ДВОСТРУКИ АРШИНИ У СРБИЈИ И РЕГИОНУ

Случај слободног изношења мишљења на приватном ФБ профилу РАДОМИРА БАТЕ ПОЧУЧЕ И ПИСАЊЕ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ потресали су ових дана Србију и регион.

Мада све што се наспише на друштвеним мержама може се окарактерисати као званичан став и мишљење,ако у себи има здравог разума и ако с екоси са зацртаним путем према тамо негдје гдје ће неколицини бити боље.

Ако се то мишљење и ставови односе на пљување по свему што је здраво мислеће,Српско,национално,духовно,онда су то лични ставови и аутор не сноси одговорност.

Праведно зар не?

Пошто је као бивши новинар Пинка-био запослен у МУП-у Р.Србије на основу Уговора о делу,послодавац је тај уговор експресно раскинуо да би показао да су му битне представнице једне НВО ЖЕНЕ У ЦРНОМ-КОЈЕ СУ ВАШЕ ВРЕДНОСТИ 

које годинама омаловажавају погинуле српске јунаке,њихове мајке,ветеране и све институције Србије,а из буџета Р.Србије сваке године по нечијој одлуци добијају новчана средства за своје активности.

Многе друге организације о тим средствима могу и да маштају.

Ако је ФБ објава Радомира Почуче био позив на линч припадница Жена у црном,које у сред Београда пљују по нашим ранама,величајући терористе и оне који су убијали Србску нејач,може се схватити због обабраног пута власти,али да нема званичне реакције на ОДГОВОР ПРЕДСТАВНИЦЕ ЖАНА У ЦРНОМ

постаје забрињавајуће.

Радомир се није поколебао већ је своје ставове и званично предпостављеним образложио и то јавно објавио у тексту под насловом МИРНЕ И ЧИСТЕ ДУШЕ ЧЕКАМ СВОЈУ ЛОМАЧУ 

(препоручујемо да погледате коментаре у овом тексту).

Читава ова прича улива наду да ће послије избора нове Владе ипак доћи до неких промијена и да ће овакви случајеви утицати на државне чиновнике да поведу рачуна о дјеловању НВО сектора у Србији.

Погубно дјеловање тог сектора дивно је објашњено у тексту новинарке ДРАГАНЕ ТРИФКОВИЋ КОЈИ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЈЕ 

Не смијемо се отети утиску да су сви са свог становишта гледања на догађај или боље рећи догађаје управу, али НВО су гости у свакој држави па и Србији,те је неопходно да уважавају домаћина,а не да својим дјеловањем изазувају овакве реакције било ког појединца,па макар он био и представник власти.

На крају наше је да изнесемо своје мишљење и кажемо да је Радомир Бата Почуча управу, ако ни због чега другог онда због ОВОГ СПОТА.

Припаднице Жена у црном поднијеле су кривичну пријаву против Почуче,а њега заступа адвокат Горан Петронијевић,надамо се у независност судства и даће коначно истражни органи почети да на основу прикупљених релевантних доказа истражују и рад ове НВО у Србији.

Па ће бити на крају коме се шта заломи.

Правда је стора али свако добије како заслужи.    

ЗНАЛИ СУ А ДО САД НИСУ РЕАГОВАЛИ,ЗАШТО?

Динкић и УРС искориштени и пуштени низ воду од својих ментора или... ?

Након завршених парламентарних избора у Србији,

ПОЧЕЛО РАСЧИШЋАВАЊЕ СА ПОЛИТИЧКИМ ПРОТИВНИЦИМА 

или је у питању истинска рјешеност да се нешто учини са за народ или поновно бацање прашине у очи?

Много питања и недвоумица.

Међутим најбитније када ће Судство,Тужилаштво и Полиција,постати независни и моћи да раде свој посао,тј.да буду савјест онима који су се по вољи народа домогли власти?

Невјероватно да Полиција,само неколико дана послије објављених резултата парламентарних избора,почиње са хапшењима,по налогу Тужилаштва, да Суд приведеним функционерима одређује притвор од мјесец дана због могућег утицаја на свједоке.

Просто знало се шта ко ради и шта ће и убудуће ко радити међу локалним политичарима и оним на вишем нивоу,али када ће се дозволити званичним државним институцијама да могу одрадити свој дио посала за шта их издржавају порески обвезници тј.да дјелују превентивно и да реагују репресивно кад је то неопходно.

Вјероватно оног тренутка када се постигне свеобухватна реформа наведених државних Институција.

До тада притвараће се они који су "врцали мед" и олизали прсте,а другима нису хтјели да дају или други нису били у позицији да могу да траже.

На крају се постављају питања,да ли су осумњичени стварно одговорни,да ли ће бити осуђени и њихова имовина конфискована или ће све задржати,нормално дјелећи са оним политичким пријатељима кои ће стати у њихову заштити и још на крају наплатити дебелу оштету од пореских обвезника јер су неосновано притварани,осумњичени и окаљани.

Некада ће мо добити одговоре на сва ова питања.

24.март 1999.године-ЗАР ЈЕ МОРАЛО ТАКО?

Повод за текст пронађен је у чланку КУКАВИЧКА ОДБРАНА И "ХЕРОЈСКО" ПРИХВАТАЊЕ КРИВИЦЕ ДРАГОЉУБА ОЈДАНИЋА

Гладајући из угла довољно необавјештеног учесника у догађајима на Космету девесетих година,често себи многи могу поставити потање из наслова.

Зашто?

Па из простог разлога, наоружавање албанског становништва на Космету почело је интензивно од 1996.године и то из Албаније на један специфичан начин.

Магарци се науче гдје има воде на простору Космета,тј.гдје им је поило,а онда се преко границе одведу или отјерају у Албанију,тамо им се да со и они се враћају истим путем да би дошли до поила и то без водића. 

Транспорт оружија обезбјеђен.

За то се знало,али нико ништа адекватно није предузимао.

Опет питање зашто?

Одговор знају одговорни.

Долази 1997.година и прве конкретне акције терориста на припаднике МУП-а.Републике Србије.

Одговори надлежних су као у периоду 1945-1989.године,без конкретних акција.

Марта 1998.године јединице тадашњег Приштинског корпуса излазе у простор ради „извођења тактичке обуке и практичних вјежби“.

У саставу тих јединица била је активна војска.

У циљу неометаног извођења „обуке“ у простору на подручју Космета,да не би дошло до терористичких напада на припаднике Војске,од тадашњих локалних банди,ангажоване су јединице МУП-а РС у циљу откривања и неутралисовања таквих група и јединице Војске професионалног састава у циљу контроле државне границе према Албанији,како би се спријечио упад терористичких група из Албаније,на простор Космета,тј.Србије.

Читава 1998.година протекла је у међусобним сукобима између припадника МУП-а РС и локалних банди,али није постојала државна вољда да се те банде неутралишу,него се стицао утисак као да неко намјерно наређује да се оставља простор да се те групе извлаче из окружења и блокада и пребацују на неке друге просторе на којима су изнова изводили терористичке нападе. 

Трајало је то све до позне јесени 1998.године,а чињеница да те банде нису неутрализоване,довала је до ситуације,да су прерасле у јединице тзв.ОВК које су ушле у отворен сукоб са јединицама Војске и МУП-а 1999.године и биле јдно од оправдања НАТО-о бонбардовања.

Зашто проблем није ријешен 1998.године?

Можда одговор могу да дају активни учесници тадашњих догађаја,који су у данашњој власти.

САЈАМ ТУРИЗМА У НИШУ-АПРИЛ 2014.ГОДИНЕ

 -Има ли интереса туристичких представика Српског Сарајева?

У Нишу ће се од 03-04.априла 2014.године одржати 15 међународни сајам туризма и активног одмора у организацији ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ НИША.

Можда је ово добра прилика да своју понуду представе и на подручију Јужне Србије туристички посланици Сарајевско романиске регије управо у дјелу тог Активног одмора,за који постоје сви услови и ресурси на подручију Српског Сарајева и ширег простора РС и БиХ,а који постаје јако атрактиван у понуди ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА налази се и понуда АВАНТУРА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ у којој је престављена понуда из те области са подручија Српског Сарајева.

Подручије Сарајевско романијске регије има идеалне потенцијале и понуду управо из области активног одмора КРОЗ ПЛАНИНАРЕЊЕ,АЛПИНИЗАМ,ВОЖЊУ БИЦИКЛА .ПАРАГЛАЈДИНГ ИТД.

Пошто је успостављена сарадња између Општина Пантелеј из Нишу и Пала из Источног Сарајева ово је још једна прилика да се управо у области туризма та сарадња продуби и побољша у циљу представљања туристичке понуде Сарајевско романиске регије у Нишу и Јужној Србији.

Да вас подсјетимо како је било на  14.МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ТУРЗМА И АКТИВНОГ ОДМОРА У НИШУ 2013.ГОДИНЕ

СУТРА ЈЕ 17.МАРТ

 Тужна годишњица прогома косовских Срба,који су вјерујући међународној заједници,која је донијела демократију, остали на својим огњиштима на Косову и Метохији, када се Држава Србија повукла са дијела своје територије 1999.године.

Црква Светог Саве у јужном дијелу Косовске Митровице,мјесто ми духовног обновљења

 

Тужно подсјећање можете видјети овдје и још један почетак „бољег сутра“ од 17.марта 2014.године.

Како посијемо тако ћемо и жњети.

Све је у народним рукама,а народ се уствари ништа и не пита,нити о било чему одлучује,осим што одабраној скупини даје легитимитет да одлучују у наше име,о нашим судбинама,како њима одговара.

Уствари група тих Одабраних интересује само сама себе и интереси њихових господара, а просата народна маса је само МАСА.

Ипак има шансе да маси буде боље.

Исток се буди.

Демократија која је довела до тога да 17.март обиљежавамо као тужну годишњицу,дошла је и до Истока, а исток није оно што је био 1992. и 1999. године.

Исток се опоравио и демократије више неће,бар се треба надати, да ради оно што је радила.

Да ли ће тај Исток помоћи и нама зависи од тога кога ћемо изабрати да нас представља и опет ће бити одговорна Маса која ни о чему не одлучује.

Неопходно је да се подсјетимо.

Точак се окреће,Исток је и шездесетих година прошлог вијека био јак и рјешавао је нека своја питања и интересе,а у Београду су биле како причају најжешће демонстрације управо против тог Истока,а он прашта али не заборавља.

Данас је иста ситуација, а како ће  се понашати маса оних којима ће манипулисати,они који ће добити легитимитет да одлучују о судбини и будућности Масе,на основу тренутне ситуације на истоку,зависи да ли ће нас Исток пустити да нас однесе прљава матица мрачне демократије или ће нас поново заштитити да будемо своји на своме.

Све је у рукама Масе.

На крају подсјећање из неформалних извора како смо се понашали варљивог љета 1968. године

"Украјина, Руси и Срби...

На друштвеним мрежама Украјина је доминантна тема а запазио сам да се Срби просто утркују савјетујући Русију шта и како треба да ради. Као да је то нека необавијештена афричка недођија ...Износим једно лично искуство о нашим односима са Русима: Њемачка ТВ (ZDF) је једном годишње директно преносила из позоришта у Ашафенбургу разговор еминентних протагониста свјетске политике о актуелним темама. Једном приликом тема је била СФРЈ а у публици, у маси Нијемаца и Хрвата било је и нас неколико Срба.

 После емисије, замијеник министра иностраних послова СССР-а је пристао да се у сепареу нађе и попије кафу са Србима. Одмах смо почели, како ми то већ знамо исказивати нашу љубав према браћи Русима. Када је дошао до ријечи Саговорник нам је рекао, препричавам по сјећању, да он дуго памти, између осталог и догађај из 1968. за вријеме њихове интервенције у ЧССР-у . Највећи протести против Руса стигли су из Београда и то не само од ЈБТ него са улице... нигдје њихова амбасада није тако каменована...Нашу причу о братству упоредио је са два брата од којих је један узоран студент, радишан и савјестан а други је деран (управо је употријебио ову ријеч) слабо учи, бјежи са часова, разбија сусједима прозоре...па његово мишљење и савјети нису баш поуздани...Наравоученије препуштам свакоме понаособ..."

УКРАЈИНА и МИ-лични став

Запоставих Блог у потпуности,једноставно човјек треба некад да стане и види шта даље.

Стадох,али нема користи слабо се ко диже,а многи падају и даље и копају нам чврст ослонац на коме стојимо.

Актуелна игра са Укрјином,а она Србија (Космет,Црна Гора,Република Српска) у мало већем обиму, иста мета исто остојање.
Као што су се деведесетих играли са Србијом,тако су сада покушали са Русијом,али се Медвјед пробудио,а ту су се прерачунали или нису остаје се да се види.

 Него да мало вирнемо у своје двориште,ми моћни јаки не побједиви,ми чији су се дједови и очеви сукобили са највећим Царствима,ми који смо се борили против хегемоније пошасти са запада,шта је сада око нас?

Стандарди који нам се намећу и уводе нису нешто што желимо,али спуштамо главу ћутимо и чекамо боље сутра.

Да ли ће више доћи,е то је већ питање?

Да нас можда они који су због нас толико уложили и дали од Светог Цара Романова.па преко многих других и све до добровољаца који се борише за нас од РСК РС и Космета,можда нису одлучили да нас пусте низ неку чудну ријеку којом добровољно пловимо.Шта ће се десити када се тамо та ријека негдје на западу улије у неку мочвару ми сами не знамо.

Није ни можда тамо на другој страни лијепо по мјери данашњих аршина,али тамо свако јутро изласи сунце и обасјава дан,а по дану се много боље види,док на другој страни којој тежимо синце залази и наступа ноћ по којој се ништа не види.

 Избор је једноставан.

Рад нас одржава,е амо је питање да ли нас тај рад доводи у осјећање достојанства да смо људи или у горе дати опис.Опет зависи од нас и нашег избора,јер све је у нашим рукама и препуштено нашој вољи.

Од Брига немамо корист,идеје можемо реализовати само ако су угодне,нашој околини и заинтересованим чиниоцима друштевних заједница и градова.

Ту сам и даље да промовишем идеју сарадње Ниша и Источног Сарајева,јер вјерујем у то што радим.

С друге стране можда је потребно понекад изнијети и своје мишљење и вођење ствари око себе,не због самоправдања или критиковања већ из простог разлога да се види и неко другачије мишљење,а све у циљу да ови који одлучују можда доснесу и неку кориснију одлуку због које се неће стидјети наша полољења као што се ми не стидимо наших предака.

Трактор за најбројнију Српску породицу са Космета

 Показати веру своју и речима кад је време и кад је прилика,али је показати и својим делима,а за то је увек време и прилика.

Патријарх Павле

Четрнесточланој породици Станојковић из села Сушице на Космету,као и многим другим Српским породицама и даље је неопходна помоћ да би преживјели и опстали на своји огњиштима и очували Српско постојање на Космету.

Дужност и обавеза свих нас је да им помогнемо у оквиру својих могућности.

Помозимо,да Станојковић добију трактор!

Како почети једну обичну причу,проузрокаовану контактом преко ФБ-а?

Морам признати да стварно новинарима и писцима није лако.

Ајде да кренем лагано.

Прво моје бављење Блогом, ФБ Страницим и Гугл профилом „САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ“ првенствено има за циљ промовисање рада Удружења пријатељства завичајног „САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ“.

Из простог разлога што је мисија Удружења промовисање,повезивање   и обавјештавање свих који су на било који начин жељни сарадње или су везани, за Ниш и Српско Сарајево,односно Сарајево,РС и БиХ,на свим нивоима и у свим областима и хуманитарни рад.

Хуманитарни рад изузев неколико незначајних акција прикупљања лијекова за браћу на Космету је изостао,вјероватмо из простог разлога јер су други по мишљењу Управног одбора Удружења били и позванији и организованији да се баве том проблематиком.

Међутим синоћни контакт са Ненадом Станојковић дјечаком из села Сушице,општина Штрпце,дао ми је подстицај да напишем овај чланак.

Дјечака сам прихватио на ФБ профилу као и све друге које прихватам не улазећи у било какво размишљање зашто ми је послао захтјев за пријатељство,ваљда свако има своје разлоге.

Контакт дјечак почиње са

„Помаже Бог!“

 Село се прерма подацима добијеним од Ненада налази на око 46 км од Урошевца и на 14км од Брезовице,на обронцима Језерске планине.У зимским условима није могуће до куће доћи аутомобилом због лошег пута.Ради се о пасивном крају и селу у коме живи 120 Срба,а испод њих су села насељена Шиштарима.

Према Ненадовим ријечима до сада он ни његаова породица никада нису били угрожени од стране Шиштара,нити се осјећају угрожено.

Одушевљава одлучност тог дјечака да и поред све невоље која је задесила њега и његову породицу остане да живу у свом родном селу не помишљајући да оде негдје другдје.

Одлучност која се очитује код истинских Косоваца и којим сам увијек био опчињен.

Да се мало подсјетимо породица Станојковић из села Сушце тренутно броји 14 чланова,оца који је радно неспособан јер је 2009 године повријеђен у шуми,мајку и ДВАНЕСТЕРО дјеце.

Најстарији Јовица има 18.године,а најмлаљи Јован 6 мјесеци.

Било их је 14-сторо дјеце,али је нажалост двоје умрло. Имају и двије кћерке које су удате у оближња села.

На питање да ли његовој породици помажу на било који начин институције тзв Р.Косово, или комшије Срби и шиптари,Ненад одговара кратко да им до сада нису помагали.

Пошто је на друштвеним мрежама познат њихов проблем и пошто су се многе хуманитарне организације укључиле у пружање помоћи овој вишечланој породици,постављено је питање Ненаду и о улози Хуманитарне организације „Срби за Србе“ из Београда.

Његов одговор је био да су им помогли 2009.године са једним фрижидером и да су једном били њихови гости у Београду.

Такав одговор навео ме да контактирам Организацију „Срби за Србе“ и од њих сам добио следеће обавјештење везано за породицу Стоиљковић из села Сушице и њихов одговор преносим у потпуности

„Поштовање, ми смо породици Станојковић у неколико наврата помагали на различите начине. Видимо да су у последњих годину дана добили значајну помоћ са разних страна и од разних организација и појединаца јер су били у неким читаним медијима и то је доста људи ширило по интернету.

Они траже људе који ће им константно помагати, а наша организација то не ради ни са једном породицом. Њихово је апсолутно право да траже помоћ то је просто њихова слобода.”

Ненад је ипак само дјете чија су очекивања много већа и можда је због тога његова огорченост на људе који су им обећавали и пружали помоћ таква каква јесте.

У даљем разговору са Ненадом дошао смо до података да живе од социјалне помоћи и дјечијег додатака који укупно износте 15000 динара,али није прецизирао ко им то исплаћује,мада је навео да ни то у задња три мјесеца нису добијали.

Ненад очекује да ће и он и његова браћа и сестре некада имати своју собу у којој ће моћи да живе као што то желе и сва остала дјеца,ма гдје живјела.

Јовица,Ненадов старији брат,има већ као радно способан и неко ко се брине о браћи и сестрама конкретну идеју.
Он моли све добронамјерне људе да им помогну да купе један трактор фергусон или имт којим би у тим планинским условима могли да сакупљају дрва и продају их те на тај начин стичу себи средства за живот.

Помозимо,да Станојковићи добију трактор!

Док не добију трактор,можете им помагати и новчано:

Динарски рачун: 205-9001005976099-13 
КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА
СТАНОЈКОВИЋ РАДОВАН,
Девизни рачун: SWIFT-BIC KOBBRSBG IBAN: RS35205903100399679032 
RADOVAN STANOJKOVIC, SUSICE, KOMERCIJALNA BANKA
 Ово је њихов број телефона: +37745648627

Штрајкују Ветерани до испуњења захтијева или смрти

Устав сваке Државе је недвосмислен,свако  грађанин има права и обавезе које проистичу једни из других.

Од 1990-1995,па од 1998 до 1999.године,многи грађани су испунили своју обавезу и бранили Отаџбину и свој Народа.

Свако од њих према својим могућностима и способностима.

Извршили су обавезу и очекују право.

Права која очекују имају чланови Партизанског покрета,сада релативно и чланови Четничког покрета,али шта је са нашим комшијама,очевима,браћом,пријатељима који су своју обавезу извршавали од 1990-1999.године,каква су њихова права?

Зар се та права морају остваривати преко штрајка глађу и одсијецањем дијелова тијела?

Проблем Ветерана,ратних војних инвалида и њихових породица не постоји од јуче,али до дана данашњег ни једна Власт се није потрудила да то питање законски и систематски ријеши.

Да ли ће актуелна?

Није нажалост само власт проблем,највећи проблем је разједињеност самих ветерана у Србији.

Организовани су у разноразна Удружења,Покрета,Организације и шта све не,а управо то нејединство највише погодује онима у власти који су задужени за ријешавање питања Бораца,ратних војних инвалида и чланова њихових породица.

„Колач“ који држе у рукама(средства одобрена из буџета) по мрвице дају разноразним Удружењима,Покретима и Организацијама и тако задовоље представнике истих,а највећи дио тих средстава расподјели се у друге намјене.

Нажалост то је једна сурова реалност до које су својим нејединством довели сами Ветерани,или боље речено Представници њихових Организација,јер мали је број Ветерана који су активно укључени у ријешавање статуса Ветерана у Србији.

Само се јединством се представници власти и Делагати у Скупштини могу присилити за систематско ријешавање статуса Ветерана у Србији и никако другачије.

Нада умире посљедња

Завршава се полако ова 2013. Српска година,ова календарска почела прије 11 дана,дочекана у Београду испред Скупштине заједно са Цецом,на осталим трговима није било толико људи на свим концертима заједно.

Сад или су Београђани много сиромашни или остали естрадни умјетници не вриједе колико једна Цеца.

Божић је протекао већ традиционално у кућној атмосфери како и доликује.

Чека се и дочек Српске нове године,још један разлог за опште народно славље и бјежање од свакодневних проблема.

Постадосмо стручњаци у "ударању бриге на весеље".

Слушам како се омладина припрема да излази по Дискотекама у нашем граду.

Пошто је финансиска ситуација таква каква јесте смислили су по њима оригиналан начин да мање пара потроше,попију код куће по неку ракију и крену у Дискотеку.
Е у том грму лежи зец што је већ Српски  приповједач ставио у пословицу "послије треће се не броји",па умјесто да уштеде како су замислили,потроше много више него што су планирали.

Младост лудост,али нији им ни замјерити,ништа корисно не радимо за већину њих,осим за оне који су се угнијездили у неку политичку странку,и живе од нашег пореза.

 Њима цвјетају руже или се бар тако чини?

Него да оставимо мало омладину на миру и погледамо истини у очи,јер раде то што смо радили ми некада,а шта ми радимо сада?

Кривимо власт и руководства за све,а ми смо их довели ту гдје јесу.

Полтронима смо допустили да се докопају неких позиција са којих не могу или неће, ништа  корисно да ураде,али могу великој већини својим полтронским понашањем да загорчају живот.

Најгора је ствар што се ти исти не желе мијешати у свој посао ког су се докаопали,али у сваком тренутку се брину како ће потрошити плате које добијају од пореза обвезника,чијим су гласовима дошли до позиција на којима се налазе.

Просте народне масе због којих би требало да су сви ту, увијек праве исте грешке, за своје представнике изаберу погрешне људе или им управо такви одговарају.

На крају се поставља питање да ли се мјесто дешавања може примјенити на Ниш,Српско Сарајево или било који други град.

Ту одлуку препуштам вама.
Лићно вјерујем да ће сутра бити боље,јер нада задња умире.

Лазар и ми

„У тем лепом Сомбору,свега на вољу“...

Ипак је само пјесма из неких других времена и окружења,а не онога у коме живи и борави Маратонац,који спава  у шупи и гладује,а о свему томе читам из Ниша и размишљам како свугдје има по неки  Лазар,али и богаташ.

Питате се што ме ово погађа,па ваљда што сам се од 1992-2000 нагледао разних ствари,нормално са прекидима и што су оставиле те ствари,а нису биле нимало лијепе,дубоке ожиљке у мојој свијести,па ме ваљда овакве судбине погађају и дотичу више него нормалне особе.

Шта ме дотакло?

Проста реченица „Узмем иконицу и молим се док не заспим“.

У овој реченици је цјелокупна и Вјера и Љубав и Нада,тог младића који живи за боље сутра,који даје наду и многим другим да све није изгубљено.

Није изгубљено јер нам може пробудити оно добро и племенито које се крије у сваком од нас.

Ово сам написао јер вјерујем у то племенито у вама.

Лазар,његова браћа и сестре,оно двоје Прокупчана са својом дјецом и многу други имају право на тренутке радости,а вјерујем да ће ваша радост бити да им то омогућите.

 Лазар је већ много тога добио,али потребан је Дом за њега и његову породицу,циљ је да им се направи кућа.
Зашто да не?

Мене ће испунити радошћу ако ово што сам написао постакне неког да помогне.

Обична жена

Ријетко пишем,просто јер има битнијих вијести и писменијих и умнијих од мене.

Међутим ово морам написати више као АПЕЛ И МОЛБУ ЗА ПОМОЋ.

Као што ставих у наслову Обична жена,стварно је обична али у потпуности ставрна.

Не знам о Њој ништа,лично ни како се зове,ни гдје живи.

Сретнем је по некада у једној Установи од значаја за њу(не друштвеној нити градској),борави тамо извјесно вријеме,а онда се упути према свом мјесту боравишта журним кораком.

Увјек је оскудно одјевена,али не запуштена.

Сретох је и вечерас,чиними се да је мршавија него прошли пут и исцрпљенија,као да је у финансиској кризи.

 

Вјерујем да јесте,али изузетно је поносита,а ми смо слијепи код очију или можда нисмо,а немамо храбрости да је питамо,да не би нешто потражила,а да јој не можемо дати,толико смо се уплели у кучини хуманизма и материјализма.

Виђао сам је у Нишкој Бањи,са куфером у коме носи ствари које сама прави,(бројанице,привјеске,крстиће,хеклане ствари и сличне ситнице) и од тога зарађује неки динар.

Чисто сумњам да прима неку помоћ од Институција,јер би била у много бољем стању.

Пошто је сада јесен,гостију више нема у Нишкој Бањи,ако има заинтересованих да јој помогнемо тако што ће имати сигуран пласман својих производа и онога што ради,да би могла да издржи наступајући период кад нема коме да прода свој труд нека ми се јави на prekodrincinis@gmail.com или у коментару поста.

Хвала свима унапријед,што ће те ми помоћи да се осјетим корисним помажући овој Обичној жени,а у исто вријеме да сачувамо њено достојанство,а у Вама пробудимо ону истинску Љубав према ближњем која се у вама успавала.

Бог Вас Благословио   

Прича о нама отуда и одавде

Позитивна и...

Пријатељ из Ниша,написа како је једна босанка(вјероватно римокатолкиња),дошавши на прославу Миланског едикта коју је организовала Римокатоличка црква,била одушевљена гостопримством и пажњом Нишлија.

Даде ми то идеју да размишљам о нама,када смо били тамо и нашем односу према гостима и односу Нишлија овдје,невјероватно колика подударност.

Та усредсретљивост,пажња,срдачност и поштовање,какву су ових дана по пресијама поменуте гошће, изазвале Нишлије према посјетиоцима, била је својствена Сарајлијама прије посљедњег грађанског рата.

Сви се можемо подсјетити са колико смо пажње и поштовања излазили у сусрет посјетиоцима из других средина,пружали им помоћ и упућивали их на право одредиште, за које су се распитивали или пружали неку другу помоћ коју смо били у могућности у датом тренутку да пружимо.

Колико су се пута суграђани Сарајева,спонтано у таквим ситуацијама укључивали у разговор,нудећи своју помоћ,да би ријешили дати проблем посјетилаца,што је код њих изазивало осјећај благостања и међусобне љубави које је владало у Сарајеву.

Да ли је наш међусобни однос  био заснован на љубави?

Одговор су нам дала дешавања из деведесетих и коначно смо ријешили проблем и расчистили рачуне,да можемо да живимо једни поред других,а не једни са другима и да сада федеративно и Српско Сарајево међусобно доста добро функционишу и сарађују.

Е сад везано за Ниш?

Чини ми се да је тај међусобни однос међу Нишлијама исти као што је био међу  Сарајлијама,неслога,нетрпељивост,грамзивост и многе друге ствари које се дешавају међу становницима једног града,а шта посјетиоци који дођу са стране не могу да примијете.

Срећа па Ниш неће проћи као Сарајево,али због таквог међусобног односа Нишлија,Ниш полако,али сигурно пропада као што је пропадало Сарајево,оно право истинско,а остало је тамо неко да не кажемо без Душе,папанско.

Ово су лична запажања,надам с еда су погрешна,мада када се нешто тако преживи...