од послодавца одређени на минимум, гарантују раднику најнижу старосну пензију.

Остаје непознаница сваког радника, када ће његов послодавац уплатити самодиприносе за време које је радник провео на раду.

Закон је јасан, али због лошег руководства синдиката, које се брине само о личним интересима, радници остају незаштићени.

Према структури путника у градском аутобусу, најбројнији излетници у Нишкој Бањи, били су средњошколци.

Добро је на млађима свет остаје.

Тако прође и овај Празник рада.

Различит од прошлогодишњег, пошто је вече уочи падала киша.

ЛИЧНИ УТИСАК О ТАЈНИ ЈЕЛООСВЕЋЕЊА

Тајна је неизмјерна љубав Божија и Светима, а поготово нама непросвећенима.

Црвени конци, умивање цвећем, начин преласка прага, пијење воде преко машица, справљање разних бабских мелема и хиљаде других чуда користи народ кад западне у какву душевну и телесну невољу.

Бог нам је својим оваплоћењем у Сину и васкрсењем открио пут спасења од мука и страдања.

Али, оставио нам слободу избора по нашој вољи.

Ту слободу користе пали анђели и уз наш добровољни пристанак наводе нас да чинимо грех.

Од греха су све наше телесне и духовне болести.

Бог је свестан наших немоћи, да се одупремо греху, као и неспособности за истинско покајање на исовести, зато је због своје безграничне љубави, открио Апостолима, а преко њих и свештеницима до данашњих дана тајну јелоосвећења.

Једноставна је, у заказано време, када то свештенство у месној цркви одреди, донесете уље и брашно и присуствујете молитвама за здравње.

На тим молитвама помињу се само живи и свештеници моле Бога да им опрости сва сагрешења, па ваљда и она која нису исповедили.

Због тога је молитва у тајни јелоосвећења толико моћна и доводи до оздрављења душе, а потом и тијела, јер Бог због своје велиме љубави опрашта сагријешења онима који дођу са вјером и надом у милост Божију.

Они који нису пробали, могу неки следећи пут, немају шта да изгубе.

И на крају ово је само лаички утисак, без икаквог теолошког основа.