СНИЈЕГ НА СТАЗИ БЛАГОДАТ ЗА СКИЈАШЕ У ИСТОМ ТРЕНУТКУ НА ПУТУ НЕВОЉА ЗА ВОЗАЧЕ

Овјективност са просторне дистанце.

Снијег покрио Јахорину, ипак радили су и топови за вјештачко оснијежавање. Акумулационо језеро намјењено за употребу система вјештачког оснијежавања празно, по неким јер је "шупље ко сито", по другим због процијене да ће бити довољно природног снијега.

Опет ови други приказују и топове за оснијежавање у фнкцији па остављају у дилеми зашто је Језеро празно.

Битно је да на стазама има довољно снијега за безбједно скијање.

Пада и даље и то је добро за скијаше и све оне који желе зимовати на планини.

Зими се на планину долази због снијега.

Опет, снијег на путу може да направи проблеме возачима, који немају прилике да возе по снијегу.

Оно који су задужени за одржавање путева у зимском периоду тврде да су сви путеви проходни.

Сигурно онима који управљају возилима за чишћење снијега и непосредно кад та возила прођу.
Прије тога и некоико сати послије, уколико снијег интезивно пада, као што зна на Јахорини, без ланаца се тешко може проћи.
Доживљај једног твитераша. коме је добар домаћин пружио помоћ.
Наравоученије, зими на планиину никако без ланаца.
Мада то би могла бити и добра пословна прилика за незапослене момке. Неколико парова аутомобилских ланаца за снијег и шпарање од Тријангле до Јахорине, да се нађу при руци возачима у невољи.
Опробано већ од Брзеће до Копаоника, функционише.

Има дјелова гдје само одабрани уживају у нетакнутој љепоти, а зато је неопходно одрицање од свих благодети зимовања и неизмјерна љубав према том ћошку на кугли земаљској. 

ИВАН БИСИЉЧИЋ КОНЦЕРТ У НИШУ ПАР СТИХОВА ЗА НАС

Синоћ је Иван Босиљчић одржао концерт у Дому војске Ниш.

Карте за концерт раније су биле распродате.

Било је и оних који су се надали да ће и без карте моћи да уђу и уживају у концерту.

Нисмо се придружили њима.

Једном фотографијом улаза у салу Дома војске Ниш, желели смо да вам прикажемо атмосферу пред синоћни концерт Ивана Босиљчића.

Више о Ивану Босиљчићу можете сазнати у врло занимљивом интервију који је дао за Вечерње новости

ДАНАС ПОЧИЊЕ 17. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЈЕЦУ И МЛАДЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 12. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Свечаном академијом "Тражим помиловање" данас ће у Културном центру Источно Ново Сарајево бити отворен тродневни 17. Међународни фестивал поезије за дјецу и младе на којем ће бити додијељено 60 награда најбољим ауторима из Црне Горе, Србије, Македоније и БиХ.

Директор Фестивала Витомир Митрић рекао је Срни да је овогодишњи фестивал посвећен великој пјесникињи Десанки Максимовић.

"Мото овогодишњег фестивала инспирисан је циклусом пјесама `Тражим помиловање, лирска дискусија са Душановим закоником`, што је била и тема овогодишњег конкурса за младе пјеснике од 18 до 30 година", рекао је Митрић.

Он је навео да је на конкурс Фестивала "Трагом поезије Десанке Максимовић" пристигло 516 пјесама, које су послали 172 ученика основних и средњих школа и млади студенти из Црне Горе, Србије, Македоније БиХ, а пјесме је оцјењивала књижевница Дара Секулић.

"Међу првонаграђенима је и најбољи млади пјесник Теодора Кошарац из Братунца, студент Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Она је добитник награде `Радославница`, која се додјељује у знак сјећања на пјесника Радослава Самарџију", навео је Митрић и додао да ће њој припасти част да отвори фестивал.

Он је подсјетио да је ова манифестација од 2008. године утемељила награду "Плакета Благодарница", која се додјељује пјесницима за дјецу у Републици Српској за допринос и развој писане ријечи.

Добитници ове престижне награде за прошлу годину су пјесници Предраг Бјелошевић и Вид Вицко Вукелић из Бањалуке, а награде ће бити уручене на Свечаној академији када ће званично бити отворен фестивалски програм.

Митрић је рекао да на академији учествују Дара Секулић, Тоде Николетић, Дејан Алексић, Боро Капетановић, Вид Вицко Вукелић, Мирослав Кокошар, Јово Чулић, Велимир Ралевић, Дејан Ђоновић, Соња Падров Тешановић, Раденко Кела, Недељко Зеленовић, Марјана Петронић, Борис Ђорем, Евита Бојковац и Теодора Кошарац.

"На Свечаној академији биће приказан и анимирани филм `Детлић`, који је настао као илустрација истоимене пјесме Десанке Максимовић, у оквиру радионице анимираног филма 12. Међународног филмског фестивала `Први кадар` у Зворнику. Биће изведен и перформанс `Корак по корак` са анимацијом гранд гињол лутке Десанке Максимовић", прецизирао је Митрић, који је и директор "Форум театра", организатора овог фестивала.

Он је додао да ће у оквиру фестивала бити реализовано шест програмских цјелина посвећених Десанки Максимовић, која се сматра једном од најзначајнијих књижевних представника српског романтизма.

Првог фестивалског дана почеће и тродневна креативна радионица поезије "Нигде станка, нигде санка, цвеће, срце и Десанка", коју ће водити пјесник Тоде Николетић из Србије, један од тренутно најпопуларнијих пјесника за дјецу у региону.

Сутра увече биће уприличен и програм "Вече посвећено Десанки Максимовић -госпођица Десанка Максимовић", инспирисано романом Милована Витезовића.

Другог фестивалског дана биће одржан сусрет са пјесницима у подручним школама Источног Сарајева под називом "Јесење јутро поезије" и промоције књига поезије за дјецу.

Пјесникиња из Херег Новог Соња Падров Тешановић представиће збирку пјесама "Мама 0-24", млада пјесникиња Евита Бојковац из Дервенте представиће књигу "Ружичасто сунце и плави мјесец", за коју јој је додијељена плакета "Сима Цуцић" у Новом Милошеву, а она је и добитник Специјалне дипломе овогодишњег фестивала.

Јово Чулић из Бањалуке представиће књигу "Задња пошта Мадагаскара", Дејан Алексић из Краљева књигу "Шта сам оно хтео да кажем", а пјесник Вид Вицко Вукелић из Бањалуке промовисаће своју најновију књигу "Постоји нешто".

Мирослав Кокошар представиће најновију књигу "Баци бригу на весеље", а Тоде Николетић промовисаће своје најновије издање пјесама, док ће Дејан Ђоновић представити најновију књигу "Трема".

У оквиру фестивала биће организована изложба најбољих радова ликовног конкурса "Илуструј пјесму Десанке Максимовић".

Посљедњег дана фестивала, у петак, 14. децембра, у оквиру програма "Пјесме награђених" наступиће награђени на конкурсу из Источног Сарајева и пјесници гости фестивала. У оквиру овог програма биће одржана презентација креативне радионице поезије "Нигде станка, нигде санка, цвеће, срце и Десанка", чиме ће званично бити затворен фестивал.

"У оквиру издавачке дјелатности фестивала планирано је издавање звучне књиге награђених младих пјесника конкурса 17. фестивала поезије под називом `Трагом пјесме Десанке Максимовић`", закључио је Митрић.

Генерални покровитељ Фестивала је Министарство просвјете и кулутре Републике Српске. Генерални медијски покровитељ су Новинска агенција Републике Српске Срна и РТРС.

Извор:ФБ Витомир Митрић/СРНА

ПРЕВЕНТИВНИ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ПРЕГЛЕДИ У ВОЈНОЈ БОЛНИЦИ НИШ

Јуче су у Војној болници Ниш, на основу препоруке Министарства здравља обављани превентивни, бесплатни, специјалистички прегледи на Интерном, ОРЛ и Неуролошком одељењу.

Превентивни!

За заинтересоване пацијенте, којима није утврђено неко обољење, а можда имају неке тегобе, а немају здравствено осигурање и материјалну могућност да те прегледе могу себи приуштиту.

Међутим, као и многе испланиране акције и ова је изгубила свој смисао.

Предност су имали заинтересовани који су се раније пријавили за  прегледе у овом термину.

Доктори који су јуче у ВБ Ниш учествовали у овој акцији, потрудили су се да у оквиру својих могућности, прегледају и оне који су дошли, а нису били заказани.

И овом акцијом Војна болница Ниш, показала је да је Српска војска увек уз свој народ.

Једина замерка је што су о прегледима били упознати они који су често у ВБ Ниш, на прегледима, те су они и њима блиски били у позицији да закажу прегледе.

Остали грађани били су донекле дискримисани.

Очекујемо у наредном периоду побољшање овакве праксе.

ОВАКВА НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА ИЛИ СПОРАЗУМ ИЗ МАКАРЕША СРБИМА НЕ ТРЕБА

Скупштина Србије усвојила је уредбу или нешто већ, о повећању обавезне таксе за јавни сервис за 70 динара.

Еј Скупштина. Значи да су грађани Србије сагласни с тим јер су ту одлуку донели њихови представници.

Да шта је 70 динара на оволика повећања и благостање, али с друге стране јавни сервис не испуњава сврху свог постојања, објективног и целокупно информисање и образовање свих генерација у Србији и шире.

Одлука Скупштине ступа на снагу од нове 2019. године.

То му дође као новогодишња честитка посланика онима који су им указали повјерење.

Него већи је проблем уколико Скупштина потврди потписивање споразума о илегалним мигрантима, ако нажалост представници Владе одлуче да потпишу тај споразум.

Искрено се можемо надати да ће Србија већу пажњу обраћати према свим категоријама својих грађана којима је потребна помоћ државе, као што пружају мигрантима.

Жалосно је да у Србији има и један бескућник, а отварају се центри за трајан смештај миграната.

Да се разумемо, немамо ништа против насељавања породица у срединама које културолошки и верски имају сличност са мигрснтским породицама.

Против смо прихватања војно способних миграната без породица, а таквих је највише.

Одговорни треба да размисле о томе.

ХИЛАНДАР НИШУ НИШ ХИЛАНДАРУ

Синоћ је у Ресторану "Стамболски" у Нишу, организована пригодна вечера са специјалитетима из кухиње Манастира Хиландар.

Вечеру је организована од стране Уредника портала "Јужна Србија инфо" и под покровитељством Града Ниша и Нишавског управног округа.

Истакнуто је да су Нишлије поред Београђана у задњих 14 година највише донирале у обнови Хиландара.

Та срдства највећим дијелом улагане су у инфраструктуарне објекте на Светој Гори.

Опширније можете прочитати ОВДЕ

И РТС је у Јутарњем програму имао прилог о овом догађају.

"Машта је нешто што увек можемо да носимо са собом" - Настасја Буђевац

Од малена је проводила време у породичном атељеу у дворишту куће, и одрастала је окружена људима који су се визуелно изражавали и били осетљиви на естетику. Прве аспирације ка томе чиме би се бавила су тада и настајале. За њу је успех бавити се оним што воли, и каже да је машта та која је неопходна у том процесу, јер је чини полетном и помаже јој на том путу остварења идеја, а инспирацију проналази тако што се труди да буде окружена стварима које воли.

Kако је живети и стварати у Паризу? Kолико је тешко или лако ускладити архитектуру, кинематографију и фотографију? Kакве планове има у некој блиској будућности? Шта је чини срећном и шта би поручила младим људима? На сваку од ових тема, а и више од тога, је за Нишки портал говорила Настасја Буђевац.

Замолили смо је и да нам каже нешто о чувеном Монтмартре – у, а њен одговор нас је одушевио, те парафразирамо њену изјаву. Она Монтмартре данас доживљава као један велики вашар где људи неартикулисано троше новац на беспотребне ствари, и као такав, он за њу представља једну врсту јефтине разоноде.

Редакција Нишког портала жели посебно да јој се захвали на одвојеном времену и више него професионалном приступу током наше комуникације. Захвалили бисмо се на послатом видео материјалу који је сама направила у Паризу, а на наше смернице и питања, и додајемо да на крају није било тешко, ни најмање, направити коначну композицију емисије из серијала „Наши узори“ и да је она са пуним правом Наш узор.

Рођена је у Нишу, новембра 1993. године. Након средњошколског образовања у нишкој Гимназији „Бора Станковић“ уписује архитектуру на Универзитету у Београду где завршава Основне академске студије и прву годину Мастер студија. Учествује на изложбама у Београду и Нишу као излагач у оквиру различитих медија (фотографија, архитектура, графика...).

Након навршене прве године Мастер студија у Београду, своје образовање наставља на париском факултету „ЕНСА Ла Виллетте“ на коме дипломира са мастер тезом на тему кинематографије коју прати краткометражни документарни филм који снима у париском предграђу. У међувремену излаже серију аналогних фотографија у париској галерији „Ла Беллевиллоисе“.

Тренутно живи и ствара у Паризу.

Пројекат се реализује уз подршку града Ниша

Током емисије је коришћена музика која је у оригиналу преузета са YоуТубе канала. Сва ауторска права у потпуности задржава аутор. Наводимо линкове преузете музике:

Рyан Адамс - Дамн, Сам (И Лове А Wоман Тхат Раинс)

Феист – Гатекеепер

Ницк Драке - Wинтер ис Гоне

Kевин Аyерс - Маy И (студио версион)

*   Ова репортажа се реализује у оквиру пројекта за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији Града Ниша у 2018. години. Пројекат суфинансирају Град Ниш и Управа за културу Ниша

Извор Нишки портал

КУСТУРИЦА НАКНАДНО И ЖДРАЛЕ 4. ДЕЦЕМБРА У НИШУ

Због здравствених проблема аутора отказана је промоција књиге "Шта ми ово треба", Емира Кустурице, која је у организацији СКЦ Ниш, требало јуче да буде одржана у Нишу.
О накнадном термину организатор ће јавност обавестити накнадно.

У промоцији учествова ће и Манојло Мане Вукотић, власник издавчке куће "Вукотић медија".
Дан ветерана 4. децембар, у знак сећања на потписано примирје у Првом балканском рату обележен је у Војној болници у Нишу.

Председник општине Палилула, Александар Ждрале, положио је венац, на споменик учесницима Балканских ратова.
Више о 4. децембру, као Дану ветерана прочитајте ОВДЕ.

23. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАЛИХ СЦЕНА И МОНОДРАМЕ

У сали Културног центра у Источном Новом Сарајеву од 04. до 08. децембра траје 23. међународни фестивал малих сцена и монодраме,који ће отвориће Крушевачко позориште представом Јована Стерије Поповића „Женидба и удадба,“ у режији Бојана Вељовића.

 У програму Фестивала учествоваће позоришта из Босне и Херцеговине, региона, а по први пут и из Русије. У званичном, такмичарском програму Фестивала представиће се пет позоришних комада, као и четири монодраме.

Селекција је, по квалитету изабраних комада изузетно уједначена, па ће тако и одлука о побједницима бити својеврстан изазов за чланове жирија. 

И ове године додјељују се фестивалске награде: награда за најбољу представу у цјелини, најбољу монодраму, најбољег глумца и глумицу Фестивала.

Опширније о историји фестивалу прочитајте ОВДЈЕ.

Градоначелник Источног Сарајева и предсједник Организационог одбора Фестивала Ненад Вуковић, директор Фестивала је Младен Јанковић,селектор Фестивала Љубо Божовић 

Продаја улазница за овогодишњи фестивал почела је , 27. новембра , по цијенама од 5 КМ за монодраме и 10 КМ за представе.

Потребна средства за реализацију Фестивала обезбјеђена су кроз пројекте на конкурсима Министраства просвјете и културе Републике Српске, Министарства културе и информисања Републике Србије, Града Источно Сарајево, те уз помоћ општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Туристичке организације Источно Сарајево.

Више информација о овогодишњем фестивалу погледајте на  САЈТУ општине Источно Ново Сарајево.

Фестивал се затвара представом "Хор бечких дечака" у режији Ирфана Менсура, Сарајлије који је гимназиске дане провео у Нишу.

ЈЕДНАКОСТ ИЗМЕЂУ НАСЕРА ОРИЋА И ГОРАНА САРИЋА НЕ ПОСТОЈИ

Да још једна фарса правосудних органа БиХ, ослобађајућа пресуда Насеру Орићу, као што је била фарса и оптужба која се заснивала на убиству три заробљеника.

Насер Орић је био комадант и самим тим по хашком праву и одговоран по командној одговорност, као што су били одговорни и осуђени Срби, који директно нису чинили злочине, али су били предпостављени онима који су их чинили.

Насер Орић је и наређивао и лично чинио.

То је и доказано, а ипак је ослобођен.

Правоснажно.

С друге стране Горан Сарић, школовани официр, са завршеном Војном академијом, прошао је голготу Суда БиХ да би доказао да није командно одговоран за оно што се дешавало на подручију Сарајева, Братунца, Зворника, а поготово Сребренице.

Доказао је да нема командну или било какву другу одговорност за извршена недјела над наоружаним и у борби ликвидираним или заробљеним припадноцима тадашње тзв Армије БиХ.

Недопустиво је да је доказивао своју невиност и за злочине које је над својим суграђанома и сународницима извршио или наредио лично Насер Орић.

Зато и не постоји знак једнакости између Горана Сарића и Насера Орића.

Политичко је мотивисано и вријеме изрицања ослобађајуће пресуде Горану Сарићу, да би се само дан касније изрекла ослобађајућа пресуда и Насеру Орлићу.

У правду правосидних органа БиХ више нема корости да се надамо.

Остаје само нада да Горан Сарић неће себи наметнути осјећај кривице што је његова ослобађајућа пресуда изједначена са пресудом Насеру Орићу и што је изједначен са неким ко је наређовао и вршио злочине над становницима Сребренице и Братунца без обзира на националну и вјерску припадност.

Нека је на част свиједоцима који су лажно свиједочили у Орићеву корист, памтиће их потомци жртава по томе.

НИ ДАНА РЕПУБЛИКЕ НИ БРАТСТВА НИ ЈЕДИНСТВА

Прође и овај некадашњи државни празник, у народу познат као "свињокољ", вријеме када се некад припремало месо за зиму.

Негдје се то звало " пошек".

Сада многи више нису у ситуацији да себи приуште на тако занимљив начин, обиљежавање тог некадашњег значајног дана, за народе и народности некадашње СФРЈ и међусобно јачање њиховог братства и јединства.

Ваљда је власт зато и одлучила да то више није ни празник, ни нерадни дан, а у просјеку мало ко и ради, осим пензионера који су и највише се радовали Дану републике.

Министар одбране, садашњи у Србији, некад се кроз ЈУЛ, заклињао у тај празник, данас тешко да се и сјетио.

Чак је дозволио да се и грб некадашње државе СФРЈ, који се налазио на згради Команде копнене војске у Нишу, замени другим грбом, чије је постављање  у току.

Питање је да то није само зато да се "турци не досјете", па да умјесто некадашњих народа и народност сада братство и јединство почнемо градити са мигрантима и повратницима по споразуму о редмисији.

На Дрини граница за нас не постоји

Ми вас поздрављамо с пјесмом ДАН РЕПУБЛИКЕ у нади да ћемо братство учврстити међу становницима округа у Србији, а онда тако братски повезани у љубави, милошћу Божијом окрепљени и оснажени у јединство , прихватити и сву осталу браћу која остадоше у новонасталим државама чији народи и народности, погазише завјет о братству и јединству.

Истинско братство и јединство Србима је дато кроз вјеру православну и Свету Тројицу, заступништвом Пресвете Богородице.

Све остало је " шупља прича" и лаж.

У НИШКОЈ ТВРЂАВИ "УЋИТКАН" СВИЈЕДОК САРАДНИК?

Ускоро се у Источном Сарајеву отвара Државни затвор, са истом намјеном као оног на Бутмиру или можда Зеници.

Размишљали смо да би било добро да Државни затвор из Источног Сарајева успостави сарадњу са КПЗ Ниш.

КПЗ Ниш јуче је на тренутак био у центру пажње медија, због јучерашњег догађаја у Нишкој тврђави.

                              Фото Б92

Да наслов Робијаш убијен у сачекуши, сигурно привлачи пажњу и повећава читаност, оних који су заинтересовани за сензацију, али и забринутост код грађана који мисле својом главом. Према писању медија убијен је извјесни Иван Илић из Јагодине, који се налазио на издржавању казне у КПЗ Ниш. Затвореник. Човјек коме је законом ограничена слобода и који је свој живот, слободу и права предао у власт држави правоснажном судском пресудом. О његовом животу и дневном распореду сада су водили рачуна службеници КПЗ Ниш.

Суд и КПЗ Ниш, требали су због дјела за које је издржавао казну и околности везане за случај, да процијене колико је његова безбједност угрожена.

Можда су одговорни и знали, али се појединац полакомио на понуду и омогућио је екзакуторима да обаве посао.

Уколико се у најкраћем року не именују одговорни за овај несвакидашњи пропуст према осуђенику КПЗ Ниш и не открију налагодавци и извршиоци грађани би требало да се забрину.

Ако Институције које не штите оне који су им законом повјерени да чување, како могу обични грађани очекивати да ће бити заштићени.

Криминалци су постали сарадници државних службеника или то само тако изгледа одлучите сами.

Желимо сретан почетак рада Државног затвора у Источном Сарајеву, кад почне са радом и да нема овако непријатних догађаја.

САРАДЊА НАРОДНОГ МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И НАРОДНОГ МУЗЕЈА ИЗ НИША

Потписан Протокол са Народним музејом у Нишу

Поводом потписивања Протокола о сарадњи, делегација Музеја Републике Српске је 23. новембра 2018. године посјетила Народни музеј у Нишу.

Протокол су потписали директор Музеја Републике Српске Миладин Савић и директор Народног музеја у Нишу, Ненад Спасић, а потписивању су присуствовали музејски савјетник Милка Ђукић, археолог Музеја РС, те помоћник директора Народног музеја, Весна Црноглавац, виши кустос археолог.

Овај Протокол о сарадњи Народног музеја у Нишу и Музеја Републике Српске дефинише међусобне односе са циљем иницирања, јачања и унапређења заједничких пројеката и програма у области музејских дјелатости. Поред тога, Протокол обухвата организовање, размјене и одржавање тематских музејских изложби, размјену професионалних искустава из области музеологије, размјену особља како би се спровели заједнички пројекти као и размјену информација од заједничког интереса.

Потписивање овог Протокола представља нови, значајни корак за Музеј Републике Српске. Већ потписани споразуми са Енографским музејом у Београду и Музејом Војводине у Новом Саду, уродили су до сада бројним изложбама те реализованим пројектима и музејским програмима, који јачају музејску дјелатност у цијелом региону.

ПРАВОСЛАВНО ЈЕДИНСТВО И НОВИ ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ЦАРИГРАДА И МОСКВЕ

Петак, 23. новембар, Нишки културни центар, био је место два врло занимљива догађаја.

Од 18.00 часова концерта младих таленaта полазника Школе певања Снежане Спасић.

Дивно је било слушати ту предивну омладину која има жељу да искористи свој дар ради очувања богате традиције Ниша и Србије.

Од 19.00 часова у сали поред у организацији Културног клуба "Црњански" и Дружине Светог краља Милутина из Ниша одржано је предавање проф.др Зорана Чворовића на тему "Православно јединство и нови односи Цариграда и Москве".

Најзанимљивији детаљи тог предавања су да је тзв. " Критски свеправославни сабор" обезбеђиван од стране агената ФБА-ја и финансиран новцем из Америке.

Према професору Чворовићу свих седам досад одржаних Сабора било је због догмстских питања, тј. суштинских разлика у животу Православне цркве.

Аудио снимак предавања послушајте ОВДЕ.

Он сматра да је Цариградска патријаршија у некој врсти застрањености у "источни папизам", из разлога што Царигрсдски Патријарх, одлуке о суштинским питањима живота Православне цркве доноси самостално, попут римског папе.

Посљедња одлука о давању аутокефалности Украсинској правослсвној цркви само говори у прилог томе.

За неупућене само " мајка црква" може дати аутолефалност Укрсинској цркви, а то је Руска прсвославна црква.

Позивање Цариградске патријаршије да је у седамнестом веку дала самосталност Украинској православној цркви, у време када је Русија била у врло тешком положају, најбоље говори о самој Цариградској патријаршији. Као и даља историска дешавања кад се Русија опоравила те је тадашња територија Украинске православне цркве поново враћења упод јуриздикцију Руске православне цркве, што је Цариградска патријаршија тада беспоговорно прихватила.

Такође, проф Чворовић је нагласио да по канонима свака одлука која је старија од једног просечног животног века, а у то време то је било између 30 и 40 година, остаје трајна, што значи да је Руска православна црква, мајка Украинске православне цркве и да јој само она може дати самосталност.

Занимљива је да Цариградска патријаршија  у неким ранијим историским раздобљинма у прошлом веку дала самосталност и Пољској, Финској и још неким другим православним црквама те да су на тај начин и цариградски Патријарси почели да имају живу цркву, тј паству. То им је циљ и са Украином.

Мада по професору Чворовићу, што се тиче Украине, она је изнуђен потез пошто није успио критски сабор, који је финансиран од стране САД-а, а чије су одлуке требало да умногоме оправдају свакодневне животне девијантности које пропагира глобализам.

Професор Чворовић је убеђен да је изненадни долазак председника Русије Путина на Свети Гору у време одржавања "критског сабора" утицао да исти не буде свеправославни и да његове одлуке не буду обавезујуће.

Такође, његова недавна посета Кијевско пешчарској лаври, према професору Чворовићу говори у прилог томе да ће политика бити умешана и у решавање питања црквених односа унутар Укарине.

Као битну констатацију напоменуо је да су од осамдесет и три Епископа Украинске православне цркве Московске патријаршије, само тројица отишли код предсједника Порошенка на договор о успостављању с Укараинске правосдлавне цркве, и да су Епоскопи из западног дела Украине.

Професори Бојовић и Чворовић после предавања

Свешенство и монаштво та три Епископа наводно је већ позвало своје Епископе да се изјасне о остајању у саборности са  Украинском православном цеквом Московском патријаршијом.

Одлично предавање које је присутним много разјаснило однос између Цариградске и Мосовске патријаршије.

Релативно мали број присутних је једина негатовност овог дивног предавања.

Део издања Културног центра "Црњански"

ПРОФ.ДР.МИЛОШ КОВИЋ У НИШУ

На Филозофском факултету у Нишу у организацији Департмана за историју, пред препуним анфитеатром, данас је одржао предавање ванредног професор Фикозофског факултета из Бегорада, професор доктор Милош Ковић, на тему "Сто година од ослобађања и уједињења (1918-2018): Наслеђе, искуства, поруке".

Предавање је организованао у част 140. година постојања нишке Гимназије "Стеван Сремац".

Данас је и амарички амбасадор Кајл Скот посјетио Филозофски факултет у Нишу.

Број присутних најбоље говори о заинтересованости студената о ономе што он има да им каже.

Међутим боде у очи приступ уредника званичног факултетског сајта који ова два данашња гостовања обрађују на различите начине. што се најбоље може видјети на овом и овом линку.

Истицање Скотове улоге и Амбасаде САД, а не навођење бар основних теза из излагања проф.др Ковића говори о некој врсти подчињености Филозофског факултета у Нишу, што може бити врло опасно за развој нашег друштва.

Извор:filfak.ni.ac.rs

Kреативност је смисао живота" - Марко Марјановић и Марк Раинеy

Марк Раинеy је псеудоним Марка Марјановића, српског независног гитаристе, певача, композитора и продуцента. Његове меланхоличне и једноставне мелодије су последица одрастања у малом граду и борбе да буде прихваћен у њему онакав какав он јесте. Његова поезија писана је на српском језику, док као Марк Раинеy користи енглески да би се изразио.

                   Фото Нишки портал

Почео је да свира гитару када му је било шеснаест година. Из прва научио је да свира десну гитару а онда две године касније одлучио је да научи и леву, коју и дан данас највише практикује. Та чињеница да је рођен са шест прстију одваја га од осталих гитариста и чини га јединственим због начина свирања, а уједно и страст коју посвећује свом инструменту. Никада није ишао на часове гитаре а начио је да свира скидајући песме бендова Нирвана, Јоy Дивисион, Марилyн Мансон и загребачког састава Азра.

Четири године био је гитариста и певач индие бенда "Тхе Цомбс" са којим је поред локалног успеха имао и доста запажених концерата широм земље. Бенд Тхе Цомбс на пролеће 2011. године издаје први и једини албум "То Оур Wеалтхy Цоусинс". Након тога Марко се потпуно посвећује писању песама и уживо наступима под именом Марк Раинеy.

Прво званично издање под псеудонимом Марк Раинеy ЕП "Стаy" излази за онлине издавачку кућу Балканроцк Рецордс недељу дана пре Марковог наступа на Нишвилле Јазз Фестивалу.

Почетком јесени 2013. године Марко у својој соби приводи крају снимање материјала за свој први самостални албум који носи назив "Фареwелл Сwеетие" који се такође може бесплатно преузети са сајта Балканроцк Рецордс-а.

Албум Фареwелл Сwеетие, који чини осам песама, Марко описује као интимни водич кроз његова искуства са људима, успонима, препрекама, успоменама и сновима. Девета бонус песма је ремиx песме "Тиес" који је радио, Марков велики пријатељ, Душан Влајић.

Након албума излазе синглови, којима се приближава сензуалном алтернативном р’н’б-ју, Wант То, Хеавен Сингс, Легс и Аслееп.

Спот за песма Легс, за који је ексклузивну промоцију радио „Ц-хеадс“, магазин о фотографији, моди, музици, путовањима, сеxу, уметности и култури младих, Марка је довео на насловне стране регионалних новина и часописа и био је пропраћен од стране водећих домаћих медија.

Режисер и продуцент Милош Тасић 2018. године завршава филм под називом „Раинеy“ којим приказује, кроз стилизовану и драматизовану причу о Марку, његову борбу са највећом несигурношћу, са којом се бори још од раног детињства и како прераста у локалну звезду чиме постаје симбол наде и упорности.

У мају 2018 године РТС-ова емисија „Место за нас“ посвећена је Марку са називом „Пут до снова“. У њој аутори емисије наводе:„Представљамо вам младог кантаутора из Ниша - Марка Марјановића. Са овим момком, познатији у уметничком свету као Марк Рејни, разговарали смо о његовом музичком изразу, сновима, страховима, поезији и љубави. Марко је, како га и пријатељи доживљавају, јединствен по снази, подршци и инспирацији коју другима даје. Узор вредан дивљења.” Један од саговорника у емисији је и Маркова разредна из Административно биротехничке школе, Ана Ивић-Вељковић.

Марко Марјановић је дипломирани-мастер правник, али постоје вероватно и гори начини да човек сам себи упропасти живот, каже он и смеје се као и увек.

Пројекат се реализује уз подршку града Ниша

ОРИГИНАЛ ИЛИ ФАЛСИФИКАТ

Упитан квалитет производа у трговинском центру "Подземни пролаз" Ниш.

Сваком од нас је сигурно у интересу да купимо квалитетну гардеробу. Одабир пада на маркиране произвођаче. Међутим, оно што је маркирано понекад није оригинал.

До тога смо дошли на основу разговора две наше суграђанке у градском аутобусу у Нишу.

Из њиховог разговора дошли смо до податка да власници локала из подземног пролаза доносе делове гардеробе код једне од њих и етикете маркораних произвођача, те у својим локалима продају ту гардеробу као маркирану.

Цена је примерена марки, али квалитет не одговара траженој цени.

Фотографије су са инернета.

ПУЊЕНЕ СУВЕ ПАПРИKЕ

Рецепт Сарајлије научен у кухињи Нишлијке.

По неком оргиналном старом рецепту са југа Србије то се ради ОВАКО.

Међутим, поента је у набавци сувих паприка.

Пошто је субота пијачни дан у Нишу, неопходно је баш тај дан отићи на "тврђавсју" пијацу, да се пронађу адекватне суве паприје са петељком по повољној цијени.

Уз суве паприке, купите и остало потребно за пуњење истих. Састојке свако може изабрати по својој жељи. 

Користио сам зелен, маст, мљевену  јунтину, црни лук, чукану паприку, со и зачине.

Кад гледате како то Нишлика припрема изгледа једноставно, да не кажемо, "просро ко пасуљ".

Међутим, није нимало једноставно очистити паприке од петељки, а да не попуцају. Цака је у врелој води и стрпљењу код вађења петељки.

Кад се то успојешно заврши, онда се паприке лагано натакну на прст или два да се рашире. Овдје је потребно бити њежан, не запињите ко сивоње суве паприке имају дно.

Следеће је да припремљеном смијесом за пуњење пажљиво папуните паприме.

Пуни се колико може стати. Напуњене паприке затвори колутовима кромпира, мркве, целера...

Поређати у шерпу, прелиту врелом машћу, залиту водом и кувату на тихој ватру, док не буду готове.

Појели су све и шерпу су омазали, то указује да су наше успјеле.

ГРАН ПРИ ЗА ФИЛМ "НУКЛЕАРНЕ СЈЕНКЕ

Јуче у Зворнику завршен 12. Међународни фиклмски фестивал "Први кадар".

Предсједник овогодишњег жирија био је директор Нишког култирног центра Срђан Савић

Према писању  /СРНА/ - Гран при "Стећак кнеза Павла" за најбољи филм 12. Међународног филмског фестивала "Први кадар" додијељен је пољском аутору Мареку Лешчевско за филм "Нуклеарне сјенке".

Стручни жири је објаснио да изненађујуће зрело остварење младог аутора Лешчевског беспријекорно стилизованим филмским језиком, без иједне изговорене реплике, осликава посљедице свеопште нуклеарне катастрофе водећи кроз опустошени постапокалиптични свет.

"Капија Зворника" за најбољу режију припала је Рози Хани Цигле из Њемачке за документарни филм "Породични живот".

"Цигле нам, наоко хладним, реалистичким и објективним редитељским поступком, са дугим кадровима, у успореном монтажном ритму и без покрета камере, у маниру великих северноевропских сликара реалиста, презентује живот једне породичне заједнице на изолованом сеоском имању", наводи жири.

"Печат Кнеза Павла" за најбољи кратки играни филм у селекцији "Кратке приче" додијељен је филму "Прави мушкарац не плаче", аутора Лукаса Кастана.

Кастан је са искреном емпатијом и уз упечатљив и дискретан глумачки наступ Алфонса Ларе у улози оца, на свјеж и оригиналан начин презентовао много пута испричану причу о хендикепираном дјечаку који, упркос великој жељи, неће успјети да оствари своје снове.

Награду "Печат кнеза Павла" за најбољи филм у селекцији "У фокусу" добило је остварење "Анатомија чуда", аутора Алесандре Калесие.

"Печат кнеза Павла" за најбољи документарни филм у селекцији "Екс Ју у фокусу" отишао је у руке Александра Рељића за филм "Енкел", док је "Печат кнеза Павла" за најбољи кратки играни филм у селекцији "Екс Ју кратки" припао остварењу "Посљедњи запис" Леонида Шејке.

Жири је филмску клапу за најбољи студентски документарни филм у селекцији "Нови погледи" додијелио филму "Обележени" Јована Допуђе, а филмску клапу за најбољи студентски кратки играни филм у селекцији "Кључ за филм" дао је филму "Кинески зид" Александре Одић.

Специјалне награде добили су кратки документарни филмови "Кратки обитељски филм", Игора Безиновића за аутентичан редитељски приступ испитивању истине и "Исти" Дејана Петровића за изузетно документарно свједочанство о релативности поимања људске слободе.

Специјалне награде додијељене су и за документарни филм Радослава Т. Станишића "Неприлагођени филмски гроф" за комплексан увид у ауторски опус једног неправедно занемареног филмског ствараоца Мила Ђукановића, који је дао изузетан допринос развоју југословенске, црногорске и српске филмске умјетности, те за кратки играни филм "Марија" Јураја Приморца за причу о трагању за милошћу и правдом у хаосу савременог свијета.

Специјалне дипломе добио је филм "Челичне ратнице" Јелене Миле, за спој посебног коришћења документаристике у играном филму о женама добровољцима у Првом свјетском рату и ратовима на Балкану, те Радослав Т. Станишић за специфично увезивање идеје и архивске грађе у обликовању филмске фигуре редитеља Мила Ђукановића.

Награде и специјалне дипломе награђеним ауторима уручили су градоначелник Зворника Зоран Стевановић, чланови жирије и извршни директор 12. "Првог кадра" Витомир Митрић.

Стевановић је захвалио продукцији "Први кадар" Источно Сарајево што је омогућио Зворничанима не само да погледају нове документарне филмове, него и да млади људи буду у прилици да и сами добију теоретска сазнања о креирању и снимању документарних и анимираних филмова.

Овогодишњи "Први кадар" отворен је 12. новембра у Културном центру у Источном Новом Сарајеву премијерним приказивањем играног филма "Границе кише", Николе Мијовића и Властимира Судара.

Међународни филмски фестивал завршен је вечерас у Дому омладине у Зворнику додјелом награда најбољим филмовима, њиховом пројекцијом и веома запаженим наступом етно-састава "Катера" из Источног Сарајева.

Отварању фестивала претходило је отварање изложбе фотографија аутора Александре Јованић и Чарне Манојловић "Храбре жене путују кроз време".

Помоћник министра просвјете у Влади Републике Српске Тања Ђаковић рекла је на отварању да је "Први кадар" препознао два најважнија стратешка опредјељења Министарства просвјете и културе - развој публике и децентрализацију културе.

Мото 12. Међународног филмског фестивала био је "Први кадрирај!", а у његовом пратећем програму реализовани су ДокМастерсКлас "Умјетност документаризма - портрет у документарном филму", чији је предавач била филмски редитељ Чарна Манојловић, затим промоција филмског часописа "Филаж", вече лауреата, као и пројекције филма "Челичне ратнице", Јелене Миле из Шведске и филма за дјецу "Злогоње", Рашка Миљковића из Србије.

Покровитељ фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а ову јединствену манифестацију подржали су Удружење филмских радника БиХ, општина Источна Илиџа, општина Источно Ново Сарајево и град Зворник.

Медијски покровитељи су Радио-телевизија Републике Српске и Новинска агенција Републике Српске - СРНА.

ДАН ПЕШАДИЈЕ У НИШУ

Команда копне војске у Нишу, на Тргу краља Милана обележила свој дан.

Присутни чланови Команде и Комаданти јединица из Гарнизона Ниш. Део јединица представио је средства и опрему и способности својих припадника.

Направили смо неколико фотографија, а о самом дешавању поводом данашњег дана можете више прочитати на овом ЛИНКУ.
Наше је да се надамо у боља времена када ће чланови Команде копнене војске код надлежних градских и републичких органа издејствовати признавање заслужениг статуса и демобилисаним припадницима некадашње ЈНА и њених насљедница Војске Југославије и Војсје Србије и Црне Горе које је наслиједила, а који су учествовали у борбеним дејствима на простору бивше СФРЈ и у рату против НАТО агресора.
Све уз доношење правичног закона о Борцима и ветеранима и члановима породица погинулих.