РАКИТА: БОШЊАЦИ ГРАДЕ ЏАМИЈУ НА СРПСКОМ СТРАТИШТУ И ЦРКВЕНОЈ ЗЕМЉИ

БЕОГРАД, 8. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Епископ бихаћко–петровачки Атанасије Ракита изјавио је да, и поред званичног неслагања Српске православне цркве, Исламска вјерска заједница у Босанској Крупи намјерава подићи џамију на стратишту Срба из Другог свјетског рата и мјесту гдје се пред посљедњи рат налазио православни парохијски дом.

  О ТОМЕ ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЈЕ

Епископ Ракита је упозорио да је Исламска вјерска заједница већ подигла темељ џамије на свега неколико метара од мјеста гдје су усташе 1941. године убиле 50 крупљанских Срба и нагласио да су градске власти већ дале дозволу за то.

Он је за данашњу "Политику" изјавио да су му се власти овог града обраћале са захтјевом за одобри изградњу спорне џамије, али да није дао пристанак.

"Ја то не могу да учиним, иако се и даље врши притисак да се тамо изгради џамија и већ је подигнут темељ. Није ми јасна таква намјера, јер се може остварити и без наношење штете другима. Велика је Босанска Крупа и има још мјеста за подизање џамије", упозорио је епископ Ракита.

Он је подсјетио да је до почетка 90–тих година прошлог вијека на простору овог градића живио велик број Срба, а да сада на простору Босанске Крупе има само десетак српских породица.

Епископ је указао да су на простору епархије бихаћко–петровачке, која углавном покрива подручје босанске Крајине, Срби дубоко утемељили своје биће о чему свједоче бројни храмови и споменици, али да га растужује што на овом простору има све мање Срба.

Он је позвао Србију да обрати пажњу на Србе босанске Крајине, а Србе који су тамо рођени, да улажу у оживљавање привреде.

Епископ Ракита је нагласио да има изузетно добру сарадњу са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, који помаже у доградњи епархијског центра у Петровцу, као и са министром правде Србије Николом Селаковићем који је два пута посјетио епархију и тако показао да званични Београд није заборавио "сиромашне и прелијепе предјеле" босанске Крајине.

 

 

У АНДРИЋГРАДУ ПРОМОВИСАН РОМАН "СУЗЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ"

ВИШЕГРАД, 7. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У сали Биоскопа "Доли Бел" у Андрићграду у Вишеграду промовисан је роман "Сузе Светог Николе", аутора Бранислава Јанковића из Ниша.

 

"У једно село у Србији, након пловидбе бескрајним морима и крваве епопеје Првог светског рата, враћа се Гмитар Милошевић у инат кошмарима који га прогоне и упркос предсказању које казује да ће га тамо сачекати смрт. То је укратко фабула приче ове књиге", рекао је синоћ Јанковић.
Он је додао да је ово књига о гријеховима и опросту са поруком да не постоји ништа толико лоше да се не може опростити.

Према његовом мишљењу, српски народ има двије душе - једну мучену и другу погану - које се и свађају и плачу наизмјенично.

"Нисам желио нити да преувеличавам српски народ ни да га кудим, већ сликам онаквим какав јесте и да он Бога призива само кад му је тешко у тузи и болу, а кад му помогне онда га `склони` као нежељеног свједока", истакао је Јанковић.

Упитан за наслов романа, аутор је одговорио да постоји анегдота да се српска војска, када је прешла Албанију и видјела море, присјетила Светог Николе, заштитника на мору, па су многи обећали да ће га славити ако безбједно са бродовима стигну до Крфа.

"Зато највише домаћина у Србији данас слави Светог Николу", напоменуо је Јанковић.

Он је нагласио да у својим књигама историју тумачи мало другачије, јер су је писали побједници, наводећи примјер да су аустроугарски официри са солунског фронта слали генералштабу депеше у којима тврде да су њихове и бугарске војнике ноћу нападале авети.

"Да ли је ово истина или не, за писца је фантастичан материјал, а читаоци нек размишљају", закључио је Јанковић.

БОЖОВИЋ: ФЕСТИВАЛ ДОКАЗАО ДА ПОЗОРИШНА УМЈЕТНОСТ ТРЕБА ГРАДУ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 8. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Селектор Међународног фестивала малих сцена и монодраме /МЕФЕММ/ Источно Сарајево Љубо Божовић оцијенио је данас да је овај фестивал својим пунољетством доказао да позоришна умјетност треба овом граду и његовим становницима јер они заслужују добре позоришне представе, али и властиту професионалну позоришну сцену.

 

"Свих фестивалских вечери, од 3. децембра до синоћ, наши грађани показали су да су жељни позоришта и искрено се надам да ће овогодишње представе свима остати у пријатном и дугом сјећању", рекао је Божовић Срни.

Он је истакао да му је, као селектору фестивала, испуњена жеља да су све представе биле веома посјећене, а публика задовољна. "За сваку представу са карте су биле унапријед распродате", рекао је Божовић.

Он је оцијенио да су све представе по квалитету биле на завидном нивоу и прилично изједначене, додајући да је ове године направљена веома добра селекција.

Божовић је истакао да су посјетиоци својим интереактивним приступом представама показали да сазријевају у озбиљну позоришну публику, која реагује на прави начин и на правим драмским мјестима, те тако охрабрује глумца да испољи додатну енергију и пружи свој стваралачки и умјетнички максимум.

Он је потврдио да је за наредни, 19. МЕФЕММ већ добио двије пријаве у категорији монодраме, и то из Словеније и Македоније.

Представа "План Б" Херцегновског позоришта побједник је 18. Међународног фестивала малих сцена и монодраме Источно Сарајево, који је завршен синоћ проглашењем побједника и ревијом народних ношњи.

На фестивалу су одигране монодраме "Наши дани" у извођењу Радослава Миленковића, "Зоран Радмиловић" у извођењу Ивана Томашевића, као и монодраме Јоване Ђорић "Ја као гола" и Јовице Јашина "Франше д`епере на јужном булевару".

"ФаВи тетар" из Београда извео је представу "Диван дан", Народно позориште Републике Српске представу "Жиранти", Балкан нови покрет и Позориште на Теразијама представило се "Чајем од јасмина", Народно позориште Лесковац "Половњачама" и Херцегновско позориште представом "План Б".

КОНЦЕРТОМ ТАРАСОВЕ ОКОНЧАН ФЕСТИВАЛ РУСКЕ МУЗИКЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 6. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Солистичким концертом руске пијанисткиње Елене Тарасове вечерас је у концертној сали Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву окончан Фестивал руске музике "Корал".

 

Публика у Источном Сарајеву уживала је у дјелима Чајковског и Рахмањинова и виртуозним изведбама Тарасове.

Руска пијанисткиња је у изјави за Срну изразила задовољство што је имала прилику да се у оквиру фестивала представи публици у Источном Сарајеву, истакавши да ће се радо одазвати и наредне године, уколико, добије позив.

Умјетнички директор Фестивала "Корал" Клаудија Кркотић, доцент на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, истакла је да је фестивал надмашио сва очекивања, те да је у оквиру пет вечери публици представљен дио огромног музичког блага Русије.

"Сваке вечери смо имали препуну концертну салу. То нам је показало да је идеја фестивала руске музике веома квалитетна и да би фестивал требало да живи и даље и постане традиционалан", додала је Кркотићева.

Лазар и ми

„У тем лепом Сомбору,свега на вољу“...

Ипак је само пјесма из неких других времена и окружења,а не онога у коме живи и борави Маратонац,који спава  у шупи и гладује,а о свему томе читам из Ниша и размишљам како свугдје има по неки  Лазар,али и богаташ.

Питате се што ме ово погађа,па ваљда што сам се од 1992-2000 нагледао разних ствари,нормално са прекидима и што су оставиле те ствари,а нису биле нимало лијепе,дубоке ожиљке у мојој свијести,па ме ваљда овакве судбине погађају и дотичу више него нормалне особе.

Шта ме дотакло?

Проста реченица „Узмем иконицу и молим се док не заспим“.

У овој реченици је цјелокупна и Вјера и Љубав и Нада,тог младића који живи за боље сутра,који даје наду и многим другим да све није изгубљено.

Није изгубљено јер нам може пробудити оно добро и племенито које се крије у сваком од нас.

Ово сам написао јер вјерујем у то племенито у вама.

Лазар,његова браћа и сестре,оно двоје Прокупчана са својом дјецом и многу други имају право на тренутке радости,а вјерујем да ће ваша радост бити да им то омогућите.

 Лазар је већ много тога добио,али потребан је Дом за њега и његову породицу,циљ је да им се направи кућа.
Зашто да не?

Мене ће испунити радошћу ако ово што сам написао постакне неког да помогне.

Покренута иницијатива за изградњу спомен костурнице погинулим војницима из Црне Горе

29 новембар 2013  palelive.com

Група грађана Пала покренула је иницијативу за изградњу спомен костурнице погинулим војницима из Црне Горе који су се под командом Сердар Јанка Вукотића у јесен 1914. године пробили до Пала и зауставили покољ српског народа послије сарајевског атентата.
О том пробоју смо писали у тексту "Evo nas braćo Paljani".

 Током борби против аустроугарске војске велики број војника је сахрањен на мјесту погибије. Њихови гробови никада нису обиљежени, али сазнање о локацији гдје се ти гробови налазе је остало у народу и често је спомињано у причама старијих. Намјера нам је да прикупимо што је могуће више података о овоме и да иницирамо изградњу спомен - костурнице, када сазнамо приближан број страдалих и локације гробова.
Позивамо све људе који мају више информација о гробовима настрадалих, о војним положајима и рововима, као и било какве друге информације које би могле утицати на ширење сазнања о овим војним акцијама, које су у то вријеме српском живљу на овим просторима значиле слободу, да нам се јаве.
Контакт е-маил: inicijativazaizgradnju@gmail.com. Контакт телефон +38766/206-342.

СУТРА ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ КОРАЛ - ВЕЧЕ РУСКЕ МУЗИКЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У концертној сали Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву /УИС/ сутра ће бити отворен Корал фестивал, током којег ће умјетници из Русије, Србије и БиХ публици представити дио огромног музичког блага Русије.

 

Фестивал руске музике, који ће трајати до 6. децембра, први пут организују професори Музичке академије УИС-а, уз подршку домаћина фестивала - Музичке академије, и Амбасаде Руске Федерације у БиХ.

Током пет фестивалских вечери и концерата, публици ће се представити гости фестивала - прослављена примадона београдске опере Радмила Бакочевић, познати руски пијанисти Елена Тарасова и Андреј Дубов, пијанисткиња из Србије Биљана Горуновић, као и Василиј Моисенко, гитариста из Русије.

Концерт ће одржати и професори Музичке академије УИС-а, а публици ће се представити и најбољи полазници мајсторских курсева за соло пјевање и клавир, који ће се одржавати за вријеме трајања фестивала.

Фестивал Корал, чији је умјетнички директор магистар Клаудија Кркотић, доцент на Музичкој академији УИС-а, биће отворен концертом њеног професора, прослављене примадоне Радмила Бакочевић, уз клавирску пратњу Елене Тарасове, Биљане Горуновић и Маје Жуже.

Друго фестивалско вече резервисано је за концерт руских пијаниста Елене Тарасове и Андреја Дубова, у пратњи гитаре Василија Моисенка, док ће се треће вечери публици представити најбољи полазници мајсторског курса за соло пјевање и клавир.

Четврте фестивалске вечери концерт ће одржати професори Музичке академије УИС-а Данијела Газдић /хармоника/, Сања Стијачић /флаута/, Ехлимана Тиквеша /клавир/ и Владимир Марковић /виолина/. Фестивал ће бити затворен у петак, 6. децембра, солистичким концертом руске пијанисткиње Елене Тарасове.

Све фестивалске вечери биће одржане у концертној сали Музичке академије УИС-а, у згради Електротехничког факултета у истом термину, од 19.00 часова.

Обична жена

Ријетко пишем,просто јер има битнијих вијести и писменијих и умнијих од мене.

Међутим ово морам написати више као АПЕЛ И МОЛБУ ЗА ПОМОЋ.

Као што ставих у наслову Обична жена,стварно је обична али у потпуности ставрна.

Не знам о Њој ништа,лично ни како се зове,ни гдје живи.

Сретнем је по некада у једној Установи од значаја за њу(не друштвеној нити градској),борави тамо извјесно вријеме,а онда се упути према свом мјесту боравишта журним кораком.

Увјек је оскудно одјевена,али не запуштена.

Сретох је и вечерас,чиними се да је мршавија него прошли пут и исцрпљенија,као да је у финансиској кризи.

 

Вјерујем да јесте,али изузетно је поносита,а ми смо слијепи код очију или можда нисмо,а немамо храбрости да је питамо,да не би нешто потражила,а да јој не можемо дати,толико смо се уплели у кучини хуманизма и материјализма.

Виђао сам је у Нишкој Бањи,са куфером у коме носи ствари које сама прави,(бројанице,привјеске,крстиће,хеклане ствари и сличне ситнице) и од тога зарађује неки динар.

Чисто сумњам да прима неку помоћ од Институција,јер би била у много бољем стању.

Пошто је сада јесен,гостију више нема у Нишкој Бањи,ако има заинтересованих да јој помогнемо тако што ће имати сигуран пласман својих производа и онога што ради,да би могла да издржи наступајући период кад нема коме да прода свој труд нека ми се јави на prekodrincinis@gmail.com или у коментару поста.

Хвала свима унапријед,што ће те ми помоћи да се осјетим корисним помажући овој Обичној жени,а у исто вријеме да сачувамо њено достојанство,а у Вама пробудимо ону истинску Љубав према ближњем која се у вама успавала.

Бог Вас Благословио   

Прича о нама отуда и одавде

Позитивна и...

Пријатељ из Ниша,написа како је једна босанка(вјероватно римокатолкиња),дошавши на прославу Миланског едикта коју је организовала Римокатоличка црква,била одушевљена гостопримством и пажњом Нишлија.

Даде ми то идеју да размишљам о нама,када смо били тамо и нашем односу према гостима и односу Нишлија овдје,невјероватно колика подударност.

Та усредсретљивост,пажња,срдачност и поштовање,какву су ових дана по пресијама поменуте гошће, изазвале Нишлије према посјетиоцима, била је својствена Сарајлијама прије посљедњег грађанског рата.

Сви се можемо подсјетити са колико смо пажње и поштовања излазили у сусрет посјетиоцима из других средина,пружали им помоћ и упућивали их на право одредиште, за које су се распитивали или пружали неку другу помоћ коју смо били у могућности у датом тренутку да пружимо.

Колико су се пута суграђани Сарајева,спонтано у таквим ситуацијама укључивали у разговор,нудећи своју помоћ,да би ријешили дати проблем посјетилаца,што је код њих изазивало осјећај благостања и међусобне љубави које је владало у Сарајеву.

Да ли је наш међусобни однос  био заснован на љубави?

Одговор су нам дала дешавања из деведесетих и коначно смо ријешили проблем и расчистили рачуне,да можемо да живимо једни поред других,а не једни са другима и да сада федеративно и Српско Сарајево међусобно доста добро функционишу и сарађују.

Е сад везано за Ниш?

Чини ми се да је тај међусобни однос међу Нишлијама исти као што је био међу  Сарајлијама,неслога,нетрпељивост,грамзивост и многе друге ствари које се дешавају међу становницима једног града,а шта посјетиоци који дођу са стране не могу да примијете.

Срећа па Ниш неће проћи као Сарајево,али због таквог међусобног односа Нишлија,Ниш полако,али сигурно пропада као што је пропадало Сарајево,оно право истинско,а остало је тамо неко да не кажемо без Душе,папанско.

Ово су лична запажања,надам с еда су погрешна,мада када се нешто тако преживи...  

Данас у Медијани-Ниш

 

Према пројекту улаз у Археолошко налазиште "Медијана" поводом прославе 17 вијекова "Миланског едикта" требао је да изгледа овако

Археолошко налазиште Медијана на путу из Ниша према Нишкој Бањи,могући потенцијални извор прихода Музеја града Ниша,али апсолутно неискоришћен.

Предходне политичке структуре које вршише функцију власти као и ова садашња само су обећавале како ће направити нови Винимнацијум од Медијане,али је то остало само на обећањим.

Археолошко налазиште Медијана,неће ни сутра бити отворено за посјетиоце,на дан када се очекује да ће у Ниш доћи римокатолици на њихову прославу годишњице Миланског едикта.

Прописана цијена карте је за обилазак једног објекта 150 динара,а више објеката 200 динара.

Шта се може видјети?

Обновљене зидине предграђа Наисуса у Медијани које су ове године донекле обнаовљене и рестауране под надзором Завода за заштиту споменика културе у Нишу у времену од фебруара до маја 2013.године.Затим наткривке над појединим дијеловима нлазишта гдје су пронашени значајни и вриједни мозаици,а који су прекривени наилоном и пијеском ради заштите.

панорамски изглед налазишта не одаје изглед наткривки у садашњем стању

Наткривке су најблаже речено у жалосном стању и уствари одавају слику или општег стања Ниша када се изађе из центра Града или наше небриге,али се савршено као и цио Конплекс који је запуштен уклапа у изглед Електронске индрустрије Ниш која се налзи преко пута Медијане.

И лаицима је јасно да нишка привреда није у могућности да подржи било какво значајно улагање у даљу реализацију пројекта на Меијана из простог разлога што она више као Нишка привреда и не постоји већ су то све компаније које своју зараду преносе у земље у којима им је сједиште,а Нишлијама остављају само плату и то испод сваких европских стандарда.

Да ли је до сада Археолошко налазиште Медијана могло бити,бар у одређеној фази довршено и једним дијелом наткривено како би било доступно евентуалним посјетиоцима?

Сигурно јесте,а зашто није одговор знају они који су требали то да реализују.

У сваком случају Народни музеј у Нишу,остао је без једног значајног извора прихода од посјетилаца који би долазили у Ниш,а поготово иностраних.

Тужна је сцена била данас на Медијани гледати Талијане који су дошли да виде Медијану и оно што су видјели.

Надам се да смо испали добри домаћини и да им нисмо наплатили карту,јер је ваљда разгледање наше бруке бесплатно.

Трава на подручју Археолошког налазишта Медијана изузев дијела које је у фази рестаурације и истраживања није покошена,па и то одаје слију једне запуштености и небриге,али ту бар можемо дати занимљиво објашњење.Та трава симболизује жито јер је Медијана некад нила царска житница.

Шта ће бити у неком наредном периоду са Археолошким налзиштем"Медијана" остаје да се види.

Надам се да ће свој предвиђени облик и функцију добити прије прославе 18 вијекова Миланског едикта 2113.године

Изложба поводом Миланског едикта у Нишу

Вечерас је у Галерију "ДИН-а" у Нишу отворена изложба Константин велики и Милански едикт 313.Један од најзначајнијих догађаја у оквиру обиљежавања 17 вијекова миланског едикта

 

Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије.
Испред организатора изложбе у Нишу присутнима се обратио директор Народног музеја у Нишу господин Поповић ријечима "Часни Оци,уважени господине Градоначелниче,господо Хришћанска"...

Само обраћање говори о значају и духу изложбе и самог Светог Цара Константина,провог међу Царевима који се посветио и још уз то Равноапостолног како је нагласио г.Поповић.
На крају свог говаора захвалио се свим Музејима који су уступили своје експонате и учинили их доступним да их и грађани Ниша и гости могу погледати,а ради се  о експонатима непроцијењиве вриједности пронађеним на тлу Србије.
Изложбу је звнаично отвориом градоначелник Ниша г.Зоран Перишић,који је присутнима обећао да ће се заложити да Ниш добије Култирни центар и адекватно мјесто гдје ће с емоћи чувати све оне археолошке вриједности које су пронађене на тлу Ниша,а које се због непостојања услова чувају у другим Музејима.
Експонати су од непроцијељиве историске,културне и историске вриједности који много говоре о начину живота и способности тадашњег становништва које је живјело на тлу Србије.
Уживајте у фотографијама

ЗА ПОДСТИЦАЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ 89 МИЛИОНА КМ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић рекао је данас у Источном Новом Сарајеву да је ове године за подстицај у пољопривреди у буџету издвојено 89 милиона КМ.

 

Након посјете фирми "Агарикус", која се бави производњом шампињона, Радојичић је рекао да је највише средстава из подстицаја предвиђено за млијеко и млијечну производњу.

Он је навео да постоје гране пољопривреде којих нема у класификацији и правилницима пољопривредне производње, али да ће, према најавама ресорног министра, сљедеће године законом бити регулисано додјељивање подстицаја и за те гране.

"Вјероватно ћемо идуће године имати закон који ће уредити трајније и стабилније начин додјеле подстицаја", додао је Радојичић.

Он је нагласио да се и посредством Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/ обезбјеђује посебна линија са нижом каматном стопом и дужим роковима отплате, која треба да помогне пољопривредну производњу.

Према његовим ријечима, на овај начин обезбјеђује се могућност за проширење производње и модернизацију.

Радојичић је додао да је са власником "Агарикуса" Ранком Пандуревићем разговарао о плановима и могућностима за аутоматизацију производње и начинима финансијске подршке.

Пандуревић је рекао да је 1990. године регистровао ово предузеће које се бави производњом шампињона и буковача, те да је капацитет достигао око 12.000 брикета.

Он је нагласио да фирма због тешких тржишних услова ради са око 60 одсто капацитета, јер је робу тешко пласирати и наплатити.

"Планирам и нове инвестиције у аутоматизацију производње и модернизацију постројења", рекао је Пандуревић и додао да има пет запослених радника.

Предсједник парламента Српске Радојичић посјетио је данас и предузеће "Махагони" које се бави производњом намјештаја и столарије.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић рекао је да ово предузеће запошљава 20 радника и да има намјеру да шири производњу.

Ћосић сматра да политичари било ког нивоа власти треба да имају контакт са привредницима и упознају се о проблемима са којима се суочавају.

Он је пренио да је Радојичић поручио власницима и запосленима да је спреман да у домену његове надлежности помогне у области инвестиција и запошљавања.

Ћосић је истакао да предузеће "Махагони" жели да проширује производне погоне, да је примјер доброг пословања, те да Република Српска и локална заједница треба то да подрже и помогну.

СРБИН ИЗ БОСНЕ ИЛИ БОСАНАЦ

Неке недевоумице које се јаве у човјеку,након информативних прилога као што је прилог на РСТ-у о Босанском језику http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1389022/Nastava+na+bosanskom+izme%C4%91u+dve+vatre.html.

Зашто је то недвоумица?

Из простог разлога што су за обичне људе у средини гдје живимо сви рођени у Босни босанци,а поистовјећују их са припадницима Бошњачког народа или муслиманима,па сад пошто је у Србији званично признат Босански језик,а језик је један од одлика нације или народа аутоматски тај обичан човјек ће све људе рођене у Босни без обзира на нихово национално убјеђење сврстати у "босански народ".

Поставља се питање да ли је званично признавање постојања Босанског језика од стране Државе Србије само један од увода одрицања од Републике Српске и Српског народа западно од Дрине.

Не желим да вјерујем у то,али када се присјетим да су сви који су рођени и живјели на Космету за многе неупућене Србе из уже Србије "шиптари",онда се плашимо да ово одрицање није далеко од истине и то многе ово погађа из простог разлога што морамо бранити и свој национални идентитет у рођеној матици и припадницима сопственог народа доказивати своју националну припадноста.

Вјерујемо ипак у свијест суграђана и народа да су коначно схватили да у БиХ постоје три конструктивна народа и да је ово званично прихватање Босанског језика од стране власти Р.Србије политичка нужда која неће имати далекосежне послиједице по Српски народ западно од Дрине,тј да их се матица неће одрећи.

Што се лично тиче нас у матици,па можда ће мо и боље проћи као босанци на путу ка ЕУ док се нешто не промијени.

Још у федруару мјесецу писано је о Подвала звана Босански језик мада нажалост нико званично није реаговао и сада се то усталило и озваничило,а што ме подстакло да напишем све ово.

ТУ ЈЕ БОГОРОДИЦА НОГОМ КРОЧИЛА...

Мјештани нису повјеровали да је видјела Мајку Божију, чак ју је дио свештенства и осудио и анатемисао, па су је власти и хапсиле... Богомајка је рекла Милојки да разгласи народу да је воду на извору освештала и да ће спас у њој наћи многи болесници...

 
Пише: Радоје ТАСИЋ

КРУШЕВАЦ, 18. АВГУСТА /СРНА/ - Храм посвећен Покрову пресвете Богородице у селу Ђунис код Крушевца познат је по предању, према коме је Богородица сишла на земљу и одредила гдје да се црква подигне - на извору, поред потока, у густој храстовој шуми, гдје уз јек звона пјевају славуји, а сунце другачије сија.

У овој светињи је и камен, на коме је Пресвета Богородица, у свој својој љепоти и божанском миру, сједила 24. јула 1898. године и поруке људима, за спас њихове душе, упутила по тринаестогодишњој дјевојчици Милојки.

Корачајући овом светом земљом ка извору, гдје се мајка Исуса Христа више пута јавила, човјек осјећа неку нивидљиву снагу, тијелом му струји слатка језа, оно подрхтава, а душа трепери. Ту долазе истински вјерници, болесници, обесхрабрени и ојађени да се напију свете воде, да оздраве, очисте душу и добију жељу за битку са новим животним искушењима.

Свештеник Влајко Грабеж подсјећа на књижицу "Чудесна повест" коју је 1938. године написао земљорадник из села Ђуниса Драгутин Јоцић, брат Милојкин. У књизи је детаљно описано шта се све тог јулског дана 1898. године догађало на сеоском извору и потоку, али и оно што је слиједило касније.

"Баш тог врелог дана дјевојке Перса и Милојка Јоцић, са комшиницом Аном окопавале су виноград. Пошто је Милојка била најмлађа, послале су је на оближњи извор по воду. Кад је дјевочица дошла са крчагом до извора, примијетила је да је на камену код извора сједила дјевојка сва у блиставом златном одијелу"- прича свештеник Влајко.

Дјевојчица је тада испричала да се златна коса дјевојке просула на плећа до појаса и да бијаше сва у свјетлости као у сунцу. Из њених очију исијавала је доброта.

"На питање Милојкино - ко је она - дјевојка је одговорила да је Мајка Божија и да јој приђе да јој нешто каже. Богородица је узела од Милојке крчаг са водом и бацила га, рекавши да поручи људима у селу да ту гдје је пао подигну цркву и посвете је Покрову пресвете Богородице" - прича свештеник Грабеж.

Богомајка је, према причи, рекла дјевојчици да оде до другарица и каже им да ће ускоро велико невријеме и да се морају склонити у оближњу колибу да не би настрадале.

"Милојка је дошла до другарица, испричала им све, а онда су отрчале до колибе. Над тим крајем се онда стуштило страшно невријеме, љетина је уништена, мостови однесени, стока страдала. Дјевојке су изашле из колибе и дошле кући, потпуно суве" - прича свештеник.

Мајка Исуса Христа се више пута јавила дјевојчици из Ђуниса на истом извору. Мјештани нису повјеровали да је видјела Мајку Божију, чак ју је дио свештенства и осудио и анатемисао, па су је власти и хапсиле. Богомајка јој је рекла да разгласи народу да је воду на извору освештала и да ће спас у њој наћи многи болесници.

Тада су се десила и прва исцељења оних који су пили чудотворну воду.

Свештеник Грабеж прича да су онда сељаци начинили дрвену црквицу код извора.

"Али, тадашње власти и даље нису вјеровале у причу тринаестогодишње дјевојчице, па су наредиле да се црква брвнара сруши. Том догађају присуствовали су и неки челници из општине. Кад су се враћали кући, кочије у којим су се возили преврнуле су се и сви су касније од задобијених повреда умрли.

Син начелника општине Младена Тодоровића је полудио, а касније му се сва фамилија утрла. Локалног попа Љубодрага, који је са властима радио на рушењу цркве, задесила је иста судбина, јер су му сви из породице умрли прије њега" - прича Грабеж.

Тек 1934. године, по благослову владике Николаја, подигнута је нова црква брвнара код извора у Ђунису, а одлуком Светог архјерејског синода СПЦ касније је проглашена манастиром.

У порти манастира Ђунис данас су двије цркве. У малој цркви испред олтара чува се дио камена на коме је Богородица 24. јула 1898. године сједила и разговарала са Милојком Јоцић. Године Господње 2001. руком блаженопочившег патријарха српског Павла освештана је нова црква, велељепно здање које је понос овог краја.

Марија, игуманија манастира Покрова пресвете Богородице у Ђунису, прича о чудесним исцељењима вјерника, који сваки дан долазе у ову светињу. Сви они се лијече светом водом освештаном руком Богомајке.

Игуманија по именима помиње оне који су овдје, у овом манастиру, нашли себи лијека, утјеху за душу и охрабрење за нове животне подвиге. Она каже да у манастир - да пију свету воду и дотакну свети камен на коме је Богородица сједила - дођу и припадници других вјера и нација који вјерују у моћ Божију.

Након чудесног изљечења супруге у манастиру у Ђунису њен муж, познати златар из Београда, финансирао је сву позлату за фреске у новој цркви.

Највише вјерника се у Ђунису окупи између 13. и 14. октобра на православни празник Покров пресвете Богородице, када владика нишки служи цјелоноћно бденије и јутарњу литургију.

Овдје кажу да је посебан доживљај када се у поноћ на овај празник, око извора, у порти црква, упали и до 30.000 свијећа.

Објашњавајући како је неписмена дјевојчица из Ђуниса разумјела шта јој Богородица говори, свештеник Влајко Грабеж каже да је на Педесетницу Исус Христос путем Духа Светога дао моћ апостолима и Богородици да приповиједају и говоре на свим свјетским језицима.

Манастир у Ђунису код Крушевца је, послије Острога, најпосјећеније православно светилиште на овим просторима. 

Негдје на два километра од Манастира Ђунис на путу Крушевац-Делиграду у селу Ђунис налази се и Манстир Светог Романа,великог  Светитеља који се подвизавао на овим просторима.

Мошти Светог Романа помажу код душевних болести и многи долазе у Манастир ради исцељења.
У порти Манастира био је сахрањен и гроф Вронски,који је погинуо на Адровцу у бици са Турцима као руски добровољац у србској војсци, личност која је послужила Толстоју као инспирација за један од ликова у роману "Ана Карењина"    

Садашњи Игуман Манастира Светог Романа је Отац Дамаскин Грабеж.

Најтоплије препоручујемо свима да посјете ове велике светиње када буду долазили до Ниша.

Бања Нишка-балгодат купатила 5

Идеја  ангажовања на Блогу била је првенствено у циљу промовисања мјеста пребивалишта.

Онда се идеја проширила на привлачење потенционалних корисника услуге смјештаја,које би били у могућности да обезбједимо,а пажња је била усмјерена на Сјеверну Србију(АПВ) из простог разлога јер велики број људи са тог простора води поријекло или је рођен западно од  Дрине.

Бања је из неког разлога по мишљењу многих недпустиво неискориштена,што се руку на срце у задњих неколико година почело мијењати уз посредовање једне политичке опције која је била у власти,а што ће даље бити можемо само да нагађамо.

Није поената овог текста у горе наведеном већ у купатилу броју 5.

Купатило број 5 ради само у јулу и августу,а вода у њему изразито погодује за особе које имају проблеме са живцима или ти нервима.

Понекад смо сви скеприци,али помаже.

Прије десет дана дође гошћа,тражи смијештај  у Бањи.

Смијестила се,а из ње избија депресија на све могуће стране из простог разлога јер је у задњу годину дана изгубила супруга и брата,а већ 13 година брине о непокретној свекрви.

Дошла је сва утучена,сломљена и стално прича о својим проблемима и јадима,просто да  човјека језа ухвати,а у истом тренутку да се потврди и она народна „да од горег има горе“.

Данас оде опорављена у односу на оно како је изгледала када је дошла.

Боравак у Бањи,блато,масажа и купање у купатилу број 5 учинили су право чудо.

Толико од мене да се зна да нису џаба три србска Краља боравила у Бањи Нишкој

Добро дошли!