СУТРА ЈЕ 17.МАРТ

 Тужна годишњица прогома косовских Срба,који су вјерујући међународној заједници,која је донијела демократију, остали на својим огњиштима на Косову и Метохији, када се Држава Србија повукла са дијела своје територије 1999.године.

Црква Светог Саве у јужном дијелу Косовске Митровице,мјесто ми духовног обновљења

 

Тужно подсјећање можете видјети овдје и још један почетак „бољег сутра“ од 17.марта 2014.године.

Како посијемо тако ћемо и жњети.

Све је у народним рукама,а народ се уствари ништа и не пита,нити о било чему одлучује,осим што одабраној скупини даје легитимитет да одлучују у наше име,о нашим судбинама,како њима одговара.

Уствари група тих Одабраних интересује само сама себе и интереси њихових господара, а просата народна маса је само МАСА.

Ипак има шансе да маси буде боље.

Исток се буди.

Демократија која је довела до тога да 17.март обиљежавамо као тужну годишњицу,дошла је и до Истока, а исток није оно што је био 1992. и 1999. године.

Исток се опоравио и демократије више неће,бар се треба надати, да ради оно што је радила.

Да ли ће тај Исток помоћи и нама зависи од тога кога ћемо изабрати да нас представља и опет ће бити одговорна Маса која ни о чему не одлучује.

Неопходно је да се подсјетимо.

Точак се окреће,Исток је и шездесетих година прошлог вијека био јак и рјешавао је нека своја питања и интересе,а у Београду су биле како причају најжешће демонстрације управо против тог Истока,а он прашта али не заборавља.

Данас је иста ситуација, а како ће  се понашати маса оних којима ће манипулисати,они који ће добити легитимитет да одлучују о судбини и будућности Масе,на основу тренутне ситуације на истоку,зависи да ли ће нас Исток пустити да нас однесе прљава матица мрачне демократије или ће нас поново заштитити да будемо своји на своме.

Све је у рукама Масе.

На крају подсјећање из неформалних извора како смо се понашали варљивог љета 1968. године

"Украјина, Руси и Срби...

На друштвеним мрежама Украјина је доминантна тема а запазио сам да се Срби просто утркују савјетујући Русију шта и како треба да ради. Као да је то нека необавијештена афричка недођија ...Износим једно лично искуство о нашим односима са Русима: Њемачка ТВ (ZDF) је једном годишње директно преносила из позоришта у Ашафенбургу разговор еминентних протагониста свјетске политике о актуелним темама. Једном приликом тема је била СФРЈ а у публици, у маси Нијемаца и Хрвата било је и нас неколико Срба.

 После емисије, замијеник министра иностраних послова СССР-а је пристао да се у сепареу нађе и попије кафу са Србима. Одмах смо почели, како ми то већ знамо исказивати нашу љубав према браћи Русима. Када је дошао до ријечи Саговорник нам је рекао, препричавам по сјећању, да он дуго памти, између осталог и догађај из 1968. за вријеме њихове интервенције у ЧССР-у . Највећи протести против Руса стигли су из Београда и то не само од ЈБТ него са улице... нигдје њихова амбасада није тако каменована...Нашу причу о братству упоредио је са два брата од којих је један узоран студент, радишан и савјестан а други је деран (управо је употријебио ову ријеч) слабо учи, бјежи са часова, разбија сусједима прозоре...па његово мишљење и савјети нису баш поуздани...Наравоученије препуштам свакоме понаособ..."