Савез студената, Правног факултета у Нишу, 22. 10. 2018. године, организовао је предавање др. Момира Булатовића, на тему "Улога СРЈ у стварању Републике Српске".
Према ријечима Момира Булатовића, директног учесника у дејтонским преговорима, сукоб на простору бивше СФРЈ исцениран је из разлога намјере чланица ЕУ крајем осамдесетих година, прошлог вијека, да изађу из безбједоносних структура НАТО-а и формирања европских безбједоносних снага.
Словенија и Хрватска биле су за осамостаљење, Србија и Црна Гора за останак у заједничкој држави, а БЈР Македонија и БиХ, због сложене националне структуре становништва неопредјељене.
Осамостаљењем Хрватске и искњучивањем Срба, као конститутивног народа из устава независне Републике Хрвстске, уз терор над тамошњим српским становништвом и подсјећањем на усташке злочине из Другог свијетског рата, кроз сценографију припадника ЗНГ, као војног крила ХДЗ-а били су повод за самоорганизовање Срба у Хрвстској ради самозаштите, што је прерасло касније и у оружане сукобе који су се пренијели и на територију БиХ.
Рат на простору СФРЈ тадашња ЈНА, према Булатовићу није могла да спријечи, јер није имала адекватне кадровске капацитете за ријешавање сукоба између народа у оквиру СФРЈ.
На почетку сукоба у Хрватској, ЈНА је била у функцији тампон зоне, а послије отпочињања сукоба у БиХ, стали су на страну Срба, пошто су већ припадници других националности напустили тадашње јединице ЈНА.
Сукоб у БиХ се распламсавао, али је вршен сталан притисак на СРЈ, кроз економске санкције које су појачаване како би они вршили притисак на руководство Републике Српске, да се успостави мир.
СРЈ је према Булатовићу била спремна да прихвати и процентуално много мањи дио тадашње БиХ, на ком била формирана данашња Република Српска, само да се успостави мир, али руководство Републике Српске на то није могло да пристане због жртава које је до тад поднио српски народ у БиХ, ради одбране својих огњушта.
Ту је према Булатовићу дошло и до идеолошког мимоилажења у ставовима међу члановима преговарачкеи делегације Срба, са међународним представницима током трајања сукоба.
Оно што је било прихватљиво за чланове делегације из СРЈ, није било за оне из Републике Српске.
На састанку у Добановцима уз посредовање Патријарха Павла, постигнут је договор да у српској делегацији на преговорима у Дејтону Милошевићев глас буде одлучујући.
Било је у току тог сукоба на територији БиХ, више покушаја проналаска мирног ријешења, али према Булатовићу, док Американци нису одлучили да се конфликт ријеши, мир се није могао успоставити.
Споразум у Дејтону, како је навео Булатовић, није био никакав договор сукобљених, већ диктат организатора преговора, са понудом "узми или остави".
Сукобљени су могли да преговарају о размијени процената територије.
Момир Булатовић истакао је чињеницу, да је Алија Изетбеговић инсистирао да сарајевски муслимани, сада Бошњаци, добију врх Требевића и територије око Сарајева или ће се повући из преговора.
Српска делегација предвођена Слободаном Милшевићем пристала је на тај услов, јер би прекид преговора значио активно укључење нато снага у даљи сукоб и да би крај био врло неповољан за Србе.
Тако су сарајевски Срби, који су поднијели највеће жртве у одбрани својих огњишта, тим споразумом морали да напусте та огњипта која су одбранили.
Анфитеатар, Правног факултета у Нишу, био је испуњен заинтересованим срудентима и других факултета, наручито Филозофског, одсјека за Историју и неколико заинтересованих грађана.
На овом предавању није био представка локалних медија, нити Града, па макар и у приватној режији, као што су ишли у Косовску Митровицу, када је говорио Предсједник Србије.
На крају предавања стекао се утисак да питање БиХ као државне заједнице два ентитета и три народа, са врло сложеним државним уређењем још није ријешено.
Нема коментара:
Постави коментар