САРАЈЕВО 2014-МАЛИ МИ ЈЕ ОВАЈ ГРОБ-ФЕСТИВАЛ ТЕАТАР НА РАСКРШЋУ

У Нишу ће од 11-19. марта бити одржан први такмичарски фестивал позоришних представа, са простора Балкана, под називом, Театар на раскршћу.

19. март - У част награђених - Арс Мориенди Тхеатре Гроуп Тхессалоники, изводи представу Сарајево 1914 - Мали ми је овај гроб, по тексту Биљана Србљановић, у режија Таноса Никаса.

Одличан текст Биљане Србљановић, који је први пут поставио Дино Мустафић оснивач политичке партије "Наша странка" у Сарајеву и директор ЈУ МЕЕС-Међународног позоришног и филмског фестивала у Сарајеву
Из његове перспективе Чубриловић је био зли монструм без душе, који је својим идејама залудио Гаврила Принципа и остале припаднике Младе Босне.
Они су упропастили својим поступцима живот многим који су могли да трпе поданички положај и живот без права на истинску слободу.
Биљана Србљановић, сигурно тако није замишљала своје јунаке док је писала текст.
Поставка њеног комада, у част учесника такмичарског дијела, само је потврда њене величине као драмског писца.
Искрено се надамо да ће глумци ансамбла из Солуна и редитељ представе Мали ми је овај гроб, Танос Никас, на прави начин представити публици стварну идеју Биљаниног текста.

Редитељ и глумци из Солуна ипак све то доживљавају из једне другачије перспективе и неоптерећени нашим локалним погледом на то вријеме и околности које се стално преплићу међу балканским народима. 

11. марта на дан Народног позоришта Ниш биће изведена представа "Путујуће позориште Шопаловић"у режији Тања Мандић Ригонат, Народно позориште Ниш и свечано отворен Фестивал.

Од 12-18.марта биће изведне представе у такмичарском програму и то:

12. март - Народно позориште Сомбор, Ауторски пројекат Kокана Младеновића, по мотивима драме Радослава Златана Дорића Kад би Сомбор био Холивуд, режија Kокан Младеновић

13. март - “Међународни театарски фестивал - Сцена МЕСС” Сарајево, по мотивима Анархије у Баварској Р. W. Фассбиндера, Wе аре борн накед ан тхе рест ис…, режија Флориан Фисцхер

13. март - Kраљевско позориште "Зетски дом" Цетиње, Kарл Маркс/Драматург и адаптација: Ведрана Божиновић, Kапитал, режија Андраш Урбан

14. март - Хрватско народно казалиште у Вараждину, Софокле/Драматург и адаптација: Иван Пеновић и Озрен Прохић, Филоктет, режија Озрен Прохић

15. март - Народно позориште у Београду, Душан Kовачевић Балкански шпијун, режија Татјана Мандић Ригонат

16. март - “Иван Радоев” Драма анд Пуппет Тхеатре Плевен, Антон Павлович Чехов, Вишњик, режија Василиј Сенин

17. март - Драмски театар Скопље, Давид Алдриџ/Драматург: Сашка Бошкова, Фестен, режија Зоја Бузалковска

18. март - Словенско народно гледалишче Марибор, Ивор Мартиновић по филмском сценарију Лукина Висконтија, Енрика Медиолија, Николе Бадалука, Сумрак богова, режија Далибор Матанић

Такође, као локал патриоте издвоили би преставу Нишког народног позоришта "Путујуће позориште Шопаловић" 11. марта и Представу Сцене МЕСС Сарајево која се изводи 13. марта.  

Циљ фестивала је да покаже разноврсност националних различитости народа на простору Балкана, кроз позоришне представе из различитих држава, те да промовише позоришну умјетност.

Организатор фестивала је Народно позориште Ниш, које је смјештено на прометној нишкој раскрсници, као и сам Ниш, на раскршћу различитих балканских култура.

На фестивалу биће изведене представе које обрађују текстове од античке драме до савремених аутора, а биће представљени и индивидуални уметнички пројекти. 

Фестивалски жири ће доделити награде за најбољу представу, режију, четири глумачке награде, за костимографско и сценографско остварење, за оригиналну сценску музику, за сценски покрет, као и специјалну награду Фестивала. Осим ових, биће додељене и награда округлог стола критике и награда жирија публике. 

Биће разноврстан и пратећи програм и радионице, гдје ће бити представљене књиге, отвотена изложба, водоти се разговори о представама и позоришту.

Народном позоришту Ниш Удружење пријатељства завичајно "Сарајлије-Нишлије" желе срећан Дан позоришта и ного успијеха у раду.

СВЕТОСАВСКИ ДОБРОТВОРНИ БАЛ ОДРЖАН У НИШУ

“ Будимо јединствени у хуманости “

На седмом добротворном Светосавском балу, Нишлије су још једном показале да су уједињене када је хуманост и племенитост у питању. Са задовољством можемо да кажемо да је од донација које су уплаћене на рачун, засад прикупљено 206.000 динара. С обзиром на то да су рачуни за уплате и даље отворени, а да бројни хумани људи и даље питају на који начин могу да помогну, очекујемо да ова вредност у наредних неколико дана буде и већа.

Од ове своте, 70% новца биће намењено центру за дневни боравак деце, омладине и одралих лица ментално ометених у развоју „Мара“, док је осталих 30% намењено Градском удружењу за церебралну и дечију парализу. На балу се у донаторској кутији прикупљао и новац за изградњу манастира Светог Николе у Просеку, а до краја вечери прикупљено је 15.470 динара.
Нагласили су организатори.

Балу су присуствовали владика нишки господин Арсеније, командант Kопнене војске  генерал Милосав Симовић, начелница Нишавског округа Драгана Сорировски и многи добротвори, гости бала. 

Извор Нишки полтал/Југ прес

„Свети Сава и осам векова Српске Цркве"

У четвртак, у великој сали Универзитета у Нишу, зграда Бановине, свечану академију организовао је Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, у сарадњи са Центром за црквене студије и Међународним центром за православне студије, поводом великог јубилеја 8 векова аутокефалности СПЦ и објављивања тематског броја часописа "Црквене студије" који му је посвећен.

Химном „Боже правде“ у извођењу црквеног хора „Бранко“ академија је свечано отворена у присуству представника Цркве, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Међународне научне мреже "Византолога Слава", великог броја декана, продекана, студената Универзитета у Нишу и осталих представника академске јавности, културног и јавног живота Града Ниша.

У културном делуучествовали  су поред хора "Бранко" и гуслар Милан Додеровић, који је извео песму „Збор зборила господа хришћанска“ и студенткиња из Врања Емилија Стојилковић, која је рецитовала песму „Срна“.

Поздравна обраћања на почетку су упутили проректор Универзитета у Нишу проф. др Драган Денић и државни секретар Министарства образовања, науке и технолошког развоја господин Марко Миленковић.

О Међународној научној мрежи Pax Byzantino-Slava, која је пре три године основана у Нишу и у којој се налази и Институт за словенски језик и књижевност Универзитета у Берну, говорио је директор овог института проф. др Јанис Какридис. 

Проф. др Какридис је подсетио на оснивање мреже Pax Byzantino-Slava у Нишу у јуну 2015. године и истакао је огроман утицај који је на њен рад имао њен први председавајући проф. др Драгиша Бојовић. 

Проф. др Какридис је подсетио и на значај покретања електронске библиотеке и издавачку делатност мреже у оквиру које је изашло двотомно издање часописа „Црквене студије“, посвећено Светом Сави и осам векова Српске цркве. 

Захваљујући црквеном хору „Бранко“ радост слављења и певања пратила је целу академију. Посебан тренутак било је извођење Агни Партене Светом Нектарију Егинском, по аранжману седамнаестогодишњег Јакова Милутиновића, члана хора.

Након тога, реч је узела проф. др Слађана Ристић Горгиев, која је говорила о шеснаестом издању часописа „Црквене студије“, који излази једном годишње. 
Први том часописа посвећен је Светом Сави и у четири дела се бави богословско-филозофским, историјским и књижевно-језичким освртима на лик и дело Светог Саве, док је други тон посвећен Српској Православној Цркви и бави се аутокефалношћу, монаштвом Хиландара, утицајем Рима, богослужбеним списима, културом и уметношћу насталим под утицајем Српске Цркве.

У завршници је беседио и проф. др. Драгиша Бојовић, управник Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу и професор Филозофског факултета,  који нас је, говорећи о Светом Сави и аутокефалности, подсетио на „семе“ српске духовности и Светог Симеона који га је посејао. 

Проф. др. Драгиша Бојовић је у свом говору истакао да Светог Саву и Светог Симеона не треба раздвајати по значају и утицају на добијање аутокефалности.

У част 125 година од рођења и 40 година од упокојења Преподобног Јустина Ћелијског, глумац Народног позоришта Александар Михаиловић прочитао је беседу Аве Јустина о Светом Сави. 

Свечана академија „Свети Сава и осам векова Српске Цркве" протекла је како и доликује првој манифестацији  у 2019. години, која је посвећена јубилеју осам векова Српске Цркве – свечано, достојанствено, у духу Православља и са закључком до ког су дошли сви говорници  - да је почетак прославе јубилеја са разлогом започео управо у Нишу. 

Академија је свечано затворена Химном Светом Сави, у извођењу хора „Бранко“.

Извор Радио Глас Епархије Нишке

Фото Центр за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу

МАЈА БЕРОВИЋ НАСТУПИЛА У НИШУ

Синоћ је у Хали "Чаир", сарајка Маја Беровић, одржала солистички концерт.

Довољно је нагласити, да је на свом ФБ налогу са ког је ова фотографија, нагласила да је Ниш синоћ сијао.

Тражила се већ одавно карта више.

То ваљда довољно говори о квалитету ове пјевачице.

Маја је дио једне пјесме са концерта у Нишу објавила на свом ИНСТАГРАМ НАЛОГУ.

Публика је била више него задовољна.

И овај концерт је још један доказ да су музичари из Сарајева посевно цјењени у Нишу

Нишлије воле да музичари из Сарајева наступају у Нишу.

ИВАН БИСИЉЧИЋ КОНЦЕРТ У НИШУ ПАР СТИХОВА ЗА НАС

Синоћ је Иван Босиљчић одржао концерт у Дому војске Ниш.

Карте за концерт раније су биле распродате.

Било је и оних који су се надали да ће и без карте моћи да уђу и уживају у концерту.

Нисмо се придружили њима.

Једном фотографијом улаза у салу Дома војске Ниш, желели смо да вам прикажемо атмосферу пред синоћни концерт Ивана Босиљчића.

Више о Ивану Босиљчићу можете сазнати у врло занимљивом интервију који је дао за Вечерње новости

ДАНАС ПОЧИЊЕ 17. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЈЕЦУ И МЛАДЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 12. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Свечаном академијом "Тражим помиловање" данас ће у Културном центру Источно Ново Сарајево бити отворен тродневни 17. Међународни фестивал поезије за дјецу и младе на којем ће бити додијељено 60 награда најбољим ауторима из Црне Горе, Србије, Македоније и БиХ.

Директор Фестивала Витомир Митрић рекао је Срни да је овогодишњи фестивал посвећен великој пјесникињи Десанки Максимовић.

"Мото овогодишњег фестивала инспирисан је циклусом пјесама `Тражим помиловање, лирска дискусија са Душановим закоником`, што је била и тема овогодишњег конкурса за младе пјеснике од 18 до 30 година", рекао је Митрић.

Он је навео да је на конкурс Фестивала "Трагом поезије Десанке Максимовић" пристигло 516 пјесама, које су послали 172 ученика основних и средњих школа и млади студенти из Црне Горе, Србије, Македоније БиХ, а пјесме је оцјењивала књижевница Дара Секулић.

"Међу првонаграђенима је и најбољи млади пјесник Теодора Кошарац из Братунца, студент Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Она је добитник награде `Радославница`, која се додјељује у знак сјећања на пјесника Радослава Самарџију", навео је Митрић и додао да ће њој припасти част да отвори фестивал.

Он је подсјетио да је ова манифестација од 2008. године утемељила награду "Плакета Благодарница", која се додјељује пјесницима за дјецу у Републици Српској за допринос и развој писане ријечи.

Добитници ове престижне награде за прошлу годину су пјесници Предраг Бјелошевић и Вид Вицко Вукелић из Бањалуке, а награде ће бити уручене на Свечаној академији када ће званично бити отворен фестивалски програм.

Митрић је рекао да на академији учествују Дара Секулић, Тоде Николетић, Дејан Алексић, Боро Капетановић, Вид Вицко Вукелић, Мирослав Кокошар, Јово Чулић, Велимир Ралевић, Дејан Ђоновић, Соња Падров Тешановић, Раденко Кела, Недељко Зеленовић, Марјана Петронић, Борис Ђорем, Евита Бојковац и Теодора Кошарац.

"На Свечаној академији биће приказан и анимирани филм `Детлић`, који је настао као илустрација истоимене пјесме Десанке Максимовић, у оквиру радионице анимираног филма 12. Међународног филмског фестивала `Први кадар` у Зворнику. Биће изведен и перформанс `Корак по корак` са анимацијом гранд гињол лутке Десанке Максимовић", прецизирао је Митрић, који је и директор "Форум театра", организатора овог фестивала.

Он је додао да ће у оквиру фестивала бити реализовано шест програмских цјелина посвећених Десанки Максимовић, која се сматра једном од најзначајнијих књижевних представника српског романтизма.

Првог фестивалског дана почеће и тродневна креативна радионица поезије "Нигде станка, нигде санка, цвеће, срце и Десанка", коју ће водити пјесник Тоде Николетић из Србије, један од тренутно најпопуларнијих пјесника за дјецу у региону.

Сутра увече биће уприличен и програм "Вече посвећено Десанки Максимовић -госпођица Десанка Максимовић", инспирисано романом Милована Витезовића.

Другог фестивалског дана биће одржан сусрет са пјесницима у подручним школама Источног Сарајева под називом "Јесење јутро поезије" и промоције књига поезије за дјецу.

Пјесникиња из Херег Новог Соња Падров Тешановић представиће збирку пјесама "Мама 0-24", млада пјесникиња Евита Бојковац из Дервенте представиће књигу "Ружичасто сунце и плави мјесец", за коју јој је додијељена плакета "Сима Цуцић" у Новом Милошеву, а она је и добитник Специјалне дипломе овогодишњег фестивала.

Јово Чулић из Бањалуке представиће књигу "Задња пошта Мадагаскара", Дејан Алексић из Краљева књигу "Шта сам оно хтео да кажем", а пјесник Вид Вицко Вукелић из Бањалуке промовисаће своју најновију књигу "Постоји нешто".

Мирослав Кокошар представиће најновију књигу "Баци бригу на весеље", а Тоде Николетић промовисаће своје најновије издање пјесама, док ће Дејан Ђоновић представити најновију књигу "Трема".

У оквиру фестивала биће организована изложба најбољих радова ликовног конкурса "Илуструј пјесму Десанке Максимовић".

Посљедњег дана фестивала, у петак, 14. децембра, у оквиру програма "Пјесме награђених" наступиће награђени на конкурсу из Источног Сарајева и пјесници гости фестивала. У оквиру овог програма биће одржана презентација креативне радионице поезије "Нигде станка, нигде санка, цвеће, срце и Десанка", чиме ће званично бити затворен фестивал.

"У оквиру издавачке дјелатности фестивала планирано је издавање звучне књиге награђених младих пјесника конкурса 17. фестивала поезије под називом `Трагом пјесме Десанке Максимовић`", закључио је Митрић.

Генерални покровитељ Фестивала је Министарство просвјете и кулутре Републике Српске. Генерални медијски покровитељ су Новинска агенција Републике Српске Срна и РТРС.

Извор:ФБ Витомир Митрић/СРНА

"Машта је нешто што увек можемо да носимо са собом" - Настасја Буђевац

Од малена је проводила време у породичном атељеу у дворишту куће, и одрастала је окружена људима који су се визуелно изражавали и били осетљиви на естетику. Прве аспирације ка томе чиме би се бавила су тада и настајале. За њу је успех бавити се оним што воли, и каже да је машта та која је неопходна у том процесу, јер је чини полетном и помаже јој на том путу остварења идеја, а инспирацију проналази тако што се труди да буде окружена стварима које воли.

Kако је живети и стварати у Паризу? Kолико је тешко или лако ускладити архитектуру, кинематографију и фотографију? Kакве планове има у некој блиској будућности? Шта је чини срећном и шта би поручила младим људима? На сваку од ових тема, а и више од тога, је за Нишки портал говорила Настасја Буђевац.

Замолили смо је и да нам каже нешто о чувеном Монтмартре – у, а њен одговор нас је одушевио, те парафразирамо њену изјаву. Она Монтмартре данас доживљава као један велики вашар где људи неартикулисано троше новац на беспотребне ствари, и као такав, он за њу представља једну врсту јефтине разоноде.

Редакција Нишког портала жели посебно да јој се захвали на одвојеном времену и више него професионалном приступу током наше комуникације. Захвалили бисмо се на послатом видео материјалу који је сама направила у Паризу, а на наше смернице и питања, и додајемо да на крају није било тешко, ни најмање, направити коначну композицију емисије из серијала „Наши узори“ и да је она са пуним правом Наш узор.

Рођена је у Нишу, новембра 1993. године. Након средњошколског образовања у нишкој Гимназији „Бора Станковић“ уписује архитектуру на Универзитету у Београду где завршава Основне академске студије и прву годину Мастер студија. Учествује на изложбама у Београду и Нишу као излагач у оквиру различитих медија (фотографија, архитектура, графика...).

Након навршене прве године Мастер студија у Београду, своје образовање наставља на париском факултету „ЕНСА Ла Виллетте“ на коме дипломира са мастер тезом на тему кинематографије коју прати краткометражни документарни филм који снима у париском предграђу. У међувремену излаже серију аналогних фотографија у париској галерији „Ла Беллевиллоисе“.

Тренутно живи и ствара у Паризу.

Пројекат се реализује уз подршку града Ниша

Током емисије је коришћена музика која је у оригиналу преузета са YоуТубе канала. Сва ауторска права у потпуности задржава аутор. Наводимо линкове преузете музике:

Рyан Адамс - Дамн, Сам (И Лове А Wоман Тхат Раинс)

Феист – Гатекеепер

Ницк Драке - Wинтер ис Гоне

Kевин Аyерс - Маy И (студио версион)

*   Ова репортажа се реализује у оквиру пројекта за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији Града Ниша у 2018. години. Пројекат суфинансирају Град Ниш и Управа за културу Ниша

Извор Нишки портал

КУСТУРИЦА НАКНАДНО И ЖДРАЛЕ 4. ДЕЦЕМБРА У НИШУ

Због здравствених проблема аутора отказана је промоција књиге "Шта ми ово треба", Емира Кустурице, која је у организацији СКЦ Ниш, требало јуче да буде одржана у Нишу.
О накнадном термину организатор ће јавност обавестити накнадно.

У промоцији учествова ће и Манојло Мане Вукотић, власник издавчке куће "Вукотић медија".
Дан ветерана 4. децембар, у знак сећања на потписано примирје у Првом балканском рату обележен је у Војној болници у Нишу.

Председник општине Палилула, Александар Ждрале, положио је венац, на споменик учесницима Балканских ратова.
Више о 4. децембру, као Дану ветерана прочитајте ОВДЕ.

23. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАЛИХ СЦЕНА И МОНОДРАМЕ

У сали Културног центра у Источном Новом Сарајеву од 04. до 08. децембра траје 23. међународни фестивал малих сцена и монодраме,који ће отвориће Крушевачко позориште представом Јована Стерије Поповића „Женидба и удадба,“ у режији Бојана Вељовића.

 У програму Фестивала учествоваће позоришта из Босне и Херцеговине, региона, а по први пут и из Русије. У званичном, такмичарском програму Фестивала представиће се пет позоришних комада, као и четири монодраме.

Селекција је, по квалитету изабраних комада изузетно уједначена, па ће тако и одлука о побједницима бити својеврстан изазов за чланове жирија. 

И ове године додјељују се фестивалске награде: награда за најбољу представу у цјелини, најбољу монодраму, најбољег глумца и глумицу Фестивала.

Опширније о историји фестивалу прочитајте ОВДЈЕ.

Градоначелник Источног Сарајева и предсједник Организационог одбора Фестивала Ненад Вуковић, директор Фестивала је Младен Јанковић,селектор Фестивала Љубо Божовић 

Продаја улазница за овогодишњи фестивал почела је , 27. новембра , по цијенама од 5 КМ за монодраме и 10 КМ за представе.

Потребна средства за реализацију Фестивала обезбјеђена су кроз пројекте на конкурсима Министраства просвјете и културе Републике Српске, Министарства културе и информисања Републике Србије, Града Источно Сарајево, те уз помоћ општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Туристичке организације Источно Сарајево.

Више информација о овогодишњем фестивалу погледајте на  САЈТУ општине Источно Ново Сарајево.

Фестивал се затвара представом "Хор бечких дечака" у режији Ирфана Менсура, Сарајлије који је гимназиске дане провео у Нишу.

САРАДЊА НАРОДНОГ МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И НАРОДНОГ МУЗЕЈА ИЗ НИША

Потписан Протокол са Народним музејом у Нишу

Поводом потписивања Протокола о сарадњи, делегација Музеја Републике Српске је 23. новембра 2018. године посјетила Народни музеј у Нишу.

Протокол су потписали директор Музеја Републике Српске Миладин Савић и директор Народног музеја у Нишу, Ненад Спасић, а потписивању су присуствовали музејски савјетник Милка Ђукић, археолог Музеја РС, те помоћник директора Народног музеја, Весна Црноглавац, виши кустос археолог.

Овај Протокол о сарадњи Народног музеја у Нишу и Музеја Републике Српске дефинише међусобне односе са циљем иницирања, јачања и унапређења заједничких пројеката и програма у области музејских дјелатости. Поред тога, Протокол обухвата организовање, размјене и одржавање тематских музејских изложби, размјену професионалних искустава из области музеологије, размјену особља како би се спровели заједнички пројекти као и размјену информација од заједничког интереса.

Потписивање овог Протокола представља нови, значајни корак за Музеј Републике Српске. Већ потписани споразуми са Енографским музејом у Београду и Музејом Војводине у Новом Саду, уродили су до сада бројним изложбама те реализованим пројектима и музејским програмима, који јачају музејску дјелатност у цијелом региону.

ПРАВОСЛАВНО ЈЕДИНСТВО И НОВИ ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ЦАРИГРАДА И МОСКВЕ

Петак, 23. новембар, Нишки културни центар, био је место два врло занимљива догађаја.

Од 18.00 часова концерта младих таленaта полазника Школе певања Снежане Спасић.

Дивно је било слушати ту предивну омладину која има жељу да искористи свој дар ради очувања богате традиције Ниша и Србије.

Од 19.00 часова у сали поред у организацији Културног клуба "Црњански" и Дружине Светог краља Милутина из Ниша одржано је предавање проф.др Зорана Чворовића на тему "Православно јединство и нови односи Цариграда и Москве".

Најзанимљивији детаљи тог предавања су да је тзв. " Критски свеправославни сабор" обезбеђиван од стране агената ФБА-ја и финансиран новцем из Америке.

Према професору Чворовићу свих седам досад одржаних Сабора било је због догмстских питања, тј. суштинских разлика у животу Православне цркве.

Аудио снимак предавања послушајте ОВДЕ.

Он сматра да је Цариградска патријаршија у некој врсти застрањености у "источни папизам", из разлога што Царигрсдски Патријарх, одлуке о суштинским питањима живота Православне цркве доноси самостално, попут римског папе.

Посљедња одлука о давању аутокефалности Украсинској правослсвној цркви само говори у прилог томе.

За неупућене само " мајка црква" може дати аутолефалност Укрсинској цркви, а то је Руска прсвославна црква.

Позивање Цариградске патријаршије да је у седамнестом веку дала самосталност Украинској православној цркви, у време када је Русија била у врло тешком положају, најбоље говори о самој Цариградској патријаршији. Као и даља историска дешавања кад се Русија опоравила те је тадашња територија Украинске православне цркве поново враћења упод јуриздикцију Руске православне цркве, што је Цариградска патријаршија тада беспоговорно прихватила.

Такође, проф Чворовић је нагласио да по канонима свака одлука која је старија од једног просечног животног века, а у то време то је било између 30 и 40 година, остаје трајна, што значи да је Руска православна црква, мајка Украинске православне цркве и да јој само она може дати самосталност.

Занимљива је да Цариградска патријаршија  у неким ранијим историским раздобљинма у прошлом веку дала самосталност и Пољској, Финској и још неким другим православним црквама те да су на тај начин и цариградски Патријарси почели да имају живу цркву, тј паству. То им је циљ и са Украином.

Мада по професору Чворовићу, што се тиче Украине, она је изнуђен потез пошто није успио критски сабор, који је финансиран од стране САД-а, а чије су одлуке требало да умногоме оправдају свакодневне животне девијантности које пропагира глобализам.

Професор Чворовић је убеђен да је изненадни долазак председника Русије Путина на Свети Гору у време одржавања "критског сабора" утицао да исти не буде свеправославни и да његове одлуке не буду обавезујуће.

Такође, његова недавна посета Кијевско пешчарској лаври, према професору Чворовићу говори у прилог томе да ће политика бити умешана и у решавање питања црквених односа унутар Укарине.

Као битну констатацију напоменуо је да су од осамдесет и три Епископа Украинске православне цркве Московске патријаршије, само тројица отишли код предсједника Порошенка на договор о успостављању с Укараинске правосдлавне цркве, и да су Епоскопи из западног дела Украине.

Професори Бојовић и Чворовић после предавања

Свешенство и монаштво та три Епископа наводно је већ позвало своје Епископе да се изјасне о остајању у саборности са  Украинском православном цеквом Московском патријаршијом.

Одлично предавање које је присутним много разјаснило однос између Цариградске и Мосовске патријаршије.

Релативно мали број присутних је једина негатовност овог дивног предавања.

Део издања Културног центра "Црњански"

ПРОФ.ДР.МИЛОШ КОВИЋ У НИШУ

На Филозофском факултету у Нишу у организацији Департмана за историју, пред препуним анфитеатром, данас је одржао предавање ванредног професор Фикозофског факултета из Бегорада, професор доктор Милош Ковић, на тему "Сто година од ослобађања и уједињења (1918-2018): Наслеђе, искуства, поруке".

Предавање је организованао у част 140. година постојања нишке Гимназије "Стеван Сремац".

Данас је и амарички амбасадор Кајл Скот посјетио Филозофски факултет у Нишу.

Број присутних најбоље говори о заинтересованости студената о ономе што он има да им каже.

Међутим боде у очи приступ уредника званичног факултетског сајта који ова два данашња гостовања обрађују на различите начине. што се најбоље може видјети на овом и овом линку.

Истицање Скотове улоге и Амбасаде САД, а не навођење бар основних теза из излагања проф.др Ковића говори о некој врсти подчињености Филозофског факултета у Нишу, што може бити врло опасно за развој нашег друштва.

Извор:filfak.ni.ac.rs

Kреативност је смисао живота" - Марко Марјановић и Марк Раинеy

Марк Раинеy је псеудоним Марка Марјановића, српског независног гитаристе, певача, композитора и продуцента. Његове меланхоличне и једноставне мелодије су последица одрастања у малом граду и борбе да буде прихваћен у њему онакав какав он јесте. Његова поезија писана је на српском језику, док као Марк Раинеy користи енглески да би се изразио.

                   Фото Нишки портал

Почео је да свира гитару када му је било шеснаест година. Из прва научио је да свира десну гитару а онда две године касније одлучио је да научи и леву, коју и дан данас највише практикује. Та чињеница да је рођен са шест прстију одваја га од осталих гитариста и чини га јединственим због начина свирања, а уједно и страст коју посвећује свом инструменту. Никада није ишао на часове гитаре а начио је да свира скидајући песме бендова Нирвана, Јоy Дивисион, Марилyн Мансон и загребачког састава Азра.

Четири године био је гитариста и певач индие бенда "Тхе Цомбс" са којим је поред локалног успеха имао и доста запажених концерата широм земље. Бенд Тхе Цомбс на пролеће 2011. године издаје први и једини албум "То Оур Wеалтхy Цоусинс". Након тога Марко се потпуно посвећује писању песама и уживо наступима под именом Марк Раинеy.

Прво званично издање под псеудонимом Марк Раинеy ЕП "Стаy" излази за онлине издавачку кућу Балканроцк Рецордс недељу дана пре Марковог наступа на Нишвилле Јазз Фестивалу.

Почетком јесени 2013. године Марко у својој соби приводи крају снимање материјала за свој први самостални албум који носи назив "Фареwелл Сwеетие" који се такође може бесплатно преузети са сајта Балканроцк Рецордс-а.

Албум Фареwелл Сwеетие, који чини осам песама, Марко описује као интимни водич кроз његова искуства са људима, успонима, препрекама, успоменама и сновима. Девета бонус песма је ремиx песме "Тиес" који је радио, Марков велики пријатељ, Душан Влајић.

Након албума излазе синглови, којима се приближава сензуалном алтернативном р’н’б-ју, Wант То, Хеавен Сингс, Легс и Аслееп.

Спот за песма Легс, за који је ексклузивну промоцију радио „Ц-хеадс“, магазин о фотографији, моди, музици, путовањима, сеxу, уметности и култури младих, Марка је довео на насловне стране регионалних новина и часописа и био је пропраћен од стране водећих домаћих медија.

Режисер и продуцент Милош Тасић 2018. године завршава филм под називом „Раинеy“ којим приказује, кроз стилизовану и драматизовану причу о Марку, његову борбу са највећом несигурношћу, са којом се бори још од раног детињства и како прераста у локалну звезду чиме постаје симбол наде и упорности.

У мају 2018 године РТС-ова емисија „Место за нас“ посвећена је Марку са називом „Пут до снова“. У њој аутори емисије наводе:„Представљамо вам младог кантаутора из Ниша - Марка Марјановића. Са овим момком, познатији у уметничком свету као Марк Рејни, разговарали смо о његовом музичком изразу, сновима, страховима, поезији и љубави. Марко је, како га и пријатељи доживљавају, јединствен по снази, подршци и инспирацији коју другима даје. Узор вредан дивљења.” Један од саговорника у емисији је и Маркова разредна из Административно биротехничке школе, Ана Ивић-Вељковић.

Марко Марјановић је дипломирани-мастер правник, али постоје вероватно и гори начини да човек сам себи упропасти живот, каже он и смеје се као и увек.

Пројекат се реализује уз подршку града Ниша

ГРАН ПРИ ЗА ФИЛМ "НУКЛЕАРНЕ СЈЕНКЕ

Јуче у Зворнику завршен 12. Међународни фиклмски фестивал "Први кадар".

Предсједник овогодишњег жирија био је директор Нишког култирног центра Срђан Савић

Према писању  /СРНА/ - Гран при "Стећак кнеза Павла" за најбољи филм 12. Међународног филмског фестивала "Први кадар" додијељен је пољском аутору Мареку Лешчевско за филм "Нуклеарне сјенке".

Стручни жири је објаснио да изненађујуће зрело остварење младог аутора Лешчевског беспријекорно стилизованим филмским језиком, без иједне изговорене реплике, осликава посљедице свеопште нуклеарне катастрофе водећи кроз опустошени постапокалиптични свет.

"Капија Зворника" за најбољу режију припала је Рози Хани Цигле из Њемачке за документарни филм "Породични живот".

"Цигле нам, наоко хладним, реалистичким и објективним редитељским поступком, са дугим кадровима, у успореном монтажном ритму и без покрета камере, у маниру великих северноевропских сликара реалиста, презентује живот једне породичне заједнице на изолованом сеоском имању", наводи жири.

"Печат Кнеза Павла" за најбољи кратки играни филм у селекцији "Кратке приче" додијељен је филму "Прави мушкарац не плаче", аутора Лукаса Кастана.

Кастан је са искреном емпатијом и уз упечатљив и дискретан глумачки наступ Алфонса Ларе у улози оца, на свјеж и оригиналан начин презентовао много пута испричану причу о хендикепираном дјечаку који, упркос великој жељи, неће успјети да оствари своје снове.

Награду "Печат кнеза Павла" за најбољи филм у селекцији "У фокусу" добило је остварење "Анатомија чуда", аутора Алесандре Калесие.

"Печат кнеза Павла" за најбољи документарни филм у селекцији "Екс Ју у фокусу" отишао је у руке Александра Рељића за филм "Енкел", док је "Печат кнеза Павла" за најбољи кратки играни филм у селекцији "Екс Ју кратки" припао остварењу "Посљедњи запис" Леонида Шејке.

Жири је филмску клапу за најбољи студентски документарни филм у селекцији "Нови погледи" додијелио филму "Обележени" Јована Допуђе, а филмску клапу за најбољи студентски кратки играни филм у селекцији "Кључ за филм" дао је филму "Кинески зид" Александре Одић.

Специјалне награде добили су кратки документарни филмови "Кратки обитељски филм", Игора Безиновића за аутентичан редитељски приступ испитивању истине и "Исти" Дејана Петровића за изузетно документарно свједочанство о релативности поимања људске слободе.

Специјалне награде додијељене су и за документарни филм Радослава Т. Станишића "Неприлагођени филмски гроф" за комплексан увид у ауторски опус једног неправедно занемареног филмског ствараоца Мила Ђукановића, који је дао изузетан допринос развоју југословенске, црногорске и српске филмске умјетности, те за кратки играни филм "Марија" Јураја Приморца за причу о трагању за милошћу и правдом у хаосу савременог свијета.

Специјалне дипломе добио је филм "Челичне ратнице" Јелене Миле, за спој посебног коришћења документаристике у играном филму о женама добровољцима у Првом свјетском рату и ратовима на Балкану, те Радослав Т. Станишић за специфично увезивање идеје и архивске грађе у обликовању филмске фигуре редитеља Мила Ђукановића.

Награде и специјалне дипломе награђеним ауторима уручили су градоначелник Зворника Зоран Стевановић, чланови жирије и извршни директор 12. "Првог кадра" Витомир Митрић.

Стевановић је захвалио продукцији "Први кадар" Источно Сарајево што је омогућио Зворничанима не само да погледају нове документарне филмове, него и да млади људи буду у прилици да и сами добију теоретска сазнања о креирању и снимању документарних и анимираних филмова.

Овогодишњи "Први кадар" отворен је 12. новембра у Културном центру у Источном Новом Сарајеву премијерним приказивањем играног филма "Границе кише", Николе Мијовића и Властимира Судара.

Међународни филмски фестивал завршен је вечерас у Дому омладине у Зворнику додјелом награда најбољим филмовима, њиховом пројекцијом и веома запаженим наступом етно-састава "Катера" из Источног Сарајева.

Отварању фестивала претходило је отварање изложбе фотографија аутора Александре Јованић и Чарне Манојловић "Храбре жене путују кроз време".

Помоћник министра просвјете у Влади Републике Српске Тања Ђаковић рекла је на отварању да је "Први кадар" препознао два најважнија стратешка опредјељења Министарства просвјете и културе - развој публике и децентрализацију културе.

Мото 12. Међународног филмског фестивала био је "Први кадрирај!", а у његовом пратећем програму реализовани су ДокМастерсКлас "Умјетност документаризма - портрет у документарном филму", чији је предавач била филмски редитељ Чарна Манојловић, затим промоција филмског часописа "Филаж", вече лауреата, као и пројекције филма "Челичне ратнице", Јелене Миле из Шведске и филма за дјецу "Злогоње", Рашка Миљковића из Србије.

Покровитељ фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а ову јединствену манифестацију подржали су Удружење филмских радника БиХ, општина Источна Илиџа, општина Источно Ново Сарајево и град Зворник.

Медијски покровитељи су Радио-телевизија Републике Српске и Новинска агенција Републике Српске - СРНА.

ЏЕЗ КОНЦЕРТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

У организацији Удружења младих "Модус адосцеленти" из Источног Сарајева, у сали Културног центара Источно Ново Сарајево у понедељак 29. октобра од 20.00 часова одржаће се концерт џез бендова из Ниша, Тиране, Федеративног и Источног Сарајева и Зенице, који су на овогодишњем "Нишвиулу" у Нишу учествовали на заједничкој радионици у обрађивању познатих домаћих и старних пјесама у џез маниру.

То је једна дивна прилика да и љубитељи џеза, осјете атмосферу, бар у једном дијелу, како то имају прилику да доживе Нишлије.

ЧЕТВРТИ ФЕСТИВАЛ ПРАВОСЛАВНОГ ФИЛМА-"СНАЖНИ ДУХОМ" У КРУШЕВЦУ

Синоћ је у Крушевцу, граду побратиму Источног Сарајева отворен Четврти фестивал православног филма "Снажни духом",изложбом Софије Јечине, у белој сали Културног центра. Ауторка је члан Удружења уметника Србије и међународне асоцијације уметника УНЕСКА. Фестивал ће трајати до 28. септембра, а улаз је слободан.

Проекције филмова који је стручни жири одабрао за овогодипњи фестивал приказиваће се у Културном центру Крушевац.

Фестивал се одржава уз благослов Његове Светости патријарха српског Иринеја у сарадњи са Епархијом и уз покровитељство града Крушевца. Подршку су дали Амбасада Републике Србије у Русији, Српско одељење међународног фонда јединства православних народа, Амбасада Руске федерације у Републици Србији. 

Према речима градоначелника Крушевца Јасмине Правуловић ћ: „Овај фестивал је један од начина да се оснажи православље и очува дух народа који су кроз историју, захваљујући непоколебљивој вери, сачували свој национални идентитет. Циљ је промоција вредности православља, културе и традиције православних народа“.

Гости и учесници Фестивала ће имати прилику да се упознају са документарним и играним филмовима из 10 земаља света. Жири ће оценити 3 играна и 9 документарних филмова из Србије, Белорусије, Русије, Бугарске, Републике Српске, САД, Енглеске, Аустралије, Казахстана, Украјине.

Прве пројекције филмова биле су руске продукције: „Љубав је јача, сећање на Николаја II“ и „Бели анђео“.

Програм Фестивала можете погледати овде.

Професор историје Ђорђе Бојанић из Ниша, био је на отврању фестивала, а успио је јуче и да се фотографише са организатором Филипом Кадрјушповим.

Да било је то једно предивно поподне и вече испуњено православном љубављу.

ВЕРА У СЕБЕ ЈЕ НАЈВАЖНИЈА-СТАФАН М. МЛАДЕНОВИЋ

Нишки портал  уз подршку Града Ниша, реализаоаво је проекат Наши узори, о младим нишлијама старости од 14-26 година који су постигли успијешне резулете у областима којим се баве.

Ради се о кратким причама и репортажама са њих дванест.

Припала нам је част да се укључимо у овај проекат и реемитујемо на нашем блогу те репортаже, што смо радо прихватили да учинимо у наредном периоду, тако да сваког понедељка објавићемо по једну репортажу.

Млади глумац и аутор Стефан М. Младеновић је одувек знао шта жели. Глума га је интересовала од малих ногу па је одлучио једну веома важну ствар – да од свог сна не одустаје. Знао је да неће бити лако. Ипак, он није од оних који ће чекати на прилике. Он је сам почео да их ствара.

Након неколико представа у којима је имао итекако занимљиве улоге, после неколико пројеката, пожелео је да оде корак даље. Дошао је на идеју да направи филм.

Први Стефанов филм зове се ’’Qуиеро децирте’’ или на српском ’’Желим да ти кажем’’. Сјајна ствар је да је управо овај филм, снимљен на шпанском језику, обишао више од 10 фестивала широм света. Захваљујући њему, Стефан је посетио неке од земаља о којима је раније сањао – па и саму Шпанију, тачније Мадрид. Треба рећи и да је свој први ауторски филм снимио готово без икаквих средстава, а да му је то остварење донело бројна нова познанства и мотивисало га да и даље вредно ради како би остварио своје снове.

Сада Стефан ради на новом филму. У емисији ’’Наши узори’’ говори о својим циљевима, о томе шта је за њега успех, ко му пружа највећу подршку, а шаље и важну поруку младима.

ВЛАДО ГЕОРГИЈЕВ И СКУП ОЛДТАЈМЕРИ У НИШУ

Синоћ су Нишлије биле почаствоване једним изузетним музичким доживљајем, концертом Барбе у Тврђави, послије његовог наступа у Вишеграду у петка вече.

Фото са Владиног твитер налога

Атмосфера коју само он може да направи.

Публика је имала у чему да ужива, а и Барба се потрудио да атмосферу подигне на потребан ниво.

Фото са Владиног твитер налога

Све похвале организаторима и техничком особљу и за разглас и расвјету.

Концерт смо слушали уз двије пластичне чаше црног вина, сиједећи на обали Нишаве у близини Тврђаве.

Потпуни доживљај.

Данас су на, платоу испред Хотела "Амбасадор", Тргу краља Милана, или код Коња, како Нишлије воле да лоцирају, заинтересовани имали прилику да присуствују "Трећем скупу олдтајмера", у организацији Удружења заналија Ниша и уз подршку Градске општине Медијана.

Било је око тридесетак заљубљеника у старе четвортаокаше, који су се предсавили Нишлијама, а највише из Бугарске.

Овим је успијешно и Удружењ занатлија Ниша одржало своју промоцију, јер управо занатлије су ти који својим радом доприносе очувању ових старих аутомобила.

Лимари, лакирери, кожари, ковачи, вариоци, аутомеханичари, аутоелектричари и други.