24.март 1999.године-ЗАР ЈЕ МОРАЛО ТАКО?

Повод за текст пронађен је у чланку КУКАВИЧКА ОДБРАНА И "ХЕРОЈСКО" ПРИХВАТАЊЕ КРИВИЦЕ ДРАГОЉУБА ОЈДАНИЋА

Гладајући из угла довољно необавјештеног учесника у догађајима на Космету девесетих година,често себи многи могу поставити потање из наслова.

Зашто?

Па из простог разлога, наоружавање албанског становништва на Космету почело је интензивно од 1996.године и то из Албаније на један специфичан начин.

Магарци се науче гдје има воде на простору Космета,тј.гдје им је поило,а онда се преко границе одведу или отјерају у Албанију,тамо им се да со и они се враћају истим путем да би дошли до поила и то без водића. 

Транспорт оружија обезбјеђен.

За то се знало,али нико ништа адекватно није предузимао.

Опет питање зашто?

Одговор знају одговорни.

Долази 1997.година и прве конкретне акције терориста на припаднике МУП-а.Републике Србије.

Одговори надлежних су као у периоду 1945-1989.године,без конкретних акција.

Марта 1998.године јединице тадашњег Приштинског корпуса излазе у простор ради „извођења тактичке обуке и практичних вјежби“.

У саставу тих јединица била је активна војска.

У циљу неометаног извођења „обуке“ у простору на подручју Космета,да не би дошло до терористичких напада на припаднике Војске,од тадашњих локалних банди,ангажоване су јединице МУП-а РС у циљу откривања и неутралисовања таквих група и јединице Војске професионалног састава у циљу контроле државне границе према Албанији,како би се спријечио упад терористичких група из Албаније,на простор Космета,тј.Србије.

Читава 1998.година протекла је у међусобним сукобима између припадника МУП-а РС и локалних банди,али није постојала државна вољда да се те банде неутралишу,него се стицао утисак као да неко намјерно наређује да се оставља простор да се те групе извлаче из окружења и блокада и пребацују на неке друге просторе на којима су изнова изводили терористичке нападе. 

Трајало је то све до позне јесени 1998.године,а чињеница да те банде нису неутрализоване,довала је до ситуације,да су прерасле у јединице тзв.ОВК које су ушле у отворен сукоб са јединицама Војске и МУП-а 1999.године и биле јдно од оправдања НАТО-о бонбардовања.

Зашто проблем није ријешен 1998.године?

Можда одговор могу да дају активни учесници тадашњих догађаја,који су у данашњој власти.

КОНЦЕРТ МЈЕШОВИТОГ ХОРА ИЗ ГРЧКЕ

Вечерас од 20.00.часова у организацији Призренске богословије у Нишу,а уз благослов Валадике нишког г.г.Јована,одржан је концерт мјешовитог хора Музичке школе из Општине Волви-Ставрос.

У име домаћина присутним се обратио Ректор призренске богосчловије у Нишу Отац Милутин Тимотијевић,потсјетивши на вијековно пријетељство Грчког и Српског народа и заједничке историјске тренутке кроу које су пролазили да би дошли до своје слободе.

Нарочито се осврно на крај 20 вијека када је Србија претрпила инвазију НАТО-а упоређујући је са Христом на крсту,а Грчки народ са Апостолом Јованом,јер је остао уз Српски народ у тим тренуцима.

Предсједнкк општине Волви, захвало се на гостопримству наглашавајући да је задовољство налазити се међу братским народом.

У знак захвалности поклонили су домаћинима Икону Благовести,који је и национални празник у Грчкој,као и традиционалне природне дарове подручија Општине Волви и Ставроса уље,мед и оригано.

Онда је почело оно што су присутни са нестрпљењем очекивали,исипање све оне љубави што су ти дивни људи донијело са собом.

Концерт је кренуо полако,као да су испитивали заинтересованост публике,а онда су се препустили пјевању и то из срца што је публика осјетила и награђивала громогласним аплаузима.

На концерту је по програму било планирано да се изведе тринаест композиција,а изведено је око двадесет.То је само један мали показатељ како је публика прихватила пријатеље из Грчке.

Мрља на читав догађај може бити што се нико од представника Града Ниша или Општина Медијана на чијем подручију је одржан концерт или Општине Палилула на чијем подручију је сједиште организатора концерта нису удостојили да пошаљу представнике и на тај начин покажу гостопримство.

Свако вријеме има своје бреме.

 

Сутра почињу "Јахорински пјеснички сусрети"

 20 март 2014 .palelive.com

 Манифестација "Јахорински пјеснички сусрети" сутра ће поводом Свјетског дана поезије бити одржана на овој планини, гдје ће премијерно бити представљене до сада необјављене пјесме аутора.

У програму "Јахоринских пјесничких сусрета" учествоваће пјесници Дара Секулић, Горан Врачар, Недељко Зеленовић, Жељко Грујић, Недељко Жугић и Биљана Сладоје Бошњак, саопштено је из Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, који је организатор скупа.
Учествоваће и пјесници Бранислав Илић, Гордана Милошевић, Недељко Бабић, Бранко Перић, Раде Радовић, Јованка Стојчиновић-Николић, Симо Бозало, Гордана Симеуновић и Никола Мишо Мијатовић, уз музичку пратњу Владимира Андана и Пере Никачевића.
На манифестацији ће бити организован разговор о будућим пројектима, као што је иницијатива да ови сусрети већ од идуће године постану традиционални и проширени на ауторе из цијеле регије у виду својеврсне пјесничке колоније.
Идеју о овим пјесничким сусретима на Јахорини препознали су као значајан пројекат у културном, књижевном и туристичком смислу Удружење књижевника Републике Српске, Олимпијски центар Јахорина, Туристичка организација Источно Сарајево и бројне културне установе из ове регије, саопштено је из Завода.
Партнери пројекта су Винарија "Матић" и Планинска кућа "Рајска врата", у којој ће бити одржан програм са почетком у 20.00 часова.
Поводом Свјетског дана поезије, Завод је осим актуелног попуста у свим књижарама на овај дан организовао и дружења пјесника из Бањалуке са основцима.

"Питијада" у Кући старих заната

 20.03.2014.Љубица Стојановић Извор Јужне вести  Niš

Актив жена града Ниша организује у петак, 21. марта добротворно-такмичарску акцију у прављењу домаћих пита по старим традиционалним рецептима овог краја.

Како кажу организатори, свечано отварање "Питијаде" планирано је за 12 часова, а додела признања најуспешнијим учесницама акције за 12:30х.

У акцији учествује тридесетак чланица Удружења жена из Ниша и околних општина које ће ове своје престижне домаће производе поделити деци из нишког Свратишта, Сигурној кући и Специјалној школи "14. октобар".

"Кућа старих заната" је у улици Косовке девојке број 6, у дворишту Енглеског дома у Пантелеју.

САЈАМ ТУРИЗМА У НИШУ-АПРИЛ 2014.ГОДИНЕ

 -Има ли интереса туристичких представика Српског Сарајева?

У Нишу ће се од 03-04.априла 2014.године одржати 15 међународни сајам туризма и активног одмора у организацији ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ НИША.

Можда је ово добра прилика да своју понуду представе и на подручију Јужне Србије туристички посланици Сарајевско романиске регије управо у дјелу тог Активног одмора,за који постоје сви услови и ресурси на подручију Српског Сарајева и ширег простора РС и БиХ,а који постаје јако атрактиван у понуди ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА налази се и понуда АВАНТУРА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ у којој је престављена понуда из те области са подручија Српског Сарајева.

Подручије Сарајевско романијске регије има идеалне потенцијале и понуду управо из области активног одмора КРОЗ ПЛАНИНАРЕЊЕ,АЛПИНИЗАМ,ВОЖЊУ БИЦИКЛА .ПАРАГЛАЈДИНГ ИТД.

Пошто је успостављена сарадња између Општина Пантелеј из Нишу и Пала из Источног Сарајева ово је још једна прилика да се управо у области туризма та сарадња продуби и побољша у циљу представљања туристичке понуде Сарајевско романиске регије у Нишу и Јужној Србији.

Да вас подсјетимо како је било на  14.МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ТУРЗМА И АКТИВНОГ ОДМОРА У НИШУ 2013.ГОДИНЕ

СУТРА ЈЕ 17.МАРТ

 Тужна годишњица прогома косовских Срба,који су вјерујући међународној заједници,која је донијела демократију, остали на својим огњиштима на Косову и Метохији, када се Држава Србија повукла са дијела своје територије 1999.године.

Црква Светог Саве у јужном дијелу Косовске Митровице,мјесто ми духовног обновљења

 

Тужно подсјећање можете видјети овдје и још један почетак „бољег сутра“ од 17.марта 2014.године.

Како посијемо тако ћемо и жњети.

Све је у народним рукама,а народ се уствари ништа и не пита,нити о било чему одлучује,осим што одабраној скупини даје легитимитет да одлучују у наше име,о нашим судбинама,како њима одговара.

Уствари група тих Одабраних интересује само сама себе и интереси њихових господара, а просата народна маса је само МАСА.

Ипак има шансе да маси буде боље.

Исток се буди.

Демократија која је довела до тога да 17.март обиљежавамо као тужну годишњицу,дошла је и до Истока, а исток није оно што је био 1992. и 1999. године.

Исток се опоравио и демократије више неће,бар се треба надати, да ради оно што је радила.

Да ли ће тај Исток помоћи и нама зависи од тога кога ћемо изабрати да нас представља и опет ће бити одговорна Маса која ни о чему не одлучује.

Неопходно је да се подсјетимо.

Точак се окреће,Исток је и шездесетих година прошлог вијека био јак и рјешавао је нека своја питања и интересе,а у Београду су биле како причају најжешће демонстрације управо против тог Истока,а он прашта али не заборавља.

Данас је иста ситуација, а како ће  се понашати маса оних којима ће манипулисати,они који ће добити легитимитет да одлучују о судбини и будућности Масе,на основу тренутне ситуације на истоку,зависи да ли ће нас Исток пустити да нас однесе прљава матица мрачне демократије или ће нас поново заштитити да будемо своји на своме.

Све је у рукама Масе.

На крају подсјећање из неформалних извора како смо се понашали варљивог љета 1968. године

"Украјина, Руси и Срби...

На друштвеним мрежама Украјина је доминантна тема а запазио сам да се Срби просто утркују савјетујући Русију шта и како треба да ради. Као да је то нека необавијештена афричка недођија ...Износим једно лично искуство о нашим односима са Русима: Њемачка ТВ (ZDF) је једном годишње директно преносила из позоришта у Ашафенбургу разговор еминентних протагониста свјетске политике о актуелним темама. Једном приликом тема је била СФРЈ а у публици, у маси Нијемаца и Хрвата било је и нас неколико Срба.

 После емисије, замијеник министра иностраних послова СССР-а је пристао да се у сепареу нађе и попије кафу са Србима. Одмах смо почели, како ми то већ знамо исказивати нашу љубав према браћи Русима. Када је дошао до ријечи Саговорник нам је рекао, препричавам по сјећању, да он дуго памти, између осталог и догађај из 1968. за вријеме њихове интервенције у ЧССР-у . Највећи протести против Руса стигли су из Београда и то не само од ЈБТ него са улице... нигдје њихова амбасада није тако каменована...Нашу причу о братству упоредио је са два брата од којих је један узоран студент, радишан и савјестан а други је деран (управо је употријебио ову ријеч) слабо учи, бјежи са часова, разбија сусједима прозоре...па његово мишљење и савјети нису баш поуздани...Наравоученије препуштам свакоме понаособ..."

ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ НИКАОНОР СВЕТОГОРАЦ

Често се питамо,који је прави пут и само нам се каже.

На духовном окупљању на Хиландарском метоху у Нишу,често се могу сазнати многе занимљивости везане за духовни живот и много значајног у вези многих Срба који су ишли путем Светог Саве,трудећи се да им сам Господ буде јединио мјерило савршенства.

Пре неко вече слушасмо дивно  КРАТКО ПОДСЈЕЋАЊЕ О ЖИВОТ СВЕТОГ СТАРЦА НИКАНОРА СВЕТОГОРЦА,који је негдје тамо осамдесетих од градских власти Ниша добио садашњи простор како би се обновио Хиландарски метох,који је некада био у непосредној близини Саборне цркве у Нишу.

Метох је за Светога старца био од изузетног значаја јер га је одередио за своје вјечно пребивалиште уколико би се представио на територији Србије.

У "Кратком подсјећању на живот светог старца Никаонора Светогорца"може се прочитати срж његовог дјелања као посљедњег Проигумана Манастира Хиландара  ЧУО САМ ОД СВОГ ДУХОВНОГ ОЦА

Преподобни Старац Никанор Светигорац у Епископије Новозеландској и Аустралиској већ се прославља као Светитељ,због многих чудеса која се дешавају на том простору захваљујући његовим молитвама пред Богом.

У недељу Сиропусну служена је Архијерејска Литургија у Илијану,о чему можете прочитати ОВДЈЕ

Према добијеним подацима Епископ Новозеландски и аустралиски г.г.Иринеј,поднио је захтев СПЦ да се Свети старац Никанор канонизује јер се на његовом гробу дешавају многа чудеса и сви који му приступају са искреном вјером и молбом,добијају помоћ од моштију светог старца Никанора.

Многа су свеједочења да се око његовог гроба шири чудан миомирис и да често његов гроб у ноћи свијетли.

Бог је још једном удостоио Сбрбе великог достојанства да једа велики Србин на тлу Аустралије буде са Светитељским моштима које исцјељују и благодат дају том далеком континенту ширећи у вејечности истиниту Љубав Христову.

Искрено се надамо да ће ускоро Преподобни старац Никанор Хиландарац бити канонизован.

Представљена монографија поводом обележавања стогодишњице од почетка I светског рата

 12.03.2014. НТВ

 

(ВИДЕО ПРИЛОГ СА ПРОМОЦИЈЕ)

Поводом обележавања стогодишњице од почетка И светског рата у градској општини Медијана представљена је монографија др Милоша Ђорића, ауторке Драгане Бедов.

Ово је прва промотивна трибина о знаменитим Нишлијама коју организује Народни музеј, а све имају за циљ да сачувају од заборава људе који су много допринели развоју културног, привредног, политичког и верског живота града, кажу организатори.

“Сутон и уздах, дело и књижевна судбина Милоша Н. Ђорића” ауторке Драгане Бедов из Новог Сада представља живот и рад овог знаменитог Нишлије који је учествовао у И светском рату, прешао Албанију и стигао на Крф. После рата је завршио медицину, након чега је до своје пензије био шеф Кожног одељења опште болнице у Нишу, а истовремено је као књижевник објављивао дела.

Промотивна трибина Народног музеја о знамениитм личностима из прошлости Ниша, организована је у оквиру обележавања стогодишњице од почетка 1. светског рата, а покровитељ је ГО Медијана.

На трибинама ће бити промовисане Нишлије које су својим радом допринеле развоју културног, привредног, политичког и верског живота града, додају организатори.

СЕЛО ЦРКОЛЕЗ НИЈЕ НА ПРОДАЈУ!!

У селу нема продаје кућа, нема исељавања. Млади, иако нису ожењени, не напуштају домове. Остају ту на своме, трпе и живе у увјерењу да ће вријеме силе и бројчане премоћи - исцурити...

 
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ИСТОК, 11. МАРТА /СРНА/ - Село Црколез, у општини Исток, на крајњем западу Косова, изоловано је од свијета, на сталној је мети криминалаца, али је познато по чињеници да до сада нико од Срба није продао ни метар свог имања.

У Црколезу живи педесетак Срба, а међу њима је двадесетак момака старих од 25 до 42 године.

У атару Црколеза, површине 1.707 хектара, у власништву Срба је нешто више од 1.000 хектара.

Основно занимање мјештана постала је пољопривреда, пошто је сточарство уништено, јер су лопови и криминалци протеклих 14 година несметано и некажњено из дана у дан пустошили српска домаћинства.

Црколез, као и све остале српске средине, плаћају цијену изолованости и чињеници да су га сви - заборавили.

До Црколеза се може доћи само из Истока, удаљеног 20 километара, на међи са злогласном Дреницом - упориштем бивше ОВК.

У писаним изворима село се први пут помиње 1395. године, у повељи српске кнегиње Милице којом се црква светог Јована у Црколезу прилаже светогорском манастиру Светог Пантелејмона.

У турском попису из 1485. године уписано је 47 српских кућа, међу којима је и кућа сеоског попа.

Године 1943. албански фашисти спалили су цијело село, а српско и црногорско становништво, укључујући жене и дјецу, отјерали су у логор.

У цркви Светог Јована је до 1955. године чувана збирка једанаест изузетно вриједних и старих српских рукописних књига од 13. до 14. вијека, писаних на пергаменту и папиру.

Јеванђеље које је писано на пергаменту из 13. вијека украшено са једанаест иницијала колорисаног цртежа, који приказују "звјериње” - орнаментике архаичног тератолошког стила. Ови иницијали стоје на самом почетку српске историје умјетности.

Од изузетне вриједности је и 41 лист четврте инкунабуле, штампане 1495. године у Црнојевића штампарији на Цетињу.

У порти цркве очувано је звоно које се чује у пречнику од 15 километара, а гробље /како се вјерује - једно од најстаријих очуваних на просторима Космета/ свједочи о трајању православних породица пристиглих у Црколез из Црне Горе и некадашње српске државе Рашке.

У порти цркве неколико вијекова стоји времешни дуд. Према предању, дуд је калемљен када је црква зидана и то са гранчицом шам-дуда из Пећке патријаршије.

Исто предање каже да је шам-дуд донио Свети Сава из Јерусалима и сам га засадио у порти Пећке патријаршије.

Радојко Савић вели да је Црколез одраз српско-црногорске тврдоглавости и упорности.

У селу нема продаје кућа, нема исељавања. Млади, иако нису ожењени, не напуштају домове. Остају ту на своме, трпе и живе у увјерењу да ће вријеме

силе и бројчане премоћи - исцурити.

"Остајемо ту. Нема нама живота ван Црколеза. Ово је село опстајало толико векова, те сада би свако од нас навукао проклетство Светог Јована ако угаси ватру у свом дому", каже Савић, наводећи да у Црколезу живе Tијанићи, Вулићи, Савићи...

Оно чега се плаше јесте - одумирање. Школа је пред гашењем. Остала су два ђака...

Надају се да ће дјевојке препознати врлине Црколежана и помоћи им да очувају ово мало село, али и једино на Космету у коме до данас ни један метар српске земље није продат.

УКРАЈИНА и МИ-лични став

Запоставих Блог у потпуности,једноставно човјек треба некад да стане и види шта даље.

Стадох,али нема користи слабо се ко диже,а многи падају и даље и копају нам чврст ослонац на коме стојимо.

Актуелна игра са Укрјином,а она Србија (Космет,Црна Гора,Република Српска) у мало већем обиму, иста мета исто остојање.
Као што су се деведесетих играли са Србијом,тако су сада покушали са Русијом,али се Медвјед пробудио,а ту су се прерачунали или нису остаје се да се види.

 Него да мало вирнемо у своје двориште,ми моћни јаки не побједиви,ми чији су се дједови и очеви сукобили са највећим Царствима,ми који смо се борили против хегемоније пошасти са запада,шта је сада око нас?

Стандарди који нам се намећу и уводе нису нешто што желимо,али спуштамо главу ћутимо и чекамо боље сутра.

Да ли ће више доћи,е то је већ питање?

Да нас можда они који су због нас толико уложили и дали од Светог Цара Романова.па преко многих других и све до добровољаца који се борише за нас од РСК РС и Космета,можда нису одлучили да нас пусте низ неку чудну ријеку којом добровољно пловимо.Шта ће се десити када се тамо та ријека негдје на западу улије у неку мочвару ми сами не знамо.

Није ни можда тамо на другој страни лијепо по мјери данашњих аршина,али тамо свако јутро изласи сунце и обасјава дан,а по дану се много боље види,док на другој страни којој тежимо синце залази и наступа ноћ по којој се ништа не види.

 Избор је једноставан.

Рад нас одржава,е амо је питање да ли нас тај рад доводи у осјећање достојанства да смо људи или у горе дати опис.Опет зависи од нас и нашег избора,јер све је у нашим рукама и препуштено нашој вољи.

Од Брига немамо корист,идеје можемо реализовати само ако су угодне,нашој околини и заинтересованим чиниоцима друштевних заједница и градова.

Ту сам и даље да промовишем идеју сарадње Ниша и Источног Сарајева,јер вјерујем у то што радим.

С друге стране можда је потребно понекад изнијети и своје мишљење и вођење ствари око себе,не због самоправдања или критиковања већ из простог разлога да се види и неко другачије мишљење,а све у циљу да ови који одлучују можда доснесу и неку кориснију одлуку због које се неће стидјети наша полољења као што се ми не стидимо наших предака.

УПОЗНАТИ СВИЈЕТ СА ГЕНОЦИДОМ НДХ НАД СРБИМА

БЕОГРАД, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Србија треба да напусти сваку идеју о нагодби са Хрватском и треба да искористи "свјетску позорницу" Међународног суда правде да међународну заједницу упозна са геноцидом који је Независна Држава Хрватска /НДХ/ извршила над Србима, сматра бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

 

Јовановић је подсјетио да се за тај страшни геноцид над Србима, али и Јеврејима и Ромима, Хрватска провукла уз помоћ политике братства и јединства и није одговарала ни пред једним међународним или националним судом, нити је попут Њемачке била денацификована.

Он је указао да ће, без обзира на то што геноцид НДХ над Србима није предмет расправе на Међународном суду правде, докази које ће Србија изнијети ући у анале тог суда, а тиме и у историју Другог свјетског рата на тлу Краљевине Југославије.

"То ће суштински помоћи да данашња међународна заједница стекне праву представу о масовној трагедији Срба у НДХ и да се објективније и непристрасније виде процеси у испровоцираном и наметнутом растурању СФРЈ", оцијенио је Јовановић у ауторском тексту објављеном у београдској "Политици".

Он је нагласио да Србију пред заказану расправу пред Међународним судом правде не смију да спутају обзири према Хрватској, која је доспјела у психолошки повољнији положај због мањка борбености Београда.

Иза Хрватске су интереси Запада да Србију, и помоћу ове тужбе, задржи у дефанзивном положају док не буду остварени сви његови стратегијски циљеви, од Косова надаље, каже Јовановић.

"Није случајно што је у писању тужбе Хрватске учествовао и истакнути амерички правник /као што је и у припреми `Олује` учестовала група пензионисаних америчких генерала/. Нити је случајно што је хрватска тужба подигнута у години када су САД и НАТО морали да накнадно оправдавају бомбардовање Србије, које није одобрио Савет безбедности УН", рекао је Јовановић.

Он истиче да хрватска тужба не би била поднесена "без мига САД", а да приједлози Србије за нагодбу не би били систематски игнорисани.

СВА СВЈЕТЛА ЋУПРИЈЕ НА ДРИНИ

До краја ове године вишеградска камена љепотица синуће као звијезда Сјеверњача...Још није познато каква ће расвјета бити, али се старији Вишеграђани сјећају седамдесетих година прошлог вијека када је њихова камена љепотица, на родост туриста, бљештала пуним сјајем

 
Пише: Радоје ТАСИЋ

ВИШЕГРАД, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Наредне грађевинске сезоне на мост Мехмед-паше Соколовића на Дрини вратиће се неимари, грађевинци турске фирме "ЕР БУ", да заврше потпуну реконструкцију "моста коме равна нема".

Пројектом је предвиђено да се Ћуприја, на свој 437 рођендан, освијетли као што је, својевремено учињено и са мостом на Неретви у Мостару.

Још није познато каква ће расвјета бити, али се старији Вишеграђани сјећају седамдесетих година прошлог вијека када је њихова камена љепотица, на родост туриста, бљештала пуним сјајем.

Општина је тада финансирала радове на освјетљењу старог моста, а причало се да је делегација грађана путовала у Београд да за мишљење пита и нобеловца Иву Андрића, који је, према тој причи, само поновио "да се све троши и осипа, а траје вјечно као на Дрини ћуприја".

Тада су у све лукове овог бисера на води уграђене специјалне армиране сијалице које су својом чудном жућкастом свјетлошћу, како су говорили Вишеграђани, издизали ћуприју изнад воде и земље и спајали је са небом и облацима.

"Посебан угођај је био у ведрим љетним вечерима када је вода била мирна и кад су се између обала `видјеле` двије Ћуприје, она у води и она над водом" - прича Душко Андрић, стари угоститељски радник.

Он каже да се возачима који су путовали новим путем из правца Устипраче према Вишеграду, иза кривине у Незуцима, одједном отварао нестваран призор и као из воде и таме изронио би освијетљен мост са једанаест лукова.

И ограда моста, њен унтурашњи дио, био је дискретно освијетљен сијалицама уграђеним у камене блокове како не би сметао возачима и пјешацима приликом преласка преко Ћуприје.

Вријеме и људски немар постепено су на "два млаза воде спојена у ваздуху" - учинили своје. Прегорјевала је једна по једна сијалица, а вода уништавала инсталације, и ћуприја се вратила свом праисконском миру – тами.

Тако је дочекала предратну реконструкцију, ратна збивања, налете воде од "поводња" 1992. године.

Да не би остала у потпуном мраку на обалама су невјешто постављена два рефлектора која су "бола очи“ само пјешацима, јер је саобраћај давно био забрањен ћупријом. А, онда се и рефлектори погасише.

Своју прву расвјету задужбина везира Соколовића /српског дјетета одведеног у "данку у крви" у Стамбол/, добила је након аустроугарске окупације.

О томе Иво Андрић у роману "На Дрини ћуприја" пише:

"Нова власт је увела и стално осветљење вароши. Већ прве године постављени су главним улицама и по раскрсницама фењери на зеленим дирецима у којима су горјеле петролејске лампе. Фењере је чистио, пунио и палио високи Фехрат...

Тако је осветљен мост на неколико места, па и на капији. Тај фењер на капији имао је да издржи дугу борбу са мераклијским навикама оних који воле у мраку да певају, пуше или разговарају на капији, као и са разорним нагонима младића у којима се мешају и сударају севдах, чамотиња и ракија...", написао је Андрић.

До краја ове године вишеградска камена љепотица синуће као звијезда Сјеверњача. На радост Вишеграђана и свих оних који се радују сусрету са лијепим старим градом Вишеградом.

Овогодишња „Тортијада“ у хуманитарне сврхе

22.02.2014. ntv
(ВИДЕО ПРИЛОГ СА ТОРТИЈАДЕ "НИШ 2014")

У Нишу се данас одржава трећа „Тортијада“. У припремању посластица такмичи се педесетак учесника, а „Тортијада“ ове године има и хуманитарни карактер.

Торте, слатки и славски колачи, примамљивог мириса и декорисани разноврсним мотивима и бојама, из различитих крајева Србије и региона, изложени су на трећој интернационалној „Тортијади“. Организатори из Уније занатлија и предузетника кажу да ова манифестација постаје све већа.

Посетиоци „Тортијаде“ нису могли да пробају слатке плодове посластичарског умећа, јер ће торте и колаче са ове манифестације бити подељене установама за бригу о социјално угроженим.

Кемал Монтено у Нишу

14.02.2014.А. М. Извор Јужне вести | Niš

Кемал Монтено; фото: блиц.рс

У среду, 5. марта од 20 сати у Дому Војске Нишлије ће моћи да присуствују концерту познатог музичара Кемала Монтена.
Концерт је, према најавама организатора, истовремено и промоција новог албума, “ ШТА ЈЕ ЖИВОТ”, па ће љубитељи Кемалове музике поред већ познатих хитова моћи да чују и нове песме.
Улазнице су у продаји у радњи “Хаппy хоусе” и на благајни Дома Војске, по цени од 800 динара за I партер, 700 за II и 600 за балкон.

Четврта Шакалијада у Горњој Врежини

09.02.2014. ntv
(ВИДЕОПРИЛОГ О ШАКАЛИЈАДИ )

Шакал, вук и лисица – резултат су четврте Шакалијаде у Горњој Врежини. И ове, као и претходних година, оганизатори су Ловачко удружење Ниш, Општина Пантелеј и Управа за пољопривреду.

Лов је почео јутрос у 7 на обронцима изнад Горње Врежине, Горњег и Доњег Матејевца, Малче и Кнез Села. Учествовало је 300 ловаца, а највештији међу њима у надмудривању са вуком био је Бојан Антић из Доњег Матејевца.

Живан Стојановић околним шумама крстари као ловац већ 31 годину. Иза њега је пуно трофеја, а од јутрос и лисица.

Улов је скромнији него претходних година, јер је зима блага, па предатори имају довољно хране у свом природном окружењу.

Општина Пантелеј традиционално је један од суорганизатора ове манифестације.

Да би на терену што боље видели једни друге и тако смањили било коју врсту ризика, ловци су носили обавезне флуоресцентне прслуке. У овом месецу једино је дозвољен лов на предаторе, тако да строго треба водити рачуна када, где и која дивљач се лови, јер казне могу бити драконске. Тако на пример, за нелегално уловљену срну, ловцу, поред новчане казне од три милиона динара, може бити изречена и затворска, као и казна одузимања оружја.

Јединствен став о очувању безбједности у граду

 08 фебруар 2014 Срна

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Предсједавајући Дома народа парламента БиХ Сташа Кошарац рекао је у Источном Сарајеву да су грађани и представници локалне власти у овом граду охрабрени информацијама о активностима које Министарство унутрашњих послова Републике Српске предузима да заштити грађане од дешавања у Сарајеву и осталим дијеловима Федерације БиХ /ФБиХ/.


Он је рекао новинарима, након састанка министра унутрашњих послова Републике Српске радислава Јовичића са градоначелником Источног Сарајева Ненадом Самарџијом, начелницима градских општина, руководиоцима Центра јавне безбједности и српским представницима у институцијама БиХ, да је комплетна безбједносна ситуација под контролом, а степен безбједности веома висок.

"Имамо јединствен став свих политичких структура и странака да се ради на очувању стабилности у Источном Сарајеву. Манифестована је потпуна заједничка подршка активностима МУП-а Српске. Није било политички дисонантних тонова", истакао је Кошарац.

Он је захвалио грађанима Источног Сарајева који су ових дана показали смиреност иако су неки од њих били позивани да се прикључе протестима.

Према његовим ријечима, биће учињено све да се ситуација из ФБиХ не пренесе у Републику Српску, у чему је кључни фактор МУП Српске.

Он је поновио да сви у Српској изражавају жаљење што је дошло до немира у Федерацији БиХ и да се нико томе не радује, али је осудио запаљиву реторику бошњачких политичара.

"Није добро да се у овако тешким тренуцима покушава запаљивом политичком реториком пренијети атмосфера негативних односа са једног дијела БиХ у други. Препознали смо политичке вапаје одређених бошњачких политичара, али имамо довољно снаге и аргумената да не поџавамо запаљиву политичку реторику. Српска нема амбиције да било које политичке факторе у ФБиХ означава кривцима осим када су угрожени интереси Српске", поручио је Кошарац.
На питање да ли ће догађаји у Сарајеву и Федерацији утицати на рад српских представника у институцијама БиХ, он је навео да постоје различити облици притисака на српске представнике, али да ће они имати заједнички став и адекватан одговор на све тенденције које долазе из Сарајева.
Градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија изразио је задовољство оним што је саопштио министар Јовичић када је ријеч о стању безбједности и ономе што предузима МУП Српске с циљем спречавања евентуалних нежељених догађаја који су се десили јуче у Сарајеву и ФБиХ.
"Сви смо исказали пуно јединство да заједнички дјелујемо у интересу грађана. Учинићемо све да заједно са МУП-ом Српске одржимо безбједност", поручио је Самарџија и позвао грађане да не насједају на било какве манипулације које долазе са стране.

Италијански кардиолог одржао предавање у Институту „Нишка бања“

08.02.2014. ntv
(ВИДЕО ПРИЛОГ О ПРЕДАВАЊУ У НИШКОЈ БАЊИ)

Након посете Медицинском факултету, предавање о томе колико је важно спроводити тестове физичким напором, у Институту „Нишка бања“ одржао је познати италијански кардиолог др Алесандро Мезани.  

 

Излагање је пратио и градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић, као и остале колеге из струке. Институт „Нишка бања“ има сву неопходну опрему за кардиоваскуларну рехабилитацију, а уз знање које стиже из Европе, лечење ће, кажу, бити још успешније.

Доктор Алесандро Мезани начелник је лабораторије за тестове физичким напором, као и Одељења за кардиоваскуларну рехабилитацију Института у Веруну. Његова је порука да је за лечење срчаних обољења важна тзв. ергоспирометрија, односно мерење количине уноса кисеоника при врежбању, као и одговарајући тренинг.

Институт „Нишка бања“, специјализован за лечење кардиоваскуларних обољења, има неопходне апарате, а уз искуства госта из Италије, резултати ће бити још бољи.

И градоначелник Ниша, иначе кардиолог, проф. др Зоран Перишић сматра да су предавања колега из Европе више него значајна, како за примене нових метода, тако и за саме здравствене институције.

Доктор Мезани у Нишу борави од 7. до 9. фебруара, а пре Института „Нишка бања“, посетио је и Медицински факултет.

Трактор за најбројнију Српску породицу са Космета

 Показати веру своју и речима кад је време и кад је прилика,али је показати и својим делима,а за то је увек време и прилика.

Патријарх Павле

Четрнесточланој породици Станојковић из села Сушице на Космету,као и многим другим Српским породицама и даље је неопходна помоћ да би преживјели и опстали на своји огњиштима и очували Српско постојање на Космету.

Дужност и обавеза свих нас је да им помогнемо у оквиру својих могућности.

Помозимо,да Станојковић добију трактор!

Како почети једну обичну причу,проузрокаовану контактом преко ФБ-а?

Морам признати да стварно новинарима и писцима није лако.

Ајде да кренем лагано.

Прво моје бављење Блогом, ФБ Страницим и Гугл профилом „САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ“ првенствено има за циљ промовисање рада Удружења пријатељства завичајног „САРАЈЛИЈЕ И НИШЛИЈЕ“.

Из простог разлога што је мисија Удружења промовисање,повезивање   и обавјештавање свих који су на било који начин жељни сарадње или су везани, за Ниш и Српско Сарајево,односно Сарајево,РС и БиХ,на свим нивоима и у свим областима и хуманитарни рад.

Хуманитарни рад изузев неколико незначајних акција прикупљања лијекова за браћу на Космету је изостао,вјероватмо из простог разлога јер су други по мишљењу Управног одбора Удружења били и позванији и организованији да се баве том проблематиком.

Међутим синоћни контакт са Ненадом Станојковић дјечаком из села Сушице,општина Штрпце,дао ми је подстицај да напишем овај чланак.

Дјечака сам прихватио на ФБ профилу као и све друге које прихватам не улазећи у било какво размишљање зашто ми је послао захтјев за пријатељство,ваљда свако има своје разлоге.

Контакт дјечак почиње са

„Помаже Бог!“

 Село се прерма подацима добијеним од Ненада налази на око 46 км од Урошевца и на 14км од Брезовице,на обронцима Језерске планине.У зимским условима није могуће до куће доћи аутомобилом због лошег пута.Ради се о пасивном крају и селу у коме живи 120 Срба,а испод њих су села насељена Шиштарима.

Према Ненадовим ријечима до сада он ни његаова породица никада нису били угрожени од стране Шиштара,нити се осјећају угрожено.

Одушевљава одлучност тог дјечака да и поред све невоље која је задесила њега и његову породицу остане да живу у свом родном селу не помишљајући да оде негдје другдје.

Одлучност која се очитује код истинских Косоваца и којим сам увијек био опчињен.

Да се мало подсјетимо породица Станојковић из села Сушце тренутно броји 14 чланова,оца који је радно неспособан јер је 2009 године повријеђен у шуми,мајку и ДВАНЕСТЕРО дјеце.

Најстарији Јовица има 18.године,а најмлаљи Јован 6 мјесеци.

Било их је 14-сторо дјеце,али је нажалост двоје умрло. Имају и двије кћерке које су удате у оближња села.

На питање да ли његовој породици помажу на било који начин институције тзв Р.Косово, или комшије Срби и шиптари,Ненад одговара кратко да им до сада нису помагали.

Пошто је на друштвеним мрежама познат њихов проблем и пошто су се многе хуманитарне организације укључиле у пружање помоћи овој вишечланој породици,постављено је питање Ненаду и о улози Хуманитарне организације „Срби за Србе“ из Београда.

Његов одговор је био да су им помогли 2009.године са једним фрижидером и да су једном били њихови гости у Београду.

Такав одговор навео ме да контактирам Организацију „Срби за Србе“ и од њих сам добио следеће обавјештење везано за породицу Стоиљковић из села Сушице и њихов одговор преносим у потпуности

„Поштовање, ми смо породици Станојковић у неколико наврата помагали на различите начине. Видимо да су у последњих годину дана добили значајну помоћ са разних страна и од разних организација и појединаца јер су били у неким читаним медијима и то је доста људи ширило по интернету.

Они траже људе који ће им константно помагати, а наша организација то не ради ни са једном породицом. Њихово је апсолутно право да траже помоћ то је просто њихова слобода.”

Ненад је ипак само дјете чија су очекивања много већа и можда је због тога његова огорченост на људе који су им обећавали и пружали помоћ таква каква јесте.

У даљем разговору са Ненадом дошао смо до података да живе од социјалне помоћи и дјечијег додатака који укупно износте 15000 динара,али није прецизирао ко им то исплаћује,мада је навео да ни то у задња три мјесеца нису добијали.

Ненад очекује да ће и он и његова браћа и сестре некада имати своју собу у којој ће моћи да живе као што то желе и сва остала дјеца,ма гдје живјела.

Јовица,Ненадов старији брат,има већ као радно способан и неко ко се брине о браћи и сестрама конкретну идеју.
Он моли све добронамјерне људе да им помогну да купе један трактор фергусон или имт којим би у тим планинским условима могли да сакупљају дрва и продају их те на тај начин стичу себи средства за живот.

Помозимо,да Станојковићи добију трактор!

Док не добију трактор,можете им помагати и новчано:

Динарски рачун: 205-9001005976099-13 
КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА
СТАНОЈКОВИЋ РАДОВАН,
Девизни рачун: SWIFT-BIC KOBBRSBG IBAN: RS35205903100399679032 
RADOVAN STANOJKOVIC, SUSICE, KOMERCIJALNA BANKA
 Ово је њихов број телефона: +37745648627

ЗАНЕМАРЉИВ ПОВРАТАК ПРАВОСЛАВНИХ У ФЕДЕРАЦИЈУ БиХ

Православни вјерници у Федерацији БиХ претежно продају своје станове, куће и имања и селе на територију Републике Српске и Србије... И даље евидентна опструкција враћања имовине СПЦ, посебно зграде Богословије у Сарајеву...

 

Приредио: Невенко ЕРИЋ

САРАЈЕВО, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Повратак православних вјерника на пријератна огњишта у парохијама Епархије дабробосанске на подручју Федерације БиХ скоро је занемарљив и чини један одсто од броја предратног православног становништа које је живјело на том простору, наводи се у Извјештају о раду и финансијском пословању Епархије дабробосанске у 2013. години.

Православни живаљ, који сада живи на простору Епархије дабробосанске у Федерацији, претежно чини старачка популација, што потврђује забрињавајућа чињеница да је у том дијелу Епархије мали број крштења, вјенчања готово да и нема, а број умрлих и опојаних је несразјмерно велики у односу на број вјерника.

Из Информативне службе Епархије дабробосанске Срни је саопштено да је на простору Епархије прошле године обављено 1.205 крштења, 403 вјенчања и 1.818 опијела, одобрена су 22 помена самоубицама и дозвољено девет вјенчања у вријеме поста и у вријеме које Црква забрањује.

Сви ови подаци, посебно који се тичу крштења и вјенчања, углавном се односе на дио Епархије дабробосанске у Републици Српској.

У Извјештају, који ће бити достављен Управном одбору Патријаршије Српске православне цркве /СПЦ/, наводи се да је у скоро свих 18 црквених општина на подручју Федерације БиХ остало мало православног српског народа, углавном старијег старосног доба, без неких редовних материјалних примања због чега није у стању издржавати свештеника.

Зато су им обезбијеђени свештеници који их посјећују и врше вјерске потребе, а за те свештенике су обезбијеђена и средства за плате, јер је то једини начин да би могли опстати на тим просторима.

Православни вјерници који и сада живе у Федерацији претежно продају своје станове, куће и имања и селе на територију Републике Српске и Србије. У Извјештају се констатује да се на простору Федерације често знају десити провале у храмове, а да се православна гробља и надгробни споменици скрнаве.

Епархија наглашава да је и даље евидентна опструкција враћања имовине СПЦ, посебно зграде Богословије у Сарајеву.

"У сталној смо преписци и разговорима са свим релевантним форумима и појединцима из власти БиХ, Федерације БиХ и међународним преставницима о враћању зграде Богословије у Сарајеву и остале имовине, али осим обећања ништа нисмо у могућности да реализујемо", истиче се у саопштењу.

Епархија наводи да се рад у црквеним општинама и манастирима одвија сваким даном све боље мада има великих проблема, и то нарочито финансијске природе.
Финансијско пословање црквених општина у овој години било је тешко и осјетило се слабије материјално стање вјерника у овој кризи.

У Митрополији постоје четири намјесништва - сарајевско, горашко-вишеградско, србињско и травничко-зеничко, са 21 црквеном општином на подручју Републике Српске и 18 у Федерацији БиХ и са око 25.000 активних домова.

На подручју Српске налази се пет манастира /три мушка и два женска/, од којих су манастири у Добрунској Ријеци и Озерковићима метоси манастира Добруна.

На простору Федерације БиХ је манастир у Возућици који се обнавља, а у плану је обнова манастира Удрим, код Завидовића, који, након што су га порушили Турци, више никада није обнављан.

На територији Републике Српске у служби је 46 активних свештеника, пет ђакона, седам свештеномонаха, један јерођакон и три монахиње, а на територији Федерације БиХ 13 свештеника и два ђакона.

У Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ службују два свештеника. Пензионисаних свештеника је осам.

Часове вјеронауке у основним школама редовно одржава 27 вјероучитеља за око 8.000 ученика. Прије десет година вјеронауку је на подручју Епархије дабробосанске похађало око 11.000 ученика.

Укупна средња оцјена на крају школске 2012/13. и првог полугодишта 2013/14. била је 4,60.

НИЈЕ У РЕДУ ДА НИКО НЕ ОДГОВАРА ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци /што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија....А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче министар иностраних послова Србије Иван Мркић

 
Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Министар спољних послова Србије Иван Мркић сматра да није у реду што нико никада није приведен правди због хиљада убијених српских цивила у српским селима уз Дрину и истиче да га тишти и узнемирава застој у истрази поводом убијених Срба на депонији у Сарајеву.

"Не можете у неким периодима и тренуцима да волите пуну истину, а у неким другим да волите пола истине, па онда две трећине истине. Или има истине или нема", наглашава Мркић у интервјуу Срни, коментаришући реаговање бошњачких званичника на истрагу српског тужилаштва о Насеру Орићу и његовим сарадницима.

Наводећи да се Србија суочила са оним што се дешавало у Сребреници са Бошњацима, он је оцијенио да никада није дошло до правог суочавања са оним што се догађало у српским селима уз Дрину.

Министар спољних послова Владе Србије, која је у техничком мандату, упозорава да се поставља сасвим основано питање – зашто и како је могуће да нема никога одговорног за хиљаде убијених цивила, стараца, старица, дјеце и оцјењује да је једино праведно да сваки злочин буде до краја истражен и кажњен.

"Нису ваљда ти људи извршили масовна самоубиства?! Знам да се сада најчешће помиње Насер Орић, који је ослобођен у Хагу. Да ли је у пуној мери сагледано све или није, ја не могу да кажем, нисам правник. Али, ако је основана сумња, онда је треба истражити и свако ко је чинио злочин мора бити кажњен без обзира одакле потиче и које је националности. Злочин је злочин", наводи Мркић.

Он је замолио пријатеље из Сарајева да се посвете питању истраге и проналаска остатака српских жртава на депонији у Сарајеву, указујући да то никако не смије остати неистражено до краја и да не могу постојати разлике у прилазу - када је ријеч о овом питању.

"Биле су неке вести да су на депонији у Сарајеву, на дубини, нађени остаци
/што је бесрамно/ убијених Срба у време рата, и то Сарајлија. Неки кажу да је било неколико хиљада убијених. А онда сам чуо да као нема новца да се настави са том истрагом и то ме узнемирило", истиче Мркић.

Када је ријеч о приједлогу Србије према БиХ и другим земљама бивше Југославије о заједничким амбасадама, Мркић наговјештава могућност да се ове године дође до заједничког приједлога Србије и БиХ и наводи да је са министром иностраних послова БиХ Златком Лагумџијом разговарао више пута.

"Могуће је да ћемо нешто у току ове године и да склопимо као заједнички предлог, који ће, наравно, проверавати надлежни органи једне и друге државе", напомиње Мркић, подсјећајући и на заинтересованост и Црне Горе и Македоније.

Он истиче да то не значи поновно "склапање и васпостављање Југославије и југословенске спољне политике", називајући такве примједбе потпуним бесмислицама и напомињући да се у разговорима са колегама из земаља бивше Југославије дошло до идеје да се, због рационализације, примијени "скандинавски модел", односно да више земаља користи исту зграду.

Што се тиче односа Србије и Републике Српске, Мркић је рекао да је Србија спремна да иде у развијање тих односа колико год је могуће по Дејтонском споразуму, а то значи практично безгранично, што се тиче сарадње.

Подсјетивши да је Србија апсолутно за очување територијалног интегритета БиХ и поштовање Дејтона, гдје је Република Српска потпуно јасно уцртана, Мркић је рекао да Србија са Српском има природно посебне односе.

"Ми смо исти народ. Нас је судбина тако поделила, али, Боже мој, можда ћемо једног дана да све то релативизујемо. Битно је да ми распознајемо шта је то што треба да буде окосница наше сарадње и да је ширимо у свим областима и ова влада је и душом и срцем за такву једну политику", додао је Мркић.

Мркић наводи да одгађање сједнице Србије и Савјета министара БиХ, до које је дошло на молбу бх стране, није никакав проблем, нити велика политичка порука, те да ће састанак свакако бити одржан, али да се тражи најзгоднији датум "у свјетлу чињеница које су се десиле у међувремену".

"Сигуран сам да ћемо у наредним недељама имати неки предложени датум, па ћемо се договорити", закључује Мркић за Срну.

Што се тиче тзв. Титовог трезора, чији садржај интересује БиХ, Мркић напомиње да је то питање суда и да треба прво да се направи и сачини прецизна и поуздана евиденција онога шта је остало и да ли има предмета који припадају неком другом, али да тренутно не постоји евиденција која би се могла назвати кредибилном.

Организовано окупљање младих са подручја Сарајевско - романијске регије

 03 фебруар 2014 palelive

Савјет младих Пале и Савјет младих Рогатица иницирали су прво окупљање младих са подручја Сарајевско - романијске регије.
Ова врста окупљања изузетно је значајна ради мотивисања, удруживања и усмјеравања младих људи да заједничким снагама уведу промјене које су неопходне за побољшање квалитета живота на овом подручју. Одржан је састанак омладинаца ради дефинисања горућих проблема и конкретних корака које намјеравају предузети како би одржали комуникацију међу младима коју су овом приликом успоставили.
Постигнути су договори о сарадњи на разлицитим активностима у будућности које би се организовале у свакој од ових општина. То су семинари, планинарење, вече акустичне гитаре и слично.
Савјет младих Пале тренутно броји тачно 40 чланова. У претходних годину дана активност Савјета младих била је усмјерена на окупљање младих, повећање броја чланова и промоцију организације ради примамљивања младих, амбициозних и способних људи, који би своју енергију усмјерили на активирање младих да на најбољи могући начин искористе воју младост.
Постигнута је сарадња са Удружењем за помоћ дјеци и омладини са посебним потребама "Сунце", Студентским позориштем "Пале", Дебатним клубом "Пале" и Омладинским клубом Црвеног крста Пале, као и са КУЛТ-ом, Омладинским савјетом РС и Иницијативом младих за људска права која нам је доста помогла да успоставимо контакт са омладинским организацијама из других општина у БиХ. Са овим организацијама успостављена је сарадња на бројним активностима.
Чланови Савјета младих Пале су веома задовољни што су сада успоставили контакт са младима из шест општина Републике Српске и радују се сарадњи и будућим активностима.

Престижна награда за светског виолинисту из Ниша

04.02.2014.С. Ј. Извор Јужне вести | Niš

 

Немања Радуловић најбољи соло-инструменталиста

Светски познат виолиниста из Ниша Немања Радуловић, на годишњој додели награда класичне музике у Француској изабран је за најбољег соло инструменталисту.

Ово престижно признање на церемонији "Вицтоирес де ла мусиqуе" сматра се једним од најзачајнијих у свету класике, а Радуловић, иначе почасни доктор Универзитета у Нишу и добитник овогодишњег највишег градског признања "11. јануар", победио је, према писању француских медија, у јакој конкуренцији.

Ово је друга награда коју је Радуловић освојио на овој церемонији, јер је управо на њој пре 9 година победио у категорији "Интернационално откриће године".

Немања Радуловић је рођен 1985. године у Нишу. Са породицом се 1992. године одселио у Београд, где је завршио Средњу музичку школу "Коста Манојловић".

Вест о Немањином новом успеху објављена на његовој званичној ФБ страници (фото: ФБ)

1998. године започео је студије на Високој школи за музику у Сарбрикену, у класи Џошуе Епштајна, а затим студирао и на Факултету музичке уметности у Београду у класи Дејана Михаиловића.

Са 14 година примљен је на Високи национални конзерваторијум за музику у Паризу у класу Патриса Фонтанарозе.

Учествовао је и на мајсторским курсевима Јехудија Мењухина, Џошуе Епштајна и Дејана Михаиловића. Студије је наставио у Немачкој, на Сарској високој школи за музику и позориште у Сарбрикену.

Одржао је више од 1.000 концерата.