понедељак, 14. април 2014.

ЖИВОТ У РЕЗЕРВАТУ

У општини Ораховац од 5.000 Срба остало 800... Отимање имовине и напади без санкција...За три године склопљено 16 бракова...  

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

 
ОРАХОВАЦ, 13. АПРИЛА /СРНА/ - У некадашњем упоришту Срба у метохијској котлини у општини Ораховац живот српског становништва своди се на површину од неких 150 са 150 метара?!
"Ван те замишљене српске територије живот за нас не постоји" - каже Срни предсједник Привременог органа српске општине Ораховац Голуб Кујунџић.

Он наводи да је од неких 5.000 Срба, колико их је овдје живјело прије доласка "мировњака", остало 800, а и они су изложени нападима и отимању имовине.

Број Срба у овом мјесту, познатом по манастиру Светих Козме и Дамјана и 12 цркви у оближној Великој Хочи, из дана у дан опада.

У Горњој Махали Срби су окружени албанским становништвом и продају имања по багателним цијенама, свјесни да ће ионако морати да оду, пошто узурпатори њихове имовине и нападачи не одговарају пред законом.

Голуб Кујунџић напомиње да, уз лошу безбједност, највећи проблем представљају: незапосленост, немогућност кретања и бесперспективност младих људи.

У ораховачкој Горњој Махали, од 350 становника српске националности - 160 чине млади и дјеца.

Ораховачке Србе посебно забрињава учесталост инцидената који се понављају сваког прољећа.

Недавно су албанске комшије исписале графите на којима је стајало: "Смрт Србима!" и "Мртав Србин - најбољи Србин!".

"Tо је јасна порука колико је Албанцима заиста стало до суживота", каже Кујунџић.

У посљедње три године склопљено је свега 16 бракова, а од тог броја десет бракова склопили су Срби са Албанкама, доведеним из Албаније.

Кујунџић процјењује да ће у наредним годинама Ораховац остати без православаца и Срба.

Славиша Колашинац појашњава да ситуацију највише дестабилизује непоштивање закона о заштити локалитета Велика Хоча.

"Законом је забрањена градња објеката већих од сто метара квадратних. Пре почетка такве градње потребно је прибавити сагласност - дозволу коју даје Саветодавно тело, које чине представници општине и Српске православне цркве.

Али, то за сада нико не поштује па дивља градња узима маха управо на потезу дугом око пет километара од Горње Махале до Велике Хоче", каже Колашинац.

На том подручју је од неких 80 хектара засада винове лозе у власништву Срба остало је свега 20 хектара.

У власништву домаћинстава која живе у Горњој Махали од 20 хектара остало је још осам.

"Људи не виде излаз. Нису спремни да после 15 година живота у потпуној неизвесности и даље трпе и страхују за голи живот", наводи Колашинац за Срну.

У Горњој Махали раде двије школе - основна и средња, те предшколска установа. Tу је и Дом здравља, чији се рад финансира из оба буџета - косовског и српског.

Колашинац се нада да ће ситуација бити побољшана након формирања Заједнице српских општина, /о чему се прича већ дуго, али без резултата/.

Нема коментара:

Постави коментар