Пјесмама чува традицију-Зорана

20 децембар 2013  palelive.com

У вријеме које обиљежава комерцијализација музике, једна млада дама са наших простора се одважила за промовисање етно музике. Своју љубав према овом жанру, преноси на пјесме које припрема за свој први албум. Ријеч је о Зорани Гуји.
Рођена је на Сокоцу 25.10.1992. године. Упоредо са основном школом у Палама похађала је нижу музичку школу – смјер клавир. Средњу музичку школу је завршила у Лукавици, теоретски смјер и смјер соло пјевање. Школовање је наставила на Музичкој академији у Сарајеву – смјер етномузикологија, гдје је уписала ИИИ годину.
Фестивали су јој познати од малих ногу. Освајала је бројне награде и признања учествујући на истим. На некима је пјевала, а на неким је била композитор.
"Учесница сам многих фестивала и добитница многобројних награда међу којима су дјечији "Ђурђевдански фестивал" Бања Лука, 2003. године; "Дјеца пјевају хитове" од 1999. па до 2007. године. Такође, окушала сам се и као композитор, аутор текста и музике на дјечијим међународним фестивалима "Мали композитор" Бања Лука 2007, 2008. и 2009. године, гдје сам два пута однијела награду за најбољи текст и 2009. године за аранжман. Потом су услиједили фестивал "Мале скале" Херцег Нови и фестивал "Си-до" Битола. Затим, Омладински фестивал популарне музике "Приједорфест" 2010. године на коме сам добила награду за најбољег дебитанта", каже Зорана.

Признања за њен рад и таленат нису изостала ни на музичим такмичењима на којима је Зорана показала да је поред пјевања, њена велика љубав и свирање. Тако је добила бројне награде, признања и захвалнице и на међународним такмичењима нижих и средњих музичких школа у категорији клавир, клавирски дуо, соло пјевање и камерна музика.
"Учесвовала сам у пројектима и радионицама везаним за традиционалну музику, умјетничку музику, рад са дјецом, пројектима међународног карактера од којих бих посебно издвојила пројекат који се одржао у Сарајеву у августу 2011. године. Ријеч је о пројекту свјетске организације "Беyонд тхе Цултуре Цоннецтинг Диверситиес" - "Мусицианс Wитхоут Бордерс" заједно са партнерством организације "Мусицианс Wитхоут Бордерс" Велике Британије, Универзитета у Единбургу, те Фондације "Плаyинг фор цханге". Сврха поменутог пројекта је била да афирмише и промовише музичко стваралаштво БиХ кроз различите нивое, које ће унаприједити међукултурално разумијевање, социјалну инклузију, покретање креативне, музичке и културне размјене са откривањем постојања и утицаја различитих међуетничких предрасуда и стереотипа. Била сам члан и свјетског симпозијума "Мусиц ин социетy" у Сарајеву 2012", навела је ова талентована дјевојка.
Почетак интересовања за музику је везан за најраније дјетињство.
"Од малих ногу сам везана за музику, с обзиром да сам одрасла у музичкој породици. У свијет музике сам ушла кроз игру, све је почело од једноставних мелодија, ритмова, синтисајзера. Временом је то прерасло у љубав према клавиру и пјевању, што ме је даље упутило у нижу музичку школу. Али, моја љубав према традиционалној музици јавила се неколико година касније. Била сам четврти разред основне школе и присуствовала сам концерту Биљане Крстић и њеног ансамбла Бистрик. То је био мој први сусрет са етно музиком, која је за мене представљала један нови вид традиционалне музике, са мноштвом мени тад непознатих и "егзотичних" инструмената и тај звук ми се јако допао. Након концерта имала сам ту част да се лично упознам с њом, добила сам и ЦД и сјећам се, мојој срећи није било краја. Тако да сам се заинтересовала за ту врсту музике, почела истраживати, откривати неке нове облике, фузије етна са разним другим стиловима. Сматрам да је традиционална музика суштина јер је искрена, настала из једноставне, неискварене душе народа чија дјелатност почива на емоцијама, дубоким и искреним осјећањима којима са тако мало ријечи толико пуно тога каже. Наравно, како се човјек и времена мијењају, мијења се и перцепција и на умјетост, самим тим и на музику, због тога имамо толико и стилова и жанрова", објашњава ова млада дама.
"Битан фактор код традиционалне музике јесте њено преношење на данашње генерације, наравно у модернијем смислу при чему се не изгуби њена права функција и суштина. По том питању умјетник који је оставио највећи утисак на мене јесте пјевач, композитор, мултиинструменталиста Слободан Тркуља, оснивач такозване "модерне традиције", чији рад изузетно цијеним и поштујем. Имала сам ту част да чак неколико пута наступам с њим, што ми је пружило велико искуство и задовољство."

Зорана планира да изда свој први ЦД етно музике. Пјесма "Соколица" је већ објављена, и наишла је на одобравање јавности.

"Тренутно сам у фази завршавања матрица за пјесме на мом првом ЦД-у традиционалне музике који ће садржавати 8 пјесама и 2 инструменталне композиције. Пјесме су изворне са простора Сарајевско-романијске регије и дијелом Старе Херцеговине, наравно у новом руху, са модернијим звуком, али са старим инструментима као што су кавала, гајде, тамбуре и слично. Једна од пјесама са овог албума јесте пјесма "Соколица" која ће бити једина ауторска, односно, није обрада неке старе изворне пјесме. "Соколица" је посвећена Романији, манастиру Светог великомученика Георгија, овом светом мјесту и свима онима због којих Романија миром мирише. Музику и текст је радио Славиша Гуја, а аранжман Слободан Радивојевић", навела је Зорана.

Слободно вријеме проводи у дружењу са пријатељима. Такође, воли да путује. У посљедњих годину дана заинтересовала се за фотографију. Током образовања била је чланица многих ваншколских и школских секција, дјечијег хора "Палчићи", етно групе "Византијска зора". Тренутно је чланица Српског пјевачког друштва "Слога" и ансамбла "Етноакадемик".

Очекивано, ова талентована дјевојка планира да се настави бавити музиком у будућности.

"Планирам да наставим са школовањем, усавршавањем, издавањем албума, писањем пјесама, педагошком раду, продукцији и очувању наше културне баштине на најбољи могући начин", закључила је Зорана Гуја.

МИЛИЦА ВУЧКОВИЋ ИЗ НИША ДОБИТНИК "РАДОСЛАВНИЦЕ"

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 9. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Стручни жири 12. Фестивала поезије за дјецу и младе Источно Сарајево, поводом обиљежавања 40 година од штампања прве књиге пјесника Радослава Самарџије, награду Пјесничко уздарје "Радославница" додијелио је Милици Вучковић из Ниша.

 

"Ова млада Нишлијка награђена је за своје три пјесме којима је учествовала у конкурсу 12. Фестивала поезије за дјецу и младе: `Од Бога`, `/с/трпљење` и `Биће ништавила", рекао је данас Срни умјетнички директор Фестивала Витомир Митрић.

Он је додао да је прву награду на конкурсу о теми "Дјеца нису овце" у категорији до 11 година освојио Лука Максимовић из Ниша, другу Уна Бугарчић из Крагујевца, а трећу њен суграђанин Алекса Николић.

"У категорији од 12 до 17 година најбоља је била Тијана Старчевић из Руданке код Добоја, другу награда равноправно су подијелили Никола Ђурић из Блатнице код Теслића и Ксенија Лаловић из Источног Сарајева, док трећу награду дијеле Милица Пурковић из Рогатице и Анђела Ћирић са Пала", навео је Митрић.

Према његовим ријечима, на конкурсу за младе пјеснике од 18 до 30 година о теми "Ослушкивање Бога" побиједио је Никола Радовановић, друга је била Ања Тасовац, а трећа Драгана Амбулија, сви из Требиња.

Он је истакао да је посебну награду за одлично изведен акростих покојном Радославу Самарџији у пјесми "Дјеца нису овце" припала Данијели Јокић из Лопара.

Он је подсјетио да је тема конкурса "Ослушкивање Бога" изабрана по истоименој књизи Радослава Самарџије, која је награђена на Видовданским сусретима 1997. године и Сарајевским данима поезије 1999. године у Источном Сарајеву.

Предсједник жирија 12. Фестивала поезије за дјецу и младе, књижевник Дара Секулић наглашава да се овогодишњи Фестивал одржава под околностима неповољнијим него ранијих година.

"Дјечијих радова бројчано није било као претходних година, али су у својој укупности одређенији, поетски зрелији и бољи. Ове двије теме, `Дјеца нису овце` и `Ослушкивање Бога`, свака на свој начин пружале су могућност и слободу да се дјеца поетски, духовито, али и критички обраћају породици, школи, људима и свијету", навела је Секулићева.

Она истиче да су дјеца настојала да покажу како би друштво озбиљније и промишљеније могло и морало да уважава свијет дјетета - да прихвати чињеницу да дијете данас само хоће да испуњава своје дане, испољава и потврђује своје стваралачке способности.

"Млади пјесници својим пјесмама показали су и поетски и мисаоно зрела своја сазнања о Богу и вјери као најпостојанијем ослонцу живота", закључује Секулићева.

Организатор Фестивала "Форум театар" Источно Сарајево наглашава да је Конкурс расписан према истоименој рукописној збирци поезије за дјецу Радослава Самарџије, која је на анонимном конкурсу Министарства просвјете и културе била награђена али, нажалост, тај рукопис никад није објављен јер је у међувремену изгубљен.

Награђене радове сутра ће у Културном центру Источно Ново Сарајево на свечаној академији "У лавиринту поезије" читати глумци "Форум театра".

Генерални спонзор фестивала, Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, награђеним учесницима конкурса припремио је пригодне награде из асортимана својих издања.

Митрић подсјећа да ће најстарија књижевна манифестација за дјецу у Републици Српској - Фестивал поезије за дјецу у Источном Сарајеву ове године бити одржан захваљујући искључиво разумијевању и помоћи Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске.

Према његовим ријечима, планиране програмске активности фестивала под називом "У лавиринту поезије" сведене су у двочасовни програм, који ће бити реализован у четири цјелине и то: обиљежавање 40 година од штампања прве књиге пјесника Радослава Самарџије, чије ће стихове читати Илија Мимић, те промоција књиге Недељка Зеленовића "У зрну пубертета" и књиге Тоде Николетића "Ја и тата к'о два брата".

Предвиђена је и промоција књига у издању Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево "Љубав боје бијело" Душка Милуновића, као и промоција књиге "Неухватљива дјечија пјесма", која садржи најбоље и награђене радове 10. и 11. конкурса поезије за дјецу, коју су приредили књижевница Дара Секулић и Витомир Митрић.

Четврта цјелина односи се на Проглашење побједника конкурса 12. Фестивала поезије за дјецу о темама "Дјеца нису овце" и "Ослушкивање Бога".

Пратећи програм Фестивала биће реализован 11. децембра у Дому за стара лица Источно Сарајево под називом "Осмјехни се пјесмама" и у Матичној библиотеци гдје ће бити промовисана књига Тоде Николетића "Растем да волим", чији је издавач "Форум театар", као и аудио ЦД у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.

РАКИТА: БОШЊАЦИ ГРАДЕ ЏАМИЈУ НА СРПСКОМ СТРАТИШТУ И ЦРКВЕНОЈ ЗЕМЉИ

БЕОГРАД, 8. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Епископ бихаћко–петровачки Атанасије Ракита изјавио је да, и поред званичног неслагања Српске православне цркве, Исламска вјерска заједница у Босанској Крупи намјерава подићи џамију на стратишту Срба из Другог свјетског рата и мјесту гдје се пред посљедњи рат налазио православни парохијски дом.

  О ТОМЕ ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЈЕ

Епископ Ракита је упозорио да је Исламска вјерска заједница већ подигла темељ џамије на свега неколико метара од мјеста гдје су усташе 1941. године убиле 50 крупљанских Срба и нагласио да су градске власти већ дале дозволу за то.

Он је за данашњу "Политику" изјавио да су му се власти овог града обраћале са захтјевом за одобри изградњу спорне џамије, али да није дао пристанак.

"Ја то не могу да учиним, иако се и даље врши притисак да се тамо изгради џамија и већ је подигнут темељ. Није ми јасна таква намјера, јер се може остварити и без наношење штете другима. Велика је Босанска Крупа и има још мјеста за подизање џамије", упозорио је епископ Ракита.

Он је подсјетио да је до почетка 90–тих година прошлог вијека на простору овог градића живио велик број Срба, а да сада на простору Босанске Крупе има само десетак српских породица.

Епископ је указао да су на простору епархије бихаћко–петровачке, која углавном покрива подручје босанске Крајине, Срби дубоко утемељили своје биће о чему свједоче бројни храмови и споменици, али да га растужује што на овом простору има све мање Срба.

Он је позвао Србију да обрати пажњу на Србе босанске Крајине, а Србе који су тамо рођени, да улажу у оживљавање привреде.

Епископ Ракита је нагласио да има изузетно добру сарадњу са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, који помаже у доградњи епархијског центра у Петровцу, као и са министром правде Србије Николом Селаковићем који је два пута посјетио епархију и тако показао да званични Београд није заборавио "сиромашне и прелијепе предјеле" босанске Крајине.

 

 

У АНДРИЋГРАДУ ПРОМОВИСАН РОМАН "СУЗЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ"

ВИШЕГРАД, 7. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У сали Биоскопа "Доли Бел" у Андрићграду у Вишеграду промовисан је роман "Сузе Светог Николе", аутора Бранислава Јанковића из Ниша.

 

"У једно село у Србији, након пловидбе бескрајним морима и крваве епопеје Првог светског рата, враћа се Гмитар Милошевић у инат кошмарима који га прогоне и упркос предсказању које казује да ће га тамо сачекати смрт. То је укратко фабула приче ове књиге", рекао је синоћ Јанковић.
Он је додао да је ово књига о гријеховима и опросту са поруком да не постоји ништа толико лоше да се не може опростити.

Према његовом мишљењу, српски народ има двије душе - једну мучену и другу погану - које се и свађају и плачу наизмјенично.

"Нисам желио нити да преувеличавам српски народ ни да га кудим, већ сликам онаквим какав јесте и да он Бога призива само кад му је тешко у тузи и болу, а кад му помогне онда га `склони` као нежељеног свједока", истакао је Јанковић.

Упитан за наслов романа, аутор је одговорио да постоји анегдота да се српска војска, када је прешла Албанију и видјела море, присјетила Светог Николе, заштитника на мору, па су многи обећали да ће га славити ако безбједно са бродовима стигну до Крфа.

"Зато највише домаћина у Србији данас слави Светог Николу", напоменуо је Јанковић.

Он је нагласио да у својим књигама историју тумачи мало другачије, јер су је писали побједници, наводећи примјер да су аустроугарски официри са солунског фронта слали генералштабу депеше у којима тврде да су њихове и бугарске војнике ноћу нападале авети.

"Да ли је ово истина или не, за писца је фантастичан материјал, а читаоци нек размишљају", закључио је Јанковић.

БОЖОВИЋ: ФЕСТИВАЛ ДОКАЗАО ДА ПОЗОРИШНА УМЈЕТНОСТ ТРЕБА ГРАДУ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 8. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Селектор Међународног фестивала малих сцена и монодраме /МЕФЕММ/ Источно Сарајево Љубо Божовић оцијенио је данас да је овај фестивал својим пунољетством доказао да позоришна умјетност треба овом граду и његовим становницима јер они заслужују добре позоришне представе, али и властиту професионалну позоришну сцену.

 

"Свих фестивалских вечери, од 3. децембра до синоћ, наши грађани показали су да су жељни позоришта и искрено се надам да ће овогодишње представе свима остати у пријатном и дугом сјећању", рекао је Божовић Срни.

Он је истакао да му је, као селектору фестивала, испуњена жеља да су све представе биле веома посјећене, а публика задовољна. "За сваку представу са карте су биле унапријед распродате", рекао је Божовић.

Он је оцијенио да су све представе по квалитету биле на завидном нивоу и прилично изједначене, додајући да је ове године направљена веома добра селекција.

Божовић је истакао да су посјетиоци својим интереактивним приступом представама показали да сазријевају у озбиљну позоришну публику, која реагује на прави начин и на правим драмским мјестима, те тако охрабрује глумца да испољи додатну енергију и пружи свој стваралачки и умјетнички максимум.

Он је потврдио да је за наредни, 19. МЕФЕММ већ добио двије пријаве у категорији монодраме, и то из Словеније и Македоније.

Представа "План Б" Херцегновског позоришта побједник је 18. Међународног фестивала малих сцена и монодраме Источно Сарајево, који је завршен синоћ проглашењем побједника и ревијом народних ношњи.

На фестивалу су одигране монодраме "Наши дани" у извођењу Радослава Миленковића, "Зоран Радмиловић" у извођењу Ивана Томашевића, као и монодраме Јоване Ђорић "Ја као гола" и Јовице Јашина "Франше д`епере на јужном булевару".

"ФаВи тетар" из Београда извео је представу "Диван дан", Народно позориште Републике Српске представу "Жиранти", Балкан нови покрет и Позориште на Теразијама представило се "Чајем од јасмина", Народно позориште Лесковац "Половњачама" и Херцегновско позориште представом "План Б".

КОНЦЕРТОМ ТАРАСОВЕ ОКОНЧАН ФЕСТИВАЛ РУСКЕ МУЗИКЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 6. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Солистичким концертом руске пијанисткиње Елене Тарасове вечерас је у концертној сали Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву окончан Фестивал руске музике "Корал".

 

Публика у Источном Сарајеву уживала је у дјелима Чајковског и Рахмањинова и виртуозним изведбама Тарасове.

Руска пијанисткиња је у изјави за Срну изразила задовољство што је имала прилику да се у оквиру фестивала представи публици у Источном Сарајеву, истакавши да ће се радо одазвати и наредне године, уколико, добије позив.

Умјетнички директор Фестивала "Корал" Клаудија Кркотић, доцент на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, истакла је да је фестивал надмашио сва очекивања, те да је у оквиру пет вечери публици представљен дио огромног музичког блага Русије.

"Сваке вечери смо имали препуну концертну салу. То нам је показало да је идеја фестивала руске музике веома квалитетна и да би фестивал требало да живи и даље и постане традиционалан", додала је Кркотићева.

Лазар и ми

„У тем лепом Сомбору,свега на вољу“...

Ипак је само пјесма из неких других времена и окружења,а не онога у коме живи и борави Маратонац,који спава  у шупи и гладује,а о свему томе читам из Ниша и размишљам како свугдје има по неки  Лазар,али и богаташ.

Питате се што ме ово погађа,па ваљда што сам се од 1992-2000 нагледао разних ствари,нормално са прекидима и што су оставиле те ствари,а нису биле нимало лијепе,дубоке ожиљке у мојој свијести,па ме ваљда овакве судбине погађају и дотичу више него нормалне особе.

Шта ме дотакло?

Проста реченица „Узмем иконицу и молим се док не заспим“.

У овој реченици је цјелокупна и Вјера и Љубав и Нада,тог младића који живи за боље сутра,који даје наду и многим другим да све није изгубљено.

Није изгубљено јер нам може пробудити оно добро и племенито које се крије у сваком од нас.

Ово сам написао јер вјерујем у то племенито у вама.

Лазар,његова браћа и сестре,оно двоје Прокупчана са својом дјецом и многу други имају право на тренутке радости,а вјерујем да ће ваша радост бити да им то омогућите.

 Лазар је већ много тога добио,али потребан је Дом за њега и његову породицу,циљ је да им се направи кућа.
Зашто да не?

Мене ће испунити радошћу ако ово што сам написао постакне неког да помогне.

Покренута иницијатива за изградњу спомен костурнице погинулим војницима из Црне Горе

29 новембар 2013  palelive.com

Група грађана Пала покренула је иницијативу за изградњу спомен костурнице погинулим војницима из Црне Горе који су се под командом Сердар Јанка Вукотића у јесен 1914. године пробили до Пала и зауставили покољ српског народа послије сарајевског атентата.
О том пробоју смо писали у тексту "Evo nas braćo Paljani".

 Током борби против аустроугарске војске велики број војника је сахрањен на мјесту погибије. Њихови гробови никада нису обиљежени, али сазнање о локацији гдје се ти гробови налазе је остало у народу и често је спомињано у причама старијих. Намјера нам је да прикупимо што је могуће више података о овоме и да иницирамо изградњу спомен - костурнице, када сазнамо приближан број страдалих и локације гробова.
Позивамо све људе који мају више информација о гробовима настрадалих, о војним положајима и рововима, као и било какве друге информације које би могле утицати на ширење сазнања о овим војним акцијама, које су у то вријеме српском живљу на овим просторима значиле слободу, да нам се јаве.
Контакт е-маил: inicijativazaizgradnju@gmail.com. Контакт телефон +38766/206-342.

СУТРА ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ КОРАЛ - ВЕЧЕ РУСКЕ МУЗИКЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У концертној сали Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву /УИС/ сутра ће бити отворен Корал фестивал, током којег ће умјетници из Русије, Србије и БиХ публици представити дио огромног музичког блага Русије.

 

Фестивал руске музике, који ће трајати до 6. децембра, први пут организују професори Музичке академије УИС-а, уз подршку домаћина фестивала - Музичке академије, и Амбасаде Руске Федерације у БиХ.

Током пет фестивалских вечери и концерата, публици ће се представити гости фестивала - прослављена примадона београдске опере Радмила Бакочевић, познати руски пијанисти Елена Тарасова и Андреј Дубов, пијанисткиња из Србије Биљана Горуновић, као и Василиј Моисенко, гитариста из Русије.

Концерт ће одржати и професори Музичке академије УИС-а, а публици ће се представити и најбољи полазници мајсторских курсева за соло пјевање и клавир, који ће се одржавати за вријеме трајања фестивала.

Фестивал Корал, чији је умјетнички директор магистар Клаудија Кркотић, доцент на Музичкој академији УИС-а, биће отворен концертом њеног професора, прослављене примадоне Радмила Бакочевић, уз клавирску пратњу Елене Тарасове, Биљане Горуновић и Маје Жуже.

Друго фестивалско вече резервисано је за концерт руских пијаниста Елене Тарасове и Андреја Дубова, у пратњи гитаре Василија Моисенка, док ће се треће вечери публици представити најбољи полазници мајсторског курса за соло пјевање и клавир.

Четврте фестивалске вечери концерт ће одржати професори Музичке академије УИС-а Данијела Газдић /хармоника/, Сања Стијачић /флаута/, Ехлимана Тиквеша /клавир/ и Владимир Марковић /виолина/. Фестивал ће бити затворен у петак, 6. децембра, солистичким концертом руске пијанисткиње Елене Тарасове.

Све фестивалске вечери биће одржане у концертној сали Музичке академије УИС-а, у згради Електротехничког факултета у истом термину, од 19.00 часова.

Обична жена

Ријетко пишем,просто јер има битнијих вијести и писменијих и умнијих од мене.

Међутим ово морам написати више као АПЕЛ И МОЛБУ ЗА ПОМОЋ.

Као што ставих у наслову Обична жена,стварно је обична али у потпуности ставрна.

Не знам о Њој ништа,лично ни како се зове,ни гдје живи.

Сретнем је по некада у једној Установи од значаја за њу(не друштвеној нити градској),борави тамо извјесно вријеме,а онда се упути према свом мјесту боравишта журним кораком.

Увјек је оскудно одјевена,али не запуштена.

Сретох је и вечерас,чиними се да је мршавија него прошли пут и исцрпљенија,као да је у финансиској кризи.

 

Вјерујем да јесте,али изузетно је поносита,а ми смо слијепи код очију или можда нисмо,а немамо храбрости да је питамо,да не би нешто потражила,а да јој не можемо дати,толико смо се уплели у кучини хуманизма и материјализма.

Виђао сам је у Нишкој Бањи,са куфером у коме носи ствари које сама прави,(бројанице,привјеске,крстиће,хеклане ствари и сличне ситнице) и од тога зарађује неки динар.

Чисто сумњам да прима неку помоћ од Институција,јер би била у много бољем стању.

Пошто је сада јесен,гостију више нема у Нишкој Бањи,ако има заинтересованих да јој помогнемо тако што ће имати сигуран пласман својих производа и онога што ради,да би могла да издржи наступајући период кад нема коме да прода свој труд нека ми се јави на prekodrincinis@gmail.com или у коментару поста.

Хвала свима унапријед,што ће те ми помоћи да се осјетим корисним помажући овој Обичној жени,а у исто вријеме да сачувамо њено достојанство,а у Вама пробудимо ону истинску Љубав према ближњем која се у вама успавала.

Бог Вас Благословио   

Прича о нама отуда и одавде

Позитивна и...

Пријатељ из Ниша,написа како је једна босанка(вјероватно римокатолкиња),дошавши на прославу Миланског едикта коју је организовала Римокатоличка црква,била одушевљена гостопримством и пажњом Нишлија.

Даде ми то идеју да размишљам о нама,када смо били тамо и нашем односу према гостима и односу Нишлија овдје,невјероватно колика подударност.

Та усредсретљивост,пажња,срдачност и поштовање,какву су ових дана по пресијама поменуте гошће, изазвале Нишлије према посјетиоцима, била је својствена Сарајлијама прије посљедњег грађанског рата.

Сви се можемо подсјетити са колико смо пажње и поштовања излазили у сусрет посјетиоцима из других средина,пружали им помоћ и упућивали их на право одредиште, за које су се распитивали или пружали неку другу помоћ коју смо били у могућности у датом тренутку да пружимо.

Колико су се пута суграђани Сарајева,спонтано у таквим ситуацијама укључивали у разговор,нудећи своју помоћ,да би ријешили дати проблем посјетилаца,што је код њих изазивало осјећај благостања и међусобне љубави које је владало у Сарајеву.

Да ли је наш међусобни однос  био заснован на љубави?

Одговор су нам дала дешавања из деведесетих и коначно смо ријешили проблем и расчистили рачуне,да можемо да живимо једни поред других,а не једни са другима и да сада федеративно и Српско Сарајево међусобно доста добро функционишу и сарађују.

Е сад везано за Ниш?

Чини ми се да је тај међусобни однос међу Нишлијама исти као што је био међу  Сарајлијама,неслога,нетрпељивост,грамзивост и многе друге ствари које се дешавају међу становницима једног града,а шта посјетиоци који дођу са стране не могу да примијете.

Срећа па Ниш неће проћи као Сарајево,али због таквог међусобног односа Нишлија,Ниш полако,али сигурно пропада као што је пропадало Сарајево,оно право истинско,а остало је тамо неко да не кажемо без Душе,папанско.

Ово су лична запажања,надам с еда су погрешна,мада када се нешто тако преживи...  

Данас у Медијани-Ниш

 

Према пројекту улаз у Археолошко налазиште "Медијана" поводом прославе 17 вијекова "Миланског едикта" требао је да изгледа овако

Археолошко налазиште Медијана на путу из Ниша према Нишкој Бањи,могући потенцијални извор прихода Музеја града Ниша,али апсолутно неискоришћен.

Предходне политичке структуре које вршише функцију власти као и ова садашња само су обећавале како ће направити нови Винимнацијум од Медијане,али је то остало само на обећањим.

Археолошко налазиште Медијана,неће ни сутра бити отворено за посјетиоце,на дан када се очекује да ће у Ниш доћи римокатолици на њихову прославу годишњице Миланског едикта.

Прописана цијена карте је за обилазак једног објекта 150 динара,а више објеката 200 динара.

Шта се може видјети?

Обновљене зидине предграђа Наисуса у Медијани које су ове године донекле обнаовљене и рестауране под надзором Завода за заштиту споменика културе у Нишу у времену од фебруара до маја 2013.године.Затим наткривке над појединим дијеловима нлазишта гдје су пронашени значајни и вриједни мозаици,а који су прекривени наилоном и пијеском ради заштите.

панорамски изглед налазишта не одаје изглед наткривки у садашњем стању

Наткривке су најблаже речено у жалосном стању и уствари одавају слику или општег стања Ниша када се изађе из центра Града или наше небриге,али се савршено као и цио Конплекс који је запуштен уклапа у изглед Електронске индрустрије Ниш која се налзи преко пута Медијане.

И лаицима је јасно да нишка привреда није у могућности да подржи било какво значајно улагање у даљу реализацију пројекта на Меијана из простог разлога што она више као Нишка привреда и не постоји већ су то све компаније које своју зараду преносе у земље у којима им је сједиште,а Нишлијама остављају само плату и то испод сваких европских стандарда.

Да ли је до сада Археолошко налазиште Медијана могло бити,бар у одређеној фази довршено и једним дијелом наткривено како би било доступно евентуалним посјетиоцима?

Сигурно јесте,а зашто није одговор знају они који су требали то да реализују.

У сваком случају Народни музеј у Нишу,остао је без једног значајног извора прихода од посјетилаца који би долазили у Ниш,а поготово иностраних.

Тужна је сцена била данас на Медијани гледати Талијане који су дошли да виде Медијану и оно што су видјели.

Надам се да смо испали добри домаћини и да им нисмо наплатили карту,јер је ваљда разгледање наше бруке бесплатно.

Трава на подручју Археолошког налазишта Медијана изузев дијела које је у фази рестаурације и истраживања није покошена,па и то одаје слију једне запуштености и небриге,али ту бар можемо дати занимљиво објашњење.Та трава симболизује жито јер је Медијана некад нила царска житница.

Шта ће бити у неком наредном периоду са Археолошким налзиштем"Медијана" остаје да се види.

Надам се да ће свој предвиђени облик и функцију добити прије прославе 18 вијекова Миланског едикта 2113.године

Изложба поводом Миланског едикта у Нишу

Вечерас је у Галерију "ДИН-а" у Нишу отворена изложба Константин велики и Милански едикт 313.Један од најзначајнијих догађаја у оквиру обиљежавања 17 вијекова миланског едикта

 

Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије.
Испред организатора изложбе у Нишу присутнима се обратио директор Народног музеја у Нишу господин Поповић ријечима "Часни Оци,уважени господине Градоначелниче,господо Хришћанска"...

Само обраћање говори о значају и духу изложбе и самог Светог Цара Константина,провог међу Царевима који се посветио и још уз то Равноапостолног како је нагласио г.Поповић.
На крају свог говаора захвалио се свим Музејима који су уступили своје експонате и учинили их доступним да их и грађани Ниша и гости могу погледати,а ради се  о експонатима непроцијењиве вриједности пронађеним на тлу Србије.
Изложбу је звнаично отвориом градоначелник Ниша г.Зоран Перишић,који је присутнима обећао да ће се заложити да Ниш добије Култирни центар и адекватно мјесто гдје ће с емоћи чувати све оне археолошке вриједности које су пронађене на тлу Ниша,а које се због непостојања услова чувају у другим Музејима.
Експонати су од непроцијељиве историске,културне и историске вриједности који много говоре о начину живота и способности тадашњег становништва које је живјело на тлу Србије.
Уживајте у фотографијама

ЗА ПОДСТИЦАЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ 89 МИЛИОНА КМ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић рекао је данас у Источном Новом Сарајеву да је ове године за подстицај у пољопривреди у буџету издвојено 89 милиона КМ.

 

Након посјете фирми "Агарикус", која се бави производњом шампињона, Радојичић је рекао да је највише средстава из подстицаја предвиђено за млијеко и млијечну производњу.

Он је навео да постоје гране пољопривреде којих нема у класификацији и правилницима пољопривредне производње, али да ће, према најавама ресорног министра, сљедеће године законом бити регулисано додјељивање подстицаја и за те гране.

"Вјероватно ћемо идуће године имати закон који ће уредити трајније и стабилније начин додјеле подстицаја", додао је Радојичић.

Он је нагласио да се и посредством Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/ обезбјеђује посебна линија са нижом каматном стопом и дужим роковима отплате, која треба да помогне пољопривредну производњу.

Према његовим ријечима, на овај начин обезбјеђује се могућност за проширење производње и модернизацију.

Радојичић је додао да је са власником "Агарикуса" Ранком Пандуревићем разговарао о плановима и могућностима за аутоматизацију производње и начинима финансијске подршке.

Пандуревић је рекао да је 1990. године регистровао ово предузеће које се бави производњом шампињона и буковача, те да је капацитет достигао око 12.000 брикета.

Он је нагласио да фирма због тешких тржишних услова ради са око 60 одсто капацитета, јер је робу тешко пласирати и наплатити.

"Планирам и нове инвестиције у аутоматизацију производње и модернизацију постројења", рекао је Пандуревић и додао да има пет запослених радника.

Предсједник парламента Српске Радојичић посјетио је данас и предузеће "Махагони" које се бави производњом намјештаја и столарије.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић рекао је да ово предузеће запошљава 20 радника и да има намјеру да шири производњу.

Ћосић сматра да политичари било ког нивоа власти треба да имају контакт са привредницима и упознају се о проблемима са којима се суочавају.

Он је пренио да је Радојичић поручио власницима и запосленима да је спреман да у домену његове надлежности помогне у области инвестиција и запошљавања.

Ћосић је истакао да предузеће "Махагони" жели да проширује производне погоне, да је примјер доброг пословања, те да Република Српска и локална заједница треба то да подрже и помогну.

СРБИН ИЗ БОСНЕ ИЛИ БОСАНАЦ

Неке недевоумице које се јаве у човјеку,након информативних прилога као што је прилог на РСТ-у о Босанском језику http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1389022/Nastava+na+bosanskom+izme%C4%91u+dve+vatre.html.

Зашто је то недвоумица?

Из простог разлога што су за обичне људе у средини гдје живимо сви рођени у Босни босанци,а поистовјећују их са припадницима Бошњачког народа или муслиманима,па сад пошто је у Србији званично признат Босански језик,а језик је један од одлика нације или народа аутоматски тај обичан човјек ће све људе рођене у Босни без обзира на нихово национално убјеђење сврстати у "босански народ".

Поставља се питање да ли је званично признавање постојања Босанског језика од стране Државе Србије само један од увода одрицања од Републике Српске и Српског народа западно од Дрине.

Не желим да вјерујем у то,али када се присјетим да су сви који су рођени и живјели на Космету за многе неупућене Србе из уже Србије "шиптари",онда се плашимо да ово одрицање није далеко од истине и то многе ово погађа из простог разлога што морамо бранити и свој национални идентитет у рођеној матици и припадницима сопственог народа доказивати своју националну припадноста.

Вјерујемо ипак у свијест суграђана и народа да су коначно схватили да у БиХ постоје три конструктивна народа и да је ово званично прихватање Босанског језика од стране власти Р.Србије политичка нужда која неће имати далекосежне послиједице по Српски народ западно од Дрине,тј да их се матица неће одрећи.

Што се лично тиче нас у матици,па можда ће мо и боље проћи као босанци на путу ка ЕУ док се нешто не промијени.

Још у федруару мјесецу писано је о Подвала звана Босански језик мада нажалост нико званично није реаговао и сада се то усталило и озваничило,а што ме подстакло да напишем све ово.